Midol

• Ako ste alergični (preosetljivi) na acetilsalicilnu kiselinu, salicilate ili bilo koji drugi sastojak leka Midol.
• Ako ste ranije kod upotrebe salicilata iIi drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova, imali astmatičan napad ili druge reakcije preosetljivosti (alergijske reakcije).
• Ako imate čir na želucu ili na dvanaestopalačnom crevu.
• Ako imate povećanu sklonost ka krvarenju (hemoragijska dijateza).
• Ako imate ozbiljno oboljenje bubrega.
• Ako imate ozbiljno oboljenje jetre.
• Ako imate ozbiljno oboljenje srca.
• Ako paralelno uzimate metotreksat u dozama od 15 mg nedeljno ili većim.
• U poslednjem trimestru trudnoće.
• Kod dece mlađe od 16 godina (sa izuzetkom sprečavanja tromboze pri hirurškim zahvatima na srcu).

• Ako ste preosetljivi (alergični) na druge lekove protiv bolova i zapaljenja (analgetici, antiinflamatorni lekovi, antireumatici) ili imate neku drugu alergiju.
• Ako ste ranije imali čir na želucu ili crevu ili krvarenja u želucu ili crevima.
• Ako koristite druge lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulantne lekove).
• Ako imate oštećenje bubrežne funkcije ili oštećenje kardiovaskularne funkcije (npr. bolest krvnih sudova bubrega, kongestivna srčana insuficijencija, gubitak volumena krvi, velike operacije, sepsa, ili velika krvarenja) potrebno je pažljivo praćenje.
• Ako imate oštećenje funkcije jetre.
• Ibuprofen može da ometa korisna svojstva gastrorezistentnih tableta Midol. Konsultujte svog lekara ukoliko uzimate lek Midol, a uzmete ibuprofen protiv bolova.

Acetilsalicilna kiselina može da prouzrokuje bronhospazam (grč disajne muskulature) i da prouzrokuje napade astme ili neku drugu reakciju preosetljivosti (alergijsku reakciju). Faktori rizika su već postojeća astma, polenska alergija, polipi u nosu ili hronično oboljenje disajnog sistema. Ovo se takođe odnosi na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije (npr. reakcije na koži, svrab, koprivnjača) na ostale supstance.

Usled svog inhibirajućeg dejstva na nakupljanje trombocita koje traje nekoliko dana posle uzimanja, acetilsalicilna kiselina može prouzrokovati tendenciju ka povećanom krvarenju tokom i posle operacija (uključujući manje operacije, npr. vađenje zuba).

Potreban je oprez ako imate bolest crvenih krvnih zrnaca (nedostatak glukozo-6-fosfat dehidrogenaze) jer acetilsalicilna kiselina može izazvati hemolizu ili hemolitičku anemiju. Faktori koji mogu povećati rizik od hemolize su npr. visoka doza, groznica ili akutna infekcija.

U niskim dozama acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata koji za to imaju predispozicije.

Lek Midol ne treba davati deci i adolescentima u slučaju virusnih infekcija sa ili bez temperature ukoliko prethodno ne potražite savet lekara. Kod određenih virusnih bolesti, naročito gripa tipa A, gripa tipa B i varičele, postoji rizik od Rejovog sindroma, veoma retke bolesti koja može biti opasna po život i koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina daje kao propratna terapija; međutim, nije dokazana uzročno-posledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti javi uporno povraćanje, to može biti znak Rejovog sindroma.

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Treba uzeti u obzir navedene interakcije između leka Midol i sledećih lekova:

Povećanje efekta (povećava se rizik od neželjenih dejstava):

• antikoagulansi (lekovi protiv zgrušavanja), trombolitici/ostali lekovi koji sprečavaju nagomilavanje krvnih pločica (trombocita): acetilsalicilna kiselina može povećati rizik od krvarenja kada se uzima pre trombolitičke terapije,
• sistemski glukokortikosteroidi (osim hidrokortizona) koji se koriste kao zamenska terapija kod Adisonove bolesti ili upotreba alkohola: povećan rizik od želudačno-crevnih čireva i krvarenja,
• ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi sa salicilatima koji se koriste u većim dozama: povećan rizik od pojave čireva i želudačno-crevnih krvarenja;
• antidijabetici, npr. insulin, sulfonilurea: nivo glukoze u krvi se može smanjiti,
• digoksina (leka za jačanje srčanog rada),
• metotreksata (leka koji se koristi u terapiji karcinoma i određenih reumatskih bolesti),
• valproinske kiseline (leka koji se koristi za lečenje padavice).

Slabljenje efekta:

• diuretika (lekova koji povećavaju izlučivanje mokraće),
• određenih lekova za sniženje povišenog krvnog pritiska (posebno ACE inhibitora),
• lekova koji se koriste kod gihta (podagre) i koji ubrzavaju izlučivanje mokraćne kiseline.

Istovremena primena ibuprofena može smanjiti dejstvo acetilsalicilne kiseline na sprečavanje zgrušavanja krvi.  

Lek Midol nemojte uzimati sa alkoholom.

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Trudnoća

Ukoliko ustanovite da ste trudni tokom terapije lekom Midol, odmah o tome obavestite Vašeg lekara.

U toku prvog i drugog trimestra trudnoće lek Midol možete koristiti samo ako Vam je to lekar propisao. U poslednjem trimestru trudnoće acetilsalicilna kiselina, aktivna supstanca u leku Midol, se ne sme koristiti zbog povećanja rizika od nastanka komplikacija za majku i dete pre i tokom porođaja.

Dojenje

Salicilati i njegovi metaboliti prelaze u majčino mleko u malim količinama.

Budući da do sada nisu primećena nikakva neželjena dejstva na odojče posle povremene upotrebe, obično nije neophodno prekinuti dojenje. Ipak, u slučaju produžene upotrebe ili upotrebe velikih doza, trebalo bi prestati sa dojenjem.

Nije primećen nikakav uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. 

Lek Midol uzimajte tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajeno doziranje prilikom dugotrajne upotrebe acetilsalicilne kiseline je 100 do 200 mg jednom dnevno.

U nekim slučajevima, pogotovo pri kratkotrajnoj primeni leka, može biti preporučljiva i primena većih doza, do 300 mg dnevno. U tim slučajevima, lek se može izdavati isključivo po preporuci lekara (na recept).

Uobičajene doze su:

• Za smanjenje rizika smrtnosti kod pacijenata kod kojih se sumnja na iznenadni srčani napad (akutni infarkt miokarda): 100 do 200 mg dnevno ili 300 mg svakog drugog dana. Prvu tabletu trebalo bi sažvakati kako bi se postigla brža resorpcija.
• Za smanjenje rizika od obolevanja i smrtnosti kod pacijenata koji su ranije imali srčani napad (infarkt miokarda): 100 do 300 mg dnevno.
• Za sekundarno sprečavanje moždanog udara: 100 do 300 mg dnevno.
• Za smanjenje rizika od pojave prolaznih ishemijskih napada (TIA-prolaznog smanjenja protoka krvi u mozgu) i moždanog udara kod pacijenata koji pate od TIA: 100 do 300 mg dnevno.
• Za smanjenje rizika od obolevanja i smrtnosti kod pacijenata sa stabilnom i nestabilnom anginom pectoris: 100 do 300 mg dnevno.
• Za prevenciju tromboembolije posle operacije krvnih sudova ili hirurške intervencije (npr. PTCA, CABG, karotidne endarterektomije, arteriovenskih šantova kod pacijenata na dijalizi): 100 do 300 mg dnevno.
• Za sprečavanje tromboze dubokih vena i plućne embolije posle dugotrajne imobilizacije, npr. posle veće operacije: 100 do 200 mg dnevno ili 300 mg svaki drugi dan.
• Za smanjenje rizika od pojave prvog srčanog napada (infarkta miokarda) kod ljudi sa faktorima rizika za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti, npr. šećerna bolest, hiperlipidemija (povišene masnoće u krvi), hipertenzija (povišen krvni pritisak), gojaznost, pušenje, starost: 100 do 200 mg dnevno ili 300 mg svaki drugi dan.

Način primene

Za oralnu upotrebu. Gastrorezistentne tablete trebalo bi uzimati po mogućstvu uz obrok, uz dosta tečnosti.

Kod dece se lek Midol ne sme koristiti.

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Midol nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom!

Toksičnost salicilata (>100 mg/kg dnevno tokom 2 dana može dovesti do toksičnosti) može nastati usled hroničnog, terapijski stečenog trovanja i akutnih trovanja koja mogu biti opasna po život (uzimanja prekomerne doze).

Hronično trovanje salicilatima može biti podmuklo, budući da znaci i simptomi nisu specifični. Blago hronično trovanje salicilatima, ili salicilizam, obično se dešava tek posle ponovljene upotrebe velikih doza.

Simptomi uključuju vrtoglavicu, vertigo, zujanje u ušima, gluvoću, znojenje, mučninu i povraćanje, glavobolju i pometenost i mogu se kontrolisati smanjenjem doze.

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste zaboravili da uzmete lek!

Ne prekidajte uzimanje leka Midol bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.

Ako imate dodatna pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu. 

Lek Midol, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Zbog sprečavanja zgrušavanja krvi (dejstvo na krvne pločice), lek Midol se može povezati sa povećanim rizikom od krvarenja.

Kao neželjena dejstva mogu se javiti poremećaj želuca i creva (krvarenja), bol u želucu, povraćanje. U retkim slučajevima se mogu javiti reakcije preosetljivosti, kao što je oticanje kože i sluzokože, svrab, koprivnjača, grč disajne muskulature, pogoršanje astme, curenje iz nosa, pad krvnog pritiska, angioedem (postepeno oticanje lica i jezika, ruku, očnih kapaka i teškoće pri disanju). Ukoliko primetite znakove reakcija preosetljivosti, obratite se Vašem lekaru.

Ukoliko primetite crnu prebojenost stolice, ili povraćanje sa primesama krvi, potrebno je odmah prekinuti terapiju i obratiti se lekaru.

Takođe se retko može javiti proliv, poremećaj varenja, mučnina i čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.

Retko se mogu javiti smanjenje broja krvnih pločica, i crvenih i belih krvnih zrnaca.

Retko se može javiti poremećaj vida i sluha, glavobolja, vrtoglavica, zujanje u ušima, ubrzano i produbljeno disanje (mogu biti znaci prekomerne doze).

Retko može doći do poremećaja funkcije jetre (porast transaminaza-parametara koji pokazuju funkciju jetre).

Takođe, prijavljeno je oštećenje bubrežne funkcije i akutna bubrežna insuficijencija.

Veoma retko može doći do smanjenja koncentracije šećera u krvi i promena u kiselosti krvi (acido-bazna ravnoteža), kao i pojave teških kožnih reakcija.

Veoma retko se može javiti Rejov sindrom, koji predstavlja po život opasno oboljenje koje zahteva hitno medicinsko lečenje, a karakteriše ga toksično oštećenje jetre i oštećenje mozga i moždanih struktura.

Takođe, postoje i druge spontane prijave neželjenih dejstava tokom upotrebe acetilsalicilne kiseline u svim formulacijama, uključujući kratkotrajnu i dugotrajnu oralnu terapiju.

Hemoliza i hemolitička anemija su prijavljene kod pacijenata sa ozbiljnim nedostatkom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD).

Zbog antitrombotičkog efekta, acetilsalicilna kiselina može povećati rizik od krvarenja. Prijavljena su krvarenja poput perioperativnog krvarenja, hematoma (izliv krvi iz krvnog suda unutar tkiva), epistakse (krvarenje iz nosa), urogenitalna krvarenja, gingivalna krvarenja.

Ozbiljna krvarenja, kao što su gastrointestinalna krvarenja i cerebralna krvarenja, koja mogu u pojedinim slučajevima biti opasna po život, prijavljivana su retko ili veoma retko, i pretežno kod pacijenata čiji krvni pritisak nije kontrolisan i/ili koji su bili istovremeno i na antikoagulantnoj terapiji.

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.