Humani Anti-D Immunoglobulin Kedrion

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Preosetljivost na humane imunoglobuline.

Pobrinite se da se lek Human Anti-D Immunoglobulin Kedrion ne primeni u krvni sud, zbog rizika od šoka. U slučaju postporođajne primene, lek se daje majci. Ne sme se davati novorođenčetu.

Lek nije namenjen za primenu kod Rh(D)-pozitivnih žena ni kod žena imunizovanih na Rh(D) antigen. Prave reakcije preosetljivosti su retke, ali se mogu javiti reakcije alergijskog tipa na anti-D immunoglobulin.

Human Anti-D Immunoglobulin Kedrion sadrži malu količinu IgA. Iako je anti-D imunogloblin uspešno korišćen za lečenje odabranih pojedinaca sa deficitom IgA, osobe sa deficitom IgA potencijalno mogu razviti anti-IgA antitela i mogu imati anafilaktičku reakciju nakon primene lekova dobijenih iz plazme koji sadrže IgA. U tom slučaju, lekar mora da proceni korist terapije lekom Human Anti-D Immunoglobulin Kedrion u odnosu na mogući rizik od nastajanja reakcije preosetljivosti.

Retko, humani anti-D imunoglobulin može prouzrokovati pad krvnog pritiska uz anafilaktičku reakciju, čak i kod pacijenata koji su prethodno dobro podnosili imunoglobuline humanog porekla.

Sumnja na alergijsku ili anafilaktičku reakciju zahteva momentalni prekid injektovanja leka. U slučaju šoka, treba primeniti standardni medicinski tretman šoka.

Hemolitičke reakcije

Kod pacijenata primaoca inkompatibilne transfuzije, koji primaju velike doze anti D-imunoglobulina potrebno je pratiti kliničke i biološke parametre zbog rizika od hemolitičke reakcije.

Tromboembolizam

Arterijski i venski tromboembolijski događaji, uključujući infarkt miokarda, moždani udar, duboku vensku trombozu i plućnu emboliju, povezani su sa upotrebom imunoglobulina. Iako tromboembolijski događaji nisu primećeni kod Human Anti-D Immunoglobulin Kedrion, pacijenti treba da budu dovoljno hidrirani pre upotrebe imunoglobulina. Potreban je oprez kod pacijenata sa preovladavajućim faktorima rizika za trombotične događaje (kao što su hipertenzija, dijabetes melitus i istorija vaskularnih bolesti ili trombotske epizode, pacijenti sa stečenim ili naslenim trombofilnim poremećajima, pacijenti sa produženim periodima imobilizacije, teško hipovolemični pacijenti, pacijenti sa bolestima koje povećavaju viskozitet krvi), posebno kada su propisane veće doze leka Human Anti-D Immunoglobulin Kedrion.

Pacijenti treba da budu informisani o prvim simptomima tromboembolijskih događaja, uključujući kratak dah, bol i oticanje udova, fokalne neurološke deficite i bolove u grudima i treba ih savetovati da kontaktiraju svog lekara odmah nakon pojave simptoma.

Informacije o bezbednosti primene u pogledu mogućnosti prenosa infekcije:

Standardne mere za sprečavanje infekcija koje se mogu dobiti usled primene preparata dobijenih iz humane krvi ili plazme, uključuju selekciju donora, skrining individualnih donacija i pulova plazme na specifične markere infekcija kao i uvođenje efektivnih proizvodnih koraka za inaktivnaciju/uklanjanje virusa.

Uprkos tome, kada se primenjuju lekovi dobijeni iz humane krvi ili plazme, mogućnost prenošenja infektivnih agenasa ne može se u potpunosti isključiti. Ovo se takođe odnosi i na nepoznate viruse ili viruse u razvoju kao i druge patogene.

Preduzete mere se smatraju efektivnim za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), hepatitis B virus (HBV), hepatitis C virus (HCV) i za hepatitis A virus bez omotača.

Mere koje se preduzimaju se smatraju ograničeno efikasnim protiv virusa bez omotača kao što je parvovirus B19.

Postoje ohrabrujuća klinička iskustva koja se odnose na izostanak prenošenja hepatitisa A ili parvovirusa B19 putem imunoglobulina, a pretpostavlja se da sadržaj antitela značajno doprinosi bezbednosti od virusa.

Izrazito se preporučuje da se pri svakoj primeni leka Human Anti-D Immunoglobulin Kedrion, kod pacijenta zabeleži ime i broj serije leka, kako bi se napravila veza između pacijenta i serijskog broja leka.

Interference sa serološkim testovima

Nakon injekcije imunoglobulina, prolazni porast različitih pasivno prenetih antitela u krvi pacijenta može rezultirati lažno pozitivnim rezultatima seroloških testova.

Pasivna transmisija antitela na eritrocitne antigene, npr., A, B, D može interferirati sa nekim serološkim testovima za antitela na eritrocitima, npr. antiglobulinski test (Coombs-ov test) naročito kod Rh(D)-pozitivne novorođenčadi čije su majke primale profilaksu pre porođaja.

Pacijenti sa prekomernom telesnom masom / gojazni pacijenti

Kod pacijenata sa prekomernom telesnom masom (gojaznih pacijenata), zbog mogućeg nedostatka efikasnosti u slučaju intramuskularne primene, preporučuje se primena intravenskog anti-D leka.

Upozorenje vezano za pomoćne supstance

Lek sadrži 3,9 mg natrijuma po mililitru (0,170 mmol/mL), odnosno suštinski je bez natrijuma.

U slučaju inkompatibilne transfuzije Rh(D) pozitivnom krvi ili drugim proizvodima koji sadrže crvene krvne ćelije, sadržaj natrijuma mora biti uzet u obzir kod pacijenata sa oštećenjem bubrega ili kod pacijenata koji su na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma, u odnosu na zapreminu transfuzije 

Pedijatrijska populacija

Nisu potrebne posebne mere ili praćenje za pedijatrijsku populaciju.

Žive, atenuisane vakcine

Aktivnu imunizaciju vakcinama koje sadrže žive viruse (npr. male boginje, zauške, rubeola) treba odložiti za 3 meseca nakon poslednje primene anti-D imunoglobulina, budući da efikasnost živih virusnih vakcina u suprotnom može biti smanjena.

Ako je potrebno dati anti-D imunoglobulin u periodu od 2-4 nedelje posle vakcinacije živim virusnim vakcinama, efikasnost takve vakcinacije može biti umanjena.

Pedijatrijska populacija

Iako specifične studije interakcija nisu sprovedene u pedijatrijskoj populaciji, ne očekuje se razlika između odraslih i dece.

Trudnoća

Lek je namenjen za primenu u trudnoći.

Dojenje

Ovaj lek se može koristiti tokom perioda dojenja. Imunoglobulini se izlučuju u majčino mleko.

Plodnost

Nisu sprovedene studije u kojima je ispitivan uticaj leka Kedrion Human Anti-D Immunoglobulin na plodnost životinja. Ipak, klinička iskustva sa humanim anti-D imunoglobulinom ukazuju da ne treba očekivati štetne efekte na plodnost.

Human Anti-D Immunoglobulin Kedrion nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Doziranje

Doza anti-D imunoglobulina treba da bude određena u skladu sa nivoom izlaganja Rh(D)-pozitivnim eritrocitima i uzimajući u obzir da približno 10 mikrograma (50 i.j.) anti-D imnoglobilina neutrališe 0,5 mL Rh(D)-pozitivnih eritrocita ili 1 mL Rh(D)-pozitivne krvi.

Sledeći rezimi doziranja su preporučeni:

Prevencija Rh(D) imunizacije kod Rh(D)-negativnih žena

• Profilaksa pre porođaja. Prema opštim preporukama, trenutno primenjivane doze su u opsegu od 50-330 mikrograma ili 250-1650 i.j.
  • Planirana profilaksa pre porođaja:

    Pojedinačna doza u 28-30 nedelji gestacije ili dve doze u 28. i 34. nedelji.

  • Profilaksa pre porođaja usled komplikacija u toku trudnoće:

  Pojedinačnu dozu treba primeniti što pre i u roku od 72 sata i ako je neophodno ponavljati u intevalima od 6-12 nedelja tokom trudnoće.

• Profilaksa posle porođaja. Prema opšte prihvaćenim preporukama, opseg doza koje se trenutno primenjuju se kreće od 100-300 mikrograma ili 500-1500 i.j. Ukoliko se primenjuju niža doza (100 miktrograma ili 500 i.j.) treba uraditi ispitivanje obima fetomaternalne hemoragije. Za postpartalnu primenu, ovaj lek treba primeniti majci što pre u toku 72 sata od porođaja, ukoliko je novorođenče Rh-pozitivno (D, Dslabo, Dparcijalni). Ukoliko je proteklo više od 72 sata, ne treba odlagati davanje proizvoda, već ga treba dati što pre. Postporođajna doza mora biti primenjena čak i ako je primenjena profilaksa pre porođaja i čak i ako se rezidualna aktivnost prenatalne profilakse pokaže u majčinom serumu. Ukoliko postoji sumnja na obimnu fetomaternalnu hamoragiju [>4 mL (0,7%-0,8% žene)], na primer u slučaju fetalne/neonatalne anemije ili intrauterine fetalne smrti, njen obim treba odrediti pogodnom metodom, npr. Kleihauer-Betke testom eluacije kiselina kako bi se odredio fetalni HbF (fetalni hemoglobin) ili protočnom citometrijom koja specifično identifikuje Rh(D)-pozitivne ćelije. Dodatne doze anti-D imunoglobulina treba primeniti u skladu sa tim (10 mikrograma ili 50 i.j. po 0,5 mL fetalnih eritrocita).
  Inkompatibilna transfuzija eritrocita

  Preporučena doza je 20 mikrograma (100 i.j.) anti-D imunoglobulina na 2 mL transfuzije Rh(D)-pozitivne krvi ili na 1 mL koncentrata eritrocita. Preporučuje se da se odgovarajuća doza odredi uz konsultaciju sa specijalistom transfuziologom kako bi se ustanovila izvodljivost procedure zamene eritrocita, u cilju smanjenja broja D-pozitivnih eritrocita u cirkulaciji i kako bi se definisala doza anti-D imunoglobulina potrebna za supresiju imunizacije. Testove za praćenje Rh(D)-pozitivnih eritrocita treba raditi svakih 48 sati, a nakon toga anti-D immunoglobulin treba primenjivati dok se više ne može detektovati prisustvo Rh(D)- pozitivnih eroitrocita u cirkulaciji. U svakom slučaju, zbog rizika od pojave hemolize, preporučuje se da se ne primenjuju doze veće od 3000 mikrograma (15000 i.j.).

  Primena alternativnog intravenskog leka se preporučuje jer će se time odmah postići adekvatni nivoi u plazmi. Ukoliko intravenski lek nije dostupan, treba primeniti veoma veliku zapreminu intramuskularno tokom perioda od nekoliko dana

  Pedijatrijska populacija

  Efikasnost i bezbednost leka Human Anti-D Immunoglobulin Kedrion kod dece nije utvrđena. Odgovarajuću dozu treba preračunati uz savet lekara specijaliste transfuziologije.

  Način primene

  Za intramuskularnu primenu.

  Ukoliko je potrebno primeniti veću zapreminu (>2 mL kod dece ili >5 mL kod odraslih), preporuka je da se aplikuje u podeljenim dozama i na različitim mestima na telu.

  Ukoliko je intramuskularna primena kontraindikovana (poremećaji krvarenja), potrebno je koristiti alternativni preparat , namenjen za intravensku primenu.

  Pacijenti sa prekomernom telesnom masom/ gojazni pacijenti Kod pacijenata sa prekomernom telesnom masom (gojaznih pacijenata), potrebno je razmotriti primenu preparata anti-D immunoglobulin za intravensku primenu 

  
  

Nisu poznate posledice predoziranja.

Sažetak bezbednosnog profila

Neželjene reakcije kao što su jeza, glavobolja, vrtoglavica, groznica, povraćanje, alergijske reakcije, mučnina, artalgija, hipotenzija i umereni bol u leđima mogu se javiti sporadično.

Retki humani imunoglobulini mogu izazvati nagli pad krvnog pritiska i, u izolovanim sličajevima, anafilaktički šok, čak i kada pacijent prilikom prethodne terapije nije pokazao preosetljivost.

Na mestu injektovanja mogu se javiti otok, bol, eritem, induracija, osećaj toplote, modrice, pruritus i osip. Za informacije o bezbednosti leka u pogledu mogućnosti prenosa infekcije

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Tabela koja je navedena u nastavku, prikazana je u skladu sa klasifikacijom MedDRA sistema organa i preporučenim terminima (System Organ Classification (SOC) and Preferred Term Level (PT)), i uključuje neželjene efekte koji se javljaju prilikom primene rastvora humanog anti-D imunoglobulina.

Nema robusnih podataka o učestalosti neželjenih dejstava iz kliničkih studija.

Učestalost neželjenih dejstava je navedena prema sledećoj klasifikaciji: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10 000 do <1/1000) , veoma retko (<1/10 000), nepoznato (ne može biti procenjeno na osnovu dostupnih podataka).

Pedijatrijska populacija

Nisu dostupni specifični podaci za pedijatrijsku populaciju. Prijavljivanje neželjenih reakcija