Ranac, držanje i kičma: šta roditelji treba da provere pre početka škole

Početak školske godine ne podrazumeva samo kupovinu svezaka, obuće i školskog pribora. Jedna od stvari na koju roditelji često zaborave jeste kako dete nosi ranac, kako sedi i kakvo držanje ima tokom svakodnevnih aktivnosti. 

Dete će narednih meseci provoditi mnogo vremena sedeći, noseći ranac i gledajući u knjige ili ekran, pa je početak školske godine dobar trenutak da se obrati pažnja na navike koje mogu uticati na mišiće i kičmu.

Koliko ranac sme da bude težak?

Najvažnije je da ranac ne bude nepotrebno težak. Kao praktična smernica često se koristi pravilo da ranac sa sadržajem ne bi trebalo da prelazi oko 10–15 odsto telesne mase deteta.

Na primer, dete koje ima 30 kilograma ne bi trebalo svakodnevno da nosi ranac od 7–8 kilograma.

Međutim, nije važna samo težina. Ranac treba da bude:

• odgovarajuće veličine za dete;
• sa dve široke, podesive naramenice;
• postavljen tako da prijanja uz leđa;
• dovoljno visoko postavljen, a ne da visi do zadnjice;
• ravnomerno raspoređen, bez toga da dete nosi većinu težine na jednom ramenu.

Teže knjige i sveske najbolje je staviti bliže leđima, dok lakše stvari mogu biti u spoljnim pregradama.

Kako smanjiti stres prilikom vraćanja u školsku rutinu?

Kako roditelj može da proveri držanje?

Nije potrebno da roditelj bude stručnjak da bi primetio neke očigledne promene. Dete možete posmatrati dok stoji opušteno, hoda, sedi za stolom i nosi ranac.

Obratite pažnju na to da li:

• jedno rame stalno stoji više od drugog;
• dete izrazito naginje glavu ili trup na jednu stranu;
• jedno rame ili lopatica deluju izraženije;
• dete često sedi pogrbljeno;
• glavu dugo drži spuštenu dok gleda u telefon ili tablet;
• se žali na bol u leđima, vratu ili ramenima;
• se brzo zamara tokom sedenja ili nošenja ranca.

Važno: povremeno pogrbljeno sedenje samo po sebi ne znači da dete ima deformitet kičme. Držanje se menja sa rastom, umorom i položajem tela. Ono što je važnije jeste da li je promena stalna, izražena ili praćena bolom i drugim tegobama.

Radni sto takođe pravi razliku

Dete bi trebalo da ima radno mesto prilagođeno njegovoj visini. Kada sedi, stopala bi trebalo da budu oslonjena, kolena približno pod pravim uglom, a leđa oslonjena na naslon.

Sto i stolica ne treba da budu podešeni tako da dete mora da podiže ramena ili da se neprestano savija nad sveskom.

Još važnije: ne očekujte da dete sedi nepomično satima. Ustajanje, kratko istezanje, hodanje i promena položaja deo su zdravog ponašanja, a ne ometanje učenja.

A šta je sa ekranima?

Školske obaveze danas često uključuju i telefon, tablet ili računar. Problem nije samo vreme provedeno pred ekranom već i položaj u kojem dete to vreme provodi.

Posebno nije dobro da dete dugo gleda u telefon spuštene glave ili da radi za računarom na neodgovarajućoj visini. Ekran bi trebalo postaviti tako da dete ne mora stalno da savija vrat, a tokom dužeg rada praviti redovne pauze.

Kada je vreme za pregled?

Ako roditelj primeti trajnu asimetriju ramena ili lopatica, izraženo krivljenje tela, neobičan položaj kičme ili dete ima ponavljane ili uporne bolove u leđima, trebalo bi razgovarati sa pedijatrom. Lekar će proceniti da li je potreban pregled fizijatra, ortopeda ili drugog specijaliste.

Posebnu pažnju treba obratiti ako se bol javlja često, budi dete noću, pogoršava se ili je praćen slabošću, trnjenjem, problemima sa hodom ili drugim simptomima.

Ne treba čekati da dete počne da se žali na bol da bismo razmišljali o njegovom držanju. Lakši i pravilno podešen ranac, odgovarajući sto i stolica, dovoljno kretanja i menjanje položaja tokom dana jednostavne su navike koje mogu napraviti veliku razliku.

Cilj nije da dete ceo dan „ispravlja leđa“, već da mu omogućimo okruženje u kojem može da sedi, uči, kreće se i nosi školske stvari bez nepotrebnog opterećenja.