Bademi: 7 razloga da ih jedemo svakog dana – od srca do varenja

Bademi su mnogo više od ukusne grickalice. Ove male orašaste plodove karakteriše bogat nutritivni sastav – sadrže zdrave nezasićene masti, biljne proteine, vlakna, vitamin E, magnezijum i brojne druge korisne mikronutrijente.

1. Čuvaju zdravlje srca

Bademi su bogati mononezasićenim i polinezasićenim masnim kiselinama, koje mogu biti deo ishrane korisne za zdravlje srca i krvnih sudova. Kada njima zamenimo namirnice bogate zasićenim mastima, možemo doprineti povoljnijem lipidnom profilu.

Uz to, bademi sadrže magnezijum i antioksidanse, koji imaju važne uloge u normalnom funkcionisanju organizma.

2. Pomažu da duže budemo siti

Iako su mali, bademi su veoma zasitni. Razlog je kombinacija proteina, vlakana i masti, koja usporava varenje i može pomoći da se osećaj gladi ne pojavi tako brzo.

Zato su praktični kao užina između obroka – naročito ako želimo da izbegnemo stalno grickanje slatkiša i peciva.

3. Dobri su za varenje

Bademi sadrže dijetalna vlakna koja doprinose normalnom radu digestivnog sistema. Vlakna istovremeno predstavljaju hranu za korisne mikroorganizme u crevima, pa mogu doprineti zdravlju crevne mikrobiote.

Važno je i da uz dovoljan unos vlakana pijemo dovoljno tečnosti.

4. Bogati su vitaminom E

Jedna od zanimljivih karakteristika badema je visok sadržaj vitamina E, antioksidansa koji pomaže u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

Vitamin E je važan i za normalno funkcionisanje imunskog sistema i zdravlje kože.

5. Sadrže magnezijum

Bademi su dobar biljni izvor magnezijuma. Ovaj mineral učestvuje u brojnim procesima u organizmu, uključujući normalnu funkciju mišića i nervnog sistema, kao i stvaranje energije.

Zato bademi mogu biti koristan deo raznovrsne ishrane, posebno kada se kombinuju sa drugim namirnicama bogatim mineralima.

Orašasti plodovi su najbolji spoj korisnog i prijatnog

6. Mogu pomoći u kontroli šećera u krvi

Bademi sadrže malo ugljenih hidrata u odnosu na proteine, masti i vlakna, zbog čega ne dovode do naglog porasta šećera u krvi kao mnoge slatke grickalice.

Posebno su zanimljivi kada se jedu uz obrok koji sadrži ugljene hidrate – na primer uz ovsene pahuljice, voće ili integralni hleb.

To, naravno, ne znači da bademi „leče“ povišen šećer u krvi, već da mogu biti deo uravnotežene ishrane.

7. Mogu biti saveznik u kontroli telesne težine

Bademi jesu kalorični, ali njihova nutritivna gustina i sposobnost da zasite čine ih korisnom namirnicom u ishrani.

Važna je količina: zdrava namirnica takođe može doprineti prekomernom unosu kalorija ako je jedemo bez mere.

Koliko badema je dovoljno?

Za većinu ljudi dobra praktična mera je jedna mala šaka, odnosno oko 20–30 grama dnevno. To je približno 15–25 badema, u zavisnosti od njihove veličine.

Najbolji izbor su neslani bademi bez dodatog šećera. Mogu biti sirovi ili pečeni.

Kako da ih ubacimo u svakodnevnu ishranu?

Ne moramo ih jesti samo kao užinu. Bademi se odlično slažu sa:

• jogurtom i svežim voćem
• ovsenom kašom
• salatama sa povrćem i sirom
• kuvanim ili pečenim povrćem
• integralnim žitaricama
• smutijem
• namazom od badema, bez dodatog šećera

Mala šaka badema dnevno ne čini čudo sama po sebi, ali može biti veoma jednostavan način da u ishranu unesemo više kvalitetnih masti, proteina, vlakana, vitamina i minerala. Najveći efekat ipak ima kada je deo raznovrsne i uravnotežene ishrane.

Kolač sa pečenim kruškama i bademima