Prilinda

• ste alergični (preosetljivi) na ramipril, bilo koji drugi ACE inhibitor ili neki od sastojaka PRILINDE navedenog u delu DODATNE INFORMACIJE – ostali sastojci. Znaci alergijske reakcije mogu da uključuju pojavu sitnozrnaste ospe po koži, probleme sa gutanjem ili disanjem, oticanje Vaših usana, lica, grla ili jezika.
• ste ikada imali ozbiljnu alergijsku reakciju označenu kao angioedem. Znaci uključuju svrab, koprivnjaču, pojavu crvenila po rukama, nogama i grlu, oticanje grla i jezika, oticanje oko očiju i usana, teškoće u disanju i gutanju.
• ste na dijalizi ili bilo kom drugom tretmanu filtracije krvi. Zavisno od vrste aparata koji se primenjuje, PRILINDA možda nije odgovarajući lek za Vas.
• imate probleme sa bubrezima kada je njihova prokrvljenost smanjena (stenoza renalne arterije).
• ste u periodu poslednjih 6 meseci trudnoće (videti deo Primena leka PRILINDA u periodu trudnoće i dojenja).
• je Vaš krvni pritisak neobično nizak ili nestabilan. Vaš lekar će to proceniti.

Nemojte uzimati PRILINDU ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što uzmete PRILINDU.

Proverite sa Vašim lekarom ili apotekarom pre nego što uzmete lek:

• da li imate probleme sa srcem, jetrom ili bubrezima
• da li ste izgubili dosta soli ili tečnosti (povraćanjem, prolivom, obilnim znojenjem, ukoliko ste na dijeti sa malo soli, uzimanjem diuretika tokom dugog perioda vremena ili ste na dijalizi)
• da li treba da se podvrgnete tretmanu za smanjenje Vaše alergijske reakcije na ubod pčela ili osa (tzv.desenzitizacija)
• da li treba da primite anestetik. On se može primiti zbog operacije ili intervencija na zubima. Možda će biti potrebno da prekinete sa uzimanjem PRILINDE jedan dan ranije; pitajte Vašeg lekara za savet
• da li imate veću količinu kalijuma u krvi (utvrđeno rezultatima analize krvi)
• da li imate kolagenu vaskularnu bolest kao što je skleroderma ili sistemski lupus eritematozus

Morate reći Vašem lekaru ako mislite da ste (ili možete biti) trudni. PRILINDA se ne preporučuje u prva 3 meseca trudnoće a može izazvati ozbiljne probleme Vašoj bebi posle 3. meseca trudnoće.

Deca

PRILINDA se ne preporučuje za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina starosti zbog toga što ne postoje dostupne informacije vezane za ovu populaciju.

Ukoliko se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas (ili niste sigurni da li se odnosi), razgovarajte sa Vašim lekarom pre uzimanja PRILINDE.

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Obavezno recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neki od sledećih lekova. Oni mogu uticati da PRILINDA deluje slabije:

• lekovi protiv bolova i zapaljenja (na primer nesteroidni anti-inflamatorni lekovi kao što su ibuprofen ili indometacin i aspirin)
• lekovi koji se koriste u terapiji sniženog krvnog pritiska, šoka, srčane slabosti, astme ili alergija kao što su efedrin, noradrenalin ili adrenalin. Vaš lekar će možda morati da proveri Vaš krvni pritisak.

Obavezno recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neki od sledećih lekova. Oni mogu povećati verovatnoću za nastanak neželjenih efekata ukoliko ih uzimate istovremeno sa PRILINDOM.

• lekovi protiv bolova i zapaljenja (na primer nesteroidni anti-inflamatorni lekovi kao što su ibuprofen ili indometacin i aspirin)
• lekovi za lečenje raka (hemoterapija)
• lekovi koji sprečavaju odbacivanje organa posle presađivanja, kao što je ciklosporin
• diuretici (lekovi za izbacivanje tečnosti), kao što je furosemid
• lekovi koji mogu da povećaju količinu kalijuma u Vašoj krvi, kao što su spironolakton, triamteren, amilorid, kalijumove soli i heparin
• steroidni lekovi za zapaljenske bolesti (na primer prednizolon)
• alopurinol (koristi se za smanjivanje mokraćne kiseline u krvi)
• prokainamid (za poremećaje srčanog ritma)

Obavezno recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neki od sledećih lekova. Na njihovo delovanje može uticati PRILINDA:

• lekovi za lečenje dijabetesa kao što su oralni antidijabetici i insulin. PRILINDA može sniziti Vaš šećer u krvi. Koncentraciju litijuma u Vašoj krvi je potrebno pažljivo pratiti od strane Vašeg lekara.

Ukoliko se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas (ili niste sigurni da li se odnosi), razgovarajte sa Vašim lekarom pre uzimanja PRILINDE.

Uzimanje alkoholnih pića sa PRILINDOM može uticati da osećate vrtoglavicu ili punoću u glavi.

Ako Vas interesuje koliko alkohola možete popiti u toku uzimanja PRILINDE, razgovarajte o tome sa Vašim lekarom jer lekovi koji snižavaju krvni pritisak i alkohol mogu imati zbirne efekte.

PRILINDA se može uzimati uz jelo kao i između obroka.

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Morate reći Vašem lekaru ukoliko mislite da ste (ili uskoro mžete postati) trudni.

Ne biste trebali da uzimate PRILINDU u prvih 12 nedelja trudnoće a ne smete je uopšte uzimati posle 13. nedelje trudnoće jer njena primena za vreme trudnoće može štetno uticati na Vašu bebu.

Ukoliko ostanete u drugom stanju dok uzimate PRILINDU, recito to odmah Vašem lekaru. Na prikladniju alternativnu terapiju treba preći pre planirane trudnoće.

Ne preporučuje se uzimanje PRILINDE ukoliko dojite.

Možete osećati vrtoglavicu dok uzimate PRILINDU. Veća verovatnoća da se ovo desi je u početku uzimanja PRILINDE ili pri prelasku na veću dozu. Ako se ovo desi, nemojte upravljati motornim vozilima i rukovati mašinama. 

Lek PRILINDA uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Uzimanje leka

Lek uzimajte oralno, svaki dan u isto vreme. Progutajte lek sa malo tečnosti
Nemojte lomiti ili žvakati tabletu.

Koju dozu leka uzeti

Terapija povišenog krvnog pritiska. Uobičajena početna doza je 1,25 mg ili 2,5 mg jednom dnevno. Vaš lekar će odrediti dozu leka koja je neophodna za kontrolu Vašeg krvnog pritiska. Maksimalna dnevna doza je 10 mg.

Ukoliko već uzimate diuretike (lekovi za izbacivanje tečnosti), Vaš lekar će možda privremeno prekinuti uzimanje ili smanjiti dozu diuretika pre nego što započnete terapiju PRILINDOM.

Smanjenje rizika za nastanak srčanog napada ili moždanog udara

Uobičajena početna doza je 2,5 mg jednom dnevno. Vaš lekar može zatim odlučiti da poveća dozu leka. Uobičajena doza je 10 mg jednom dnevno.

Terapija za smanjenje ili odlaganje pogoršanja problema sa bubrezima

Možete početi dozom od 1,25 mg ili 2,5 mg jednom dnevno. Vaš lekar će odrediti dozu koju treba da uzimate. Uobičajena doza je 5 mg ili 10 mg jednom dnevno.

Terapija srčane insuficijencije

Uobičajena početna doza je 1,25 mg jednom dnevno. Vaš lekar će odrediti dozu koju treba da uzimate. Maksimalna dnevna doza je 10 mg. Uzimanje leka dva puta na dan je poželjno.

Terapija stanja posle srčanog napada

Uobičajena početna doza je 1,25 mg jednom dnevno do 2,5 mg dva puta na dan. Vaš lekar će odrediti dozu koju treba da uzimate. Maksimalna dnevna doza je 10 mg. Uzimanje leka dva puta na dan je poželjno.

Starije osobe

Vaš lekar će smanjiti početnu dozu i postepeno menjati dozu koju uzimate.

PRILINDA se ne preporučuje za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina starosti zbog toga što ne postoje dostupne informacije vezane za ovu populaciju.

Ukoliko ste uzeli više tableta od onoga što Vam je preporučeno (predoziranje) ili je neko drugi slučajno uzeo Vaš lek, odmah se obratite Vašem lekaru, farmaceutu ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Nemojte sami upravljati vozilom, neka Vas neko odveze ili pozovite ambulantna kola. Ponesite sa sobom kutiju leka kako bi lekar znao koji ste lek uzeli.

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

Čak i ako se dobro osećate, nemojte prestati da uzimate lek bez konsultacije sa lekarom. Važno je da se pridržavate uputstva koje Vam je dao Vaš lekar.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Lek PRILINDA, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Odmah prestanite sa uzimanjem PRILINDE i idite kod lekara, ukoliko primetite neki od sledećih ozbiljnih neželjenih efekata – možda Vam je neophodna hitna medicinska intervencija:

• Oticanje lica, usana ili grla koje Vam otežava gutanje ili disanje, kao i pojava svraba i sitnozrnaste ospe na koži. Ovo može biti znak teške alergijske reakcije na PRILINDU.
• Teške kožne reakcije koje uključuju sitnozrnastu ospu, čireve u ustima, pogoršanje postojećih kožnih oboljenja, crvenilo, pojavu žuljeva ili ljuspanje kože (kao što su Stevens-Johnson sindrom, toksična epidermalna nekroliza ili multiformni eritem).
• Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko osetite sledeće:
• Brže otkucaje srca, nepravilne ili snažne otkucaje srca (palpitacije), bol u grudima, stezanje u grudima ili mnogo ozbiljnije probleme kao što su srčani napad ili moždani udar.
• Kratkoću daha ili kašalj. Ovo može biti znak problema sa plućima.
• Čestu pojavu modrica, krvarenje koje duže traje, bilo koje krvarenje (na primer krvarenje iz desni), pojavu ljubičastih mrlja po koži ili povećanu prijemčivost za infekcije, gušobolju i groznicu, osećaj umora, omaglicu, vrtoglavicu ili bledu kožu. Sve ovo može biti znak problema u vezi krvi ili kostne srži.
• Jak bol u predelu želuca koji se širi u leđa. Ovo može biti znak pankreatitisa (zapaljenje gušterače).
• Groznicu, jezu, osećaj umora, gubitak apetita, bol u predelu želuca, mučninu, žutu prebojenost kože ili beonjača (žutica). Sve ovo mogu biti znaci problema sa jetrom kao što su hepatitis (zapaljenje jetre) ili oštećenje jetre.

Takođe se mogu javiti:

Recite Vašem lekaru ukoliko bilo koji od niže navedenih neželjenih efekata postane ozbiljan ili traje duže od nekoliko dana.

Često (javlja se kod manje od 1 na 10 osoba):

• Glavobolja ili osećaj umora
• Osećaj nestabilnosti. Ovo se ćešće dešava kada započinjete terapiju PRILINDOM ili pri povećanju doze leka
• Omaglica, hipotenzija (neuobičajeno nizak krvni pritisak), posebno kada ste u stojećem položaju ili naglo ustajete
• Suv nadražajni kašalj, zapaljenje sinusa (sinuzitis) ili bronhitis, kratkoća daha
• Bolovi u želucu ili crevima, proliv, loše varenje, osećaj mučnine
• Sitnozrnasta ospa
• Bol u grudima
• Grčevi ili bol u mišićima
• Analize krvi pokazuju veću koncentraciju kalijuma u krvi od uobičajene

Povremeno (javlja se kod manje od 1 na 100 osoba):

• Problemi sa ravnotežom (vrtoglavica)
• Svrab i neobičan osećaj po koži kao što je utrnulost, bockanje, ubadanje, osećaj paljenja ili gamiženja po koži (parestezije)
• Gubitak ili promena ukusa
• Poremećaj sna
• Osećaj depresije, iracionalnog straha, povećane nervoze ili nemira
• Zapušenost nosa, teškoće sa disanjem ili pogoršanje astme
• Otok u crevima (intestinalni angioedem) koji stvara simptome kao što su bol u trbuhu, povraćanje i proliv
• Gorušica, zatvor ili suvoća usta
• Izlučivanje veće količine mokraće od uobičajene u toku dana
• Neuobičajeno znojenje
• Gubitak ili smanjenje apetita (anorekssija)
• Ubrzani ili nepravilni otkucaji srca, oticanje ruku i nogu. Ovo može biti posledica zadržavanja viška tečnosti u Vašem telu većeg od uobičajenog.
• Naleti crvenila
• Nejasno viđenje
• Bolovi u zglobovima
• Groznica
• Seksualna nemoć kod muškaraca, smanjena seksualna želja kod muškaraca i žena
• Povećan broj jedne vrste belih krvnih ćelija (eozinofilija) pri analizi krvi
• Rezultati laboratorijskih analiza krvi koji ukazuju na promene u funkciji jetre, pankreasa (gušterače) ili bubrega.

Retko (javlja se kod 1 na 1000 osoba):

• Osećaj nesigurnosti ili konfuzije
• Crven i otečen jezik
• Teško ljuspanje ili ljuštenje kože, sitnozrnasta ospa koja svrbi
• Problemi sa noktima (na primer klimanje ili odvajanje nokta iz ležišta)
• Sitnozrnasta ospa po koži ili pojava modrica
• Čirevi po koži i hladni ekstremiteti
• Crvenilo, svrab, otok ili vodenasti izgled očiju
• Poremećaj sluha i zujanje u ušima
• Osećaj slabosti
• Laboratorijske analize krvi pokazuju smanjenje broja crvenih krvnih ćelija (eritrocita), belih krvnih ćelija (leukocita) ili krvnih pločica (trombocita) ili količine hemoglobina u krvi.

Vrlo retko (javlja se kod manje od 1 na 10 000 osoba):

• Veća osetljivost na sunce nego inače

Drugi prijavljeni neželjeni efekti:

Recite Vašem lekaru ukoliko bilo koji od niže navedenih neželjenih efekata postane ozbiljan ili traje duže od nekoliko dana.

• Smetnje pri koncentraciji
• Otečena usta
• Laboratorijske analize krvi pokazuju suviše mali broj krvnih ćelija u krvi
• Laboratorijske analize krvi pokazuju manju koncentraciju natrijuma u krvi od uobičajene
• Prsti i vrhovi prstiju menjaju boju na hladnoći a pri ponovnom zagrevanju se javlja osećaj bockanja i bolovi (Raynaud fenomen)
• Uvećanje grudi kod muškaraca
• Usporeno ili oštećeno reagovanje
• Osećaj paljenja
• Poremećaj mirisa
• Gubitak kose

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.