Vipidia


Aktivna supstanca: Alogliptin

Ovaj lek je na tržištu dostupan u jačinama od: 6,25mg + 12,5mg + 25mg

Lek Vipidia je indikovan za odrasle osobe uzrasta od 18 i više godina sa dijabetes melitusom tip 2 za poboljšanje kontrole glikemije u kombinaciji sa drugim lekovima za snižavanje glukoze uključujući insulin,
kad oni zajedno sa dijetom i fizičkim vežbanjem ne osiguravaju odgovarajuću kontrolu glikemije.



Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci  ili sa teškom reakcijom preosetljivosti u anamnezi, uključujući anafilaktičku reakciju, anafilaktički šok i angioedem, na bilo koji inhibitor dipeptidil peptidaze 4 (DPP-4).

Lek Vipidia se ne sme upotrebljavati kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 1 ili za lečenje dijabetesne ketoacidoze. Lek Vipidia nije zamena za insulin kod pacijenata kojima je on potreban.

Upotreba sa drugim antihiperglikemijskim lekovima i hipoglikemija 

Zbog povećanog rizika od hipoglikemije u kombinaciji sa sulfonilureom, insulinom ili kombinovanom terapijom sa tiazolidindionom i metforminom, radi smanjenja rizika od hipoglikemije potrebno je razmotriti nižu dozu tih lekova kad se upotrebljavaju u kombinaciji sa alogliptinom.
Kombinacije koje nisu ispitane
Alogliptin nije ispitan u kombinaciji sa inhibitorima natrijum glukoza kotransportera 2 (engl. SGLT 2) ili analozima glukagonu sličnog peptida 1 (engl. GLP 1), ni formalno kao trostrukaterapija sa metforminom i sulfonilureom.
Oštećenje bubrega
S obzirom na potrebu prilagođavanja doze kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega, ili završnim stadijumom bolesti bubrega koji zahteva dijalizu, pre početka i povremeno tokom lečenja
alogliptinom potrebna je odgovarajuća procena funkcije bubrega.
Iskustvo kod pacijenata koji zahtevaju dijalizu je ograničeno. Alogliptin nije ispitivan kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi .
Oštećenje jetre
Alogliptin nije ispitan kodpacijenata sa teškim oštećenjem jetre (Child Pugh skor>9) pa kod ovih pacijenata
upotreba alogliptina nije preporučena .
Srčana insuficijencija
Iskustvo u upotrebi alogliptina u kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom funkcionalnih klasa III i IV po New York Heart Association (NYHA) je ograničeno pa je kod tih pacijenata potreban oprez.
Reakcije preosetljivosti
Reakcije preosetljivosti, uključujući i anafilaktičke reakcije, angioedem i eksfolijativna stanja kože uključujući Stevens-Johnsonov sindrom primećeni su prilikom upotrebe DPP-4 inhibitora i spontano su prijavljeni za alogliptin nakon stavljanja leka u promet. U kliničkim ispitivanjima alogliptina, anafilaktičke reakcije su prijavljene sa niskom incidencom.
Akutni pankreatitis
Upotreba DPP-4 inhibitora povezana je sa rizikom od razvoja akutnog pankreatitisa. U analizi objedinjenih podataka iz 13 ispitivanja, ukupne stope prijava pankreatitisa kod pacijenata lečenih sa 25 mg alogliptina, 12,5mg alogliptina, aktivnom kontrolom ili placebom bile su 2, 1, 1 ili 0 događaja na 1000 pacijent godina.
U ispitivanjima kardiovaskularnih ishoda stopa prijavljenih pankreatitisa kod pacijenata lečenihvalogliptinom ili placebom bila je 3 odnosno 2 događaja na 1000 pacijent godina. Nakon stavljanja leka u promet bilo je spontano prijavljenih neželjenih dejstava akutnog pankreatitisa. Pacijente treba upozoriti na karakteristični simptom akutnog pankreatitisa: uporan, jak bol u abdomenu koji se može širiti prema
leđima. Ako se sumnja na pankreatitis, lečenje lekom Vipidia treba prekinuti; ako se potvrdi akutni pankreatitis, lek Vipidia se ne sme ponovo upotrebljavati. Neophodan je oprez kod pacijenata sa pankreatitisom u anamnezi.
Dejstvo na jetru
Nakon stavljanja leka u promet prijavljeni su slučajevi disfunkcije jetre uključujući insuficijenciju jetre.
Uzročna povezanost nije ustanovljena. Pacijenta treba pomno pratiti zbog mogućih abnormalnosti jetre.
Kod pacijenata sa simptomima koji ukazuju na oštećenje jetre potrebno je neodložno sprovesti ispitivanja funkcije jetre. Ako se pronađe abnormalnost i ne utvrdi se alternativna etiologija, treba razmotriti prekid lečenja alogliptinom.

Dejstvo drugih lekova na alogliptin
Alogliptin se prvenstveno izlučuje nepromenjen u mokraći, a metabolizam putem sistema enzima citohrom (CYP) P450 je zanemarljiv (videti deo 5.2). Interakcije sa CYP inhibitorima se iz tog razloga ne očekuju niti su dokazane.
Rezultati kliničkih ispitivanja interakcija pokazuju da nema klinički značajnog dejstva gemfibrozila (inhibitor CYP2C8/9), flukonazola (CYP2C9 inhibitor), ketokonazola (CYP3A4 inhibitor), ciklosporina (inhibitor p glikoproteina), vogliboze (inhibitor alfa glukozidaze), digoksina, metformina, cimetidina,pioglitazona ili atorvastatina na farmakokinetiku alogliptina.
Dejstvo alogliptina na druge lekove
In vitro ispitivanja pokazuju da, u koncentracijama koje se postižu sa preporučenom dozom od 25 mg,alogliptin ne inhibira niti indukuje CYP 450 izoenzime (videti odeljak 5.2). Interakcije sa supstratima CYP
450 izoenzima se zato ne očekuju niti su dokazane. U in vitro ispitivanjima nađeno je da alogliptin nije supstrat niti inhibitor ključnih transportera povezanih sa dispozicijom leka u bubrezima: transporteraorganskih anjona 1 (engl. organic anion transporter 1, OAT 1), transportera organskih anjona 3 (engl.organic anion transporter 3, OAT 3) ili transportera organskih katjona 2 (engl. organic cation transporter 2, OCT2). Dodatno, klinički podaci ne ukazuju na interakciju sa inhibitorima ili supstratima p glikoproteina. U kliničkim ispitivanjima alogliptin nije imao klinički značajno dejstvo na farmakokinetiku kofeina, (R)-
varfarina, pioglitazona, gliburida, tolbutamida, (S)-varfarina, dekstrometorfana, atorvastatina, midazolama, oralnog kontraceptiva (noretindron i etinil estradiol), digoksina, feksofenadina, metformina ili cimetidina,potvrđujući i in vivo niski potencijal uzrokovanja interakcije sa supstratima za CYP1A2, CYP3A4,CYP2D6, CYP2C9, p glikoproteinom i OCT2. Kod zdravih ispitanika, alogliptin nije imao dejstvo na protrombinsko vreme ili internacionalni normalizovani odnos (INR) kada je upotrebljavan istovremeno sa varfarinom.
Kombinacije sa drugim antidijabetesnim lekovima
Rezultati iz ispitivanja sa metforminom, pioglitazonom (tiazolidindion), voglibozom (inhibitor alfa glukozidaze) i gliburidom (sulfonilurea) nisu pokazali klinički značajne farmakokinetičke interakcije.

Trudnoća

Nema podataka o primeni alogliptina kod trudnica. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktne ili
indirektna štetna dejstva s obzirom na reproduktivnu toksičnost. Kao mera opreza, preporučeno je izbegavati upotrebu alogliptina tokom trudnoće.
Dojenje
Nije poznato da li se alogliptin izlučuje u majčino mleko. Ispitivanja na životinjama pokazala su da se alogliptin izlučuje u mleko. Rizik za dojeno dete se ne može isključiti.
Potrebno je odlučiti o prekidu dojenja ili prekidu terapije alogliptinom uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije alogliptinom za ženu.
Plodnost
Dejstvo alogliptina na plodnost kod ljudi nije ispitana. U ispitivanjima na životinjama nisu zabeležena štetna dejstva na plodnost.

Vipidia ne utiče ili zanemarivo utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijente međutim treba upozoriti na rizik od hipoglikemije, naročito kad se kombinuje sa sulfonilureom, insulinom ili kombinovanom terapijom sa tiazolidindionom i metforminom.

Za različite režime doziranja lek Vipidia je dostupan kao film tableta u jačinama od 25 mg, 12,5 mg ili 6,25 mg.
Odrasli (≥ 18 godina starosti)
Preporučena doza alogliptina je jedna tableta od 25 mg jednom dnevno kao dodatak terapiji metforminom, tiazolidindionom, sulfonilureom ili insulinom, ili kao trostruka terapija sa metforminom i tiazolidindionom ili insulinom.
Kada se alogliptin primenjuje u kombinaciji sa metforminom i/ili tiazolidindionom, treba nastaviti sa primenom istih doza metformina i/ili tiazolidindiona kao pre uvođenja alogliptina, i lek Vipidia primeniti istovremeno.
Kada se alogliptin primenjuje u kombinaciji sa sulfonilureom ili insulinom, potrebno je razmotriti primenu niže doze sulfoniluree ili insulina kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije.
Neophodan je oprez ako se alogliptin primenjuje u kombinaciji sa metforminom i tiazolidindionom, jer je primećen povećani rizik od hipoglikemije pri primeni ove trostruketerapije. U slučaju hipoglikemije može se razmotriti primena niže doze tiazolidindiona ili metformina.
Bezbedost i efikasnost primene alogliptina nisu u potpunosti utvrđeni kada se primenjuje kao trostruka terapija sa metforminom i sulfonilureom.

Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti (≥ 65 godina starosti)
Nije potrebno prilagođavati dozu leka prema godinama starosti pacijenta. Međutim, kod starijih pacijenata doziranje alogliptina treba biti konzervativno zbog moguće smanjene funkcije bubrega u toj populaciji.
Oštećenje bubrega 
Kod pacijenata sa blagim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina >50 do ≤ 80 mL/min) nije potrebno prilagođavati dozu alogliptina.
Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina ≥ 30 do ≤ 50 mL/min) potrebno je primeniti jednu polovinu preporučene doze alogliptina (12,5 mg jednom dnevno; videti odeljak 5.2).
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) ili završnim stadijumom
bolesti bubrega koji zahtevaju dijalizu potrebno je primeniti jednu četvrtinu preporučene doze alogliptina (6,25 mg jednom dnevno). Alogliptin se može primenjivati bez obzira na vreme dijalize. Iskustvo kod pacijenata na dijalizi je ograničeno. Alogliptin nije ispitivan kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi.
Pre početka lečenja i povremeno nakon toga preporučeno je da se funkcija bubrega na odgovarajući način proceni.
Oštećenje jetre
Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem jetre (Child Pugh skor 5 do 9). Alogliptin nije ispitan kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre (Child Pugh skor >9) pa se iz tog razloga kod ovih pacijenata primena alogliptina ne preporučuje.

Način upotrebe
Za oralnu upotrebu.
Lek Vipidia treba uzeti jednom dnevno sa ili bez hrane. Tablete treba progutati cele sa vodom.

Bezbednost i efikasnost primene leka Vipidia kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu ustanovljeni. Nema dostupnih podataka.

Najviše doze alogliptina primenjene u kliničkim ispitivanjima bile su jednokratne doze od 800 mg zdravim ispitanicima i doze od 400 mg jedanput na dan tokom 14 dana kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 (što je 32 puta, odnosno 16 puta više od preporučene dnevne doze od 25 mg alogliptina).

Postupak
U slučaju predoziranja potrebno je preduzeti odgovarajuće suportivne mere koje odgovaraju kliničkom statusu pacijenata.
Hemodijalizom se mogu ukloniti minimalne količine alogliptina (tokom tročasovne hemodijalize uklonjeno je oko 7% supstance). Iz tog razloga hemodijaliza kod predoziranja ima malo kliničko dejstvo. Nije poznato da li se alogliptin može ukloniti peritonealnom dijalizom.

Ako pacijent propusti dozu, treba je uzeti čim se seti. U istom danu se ne sme uzeti dvostruka doza.

Informacije su zasnovane na ukupno 9405 pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, uključujući 3750 pacijenata lečenih sa 25 mg alogliptina i 2476 pacijenata lečenih sa 12,5 mg alogliptina, koji su učestvovali u jednom ispitivanju faze 2 ili 12 dvostruko slepih, placebom kontrolisanih kliničkih ispitivanja faze 3. Dodatno je sprovedeno ispitivanje kardiovaskularnih ishoda kod 5380 pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i nedavnim događajem akutnog koronarnog sindroma, od kojih je 2701 randomizovan na alogliptin i 2679 na placebo. U ispitivanjima su ocenjena dejstva alogliptina na kontrolu glikemije kao i bezbednost primene kao monoterapije, kao inicijalne kombinovane terapije sa metforminom ili tiazolidindionom, kao i dodatne terapije uz metformin ili sulfonilureu ili tiazolidindion (sa ili bez metformina ili sulfoniluree) ili insulin (sa ili bez metformina).

U analizi objedinjenih podataka iz 13 ispitivanja, ukupna incidenca neželjenih dejstava, ozbiljnih štetnih događaja i štetnih događaja koji su doveli do prekida terapije bila je uporediva kod pacijenata koji su lečeni sa 25 mg alogliptina, 12,5 mg alogliptina, aktivnom kontrolom ili placebom. Najčešće neželjeno dejstvo kod pacijenata lečenih sa 25 mg alogliptina bila je glavobolja.
Bezbednost primene alogliptina kod starijih (≥ 65 godina starosti) je slična kao i u ostalim uzrastima (< 65 godina starosti).
Neželjena dejstva prikazana tabelarno
Neželjena dejstva su prikazana u skladu sa klasifikacijom sistema organa i kategorijama učestalosti.
Učestalost je definisana na sledeći način: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10); povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000 do <1/1.000); veoma retka (<1/10000); nepoznata (prema dostupnim podacima nemoguće je odrediti učestalost).
Neželjena dejstva zabeležena u objedinjenim ključnim kliničkim ispitivanjima faze 3 alogliptina kao monoterapije ili kao dodatne kombinovane terapije, koja su uključivala ukupno 5659 pacijenata, navedena su u nastavku (tabela 1).
Tabela 1: Neželjena dejstva zabeležena u objedinjenim pivotalnim kontrolisanim ispitivanjima faze 3.
Sistem organa                                        Učestalost neželjenog dejstva
Neželjeno dejstvo
Infekcije i infestacije
Infekcije gornjeg respiratornog trakta Često
Nazofaringitis  Često
Poremećaji nervnog sistema
Glavobolja Često
Gastrointestinalni poremećaji
Bol u abdomenu   Često
Gastroezofagealni refluks   Često
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva
Pruritus   Često
Osip  Često
Iskustvo nakon stavljanja leka u promet

Tabela 2 prikazuje dodatna neželjena dejstva koja su spontano prijavljena nakon stavljanja leka u promet.
Tabela 2: Spontano prijavljena neželjena dejstva na alogliptin nakon stavljanja leka u promet
Sistem organa Učestalost neželjenog dejstva 
Neželjeno dejstvo
Imunološki poremećaji
Preosetljivost Nepoznato
Gastrointestinalni poremećaji
Akutni pankreatitis Nepoznato
Hepatobilijarni poremećaji
Disfunkcija jetre uključujući insuficijenciju jetre Nepoznato
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva
Eksfolijativna stanja kože uključujući
Stevens-Johnsonov sindrom Nepoznato
Angioedem Nepoznato
Urtikarija Nepoznato

Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reeakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11121 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0) 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]

Potražite neki drugi lek