Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje su navedene u odeljku 6.1. Docetaksel se ne sme primenjivati kod pacijenata sa početnim brojem neutrofila < 1.500 ćelija/mm³.

Docetaksel se ne sme primenjivati kod pacijenata sa ozbiljnim oštećenjem funkcije jetre.

Kontraindikacije koje važe za druge lekove kada se primenjuju u kombinaciji sa docetakselom.

Za karcinom dojke i nemikrocelularni karcinom pluća, premedikacija koja se sastoji od primene oralnog kortikosteroida, kao što je deksametazon, 16 mg dnevno (npr. 8 mg na 12 h) tokom 3 dana, započeta jedan dan pre primene docetaksela, osim ako to nije kontraidikovano, može da smanji incidencu i jačinu retencije tečnosti, kao i stepen težine reakcija preosetljivosti. Za karcinom prostate, premedikacija se sprovodi oralnom primenom 8 mg deksametazona , i to: 12 sati, 3 sata i 1 sat pre infuzije docetaksela.

 Hematologija Neutropenija je najčešća neželjena reakcija na docetaksel. Najniži broj neutrofila javlja se sa medijanom od 7 dana, ali ovaj interval može biti kraći kod pacijenata koji su ranije dobijali veoma visoke terapijske doze. Česta kontrola kompletne krvne slike mora se sprovoditi kod svih pacijenata koji primaju docetaksel. Terapija docetakselom se ponovo može primeniti kada se broj neutrofila vrati na ≥ 1.500 ćelija/mm³.

U slučaju teške neutropenije (< 500 ćelije/mm³ u trajanju od sedam dana ili duže) za vreme terapije docetakselom, savetuje se smanjenje doze u narednim ciklusim lečenja ili primena odgovarajućih simptomatskih mera.

 Kod pacijenata koji su lečeni docetakselom u kombinaciji sa cisplatinom i 5-fluorouracilom (TCF), febrilna neutropenija i neutropenična infekcija javljale su se sa manjom učestalošću kada su pacijenti profilaktički dobijali G-CSF. Pacijenti lečeni sa TCF trebalo bi da primaju kao profilaksu G-CSF da bi se umanjio rizik od komplikovane neutropenije (febrilne neutropenije, dugotrajne neutropenije ili neutropenične infekcije).

Pacijenti koji primaju TCF treba da budu pod stalnim lekarskim nadzorom.

 Kod pacijenata lečenih docetakselom u kombinaciji sa doksorubicinom i ciklofosfamidom (TAC), febrilna neutropenija i/ili neutropenična infekcija javiljale su se sa manjom učestalošću kada su bolesnici kao primarnu profilaksu dobijali G-CSF. Primarnu profilaksu sa G-CSF treba razmotriti kod pacijenata koji dobijaju adjuvantnu TAC terapiju za karcinom dojke da bi se umanjio rizik od komplikovane neutropenije (febrilne neutropenije, dugotrajne neutropenije ili neutropenične infekcije). Pacijenti koji primaju TAC treba da budu pod stalnim lekarskim nadzorom.

 Reakcije preosetljivosti

Pacijenate treba pažljivo nadzirati zbog moguće pojave reakcija preosetljivosti, naročito tokom prve i druge infuzije. Reakcije preosetljivosti mogu da se jave u roku od nekoliko minuta nakon početka primene infuzije docetaksela, zbog čega moraju biti dostupna sredstva za terapiju hipotenzije i bronhospazma. Ako se jave reakcije preosetljivosti u obliku blažih simptoma, kao što su nastupi crvenila ili lokalizovane reakcije na koži, terapiju ne treba prekidati. Međutim, teške reakcije, kao što su teška hipotenzija, bronhospazam ili generalizovani osip/eritem zahtevaju hitno ukidanje docetaksela i primenu odgovarajućeg lečenja. Pacijentima kod kojih su se javile teške reakcije preosetljivosti ne sme se ponovo davati docetaksel.

 Reakcije na koži

Primećen je lokalizovani kožni eritem na ekstremitetima (dlanovima i stopalima) sa edemom, praćen deskvamacijom. Zabeleženi su teški simptomi kao što su erupcije praćene deskvamacijom, koje su uzrokovale privremeni ili trajni prekid terapije docetakselom.

 Zadržavanje tečnosti

Pacijente sa težim oblikom zadržavanjem tečnosti, poput pleuralnog i perikardnog izliva i ascitesa, treba pažljivo nadzirati.

 Respiratorni poremećaji

Zabeleženi su slučajevi akutnog respiratornog distres sindroma, intersticijalne pneumonije/pneumonitisa, intersticijalne bolesti pluća, pulmonarne fibroze i respiratorne insuficijencije, koji mogu biti povezani sa smrtnim ishodom. Kod istovremene primene radioterapije, zabeleženi su slučajevi radijacionog pneumonitisa. Ukoliko se pogoršaju ili razviju novi simptomi, pacijenti treba da budu pod stalnim lekarskim nadzorom, odmah treba sprovesti adekvatne dijagnostičke pretrage i primenitiodgovaraje lečenje. Preporučuje se prekid terapije docetakselom dok ne bude postavljena dijagnoza. Rana primena potpornih mera može poboljšati stanje pacijenta. Korist od nastavka terapije docetakselom treba pažljivo razmotriti.

 Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre 

Kod pacijenta lečenih docetakselom u dozi od 100 mg/m² kao monoterapijom, kod kojih je došlo do porasta koncentracija transaminaza (ALT i/ili AST) u serumu do nivoa većeg od 1,5 puta u odnosu na gornju granicu normale(ULN) zajedno sa porastom koncentracije alkalne fosfataze u serumu izraženim vrednostima većim od 2,5 puta u odnosu naULN, postoji veći rizik od razvoja ozbiljnih neželjenih reakcija kao što su smrtni slučajevi usled toksičnosti uključujući sepsu i gastrointestinalno krvarenje koji mogu biti fatalni, febrilna neutropenija, infekcije, trombocitopenija, stomatitis i astenija. Zato, preporučena doza docetaksela kod ovih pacijenta sa povišenim vrednostima testova funkcije jetre (LFT) iznosi 75 mg/m², a LFT se mora proveriti pre početka terapije i pre svakog sledećeg ciklusa lečenja.

Za pacijente kod kojih je koncentracija bilirubina u serumu veća od ULN i/ili nivoi ALT i AST povećani više od 3,5 u odnosu na ULN,zajedno sa koncentracijom alkaline fosfataze u serumu više od 6 puta većom od ULN, ne postoje preporuke za smanjenje doze pa se docetaksel ne sme primenjivati u takvim slučajevima, osim ako to nije strogo indikovano.

Iz pivotalnog kliničkog ispitivanja kombinacije docetaksela sa cisplatinom i 5-fluorouracilom u lečenju pacijenata sa adenokarcinomom želuca, bili su isključeni pacijenti sa ALT i/ili AST >1,5 × ULN praćenim porastom alkalne fosfataze većim od 2,5 puta u onosu na ULN i bilirubinom većim od ULN. Za ovakve pacijente nema preporuka za smanjenje doze pa se docetaksel kod njih ne sme primenjivati, osim ako to nije strogo indikovano. Nema dostupnih podataka o primeni docetaksela u kombinovanoj terapiji kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre u drugim indikacijama.

 Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Nema dostupnih podataka za pacijente sa ozbiljno umanjenom funkcijom bubrega koji su lečeni sa docetakselom.

 Nervni sistem

U slučaju razvoja ozbiljne periferne neurotoksičnosti potrebno je smanjenje doze.

 Srčana toksičnost

Zabeleženi su slučajevi srčane insuficijencije kod pacijenata koji su dobijali docetaksel u kombinaciji sa trastuzumabom, naročito nakon hemoterapije koja je obuhvatala i primenu antraciklina (doksorubicin ili epirubicin). Ona može biti umerena do teška, a u nekim slučajevima bila je povezana i sa smrtnim ishodom.

 Kod pacijenata kod kojih je predviđeno lečenje docetakselom u kombinaciji sa trastuzumabom, pre terapije bi trebalo obaviti osnovne dijagnostičke pretrage u cilju procene srčane funkcije. Srčanu funkciju bi trebalo pratiti i nadalje kroz terapiju (npr. na svaka tri meseca) kako bi se identifikovali pacijenti kod kojih može da se razvije poremećaj srčanog rada. Za više detalja pogledati sažetak karakteristika leka za trastuzumab.

 Poremećaji funkcije oka

Cistoidni makularni edem (CMO) je zabeležen kod pacijenata koji primaju docetaksel. Pacijenti sa oštećenim vidom treba da se podvrgnu hitnom i kompletnom oftalmološkom pregledu. U slučaju dijagnoze CMO, treba prekinuti terapiju docetakselom i započeti odgovarajuće lečenje.

 Ostalo

 Odgovarajuće mere kontracepcije moraju se primenjivati i kod muškaraca i kod žena tokom terapije, a kod muškaraca i najmanje 6 meseci nakon prestanka lečenja.

  Istovremenu primenu docetaksela sa snažnim inhibitorima CYP3A4 (npr.ketokonazol, itrakonazol, klaritromicin, indinavir, nefazodon, nelfinavir, ritonavir, sakvinavir, telitromicin i vorikonazol) treba izbegavati.

Dodatna upozorenja za primenu u adjuvantnoj terapiji karcinoma dojke

 Komplikovana neutropenija

Kod pacijentkinja kod koji se javi komplikovana neutropenija (dugotrajna neutropenija, febrilna neutropenija ili infekcija), treba razmotriti uvođenje G-CSF i smanjenje doze docetaksela.

 Gastrointestinalne  reakcije

Simptomi kao što su rana pojava bola i osetljivosti u abdomenu, povišena temperatura, dijareja, sa neutropenijom ili bez nje, mogu biti rane manifestacije ozbiljne gastrointestinalne toksičnosti koja se mora neodložno proceniti i lečiti.

 Kongestivna insuficijencija srca (engl. CHF).

Tokom primene terapije i kasnijeg praćenja, pacijenti bi trebalo da budu pod nadzorom zbog moguće pojave simptoma kongestivnesrčane insuficijencije. Kod pacijenata lečenih TAC protokolom zbog karcinoma dojke sa pozitivnim limfnim čvorovima, pokazalo se da je rizik od CHF veći tokom prve godine nakon terapije.

 Leukemija

Kod pacijenata lečenih docetakselom, doksorubicinom i ciklofosfamidom (TAC), zbog rizika od odložene mijelodisplazije ili mijeloidne leukemije neophodno je hematološko praćenje.

 Pacijentkinje sa 4 i više pozitivnih limfnih čvorova

Pošto korist koja je primećena kod pacijenata sa 4 i više pozitivnih limfnih čvorova nije bila statistički značajna u pogledu preživljavanja bez znakova bolesti (PBB) i ukupnog preživljavanja (UP), pozitivan odnos koristi i rizika TAC protokola kod ovih pacijenata nije u potpunosti dokazan u konačnoj analizi rezultata.

 Stariji pacijenti

Postoje ograničeni podaci o primeni docetaksela u kombinaciji sa doksorubicinom i ciklofosfamidom kod pacijenata starijih od 70 godina .

 Od 333 pacijenta u studiji lečenja karcinoma prostate koji su primali docetaksel na tri nedelje, 209 pacijenata imalo je 65 ili više godina starosti, dok je 68 ispitanika bilo starije od 75 godina. Kod pacijenata lečenih docetakselom na tri nedelje, stopa incidence promena na noktima povezanih sa primenom leka bila je za ≥ 10% veća kod bolesnika starosti 65 ili više godina u odnosu na mlađe pacijente. Stopa incidence povišene temperature, dijareje, anoreksije i perifernog edema povezanih sa upotrebom leka bila je za ≥ 10% veća kod pacijenata starosti 75 ili više godina u poređenju sa onima koji su imali manje od 65 godina.

 Od 300 pacijenata (221 pacijent u ispitivanju III faze i 79 pacijenata u II fazi ispitivanja) lečenih docetakselom u kombinaciji sa cisplatinom i 5-fluorouracilom u studiji na pacijentima sa karcinomom želuca, 74 je imalo 65 ili više godina starosti, dok je 4 pacijenta bilo starosne dobi od 75 godina ili više. Incidenca ozbiljnih neželjenih događaja bila je viša kod starijih pacijenata u odnosu na mlađe pacijente. Incidenca sledećih neželjenih događaja (svih stepena): letargija, stomatitis, neutropenična infekcija bila je za ≥ 10% veća kod pacijenta koji su imali 65 ili više godina u poređenju sa mlađim pacijentima.

Stariji pacijenti koji dobijaju TCF terapiju treba da budu pod stalnim lekarskim nadzorom.

 Posebna upozorenja u vezi sa pomoćnim supstancama Lek Tolnexa 20 mg/1 mL koncentrat za rastvor za infuziju sadrži 50 vol. % etanola (alkohola), odnosno do 0,395 g (0,5 mL) po bočici, što odgovara količini od 10 mL piva ili 4 mL vina po bočici.

Lek Tolnexa 80 mg/4 mL koncentrat za rastvor za infuziju sadrži 50 vol. % etanola (alkohola), odnosno do 1,58 g (2 mL) po bočici, što odgovara količini od 40 mL piva ili 17 mL vina po bočici.

Lek Tolnexa 160 mg/8 mL koncentrat za rastvor za infuziju sadrži 50 vol. % etanola (alkohola), odnosno do 3,16 g (4 mL) po bočici, što odgovara količini od 80 mL piva ili 33 mL vina po bočici.

 Lek je štetan za osobe koje boluju od alkoholizma.

Mora se obratiti posebna pažnja u lečenju trudnica i dojilja, dece i visoko-rizičnih pacijenata kao što su pacijenti sa bolestima jetre ili epilepsijom.

Količina alkohola u ovom leku može uticati na dejstvo drugih lekova. Količina alkohola u ovom leku može oslabiti sposobnost pacijenta da bezbedno upravlja motornim vozilima i radi za mašinama.

In vitro ispitivanja su pokazala da metabolizam docetaksela može da bude izmenjen usled istovremene primene supstanci koje indukuju, inhibiraju ili se metabolišu (i tako mogu kompetitivno da inhibiraju enzim) putem citohroma P450-3A, kao što su ciklosporin, , ketokonazol i eritromicin. Kao rezultat toga, neophodan je oprez prilikom istovremene primene pomenutih lekova sa docetakselom, jer postoji mogućnost za nastanak značajnih interakcija.

 U slučaju kombinacije sa CYP3A4 inhibitorima, učestalost neželjenih reakcija na docetaksel može biti povećana usled smanjenja njegovog metabolizma. Ukoliko se istovremena primena snažnih inhibitora CYP3A4 (npr. ketokonazol, itrakonazol, klaritromicin, indinavir, nefazodon, nelfinavir, ritonavir, sakvinavir, telitromicin i vorikonazol) ne može izbeći, potrebno je obezbediti stalni lekarski nadzor i prilagoditi doziranje docetaksela tokom trajanja primene snažnih CYP3A4 inhibitora (videti odeljak 4.4). U farmakokinetičkoj studiji na 7 pacijenata, istovremena primena docetaksela sa snažnim inhibitorom CYP3A4 -ketokonazolom dovela je do značajnog smanjenja klirensa docetaksela od 49%.   

 Farmakokinetika docetaksela u prisustvu prednizona ispitivana je kod pacijenata sa metastatskim karcinomom prostate. Docetaksel se metaboliše putem CYP3A4, a za prednizon se zna da indukuje CYP3A4.

Nije zabeleženo statistički značajno delovanje prednizona na farmakokinetiku docetaksela.

 Docetaksel se u visokom procentu vezuje za proteine plazme (> 95%). Iako moguće in vivo interakcije docetaksela sa istovremeno primenjenim lekovima nisu formalno ispitivane, in vitro interakcije sa lekovima koji se čvrsto vezuju za belančevine plazme, kao što su eritromicin, difenhidramin, propranolol, propafenon, fenitoin, salicilati, sulfametoksazol i natrijum-valproat, nisu značajno uticale na stepen vezivanja docetaksela za proteine plazme. Osim toga, deksametazon nije pokazao uticaj na vezivanje docetaksela za proteine plazme. S druge strane, docetaksel nije uticao na vezivanje digitoksina za belančevine plazme.

  Istovremena primena docetaksela, doksorubicina i ciklofosfamida nije uticala na njihovu farmakokinetiku. Ograničeni podaci iz jedne studije bez kontrolne grupe ukazivali su na interakciju između docetaksela i karboplatina. U kombinaciji sa docetakselom, klirens karboplatina bio je oko 50% veći u odnosu na vrednosti koje su prethodno zabeležene u monoterapiji karboplatinom.

Trudnoća

Nema podataka o upotrebi docetaksela kod trudnica. Docetaksel je ispoljio embriotoksičnost i fetotoksičnost u ispitivanjima na zečevima i pacovima, i dovodio je do smanjenja plodnosti kod pacova. Kao i drugi citotoksični lekovi i docetaksel može da ima štetna dejstva po fetus kada se primenjuje kod trudnica. Zbog toga se docetaksel ne sme koristiti tokom trudnoće, osim ako njegova primena nije strogo indikovana.

 Žene u reproduktivnom periodu koje primaju docetaksel treba savetovati da ne planiraju trudnoću i da odmah obaveste lekara ukoliko do nje ipak dođe.

 Laktacija

Docetaksel je lipofilna supstanca, ali nije poznato da li se izlučuje u majčino mleko. Prema toma, zbog mogućih neželjenih reakcija kod odojčadi, dojenje se mora prekinuti za vreme trajanja terapije docetakselom.

 Kontracepcija kod muškaraca i žena

Trebalo bi koristiti efikasne metode kontracepcije tokom lečenja docetakselom.

 Fertilitet

U prekliničkim ispitivanjima pokazano je da docetaksel ima genotoksična dejstva i da može uticati na plodnost muškaraca (videti odeljak 5.3).

Zbog toga se muškarcima koji se leče docetakselom savetuje da ne planiraju potomstvo tokom i do 6 meseci nakon završetka lečenja, i da potraže savet o konzervaciji sperme pre započinjanja terapije.

Nisu rađene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama.

Primena docetaksela bi trebalo da se vrši isključivo u bolnicama specijalizovanim za primenu citotoksične hemioterapije, i isključivo pod kontrolom (nadzorom) lekara kvalifikovanog za lečenje tumora primenom hemioterapije.

 Preporučeno  doziranje

Za karcinom dojke, nemikrocelularni karcinom pluća, karcinom želuca i karcinome glave i vrata, premedikacija se sastoji od oralne primene kortikosteroida, kao što je deksametazon u dozi od 16 mg dnevno (npr. 8 mg dva puta dnevno) tokom 3 dana, počevši 1 dan pre primene docetaksela, osim ukoliko to nije kontraindikovano. U profilaksi se može koristiti G-CSF, kako bi se umanjio rizik hematološke toksičnosti.

  Pri lečenju karcinoma prostate, kod istovremene primene prednizona ili prednizolona, preporučuje se premedikacija oralnim deksametazonom u dozi od 8 mg, 12 h, 3 h i 1 h pre infuzije docetaksela.

Docetaksel se primenjuje kao jednosatna infuzija na svake tri nedelje.

 Karcinom dojke

U adjuvantnoj terapiji operabilnog ”nodus-pozitivnog” karcinoma dojke i ”nodus-negativnog” karcinoma dojke, preporučena doza docetaksela je 75 mg/m², primenjena 1 sat posle doksorubicina u dozi od 50 mg/m² i ciklofosfamida u dozi od 500 mg/m², na svake 3 nedelje, tokom 6 ciklusa (TAC režim) (videti takođe Prilagođavanje doze u toku terapije).

 Za lečenje pacijenata sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim karcinomom dojke, preporučena doza docetaksela je 100 mg/m² u obliku monoterapije. Kao prva linija terapije, docetaksel se daje u dozi od 75 mg/m² u kombinaciji sa doksorubicinom (50 mg/m²).

 U kombinaciji sa trastuzumabom, preporučena doza docetaksela je 100 mg/m² na svake 3 nedelje, dok se trastuzumab primenjuje svake nedelje. U pivotalnom (ključnom) kliničkom ispitivanju inicijalna infuzija docetaksela primenjivana je dan posle prve doze trastuzumaba. Naredne doze docetaksela primenjivane su neposredno po završetku infuzije trastuzumaba, ukoliko je prethodnu dozu trastuzumaba pacijent dobro podneo.

Za detalje u vezi sa doziranjem i primenom trastuzumaba pogledati sažetak karakteristika leka za trastuzumab.

 U kombinaciji sa kapecitabinom, preporučena doza docetaksela je 75 mg/m² na svake tri nedelje, uz kapecitabin u dozi 1250 mg/m² dva puta dnevno (u roku od 30 minuta nakon obroka) tokom 2 nedelje, nakon čega sledi period pauze od jedne nedelje. Za izračunavanje doze kapecitabina prema telesnoj površini pogledati sažetak karakteristika leka za kapecitabin.

 Nemikrocelularni karcinom pluća

Kod pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća koji prethodno nisu lečeni hemioterapijom, preporučeni režim doziranja docetaksela je 75 mg/m², nakon čega odmah sledi cisplatin u dozi od 75 mg/m² primenjen tokom 30-60 minuta. Za terapiju posle neuspele prethodne hemioterapije na bazi platine, preporučena doza je 75 mg/m² docetaksela u obliku monoterapije.

 Karcinom prostate

Preporučena doza docetaksela je 75 mg/m². Prednizon ili prednizolon se kontinuirano primenjuju u dozi od 5 mg oralno dva puta dnevno.

 Adenokarcinom želuca

Preporučena doza docetaksela je 75 mg/m², u obliku jednosatne infuzije, nakon čega sledi cisplatin u dozi od 75 mg/m², kao infuzija u trajanju od 1 do 3 sata (oba leka se daju samo prvog dana), a potom se tokom 5 dana, po završetku infuzije cisplatina, daje 5-fluorouracil u dozi od 750 mg/m² dnevno u obliku 24-satne kontinuirane infuzije. Terapija se ponavlja na svake tri nedelje. Pre primene cisplatina pacijentu se mora dati premedikacija antiemeticima i obezbediti odgovarajuća hidratacija. Za smanjenje rizika od hematološke toksičnosti profilaktički treba davati G-CSF (videti takođe i Prilagođavanje doze u toku terapije).

 Karcinom glave i vrata

Pacijenti moraju da prime premedikaciju antiemeticima, kao i odgovarajuću hidrataciju (pre i posle primene cisplatina). Za ublažavanje rizika od hematološke toksičnosti može se profilaktički dati G-CSF. Svi pacijenti iz grupa koje su dobijale docetaksel, u okviru studija TAX 323 i TAX 324, profilaktički su primali antibiotike.

• Indukciona hemioterapija nakon koje sledi radioterapija (TAX 323)
  • Za indukcionu terapiju inoperabilnog lokalno uznapredovalog karcinoma skvamoznih ćelija glave i vrata (SCHNC), preporučena doza docetaksela iznosi 75 mg/m2, koja se primenjuje kao jednosatna infuzija, posle koje sledi cisplatin u dozi od 75 mg/m2 u obliku jednočasovne infuzije, tokom prvog dana, nakon čega sledi terapija 5-fluorouracilom u kontinuiranoj infuziji u dozi od 750 mg/m2 dnevno, tokom 5 dana. Ovakav režim se primenjuje na svake 3 nedelje tokom 4 ciklusa. Nakon hemioterapije pacijenti treba da primaju radioterapiju.
• Indukciona hemioterapija nakon koje sledi hemioradioterapija (TAX 324)
  • Za indukcionu terapiju kod pacijenata sa lokalno uznapredovalim (tehnički neresektabilnim, sa malom verovatnoćom hirurškog izlečenja a sa ciljem očuvanja organa) karcinomom skvamoznih ćelija glave i vrata (SCCHN), preporučena doza docetaksela je 75 mg/m² primenjena kao jednosatna infuzija prvog dana, nakon koje sledi infuzija cisplatina u dozi od 100 mg/m², u trajanju od 30 minuta do 3 sata, a potom, od dana 1 do dana 4, kontinuirana infuzija 5-fluorouracila u dozi od 1000 mg/m² dnevno. Ovakav režim se primenjuje na svake tri nedelje, u 3 ciklusa. Nakon hemioterapije, pacijenti treba da prime hemioradioterapiju.

Za modifikovanje doziranja cisplatina i 5-fluorouracila pogledati sažetak karakteristika leka za ove lekove.

 Prilagođavanje doze u toku terapije

 Opšte preporuke

Docetaksel treba primenjivati ako je broj neutrofila ≥1.500 ćelija/mm³.

Kod pacijenata kod kojih se u toku terapije docetakselom javila febrilna neutropenija, broj neutrofila <500 ćelija/mm³ u trajanju duže od nedelju dana, teške ili kumulativne kožne reakcije ili teška periferna neuropatija, doza docetaksela se mora smanjiti sa 100 mg/m² na 75 mg/m² i/ili sa 75 mg/m² na 60 mg/m². Ukoliko se kod pacijenta navedene neželjene reakcije i dalje javljaju pri primeni doze od 60 mg/m², terapija se mora prekinuti. 

Adjuvantna terapija kod karcinoma dojke

Treba uzeti u obzir primarnu profilaktičku primenu G-CSF kod pacijenata koji primaju adjuvantnu terapiju docetakselom, doksorubicinom i ciklofosfamidom (TAC) u lečenju karcinoma dojke. Pacijentki kod kojih se javi febrilna neutropenija i/ili neutropenična infekcija treba da primaju smanjenu dozu docetaksela od 60 mg/m² u svim narednim ciklusima (videti poglavlja 4.4 i 4.8). Kod pacijenata kod kojih se javi stomatitis 3. ili 4. stepena, dozu docetaksela potrebno je smanjiti na 60 mg/m².

 U kombinaciji sa cisplatinom

Pacijentima koji su inicijalno primali docetaksel u dozi od 75 mg/m² u kombinaciji sa cisplatinom, kod kojih je u poslednjem (prethodnom) ciklusu najniži broj trombocita bio <25.000 ćelija/mm³, ili pacijentima kod kojih se javi febrilna neutropenija ili pacijentima sa ozbiljnim manifestacijama ne-hematološke toksičnosti, dozu docetaksela za naredne cikluse treba smanjiti na 65 mg/m². Uputstvo za prilagođavanje doze cisplatina nalazi se u sažetku karakteristika ovog leka.

 U kombinaciji sa kapecitabinom

• Za prilagođavanje doze kapecitabina pogledati sažetak karakteristika ovog leka.
• Za pacijente kod kojih se prvi put jave toksični efekti 2. stepena, koji ostaju prisutni i u vreme primene sledećeg ciklusa terapije docetaksel/kapecitabin, primenu terapije treba odložititi dok se pokazatelji toksičnosti ne povuku do stepena 0-1, i tada nastaviti terapiju sa punim dozama lekova. 
• Kod pacijenata kod kojih se drugi put javi toksičnost 2. stepena, ili se prvi put javi toksičnost 3. stepena, u bilo kom periodu tokom terapijskog ciklusa, terapiju treba odložiti do povlačenja pokazatelja toksičnosti do stepena 0-1, a potom nastaviti lečenje dozom od 55 mg/m² docetaksela.
• U slučaju svih narednih pojava toksičnosti ili pojave toksičnosti 4. stepena, primena docetaksela se mora prekinuti.

Uputstvo za modifikovanje doziranja trastuzumaba izloženo je u sažetku karakteristika leka za trastuzumab.

Ukoliko se, i pored primene G-CSF javi febrilna neutropenija, dugotrajna neutropenija ili neutropenične infekcije, dozu docetaksela treba smanjiti sa 75 na 60 mg/m

. Ako se naknadno jave epizode komplikovane neutropenije, dozu docetaksela treba smanjiti sa 60 na 45 mg/m

. U slučaju trombocitopenije 4. stepena, dozu docetaksela treba smanjiti sa 75 na 60 mg/m

. Pacijenti ne smeju primati naredne cikluse docetaksela sve dok broj neutrofila ne dostigne nivo >1.500 ćelija/mm, a broj trombocita ne bude >100.000 ćelija/mm

. Ukoliko se navedeni toksični efekti ne povuku, terapiju treba prekinuti.

 Preporuke za modifikovanje doze u slučaju toksičnosti kod pacijenata koji su na terapiji docetakselom u kombinaciji sa cisplatinom i 5-fluorouracilom (5-FU):

Uputstva za podešavanje doza cisplatina i 5-fluorouracila navedena su u sažecima karakteristika leka za ove lekove.

 U pivotalnim SCCHN ispitivanjima, kod pacijenata kod kojih se javila komplikovana neutropenija (uključujući dugotrajniju neutropeniju, febrilnu neutropeniju ili infekciju), preporuka je bila da se u svim narednim ciklusima profilaktički primenjuje G-CSF (npr. od 6. do 15. dana).

 Posebne populacije:

 Pacijenti sa insuficijencijom jetre Na osnovu farmakokinetičkih podataka o primeni docetaksela u dozi od 100 mg/m² kao monoterapije, za pacijente kod kojih su transaminaze (ALT i/ili AST) 1,5 puta više od gornje granice normale (ULN), a vrednosti alkalne fosfataze više od 2,5 puta veće od ULN, preporučena doza docetaksela je 75 mg/m² (videti poglavlja 4.4 i 5.2). Za pacijente sa vrednostima serumskog bilirubina višim od gornje granice normale i/ili ALT i AST uvećanim više od 3,5 puta u odnosu na gornju granicu normale, uz nivo alkalne fosfataze uvećan više od šest puta u odnosu na vrednost gornje granice normale, ne mogu se dati preporuke za smanjenje doze, a docetaksel ne bi trebalo primenjivati osim ukoliko nije strogo indikovan.

U pivotalnoj kliničkoj studiji primene docetaksela u kombinaciji sa cisplatinom i 5-fluorouracilom u terapiji pacijenata sa adenokarcinomom želuca, isključeni su pacijenti sa ALT i/ili AST >1,5 x ULN, uz vrednosti alkalne fosfataze >2,5 x ULN i bilirubinom većim od gornje granice normale. Za ove pacijente ne mogu se dati preporuke za smanjenje doze, a docetaksel ne bi trebalo primenjivati osim ukoliko nije strogo indikovan. Nema dostupnih podataka o primeni docetaksela u kombinaciji sa drugim lekovima u drugim indikacijama kod pacijenata sa insuficjencijom jetre.

Pacijenti starije životne dobi

Prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi, nema posebnih uputstava za primenu leka kod starijih pacijenata. Kod pacijenata starosti 60 i više godina, ako se docetaksel primenjuje u kombinaciji sa kapecitabinom, savetuje se da se početna doza kapecitabina smanji na 75% od uobičajene doze (videti sažetak karakteristika leka za kapecitabin).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka docetaksel u lečenju nazofaringealnog karcinoma kod dece od 1 meseca do 18 godina starosti nije utvrđena.

Ne postoji relevantna primena leka docetaksel u pedijatrijskoj populaciji za indikacije karcinoma dojke, nemikrocelularnog karcinoma pluća, karcinoma prostate, karcinoma želuca i karcinoma glave i vrata, ne uključujući manje diferencirani nazofaringealni karcinom tipa II i III.

Bilo je samo nekoliko izveštaja o predoziranju docetakselom. Nije poznat antidot za predoziranje docetakselom.

 Terapija

U slučaju predoziranja pacijenta treba zadržati u specijalizovanom odeljenju i vitalne funkcije strogo kontrolisati. U slučajevima predoziranja može se očekivati pogoršanje neželjenih događaja. Očekivane primarne komplikacije kod predoziranja bile bi supresija koštane srži, periferna neurotoksičnost i mukozitis. Pacijenti bi morali terapijski da dobiju G-CSF što je pre moguće nakon otkrivanja predoziranja. Po potrebi treba preduzeti i druge odgovarajuće simptomatske i potporne mere.

Sažetak bezbednosnog profila leka za sve indikacije

Neželjene reakcije za koje je moguće da su ili koje su verovatno povezane sa primenom docetaksela, zabeležene su kod:

• 1312 pacijenata koji su primali 100 mg/m² i 121 pacijenata koji su dobijali 75 mg/m² docetaksela kao monoterapiju.
• 258 pacijenata koji su dobijali docetaksel u kombinaciji sa doksorubicinom.
• 406 pacijenata koji su dobijali docetaksel u kombinaciji sa cisplatinom.
• 92 pacijenta lečenih docetakselom u kombinaciji sa trastuzumabom.
• 255 pacijenata koji su primali docetaksel u kombinaciji sa kapecitabinom.
• 332 pacijenta koji su dobijali docetaksel u kombinaciji sa prednizonom ili prednizolonom (prikazani su klinički značajni neželjeni događaji povezani sa terapijom).
• 1276 pacijenta (744 u TAX 316 i 532 u GEICAM 9805 studiji) koji su primali docetaksel u kombinaciji sa doksorubicinom i ciklofosfamidom (prikazani su klinički značajni neželjeni događaji povezani sa terapijom).
• 300 pacijenata sa adenokarcinomom želuca (221 pacijent u III fazi istraživanja i 79 pacijenta u II fazi) koji su dobijali docetaksel u kombinaciji sa cisplatinom i 5-fluorouracilom (prikazani su klinički značajni neželjeni događaji povezani sa terapijom).
• 174 i 251 pacijenta sa karcinomom glave i vrata koji su dobijali docetaksel u kombinaciji sa cisplatinom i 5-fluorouracilom (prikazani su klinički značajni neželjeni događaji povezani sa terapijom).

Ove reakcije su opisane prema opštim kriterijumima toksičnosti NCI (stepen 3 = G3; stepen 3-4 = G3/4; stepen 4 = G4), „COSTART“ i „MedDRA“ terminologiji. Učestalosti su definisane kao: veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do <1/10), povremene (≥1/1.000 do <1/100), retke (≥1/10.000 do <1/1.000), veoma retke (<1/10.000) ili nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

 Najčešće zabeležene neželjene reakcije na docetaksel primenjen samostalno su: neutropenija (koja je bila reverzibilna i nije bila kumulativna; medijana javljanja najnižih vrednosti bila je 7 dana, a medijana trajanja teške neutropenije (< 500 ćelija/mm³) iznosila je takođe 7 dana), anemija, alopecija, mučnina, povraćanje, stomatitis, dijareja i astenija. Ozbiljnost neželjenih reakcija na docetaksel može biti veća kada se docetaksel daje u kombinaciji sa drugim citostaticima.

Za kombinaciju sa trastuzumabom navedeni su neželjeni događaji(svih stepena) zabeleženi kod ≥ 10% pacijenata. Zabeležena je veća incidenca ozbiljnih neželjenih događaja (40% prema 31%) i neželjenih događaja 4. stepena (34% prema 23%) kod bolesnika koji su primali docetaksel u kombinaciji sa trastuzumabom u poređenju sa onim koji su lečeni monoterapijom docetakselom.

 Navedena su najčešća neželjena dejstva (≥ 5%) povezana sa kombinovanom primenom docetaksela i kapecitabina zabeležena u ispitivanju III faze kod pacijenata sa karcinomom dojke i prethodno neuspešnom terapijom antraciklinom (pogledati sažetak karakteristika leka za kapecitabin).

Kod pacijenata lečenih docetakselom često su zabeležene sledeće neželjene reakcije: Imunološki poremećaji

Reakcije preosetljivosti uglavnom su se javljale unutar nekoliko minuta nakon uvođenja infuzije sa docetakselom i obično su bile blage do umerene. Najčešće zabeleženi simptomi bili su nastupi crvenila praćeni osećajem vrućine, osip sa svrabom ili bez njega, stezanje u grudima, bol u leđima, dispneja i povišena temperatura ili groznica (jeza). Teške reakcije ispoljavale su se hipotenzijom i/ili bronhospazmom ili generalizovanim osipom/eritemom).

 Poremećaji nervnog sistema

Razvoj teške periferne neurotoksičnosti zahteva smanjenje doze leka. Blagi do umereni neurosenzorni znaci karakterisani su parestezijom, disestezijom ili pojavom bola sa osećanjem pečenja. Neuromotorički događaji uglavnom se karakterišu pojavom mišićne slabosti.

 Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva Primećene su reverzibilne kožne reakcijekoje su obično bile blage do umerene. Za ove reakcije bila je karakteristična pojava osipa uključujući lokalizovane erupcije, najčešće na stopalima i šakama (uključujući ozbiljan sindrom „šaka-stopalo“), ali i na rukama, licu ili grudnom košu, i često su bile udružene sa svrabom. Erupcije su se uglavnom javljale unutar nedelju dana nakon infuzije docetaksela. Ređe su zabeleženi ozbiljni simptomi kao što su erupcije praćene deskvamacijom, što je retko dovodilo do privremenog ili trajnog prekida lečenja docetakselom. Ozbiljne promene na noktima ispoljavaju se hipo- ili hiperpigmentacijom, a ponekad i pojavom bola i oniholizom.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene leka

Reakcije na mestu primene infuzije obično su bile blage i obuhvatale su hiperpigmentaciju,upalu, crvenilo ili suvoću kože, flebitis ili ekstravazaciju i oticanje vena. Zadržavanje (retencija) tečnosti uključuje pojave kao što su periferni edem i ređe pleuralni izliv, perikardni izliv ascites i povećanje telesne mase. Periferni edem obično počinje na donjim ekstremitetima i može da postane generalizovan sa porastom telesne mase za 3 kg ili više. Zadržavanje tečnosti je kumulativno po incidenci i ozbiljnosti.

Tabelarni pregled neželjenih reakcija kod karcinoma dojke za docetaksel 100 mg/m² u monoterapiji:

Opis pojedinih neželjenih reakcija kod karcinoma dojke za docetaksel 100mg/m² u monoterapiji

 Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko: epizode krvarenja povezane sa trombocitopenijom stepena 3/4.

 Poremećaji nervnog sistema

Podaci o reverzibilnosti dostupni su među 35,3% pacijenta kod kojih se javila neurotoksičnost nakon monoterapije docetakselom u dozi 100 mg/m². Ovi događaji su se spontano povukliu roku od 3 meseca.

 Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Veoma retko: jedan slučaj ireverzibilne alopecije na kraju ispitivanja. 73% kožnih reakcija bilo je reverzibilno unutar 21 dana.

 Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene leka

Medijana kumulativne doze do prekida terapije bila je veća od 1.000 mg/m², a medijana vremena do reverzibilnosti retencije tečnosti iznosila je 16,4 nedelja (u rasponu od 0 do 42 nedelje). Pojava umerene i teške retencije bila je odložena (medijana kumulativne doze: 818,9 mg/m2) kod pacijenata koji su dobijali premedikaciju u odnosu na pacijente kod kojih premedikacija nije primenjena (medijana kumulativne doze: 489,7 mg/m²); retencija tečnosti je, međutim, bila zabeležena i kod nekih pacijenta u ranom stadijumu lečenja.

 Tabelarni pregled neželjenih reakcija kod karcinoma dojke za docetaksel 75 mg/m² u monoterapiji:

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija kod karcinoma dojke za docetaksel 75 mg/m² u kombinaciji sa doksorubicinom:

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija kod karcinoma dojke za docetaksel 75 mg/m² u kombinaciji sa cisplatinom:

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija kod karcinoma dojke za docetaksel 100 mg/m² u kombinaciji sa trastuzumabom:

Opis pojedinih neželjenih reakcija kod karcinoma dojke za docetaksel 100 mg/m² u kombinaciji sa trastuzumabom

 Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

Veoma često: Hematološka toksičnost bila je povećana kod pacijenata koji su dobijali trastuzumab i docetaksel, u poređenju sa pacijentima lečenim docetakselom kao monoterapijom (32% neutropenije stepena 3/4 naspram 22%, prema kriterijumima NCI-CTC). Treba imati na umu da su ovo verovatno potcenjeni podaci s obzirom da je poznato da monoterapija docetakselom u dozi od 100 mg/m² dovodi do neutropenije kod 97% pacijenata, u 76% slučajeva ona 4. stepena, na osnovu najnižeg broja belih krvnih zrnaca. Incidenca febrilne neutropenije/neutropenične sepse takođe je bila povećana kod pacijenata lečenih Herceptinom^® (trastuzumabom) i docetakselom (23% naspram 17% pacijenata koji su lečeni samo docetakselom).

 Kardiološki poremećaji

Simptomatska insuficijencija srca zabeležena je kod 2,2% pacijenata koji su dobijali docetaksel i trastuzumab u poređenju sa 0% pacijenata koji su primali samo docetaksel. U grupi koja je lečena docetakselom i trastuzumabom 64% pacijenta je prethodno dobijalo antraciklin kao adjuvantnu terapiju, dok je u grupi koja je primala samo docetaksel bilo 55% takvih pacijenata .

 Tabelarni pregled neželjenih reakcija kod karcinoma dojke za docetaksel 75 mg/ m² u kombinaciji sa kapecitabinom:

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija kod karcinoma dojke za docetaksel 75 mg/m² u kombinaciji sa prednizonom ili prednizolonom

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija kod karcinoma dojke za adjuvantnu terapiju docetakselom 75 mg/m² u kombinaciji sa doksorubicinom i ciklofosfamidom kod pacijenata sa karcinomom dojke sa pozitivnim (TAX 316) i negativnim limfnim čvorovima (GEICAM 9805) – udruženi podaci

Opis pojedninih neželjenih reakcija kod adjuvantne terapije docetakselom 75 mg/m² u kombinaciji sa doksorubicinom i ciklofosfamidom kod pacijenata sa karcinomom dojke sa pozitivnim (TAX 316) i negativnim limfnim čvorovima (GEICAM 9805)

 Poremećaji nervnog sistema

U studiji na pacijentima sa karcinomom dojke i pozitivnim limfnim čvorovima (TAX316) primećeno je da je od 84 pacijenta sa perifernom senzornom neuropatijom na kraju hemioterapije, kod njih 10-oro periferna senzorna neuropatija bila i dalje prisutna tokom perioda praćenja nakon primene hemioterapije. 0

 Kardiološki poremećaji

U studiji TAX316, kod 26 pacijenata (3,5%) u grupi lečenoj TAC protokolom i 17 pacijenata (2,3%) u FAC grupi javila se kongestivna srčana insuficijencija. Kod svih ovih pacijenata, osim kod po jednoga u obe grupe, kongestivna insuficijencija srca dijagnostikovana je nakon više od 30 dana od perioda lečenja. Smrtni ishod zbog srčane insuficijencije zabeležen je kod dva pacijenta u TAC grupi i 4 pacijenta u FAC grupi..

 Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva U studiji TAX316, alopecija koja je trajala i u periodu praćenja nakon završetka hemoterapije zabeležena je kod 687 od ukupno 744 pacijenta lečenih TAC protokolom i kod 645 pacijenata od ukupno 736 koji su lečeni po FAC protokolu.

Na kraju perioda praćenja (medijana vremena praćenja od 96 meseci) alopecija je i dalje bila prisutna kod 29 pacijenata u TAC grupi (3,9%) i 16 pacijenata u FAC grupi (2,2%).

U studiji GEICAM 980, alopecija koja se održala tokom perioda praćenja nakon završetka hemioterapije zabeležena je kod 49 od 532 pacijenta u TAC grupi i kod 35 od 519 pacijenata u FAC grupi.

Na kraju perioda praćenja (medijana vremena praćenja od 77 meseci), alopecija je i dalje bila prisutna kod 3 pacijenta TAC grupe (0,6%) i kod 1 pacijenta u FAC grupi (0,2%).

 Poremećaji reproduktivnog sistema i na nivou dojki

U studiji TAX316, kod 121 od 202 pacijentkinje sa amenorejom na kraju hemoterapije, amenoreja je i dalje bila prisutna tokom perioda praćenja nakon primene hemioterapije.

 Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

U studiji TAX316, od 119 pacijenata u TAC grupi koji su imali periferni edem na kraju hemioterapije, kod njih 19 periferni edem je i dalje bio prisutan tokom perioda praćenja nakon primene hemioterapije. Identična situacija zabeležena je i kod 4 od 23 pacijenta sa perifernim edemom na kraju hemioterapije u FAC grupi.

U studiji GEICAM 9805, limfedem je i dalje bio prisutan kod 4 od 5 pacijenata sa limfedemom na kraju hemoterapije.

 Akutna leukemija / mijelodisplastični sindrom

Nakon 10 godina praćenja u studiji TAX316, akutna leukemija je zabeležena kod 4 od 744 pacijenta u TAC grupi i kod 1 od 736 bolesnika u FAC grupi. Mijelodisplastični sindrom je zabeležen kod 2 od 744 pacijenata u TAC grupi i kod 1 od 736 pacijenata u FAC grupi.

U periodu praćenja sa medijanom od 77 meseci, akutna leukemija se javila kod 1 od 532 (0,2%) pacijenta koji su primali docetaksel, doksorubicin i ciklofosfamid u studiji GEICAM 9805. Kod pacijenata koji su dobijali fluorouracil, doksorubicin i ciklofosfamid nije zabeležen nijedan slučaj akutne leukemije. U obe terapijske grupe, ni kod jednog pacijenta nije bio dijagnostikovan mijelodisplastični sindrom.

 Komplikacije neutropenije

U tabeli ispod je pokazano da je incidenca neutropenije 4. stepena, febrilne neutropenije i neutropenične infekcije bila smanjena kod pacijenata koji su dobijali G-CSF kao primarnu profilaksu nakon što je ona postala obavezna u TAC grupi – studija GEICAM.

 Komplikacije neutropenije kod pacijenata koji su primali TAC terapiju sa ili bez primarne profilakse sa G-CSF (GEICAM 9805)

Tabelarni pregled neželjenih reakcija kod adenokarcinoma želuca za docetaksel 75 mg/ m² u kombinaciji sa cisplatinom i 5-fluorouracilom

Opis pojedinih neželjenih reakcija kod adenokarcinoma želuca za docetaksel 75 mg/ m² u kombinaciji sa cisplatinom i 5-fluorouracilom

 Poremećaji krvi i limfnog sistema

Febrilna neutropenija i neutropenična infekcija javile su se kod 17,2%, odnosno 13,5% pacijenta, bez obzira na primenu G-CSF. G-CSF se primenjivao kao sekundarna profilaksa kod 19,3% pacijenata (10,7% ciklusa).

Febrilna neutropenija i neutropenična infekcija javile su se kod 12,1%, odnosno 3,4% pacijenata koji su dobijali profilaktički G-CSF, i u 15,6%, odnosno 12,9% pacijenata kojih nije primenjena profilaksa sa G-CSF (videti odeljak 4.2).

 Tabelarni pregled neželjenih reakcija kod karcinoma glave i vrata za docetaksel 75 mg/ m² u kombinaciji sa cisplatinom i 5-fluorouracilom

• Indukciona hemoterapija nakon koje je primenjena zračna terapija (TAX 323)

• Indukciona hemoterapija nakon koje je primenjena hemoradioterapija (TAX 324)

Iskustva posle stavljanja leka u promet

 Maligne i benigne, nespecifične neoplazme (uključujući ciste i polipe)

Zabeleženi su slučajevi akutne mijeloidne leukemije i mijelodisplastičnog sindroma, povezanih sa primenom docetaksela u kombinaciji sa drugim citostaticima i/ili zračnom terapijom.

 Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

Zabeležene su supresija koštane srži i druge hematološke neželjene reakcije. Zabeležena je i diseminovana intravaskularna koagulacija (DIK sindrom), često udružena sa sepsom ili otkazivanjem više organa (multiorganskom insuficijencijom).

 Imunološki poremećaji

Zabeleženo je nekoliko slučajeva anafilaktičkog šoka, ponekad sa smrtnim ishodom.

 Poremećaji nervnog sistema

Primećeni su retki slučajevi konvulzija ili prolaznog gubitka svesti posle primene docetaksela. Ove reakcije se ponekad javljaju i tokom same infuzije leka.

Poremećaji na nivou oka

Zabeleženi su veoma retki slučajevi prolaznog poremećaja vida (bljeskovi, svetlucanje, skotomi) koji se obično javljaju tokom infuzije leka udruženi sa reakcijama preosetljivosti. Ovi poremećaji su se povukli nakon prestanka infuzije. Retko su zabeleženi slučajevi pojačane lakrimacije sa konjunktivitisom ili bez njega, kao i slučajevi opstrukcije suznih kanala koji su doveli do preteranog suzenja oka. Zabeleženi su i slučajevi cistoidnog makularnog edema (CMO) kod pacijenata na terapiji docetakselom.

 Poremećaji na nivou uha i labirinta

Zabeleženi su i retki slučajevi ototoksičnosti, oštećenja i/ili gubitka sluha.

 Kardiološki poremećaji

U retkim slučajevima zabeležen je infarkt miokarda.

 Vaskularni poremećaji

Retko su zabeleženi slučajevi venske tromboembolije.

 Respiratorn, torakalni i medijastinalni poremećaji

Akutni respiratorni distres sindrom i slučajevi intersticijalne pneumonije/pneumonitisa, intersticijalne bolesti pluća, pulmonarne fibroze i respiratorne insuficijencije, nekada sa smrtnim ishodom, bili su retko zabeleženi. Retki slučajevi radijacionog pneumonitisa zabeleženi su kod pacijenta koji su istovremeno lečeni zračnom terapijom.

Retko su zabeleženi pojava dehidratacije kao posledice gastrointestinalnih poremećaja, zatim gastrointestinalna perforacija, ishemijski kolitis, kolitis i enterokolitis povezan sa neutropenijom. Zabeleženi su retki slučajevi ileusa i intestinalne opstrukcije.

 Hepatobilijarni poremećaji

Veoma retki slučajevi hepatitisa, ponekad sa smrtnim ishodom, zabeleženi su pre svega kod pacijenata sa već postojećim oboljenjem jetre.

 Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Pri primeni docetaksela zabeleženi su veoma retki slučajevi kožnog eritemskog lupusa i buloznih erupcija kao što je eritem multiforme, Stivens-Džonsonov sindrom i toksična epidermalna nekroliza. Uz docetaksel, u nekim slučajevima razvoju ovih reakcija mogli su doprineti i drugi istovremeno prisutni činioci. Promene slične sklerodermi, kojima je obično prethodio periferni limfedem, bile su zabeležene tokom lečenja docetakselom.

Zabeleženi su i slučajevi dugotrajne (perzistentne) alopecije.

 Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema

Zabeležena je insuficijencija bubrega i potpuno otkazivanje rada bubrega. U oko 20% ovih slučajeva nije bilo faktora rizika za akutno otkazivanje bubrega, kao što su istovremena primena nefrotoksičnih lekova i gastrointestinalni poremećaji.

 Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Retko su bili zabeleženi slučajevi oštećenja i upale tkiva koja su prethodno bila izložena primeni zračne terapije (tzv. radijacioni recall fenomen).

Retencija tečnosti nije bila udružena sa akutnim epizodama oligurije ili hipotenzije. Retko su bili zabeleženi dehidratacija i edem pluća.

 Poremećaji metabolizma i ishrane

Zabeleženi su slučajevi hiponatrijemije, uglavnom povezani sa dehidratacijom, povraćanjem i pneumonijom.

 Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije

  Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).