Da li je potreba za odlaganjem obaveza genetska?

Dok je odlaganje izvršavanja obaveza normalan ljudski odgovor na stres, neke studije sugerišu da geni mogu biti krivci za te naše navike. 

Istraživači iz longitudinalne studije iz 2014.godine ispitali su podatke koje je prijavilo preko 340 istopolnih parova blizanaca. Pitanja digitalne ankete bila su usredsređena na teme odlaganja obaveza, impulsivnosti i neuspeha u upravljanju ciljevima. Nalazi studije su pokazali genetsko preklapanje između odugovlačenja i sklonosti ka impulsivnosti. Utvrđeno je da je odlaganje 46% nasledno, dok je impulsivnost tek 50% nasledna. 

Pored toga, studija iz 2018. godine je otkrila povezanost između odlaganja i veličine amigdale. Nalazi studije su pokazali da su oni sa većim amigdalama - regiom mozga koja je povezana sa regulacijom emocija - skloniji odlaganju. 

Iako nije uvek slučaj, u nekim slučajevima, odlaganje može biti povezano sa određenim poremećajima mentalnog zdravlja.

Odugovlačenje i mentalno zdravlje

Znamo da su neki ljudi predisponirani da imaju više ili niže pragove za količinu negativnih emocija koju mogu da tolerišu. Ako je vaša tolerancija na negativne emocije niska, vi ste u neprijatnoj poziciji. Osim ako nemate dobre veštine regulacije emocija, verovatno ćete odugovlačiti jer je to trenutna strategija nagrađivanja za upravljanje negativnim emocijama.

ADHD – kako ishrana može pomoći?

Odlaganje obaveza je povezano sa anksioznošću, depresijom i ADHD-om. Pošto se ovi poremećaji mogu preneti kroz naše gene, ovo bi moglo dati jedno od mogućih objašnjenja zašto je odugovlačenje potencijalno genetsko. Studije blizanaca pokazuju da se čak 40% podložnosti osobe depresiji i anksioznosti može pripisati. Slično tome, ADHD pokazuje stopu naslednosti od čak 74%.