Kako se osloboditi ljutnje koju nosimo godinama

Teret koji nosimo i kako da ga konačno pustimo

Grudva snega koja se kotrlja niz planinu postaje sve veća. Tako raste i zamerka kada je hranimo godinama. U početku je sitnica – pogrešan ton u nečijem glasu, pogled koji deluje podrugljivo, reč koja je zabolela više nego što bismo priznali. Vremenom, to više nije samo jedan trenutak, već osećaj koji se ureže i postane deo nas.  

Ali, zamerke nisu pasivne. One nas oblikuju, tiho boje način na koji posmatramo svet. Postaju filter kroz koji procenjujemo ljude, mereći ih kroz iskustvo nepravde koje nikada nismo ostavili iza sebe. Možda nam se čini da ih držimo pod kontrolom, ali u stvarnosti, one drže nas. 

Zašto ih ne puštamo? Jer nam pružaju osećaj identiteta. Jer se čini da imanjem zamerke držimo pravdu u rukama, kao da ćemo, dokle god se sećamo, obezbediti da taj događaj ne bude zaboravljen. Ali u isto vreme, taj isti osećaj nas zatvara u prošlost i ne dopušta nam da idemo dalje. 

Depresija nekad nije očigledna, nego se krije iza naizgled nepovezanih simptoma

Oslobađanje od ljutnje ne znači zaboraviti. Ne znači ni pomiriti se s onim što se dogodilo. Znači prestati davati prošlosti moć nad sobom. Znači ne dopuštati da jedno loše iskustvo određuje kako ćemo se osećati godinama kasnije.  

Ponekad pomaže da se događaj sagleda iz drugačije perspektive. Možda osoba koja nas je povredila nije ni shvatila šta je uradila. Možda je delovala iz svojih slabosti, svojih strahova. Možda je to bio trenutak nesmotrenosti koji je za nas ostao važan, dok je za drugu stranu odavno nestao iz sećanja.  

Pisanje može biti koristan alat. Kada osećaj ljutnje postane previše prisutan, zapisivanje misli pomaže da ih sagledamo spolja, umesto da ih vrtimo u glavi iznova i iznova. Ponekad je dovoljno staviti na papir šta nas muči i kakav bismo ishod voleli da smo mogli da biramo. 

Može li svađa sa partnerom da bude konstruktivna?

Pokušaj razgovora sa sobom može biti još jedan korak. Kako bismo posavetovali blisku osobu da se nosi s istom situacijom? Da li bismo joj rekli da godinama nosi taj teret ili bismo joj pomogli da pronađe način da ga ostavi? Ljudi su često nežniji prema drugima nego prema sebi.  

Oslobađanje od zamerke ne dešava se preko noći. Ali svaki put kada prestanemo da hranimo tu ljutnju, ona malo po malo gubi snagu. Umesto da se vraćamo na ono što nas je povredilo, možemo početi da ulažemo energiju u ono što nas čini srećnim. A jednog dana, bez tačno određenog trenutka kada se to dogodilo, primetimo da je težina nestala.