Vodič za prokrastinaciju: Zašto stalno odlažemo obaveze i zadatke?

Ne mora da bude prosta lenjost, uzrok može biti mnogo dublji. Ovo je sve što treba da znate

Svi se mi ponekad nađemo u situaciji kada nešto jednostavno ne možemo da uradimo i odložimo. Nekad se to smatra lenjost, a glavnim razlogom lenjosti smatra se nedostataj motivacije. Ali, to nije istina. Ako ste se ikada pronašli u fazi koja izgleda kao beskrajni ciklus odugovlačenja, krivice i haosa, možda ste se zapitali zašto se to vama događa.

To, međutim, ne mora biti lenjost, već - prokrastinacija.

Prokrastinacija (lat. procrastinatus) je oblik ljudskog ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija, obaveza i zadataka za kasnije. Prokrastinacija je oblik ponašanja kojeg odlikuju odlaganje i odugovlačenje obaveza, i to bez opravdanog razloga.

Termin prokrastinacija potiče od latinske reči procrastinatio gde pro označava pred, ispred i napred, a crastinatio označava nešto što pripada sutrašnjem danu. Ona podrazumeva filozofiju "što možeš danas, ostavi za sutra", praćenu iracionalnom idejom da će odložene obaveze sutradan biti manje neprijatne.

U psihologiji se često pominje kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi nose sa anksioznošću povezanom sa otpočinjanjem ili završavanjem posla.

Može biti posledica neusvojenih radnih navika ili psiholoških problema koji su doveli do toga da se radne navike ne usvoje. Prokrastinacija je ne samo posledica psiholoških problema već stvara i nove probleme: osećaj anksioznosti, krivice i beznađa.

Pobedite svoje strahove: Korisni saveti da ojačate sebe!

Prokrastinacija može dovesti do stresa, osećaja krivice, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza. Dok je prokrastinacija u određenoj meri sasvim uobičajena, ona postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje individue.

Hronična prokrastinacija može biti znak psihičkog ili fiziološkog poremećaja. Ona može dovesti i do kliničke depresije.

Različite definicije prokrastinacije

Prvu istorijska analiza, koju je napisao Milgram tvrdi da termin "prokrastinacija" pripada modernim društvima, koja imaju visoko razvijenu tehnologiju i gde su vremenski raspored i poštovanje vremenskih rokova od ključnog značaja.

Vilijam Knaus u knjizi "Okončajte prokrastinaciju odmah" definiše prokrastinaciju kao ponašanje koje označava odlaganje akcije ili neke radnje. Po ovom autoru, prokrastinacija je automatska navika odlaganja važne aktivnosti koja je predviđena da se uradi za neki određeni vremenski rok, za neki drugi trenutak ili vreme.

Ovo stanje, koje je uobičajeno za svakog čoveka, uključuje negativnu percepciju o očekivanoj aktivnosti, anticipirana aktivnost se odlaže i umesto nje se radi nešto manje važno, i uvek je praćena razmišljanjem: "Uradiću ovo kasnije, kada budem bio spreman". 

Odmorite i mozak i telo pre donošenja važnih odluka

To onda ovo nije samo jednostavan čin odlaganja, već ima emocionalnu komponentu koja se ogleda u osećanju momentalnog olakšanja i bihejvioralni aspekt koji se sastoji od pristupanja nekoj manje važnoj aktivnosti.

Posledice prokrastinacije

Prokrastinacija je proces koji ima posledice. Moguće posledice koje pojedincu može uzrokovati sklonost ka odlaganju obaveza vidljiva je na brojne načine u školama, fakultetu i na poslu. Unutrašnje posledice obuhvataju samo-iritaciju, žaljenje, očajavanje i samo-okrivljavanje, dok spoljne posledice mogu značajno oslabiti akademski i radni napredak, uzrokovati izgubljene prilike ili narušiti međuljudske odnose.

Vrste prokrastinacije

Postoje tri univerzalna opravdanja koja ljudi koriste kada žele da odlože neku aktivnost:

- Prvi je mañana (na španskom sutra) na srpskom poznatije kao "sutra ću".

- Drugi je "contingency mañana" (uslovna "sutra ću" zamka). Umesto da se osoba bavi primarnim problemom bavi se nekim drugim problemom koji je ipak povezan sa primarnim (npr. "Počeću sa dijetom sutra, ali prvo moram da se obavestim i informišem o tome detaljno").

- Treće opravdanje se naziva "kvaka 22": situacija je nerešiva, zato je bezizlazna i besmisleno je upuštati se uopšte u tu aktivnost. Svako od ovih opravdanja ima zajedničko svojstvo, a to je odluka da se aktivnost ili odloži ili da se i ne započinje jer je nemoguće. Ovakva opravdanja donose samo trenutno olakšanje.

Da li ste se pitali šta zaista želite ili robujete ustaljenim obrascima i očekivanjima??

Prokrastinacija se grubo može podeliti na četiri tipa ili vrste:

- Prokrastinacija održavanja (odlažu se svakodnevne obaveze i aktivnosti poput plaćanja računa)

- Prokrastinacija razvoja (odlaganje bavljenja sadržajima koji su vezani za lični razvoj i usavršavanje)

- Hronična prokrastinacija

- Povremena prokrastinacija

Psihologija, neurologija i prokrastinacija

U određenoj meri je normalno odlagati i može se smatrati korisnim načinom biranja prioritetnih zadataka, zbog niže tendencije odlaganja na zaista važnim zadacima (za većinu ljudi).

Sa druge strane, previše prokrastinacije može postati problem i ometa normalno funkcionisanje. Kad se to dogodi, otkriveno je da odlaganje prouzrokuje zdravstvene probleme, stres, anksioznost, osećaj krivice i krizu, kao i gubitak lične produktivnosti i društveno neodobravanje zbog neispunjavanja odgovornosti ili obaveza. Zajedno ova osećanja mogu promovisati dalje odlaganje i kod nekih pojedinaca odugovlačenje postaje hronično.

8 načina na koje je tišina blagotvorna po zdravlje

Osobe koje su sklone odlaganju obaveza ne traže podršku, zbog samog odlaganja, ali i socijalne stigme i uverenja da je averzija prema izvršenju zadataka izazvana lenjošću, nedostatkom snage volje ili slabom ambicijom. U nekim slučajevima sklonost ka odlaganju može biti znak nekog osnovnog psihološkog poremećaja, ali ne nužno.

Da li je potreba za odlaganjem obaveza genetska?

Bez obzira da li je znak psihološkog poremećaja ili ne, konstantno odlaganje remeti svakodnevni život, a kao kod svakog stanja koje remeti svakodnevni život, savet je isti: potražite pomoć stručnjaka.

Ne treba se stideti, niti plašiti suda okoline, a ni odmah imati strah od pomoći. Osnovni korak je da u svom Domu zdravlja uzmete uput za psihologiju i tamo sa stručnim licem budete iskreni i otvoreni. To je prvi korak ka kvalitetnijem životu i rešavanju mnogih problematičnih osećanja i loših navika.