Tremor ruku i trzaji mišića: da li je bezazleno ili znak bolesti?

Tremor ruku i nevoljni trzaji mišića su česta pojava — većina ljudi ih doživi bar jednom u životu. Iako često deluju zabrinjavajuće, u mnogim slučajevima su potpuno bezazleni i prolazni. Međutim, ponekad mogu biti i prvi znak određenih neuroloških poremećaja. Kako razlikovati jedno od drugog?

Kada je tremor ruku normalan?

Tremor može biti fiziološki, što znači da je prirodna reakcija tela na određene spoljašnje faktore. U tim slučajevima javlja se povremeno i blag je. Najčešći uzroci su:

• Stres i nervoza – ubrzani rad srca, znojenje dlanova i blago podrhtavanje ruku su tipični u stresnim situacijama.
• Umor i nedostatak sna – iscrpljenost utiče na nervni sistem i mišiće, što može izazvati tremor.
• Kofein i nikotin – prekomeran unos kafe, energetskih pića ili cigareta pojačava podrhtavanje.
• Hipoglikemija (pad šećera u krvi) – tremor ruku često prati i znojenje, vrtoglavica ili osećaj slabosti.
• Fizički napor – nakon vežbanja ili podizanja težih predmeta, ruke mogu kratkotrajno podrhtavati.

U ovim slučajevima tremor obično prolazi sam od sebe nakon odmora, ishrane ili smanjenja stresa.

Kada lice „govori“ – rani znaci neuroloških poremećaja koje ne treba ignorisati

Kada tremor i trzaji mišića mogu biti znak bolesti?

Ako se tremor javlja učestalo, bez očiglednog razloga ili se pogoršava tokom vremena, može ukazivati na zdravstveni problem. Neki od mogućih uzroka su:

• Esencijalni tremor – nasledni poremećaj koji uzrokuje postepeno podrhtavanje ruku, naročito pri pokretima (npr. kada se pije iz čaše).
• Parkinsonova bolest – tremor se najčešće javlja u mirovanju, praćen usporenošću pokreta i ukočenošću mišića.
• Multipla skleroza ili druge neurološke bolesti – mogu izazvati nevoljne pokrete i slabiju koordinaciju.
• Poremećaji rada štitne žlezde (hipertireoza) – ubrzani rad štitne žlezde povećava nervnu napetost i podrhtavanje.
• Nedostatak magnezijuma, kalcijuma ili vitamina B kompleksa – često izaziva trzaje mišića, naročito u nogama i licu.
• Neželjeni efekti lekova – pojedini antidepresivi, bronhodilatatori ili lekovi za astmu mogu izazvati tremor.

Kada se treba javiti lekaru?

Obratite se lekaru ako tremor ili trzaji: traju duže od nekoliko nedelja, pogoršavaju se ili šire na druge delove tela, praćeni su slabošću, ukočenošću, vrtoglavicom ili problemima s govorom, ometaju svakodnevne aktivnosti (pisanje, jelo, šminkanje), javljaju se i kada ste potpuno mirni i odmorni.

Lekar će obično preporučiti laboratorijske analize, neurološki pregled, a po potrebi i dodatne dijagnostičke testove (EMG, MRI ili hormone štitne žlezde).

Kako ublažiti tremor i trzaje mišića?

-Smanjite unos kofeina i nikotina.

-Spavajte 7–8 sati dnevno i izbegavajte dugotrajni stres.

-Povećajte unos magnezijuma (orah, badem, spanać) i vitamina B kompleksa.

-Radite vežbe opuštanja i istezanja.

-Ako koristite lekove koji izazivaju tremor – posavetujte se s lekarom o alternativama.

U većini slučajeva tremor ruku i trzaji mišića su prolazna i bezopasna pojava povezana sa stresom, umorom ili nedostatkom minerala. Ipak, ako simptomi traju, pojačavaju se ili utiču na kvalitet života, potrebno je da se obavite pregled kod lekara — jer blagovremena dijagnoza može sprečiti ozbiljnije posledice.

Ptoza kapka: mali znak koji može ukazivati na veći problem