Gutanje besa je tempirana bomba za zdravlje

Zašto je potiskivanje ljutnje opasno i kako da je kanališemo na zdrav način

U našem društvu ljutnja često nosi etiketu negativne i nepoželjne emocije. Od malih nogu nas uče da je "lepo ponašanje" sinonim za kontrolu i suzbijanje besa. Međutim, najnovija shvatanja stručnjaka za mentalno zdravlje upozoravaju da ova navika može biti izuzetno štetna. Potiskivanje ljutnje ne čini da ona nestane. Umesto toga, ona se taloži u nama i postaje tempirana bomba za naše fizičko i psihičko zdravlje.

Kada osetimo bes, naš nervni sistem se priprema za reakciju "bori se ili beži". To je drevni mehanizam preživljavanja koji oslobađa hormone stresa, poput adrenalina i kortizola, ubrzava rad srca i podiže krvni pritisak. Ukoliko ovu energiju svesno ugušimo, telo ostaje u stanju povišene napetosti.

Stručnjaci objašnjavaju da hronično potiskivanje besa direktno doprinosi nizu zdravstvenih problema. Kardiovaskularni sistem je prvi na udaru. Zadržavanje ljutnje može dovesti do dugoročno povišenog krvnog pritiska, povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara. 

Kako se osloboditi ljutnje koju nosimo godinama

Imuni sistem takođe slabi, jer konstantan stres smanjuje sposobnost tela da se bori protiv infekcija. To nas čini podložnijim prehladama, ali i ozbiljnijim autoimunim bolestima. Glavobolje, problemi sa varenjem i hroničan umor samo su neki od dodatnih fizičkih simptoma.

Mentalna cena potiskivanja besa je podjednako visoka. Energija ljutnje koja nema svoj zdrav izduvni ventil često se transformiše u druge, destruktivnije oblike. Jedan od najčešćih rezultata je anksioznost. Osećaj unutrašnjeg nemira i strepnje zapravo može biti maskirani bes koji nismo sebi dozvolili da osetimo.

Sa druge strane, mnogi psiholozi depresiju opisuju kao "bes okrenut ka unutra". Kada ljutnju ne usmerimo ka spoljašnjem uzroku koji ju je izazvao, počinjemo da krivimo sebe. To stvara osećaj beznađa, apatije i gubitka životne radosti, što su klasični simptomi depresije. Pasivna agresija, cinizam i stalna razdražljivost takođe su sigurni znaci da osoba ima problem sa nagomilanim i neispoljenim besom.

Važno je razumeti da cilj nije nekontrolisano ispoljavanje besa. Rešenje nije u vikanju ili agresiji, već u zdravom procesuiranju ove emocije. Zdravo upravljanje besom podrazumeva nekoliko koraka.

Normalizovano nasilje: Kako zaštititi decu od maltretiranja u vremenu javne agresije?

Prvi korak je priznanje. Dozvolite sebi da osetite ljutnju bez osuđivanja. Priznajte sebi: "Ljut sam zbog ovoga", i identifikujte tačan uzrok. Već samo imenovanje emocije smanjuje njen intenzitet.

Drugi korak je komunikacija. Umesto da napadate, koristite asertivan pristup. To znači da svoje potrebe i osećanja izražavate mirno i jasno, bez optuživanja druge osobe. Rečenice koje počinju u drugom licu, na primer sa "Osećam", umesto u drugom - kao što je “Ti si" - otvaraju prostor za rešenje, a ne za sukob. Na primer, umesto "Nikad me ne slušaš", recite "Osećam se nevažno kada me prekidaš dok govorim".

Na kraju, pronađite svoj izduvni ventil. Za nekoga je to fizička aktivnost poput trčanja ili brzog hodanja, koja pomaže da se oslobodi nagomilana energija. Za druge, to može biti razgovor sa prijateljem od poverenja ili vođenje dnevnika.

Ljutnja je, baš kao i radost ili tuga, normalan i koristan deo ljudskog iskustva. Ona je signal da neka naša granica ugrožena ili da neka potreba nije zadovoljena. Ako naučimo da je slušamo i kanališemo na pravi način, ona postaje moćan saveznik u zaštiti našeg blagostanja, umesto da bude tihi neprijatelj koji nas uništava iznutra.