Lata

• ako ste alergični (preosetljivi) na escitalopram ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka,
• ako uzimate druge lekove koji pripadaju grupi MAO inhibitora, uključujući selegilin (lek koji se koristi u lečenju Parkinsonove bolesti), moklobemid (lek koji se koristi u lečenju depresije) i linezolid (antibiotik),
• ako imate poznato produženje QT intervala ili urođeni sindrom dugačkog QT intervala (promene koje se registruju prilikom EKG pregleda),
  
  • ako istovremeno uzimate lekove za koje se zna da produžavaju QT interval.

Porazgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lata. Molimo da kažete svom lekaru ukoliko imate neko drugo stanje ili bolest, pošto bi to moglo biti od značaja za lekara. Posebno obavestite Vašeg lekara:

• ako imate epilepsiju. Lečenje lekom Lata treba prekinuti ako dođe do pojave epileptičnih napada ili ako se poveća učestalost napada (videti takođe odeljak Moguća neželjena dejstva).
• ako imate oštećenu funkciju jetre ili bubrega. Može biti potrebno da Vam lekar prilagodi dozu.
• ako imate dijabetes. Lečenje lekom Lata može uticati na kontrolu šećera u krvi. Može biti potrebno prilagođavanje doze insulina i/ili oralnih hipoglikemika.
• ako imate smanjene koncentracije natrijuma u krvi
• ako imate sklonost ka pojavi krvarenja ili lako dobijate modrice
• ako ste na elektrokonvulzivnoj terapiji
• ako imate koronarnu bolest srca
• ako imate ili ste nedavno imali srčane probleme ili ste nedavno doživeli srčani udar
• ako imate usporen srčani rad (bradikardija) i/ili imate poremećaj soli (smanjene koncentracije elektrolita) u krvi kao rezultat produženog teškog proliva i povraćanja ili zbog primene lekova za izlučivanje tečnosti (diuretici)
• ako doživite brze ili neujednačene srčane otkucaje, gubitak svesti, kolabirate ili doživite nesvesticu prilikom ustajanja, jer ova stanja mogu ukazivati na poremećaj funkcije srčanog rada
• ako imate ili ste imali problem sa očima, kao što je određena vrsta glaukoma (povišeni očni pritisak)

Obratite pažnju

Neki pacijenti sa manično-depresivnim poremećajem mogu ući u maničnu fazu. Ona se manifestuje mnoštvom neobičnih ideja, neadekvatnim osećajem sreće i preteranom fizičkom aktivnošću. U slučaju pojave ovih simptoma, obratite se lekaru.

Simptomi kao što su uznemirenost ili nemogućnost mirnog sedenja ili stajanja se takođe mogu javiti tokom prvih nedelja terapije. U slučaju pojave ovih simptoma, odmah se obratite Vašem lekaru.

Misli o samoubistvu i pogoršanje depresije ili anksioznog poremećaja

Ako bolujete od depresije i/ili imate anksiozni poremećaj nekada možete imati misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ovo može biti pojačano kada prvi put počinjete terapiju antidepresivima, s obzirom da je ovim lekovima potrebno izvesno vreme da počnu sa dejstvom, uglavnom oko dve nedelje, a nekada i duže.

Veća mogućnost pojave ovakvih misli postoji:

• ako ste ranije već imali misli o samopovređivanju ili samoubistvu
• ako imate manje od 25 godina, s obzirom da su klinička ispitivanja pokazala povećan rizik pojave suicidalnog ponašanja kod odraslih mlađih od 25 godina sa psihijatrijskim poremećajima, koji su lečeni antidepresivima.

Ako Vam se jave misli o samopovređivanju ili samoubistvu, odmah se obratite Vašem lekaru ili najbližoj bolnici.

Možda će biti korisno da kažete nekom rođaku ili bliskom prijatelju da ste depresivni ili da imate anksiozni poremećaj, te ga zamolite da pročita ovo uputstvo. Možete ih zamoliti da Vam kažu ako misle da se Vaša depresija ili anksioznost pogoršala ili ako su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Deca i adolescenti mlađi od 18 godina

Lek Lata ne treba primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Pri primeni ove grupe lekova, takođe je potrebno da znate da pacijenti mlađi od 18 godina imaju povećan rizik od pojave neželjenih dejstava kao što su pokušaj samoubistva, misli o samoubistvu i neprijateljsko ponašanje (uglavnom agresija, konfrontacija sa drugima i bes). Ipak, lekar može propisati lek Lata pacijentima mlađim od 18 godina, ako smatra da je to u njihovom najboljem interesu. Ako je Vaš lekar propisao lek Lata pacijentu mlađem od 18 godina i želite da razgovarate o tome, molimo Vas da se vratite do Vašeg lekara. 

Treba da obavestite lekara ako se kod pacijenta mlađeg od 18 godina javi neki od već navedenih simptoma ili dođe do pogoršanja.

Takođe, nije još utvrđena dugoročna bezbednost primene leka Lata i njegov uticaj na rast, sazrevanje i razvoj mišljenja i ponašanja. 

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Recite svom lekaru ako uzimate neki od sledećih lekova:

• Neselektivni inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori), kao što su fenelzin, iproniazid, izokarboksazid, nialamid i tranilcipromin. Ako ste uzimali neki od ovih lekova potrebno je da prođe 14 dana pre nego što započnete lečenje lekom Lata. Nakon prestanka lečenja lekom Lata mora da prođe 7 dana pre započinjanja terapije nekim od ovih lekova.
• Reverzibilni selektivni MAO-A inhibitori, kao što je moklobemid (koristi se za lečenje depresije).
• Ireverzibilni MAO-B inhibitori, kao što je selegilin (koristi se za lečenje Parkinsonove bolesti). Na ovaj način se povećava rizik od pojave neželjenih dejstava.
• Linezolid (antibiotik)
• Litijum (koristi se za lečenje manično-depresivnog poremećaja) i triptofan
• Imipramin i desipramin (lekovi koji se koriste za lečenje depresije)
• Sumatriptan i slični lekovi (koriste se za lečenje migrene) i tramadol (koristi se kod jakih bolova). Na ovaj način se povećava rizik od pojave neželjenih dejstava.
• Cimetidin, lansoprazol i omeprazol (koristi se za lečenje čira na želucu), fluvoksamin (lek za lečenje depresije) i tiklopidin (koristi se da smanji rizik od pojave moždanog udara). Ovi lekovi mogu povećati koncentracije escitaloprama u krvi.
• Kantarion (Hypericum perforatum), biljni lek koji se koristi za lečenje depresije.
• Acetilsalicilna kiselina (aspirin) i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (lekovi koji se koriste protiv bolova ili se koriste za sprečavanje zgrušavanja krvi, tzv. antikoagulansi). Može doći do povećane sklonosti ka krvarenju.
• Varfarin, dipiridamol i fenprokumon (lekovi koji se koriste za sprečavanje zgrušavanja krvi, tzv. antikoagulansi). Lekar će Vam verovatno kontrolisati vreme koagulacije krvi pri započinjanju i prekidu terapije lekom Lata, da bi procenio da li je doza antikoagulansa koju uzimate još uvek adekvatna.
• Meflohin (koristi se za lečenje malarije), bupropion (koristi se za lečenje depresije) i tramadol (koristi se kod jakih bolova), zbog mogućeg rizika od sniženja praga za nastanak epileptičnih napada.
• Neuroleptici (lekovi za lečenje šizofrenije, psihoza) i antidepresivi (triciklični antidepresivi i selektivni inhibitori preuzimanja serotonina), zbog mogućeg rizika od sniženja praga za nastanak epileptičnih napada.
• Flekainid, propafenon i metoprolol (koriste se kod kardiovaskularnih bolesti), klomipramin i nortriptilin (antidepresivi) i risperidon, tioridazin i haloperidol (antipsihotici). Može biti potrebno prilagođavanje doze leka Lata.
• Antiaritmici klase IA I III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, neki antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicin IV, pentamidin, antimalarična terapija posebno halofantrin), neki antihistaminici (npr. astemizol, mizolastin). Ovo su lekovi koji mogu da dovedu do produženja QT interval, odnosno promena u srčanom radu.
• Lekovi koji mogu da dovedu do sniženja koncentracije kalijuma ili magnezijuma u krvi, jer ova stanja povećavaju rizik od poremećaja srčanog ritma koji je životno ugrožavajući.

Lek Lata se može uzimati uz obrok ili natašte. Kao i u slučaju primene drugih psihotropnih lekova, ne preporučuje se kombinovanje sa alkoholom.

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Obavestite lekara ako ste trudni ili planirate trudnoću. Ako ste trudni ili dojite nemojte uzimati lek Lata, osim ako se niste posavetovali sa lekarom o rizicima i koristima njegove primene.

Trudnoća

Ako ste na terapiji lekom Lata tokom poslednja tri meseca trudnoće, kod Vašeg novorođenčeta se mogu javiti sledeći simptomi: poteškoće sa disanjem, plavkasta prebojenost kože, epileptični napadi, promene u telesnoj temperaturi, otežano hranjenje, povraćanje, smanjena koncentracija šećera u krvi, ukočenost ili mlitavost mišića, pojačani refleksi, podrhtavanje, nervoza, iritabilnost, letargija, stalan plač, pospanost i problemi sa spavanjem. Ako Vaša beba ima neki od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru.

Obavezno obavestite Vašu babicu i/ili lekara da ste na terapiji lekom Lata. Kada se lekovi kao Lata upotrebljavaju u toku trudnoće, posebno u poslednja 3 meseca, mogu povećati rizik od nastanka ozbiljnog stanja kod Vaše bebe koje se zove perzistentna pulmonalna hipertenzija novorođenčeta, usled čega beba brže diše i koža joj je plavkasto prebojena. Ovi simptomi se obično javljaju u toku prva 24 sata po rođenju. Ako se ovo dogodi Vašoj bebi, odmah se obratite lekaru.
Ako se lek Lata uzima u toku trudnoće, ne treba naglo prekidati terapiju.

Dojenje

Očekuje se da će se lek Lata izlučiti u majčino mleko.

Plodnost

Za citalopram, lek sličan escitalopramu, je pokazano dasmanjuje kvalitet sperme u ispitivanjima koje su sprovedene na životinjama. Teoretski, ovo može uticati na plodnost, ali uticaj na plodnost kod ljudi do sada nije uočen. 

Izbegavajte upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama sve dok se ne uverite da lek Lata nema uticaja na ove sposobnosti.

Lek Lata uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Depresija

Uobičajena doza je 10 mg jednom dnevno. Lekar Vam može povećati dozu do najviše 20 mg dnevno.

Panični poremećaj

Preporučena početna doza je 5 mg jednom dnevno u toku prve nedelje, nakon čega se povećava na 10 mg jednom dnevno. Lekar Vam može dalje povećavati dozu do najviše 20 mg jednom dnevno.

Socijalni anksiozni poremećaj

Uobičajena doza je 10 mg jednom dnevno. Lekar Vam može, u zavisnosti od Vašeg odgovora na lek, smanjiti dozu na 5 mg ili povećati do najviše 20 mg jednom dnevno.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Početna doza je 10 mg jednom dnevno. Zavisno od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do najviše 20 mg na dan.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Početna doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju, doza se može povećati do najviše 20 mg na dan.

Stariji pacijenti (> 65 godina)

Uobičajena početna doza je 5 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se
može povećati na 10 mg na dan

Pacijenti sa smanjenom funkcijom bubrega

Podešavanje doze nije neophodno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Oprez se savetuje kod pacijenata sa teškim stepenom smanjenja funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min).

Pacijenti sa smanjenom funkcijom jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, preporučuje se početna doza od 5 mg na dan tokom prve 2 nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju, doza se može povećati na 10 mg na dan. Kod pacijenata sa teškim stepenom smanjenja funkcije jetre savetuje se
oprez i izuzetno pažljivo podešavanje doze.

Pacijenti sa smanjenom aktivnošću CYP2C19 enzima

Kod pacijenata za koje se zna da su spori metabolizeri putem CYP2C19 enzima, preporučuje se početna doza od 5 mg na dan tokom prve 2 nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju, doza se može povećati na 10 mg jednom dnevno.

Lek Lata se primenjuje u pojedinačnoj dnevnoj dozi i može se uzeti uz obrok ili natašte. Tabletu progutajte sa dovoljnom količinom vode, nemojte je žvakati.

Ako je potrebno, tabletu možete podeliti tako što ćete je postaviti na ravnu površinu sa podeonom crtom koja je sa gornje strane. Tableta se tada može podeliti tako što se obe polovine pritisnu kažiprstima na dole.

Trajanje terapije

Može proći nekoliko nedelja pre nego što se osetite bolje. Nastavite sa uzimanjem leka Lata, čak iako je potrebno neko vreme pre nego što osetite poboljšanje Vašeg stanja.

Nemojte menjati dozu leka bez prethodnog savetovanja sa lekarom.
Nastavite sa uzimanjem leka sve dok Vam to preporučuje Vaš lekar. Ako prerano prekinete terapiju, simptomi Vam se mogu vratiti. Preporučuje se da se terapija nastavi još najmanje 6 meseci nakon poboljšanja.

Lek Lata ne treba primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Lata nego što je propisano, odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu ili najbližoj službi hitne pomoći. Ovo uradite čak iako nema znakova nelagodnosti. Simptomi predoziranja uključuju vrtoglavicu, drhtanje, uznemirenost, konvulzije, komu, mučninu, povraćanje, poremećaj srčanog ritma, smanjen krvni pritisak, poremećaj ravnoteže elektrolita i tečnosti. Ukoliko idete kod lekara ili u bolnicu, ponesite sa sobom kutiju leka Lata.

Ne uzimajte duplu dozu da bi ste nadoknadili preskočenu dozu. Ako se u toku dana setite da niste uzeli lek, uzmite ga odmah. Nastavite sa uobičajenim režimom doziranja sledećeg dana. Ako se u toku noći ili sledećeg dana setite da niste uzeli lek, preskočite propuštenu dozu i nastavite sa uzimanjem leka prema uobičajenom režimu doziranja.

Nemojte da prestanete sa uzimanjem leka Lata bez savetovanja sa lekarom, čak iako se osećate bolje. Po završetku terapije, savetuje se prekid terapije postepenim smanjenjem doze tokom nekoliko nedelja.

Po prestanku uzimanja ovog leka, posebno ako je prekid terapije nagao, mogu se javiti simptomi obustave.

Pojava ovih simptoma je česta kada se prekida lečenje lekom Lata. Rizik je veći ako je terapija duže trajala, ako su primenjivane veće doze ili ako je smanjenje doze sprovedeno suviše brzo. Kod većine ljudi simptomi su blagi i spontano se povlače u toku dve nedelje. Međutim, kod nekih pacijenata mogu biti težeg intenziteta ili dužeg trajanja (2-3 meseca ili više). Ako Vam se po prestanku uzimanja leka jave teški simptomi obustave, obratite se lekaru. Možda će biti potrebno da nastavite terapiju, a zatim da se terapija postepeno obustavlja.

Simptomi obustave uključuju: osećaj vrtoglavice (osećaj nestabilnosti ili gubitak ravnoteže), osećaj mravinjanja kao što su “trnci i žmarci”, osećaj žarenja i električnog šoka (ređe), koji mogu da se osete i u glavi, poremećaje spavanja (živopisni snovi, noćne more, nesanica), osećaj anksioznosti (uzmenirenost), glavobolje, mučninu, preznojavanje (uključujući noćno preznojavanje), osećaj nemira ili razdražljivosti, podrhtavanje, osećaj konfuzije ili dezorijentacije, emotivnost ili iritabilnost, proliv, poremećaje vida, palpitacije (osećaj treperenja I jakog lupanja srca).

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Lek Lata, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Neželjena dejstva se obično povlače nakon nekoliko nedelja od početka terapije. Imajte u vidu da mnoga od ovih dejstava mogu takođe biti i simptomi Vaše bolesti i doći će do poboljšanja kada počnete da se osećate bolje.

Neophodno je da se obratite svom lekaru ili odmah odete u bolnicu, ako tokom upotrebe leka zapazite neko od sledećih neželjenih dejstava:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• neuobičajena kravarenja, uključujući krvarenja iz gastrointestinalnog trakta.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• oticanje kože, jezika, usana ili lica, otežano disanje ili gutanje (simptomi alergijske reakcije),
• visoka telesna temperatura, uznemirenost, konfuzija, podrhtavanje i naglo grčenje mišića (moguće je da se radi o retkom stanju koje se zove serotoninski sindrom).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):otežano mokrenje,

• epileptični napadi (videti odeljak 2 Kada uzimate lek Lata posebno vodite računa),
• žuta prebojenost kože ili beonjača (znaci oštećenja funkcije jetre/hepatitisa (zapaljenja jetre)),
• brzi, neujednačeni srčani otkucaji, gubitak svesti, što mogu biti simptomi stanja poznatog kao torsade de pointes koje je opasno po život,
• misli o samopovređivanju ili samoubistvu.

Pored već navedenih, prijavljena su i sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• mučnina,
• glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapušen nos ili curenje iz nosa (sinuzitis),
• smanjen ili povećan apetit,
• anksioznost, nemir, neuobičajeni snovi, nesanica, pospanost, vrtoglavica, zevanje, podrhtavanje, poremećaj čulnih osećaja (utrnulost, peckanje),
• proliv, zatvor, povraćanje, suvoća usta,
• pojačano znojenje,
• bol u mišićima i zglobovima (artralgija i mialgija),
• seksualni poremećaji (poremećaji ejakulacije, problemi sa erekcijom, smanjen seksualni nagon, otežano postizanje orgazma kod žena),
• zamor, povišena telesna temperatura,
• povećanje telesne mase.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• koprivnjača, osip, svrab,
• škrgutanje zubima, uznemirenost, nervoza, napadi panike, stanje konfuzije,
• poremećaji sna, poremećaji ukusa, nagli gubitak svesti (sinkopa),
• proširene zenice (midrijaza), poremećaji vida, zujanje u ušima (tinitus),
• opadanje kose,
• krvarenje iz materice,
• neregularni menstrualni ciklusi,
• smanjenje telesne mase,
• ubrzan rad srca,
• oticanje ruku ili nogu,
• krvarenja iz nosa.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• agresija, depersonalizacija, halucinacije,
• usporen rad srca.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• smanjena koncentracija natrijuma u krvi (simptomi su: osećaj mučnine, osećaj lošeg opšteg stanja sa slabošću mišića ili konfuzijom),
• vrtoglavica pri ustajanju usled niskog krvog pritiska (ortostatska hipotenzija),
• poremećaji vrednosti testova funkcije jetre (povećane vrednosti enzima jetre u krvi),
• poremećaji pokreta (nevoljni pokreti mišića),
• bolne erekcije (prijapizam),
• sklonost ka krvarenju npr. krvarenja u koži i sluzokožama (ekhimoza) i smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija),
• iznenadno oticanje kože ili sluzokoža (angioedem),
• povećana količina izlučenog urina (neadekvatna sekrecija ADH),
• lučenje mleka kod muškaraca i kod žena koje ne doje,
• manija,
• povećani rizik od pojave fraktura kostiju je zapažen kod pacijenata koji su na terapiji ovom vrstom lekova,
• promene u srčanom ritmu (tzv. produženje QT intervala koje se vidi na EKG-u, koji beleži električnu aktivnost srca).

Dodatno, za jedan broj neželjenih dejstava se zna da se javljaju pri primeni lekova koji deluju na sličan način kao i escitalopram (aktivna supstanca leka Lata). To su:

• motorni nemir (akatizija),
• gubitak apetita.