Betaklav

Preosetljivost na aktivne supstance leka, na peniciline ili bilo koju pomoćnu supstancu leka . Teška reakcija rane preosetljivosti (npr. anafilaksa) na drugi beta-laktamski lek (npr. cefalosporin,karbapenem ili monobaktam) u anamnezi. Žutica/hepatička insuficijencija usled primene amoksicilina/klavulanske kiseline u anamnezi 

Pre započinjanja terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, potrebno je pažljivo ispitati postojanje prethodnih reakcija preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske antibiotike 
Kod pacijenata lečenih penicilinom prijavljene su pojave teških i povremeno fatalnih (anafilaktoidnih) reakcija prosetljivosti. Navedene reakcije će se sa većom verovatnoćom javiti kod osoba sa preosetljivošću na penicilin u anamnezi i kod osoba sa atopijskom konstitucijom. U slučaju pojave alergijske reakcije, mora se prekinuti lečenje amoksicilinom/klavulanskom kiselinom i uvesti odgovarajuća alternativna terapija. U slučaju da je dokazano da je infekcija izazvana mikroorganizmima osetljivim na amoksicilin, potrebno je razmotriti mogućnost prelaska sa terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom na terapiju amoksicilinom
u skladu sa zvaničnim vodičima. Primena navedene formulacije leka Betaklav nije odgovarajuća u slučaju kada postoji visok rizik da su pretpostavljeni patogeni rezistentni na beta-laktamske antibiotike, mehanizmom koji nije posredovan betalaktamazama osetljivim na inhibiciju klavulanskom kiselinom. Navedenu formulaciju ne bi trebalo primenjivati u terapiji penicillin rezistentne S. pneumioniae. Moguća je pojava konvulzija kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata kod kojih se
primenjuju visoke doze leka  U slučaju sumnje na infektivnu mononukleozu, trebalo bi izbegavati primenu amoksicilina/klavulanske kiseline, s obzirom da je pojava morbiliformnog osipa bila udružena sa navedenim stanjem nakon primene amoksicilina. Istovremena primena alopurinola prilikom primene terapije amoksicilinom može povećati verovatnoću
pojave alergijskih kožnih reakcija. Produžena primena leka može povremeno dovesti do dominantnog rasta neosetljivih mikroorganizama.
Pojava generalizovanog eritema praćenog groznicom, udruženog sa pustulama, na početku primene terapije, može predstavljati simptom akutne generalizovane egzantemozne pustuloze (AGEP) Pojava navedene reakcije zahteva prekid primene leka Betaklav i u tom slučaju je kontraindikovana svaka kasnija primena amoksicilina. Savetuje se oprez prilikom primene amoksicilina/klavulanske kiseline kod pacijenata sa znacima oštećenja  funkcije jetre . Pojava hepatičkih događaja prijavljivana je uglavnom kod osoba muškog pola i starijih pacijenata i može se
povezati sa produženom primenom terapije. Pojava navedenih događaja veoma retko je prijavljena kod dece. U svim populacionim grupama, znaci i simptomi se obično jave tokom ili neposredno nakon primene terapije, ali u pojedinim slučajevima mogu postati očigledni tek nekoliko nedelja po prekidu primene terapije. Navedeni događaji su uglavnom reverzibilne prirode. Hepatički događaji mogu biti teški, i u izuzetno retkim slučajevima prijavljeni su smrtni ishodi. Takvi događaji su se gotovo uvek javljali kod
pacijenata sa teškim osnovnim oboljenjem ili kod pacijenata koji istovremeno primenjuju terapiju za koju je poznato da može imati hepatička dejstva . Pojava kolitisa udruženog sa primenom antibiotika prijavljena je kod primene gotovo svih antibakterijskih lekova uključujući amoksicilin, i njegova težina može varirati od blagog oblika do kolitisa koji ugrožava
život pacijenta. Stoga je važno uzeti u obzir navedenu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja tokom ili nakon primene bilo kojih antibiotika. U slučaju pojave kolitisa povezanog sa primenom antibiotika potrebno je odmah prekinuti sa primenom lekaBetaklav, posavetovati se sa lekarom i započeti sa primenom odgovarajuće terapije. U navedenim okolnostima je kontraindikovana primena antiperistaltičke terapije.
Prilikom produžene primene terapije savetuje se periodično ispitivanje funkcija sistema organa, uključujući funkciju bubrega, jetre i hematopoeze. Produženje protrombinskog vremena je retko prijavljivano kod pacijenata kod kojih je primenjen amoksicilin/klavulanska kiselina. U slučaju da je propisana istovremena primena antikoagulantne terapije potrebno je odgovarajuće praćenje stanja pacijenta. Može biti neophodno podešavanje doze oralnih antikoagulantnih lekova u cilju održanja nivoa koagulacije na željenom nivou . Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je podešavanje doze leka u skladu sa stepenom oštećenja . Kod pacijenata sa smanjenom produkcijom urina, veoma retko je uočena pojava kristalurije, uglavnom prilikom parenteralne primene terapije. Tokom primene visokih doza amoksicilina savetuje se održavanje odgovarajućeg unosa tečnosti i produkcije urina kako bi se smanjila mogućnost nastanka amoksicilinske
kristalurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom potrebna je redovna provera prohodnosti katetera  Tokom terapije amoksicilinom, uvek je potrebno primeniti enzimske metode glukoza-oksidaze u cilju
ispitivanja prisustva glukoze u urinu zbog moguće pojave lažno pozitivnih rezultata prilikom primene neenzimskih metoda. Prisustvo klavulanske kiseline u sastavu leka Betaklav može uzrokovati nespecifično vezivanje IgG i
albumina za membrane eritrocita, dovodeći do lažno pozitivnog Coombs-ovog testa. Bilo je izveštaja o dobijanju pozitivnih rezultata primenom Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA
testa kod pacijenata na terapiji amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, za koje je naknadno utvrđeno da
nisu imali Aspergillus infekciju. Prijavljene su ukrštene reakcije između polisaharida neaspergilnog porekla i polifuranoza u Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testu. Stoga je potrebno da se pozitivni rezultati testa kod pacijenata kojima se primenjuje amoksicilin/klavulanska kiselina pažljivo tumače i budu potvrđeni drugim dijagnostičkim metodama.
Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama Betaklav sadrži aspartam, izvor fenilalanina. Može biti štetan za osobe sa fenilketonurijom

Oralna antikoagulantna terapija
Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici imaju široku primenu u praksi bez postojanja izveštaja o interakcijama. Međutim, u literaturi postoje slučajevi povećanog internacionalnog normalizovanog odnosa
(INR) kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom i propisanom terapijom amoksicilinom. Ukoliko je istovremena primena lekova neophodna, potrebno je pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR, uz dodavanje ili povlačenje amoksicilina iz terapije. Dodatno, može biti
neophodno podešavanje doza oralne antikoagulantne terapije 
Metotreksat
Penicilini mogu smanjiti ekskreciju metotreksata, što može dovesti do povećanja toksičnosti.
Probenecid
Ne preporučuje se istovremena primena sa probenecidom. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena primena sa probenecidom može dovesti do povećanja i produženog održavanja nivoa amoksicilina u krvi, ali ne i klavulanske kiseline.
Mikofenolat-mofetil
Kod pacijenata kojima se primenjuje mikofenolat-mofetil, prijavljeno je smanjenje koncentracije aktivnog metabolita, mikofenolne kiseline (MPA), merene pre primene doze od oko 50% nakon započinjanja primene
amoksicilina i klavulanske kiseline oralnim putem. Promena u navedenoj koncentraciji pre primene doze ne mora precizno predstaviti promenu u ukupnoj izloženosti MPA. Stoga, promena doze mikofenolat-mofetila
obično ne bi trebalo da bude neophodna, ukoliko su odsutni klinički pokazatelji poremećaja funkcije grafta. Ipak, savetuje se pažljivo kliničko praćenje tokom istovremene primene navedenih lekova, kao i kratko
vreme nakon završenog lečenja antibiotikom

Trudnoća
Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na postojanje direktnih ili indirektnih štetnih dejstava na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj. Ograničeni podaci o primeni amoksicilina/klavulanske kiseline tokom trudnoće kod ljudi ne ukazuju na postojanje povišenog rizika za nastanak kongenitalnih malformacija. U jednom kliničkom ispitivanju žena sa preterminskom, prevremenom  rupturom plodovih ovojnica, zabeleženo je da profilaktička terapija amoksicilinom/klavulanskom kiselinom može biti udružena sa povišenim rizikom za nastanak nekrotizirajućeg enterokolitisa kod novorođenčadi. Primenu leka treba izbegavati tokom trudnoće, osim ukoliko lekar smatra da je primena neophodna.
Dojenje
Obe aktivne supstance leka se izlučuju u majčino mleko (nisu poznata dejstva klavulanske kiseline na decu koja su dojena). Posledično, moguća je pojava dijareje i gljivične infekcije sluzokože kod odojčeta, tako da
je moguće da će biti potreban prestanak dojenja. Amoksicilin/klavulansku kiselinu treba primeniti tokom dojenja isključivo nakon procene koristi/rizika od primene terapije od strane odgovornog lekara.

Nisu sprovedena klinička ispitivanja o uticaju leka na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanje mašinama. Međutim, moguća je pojava neželjenih dejstava (npr. alergijskih reakcija, vrtoglavice, konvulzija), koje mogu imati uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanje mašinama

Preporučene doze:
- uobičajena doza (za sve indikacije): 875mg/125mg, dva puta dnevno;
- viša doza (posebno u slučaju infekcija, kao što su otitis media, sinuzitis, infekcije donjeg respiratornog trakta i infekcije urinarnog trakta): 875mg/125mg, tri puta dnevno

Deca mogu biti lečena lekom Betaklav u obliku film tablete ili praška za oralnu suspenziju.
Preporučene doze:
- 25mg/3,6mg/kg/dan do 45mg/6,4mg/kg/dan, primenjeno u dve podeljene doze;
- doza do 70mg/10mg/kg/dan, primenjena u dve podeljene doze, se može uzeti u obzir u slučaju pojedinih infekcija (kao što su otitis media, sinuzitis i infekcije donjeg respiratornog trakta). Nisu dostupni klinički podaci o primeni leka Betaklav u formulacijama 7:1, u dozama višim od 45mg/6,4mg
po kg telesne mase, dnevno, kod dece mlađe od 2 godine života.
Nema kliničkih podataka o primeni leka Betaklav u formulacijama 7:1 kod pacijenata mlađih od 2 meseca života. Stoga nije moguće dati preporuke o doziranju za navedenu populaciju

Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek su dijareja, mučnina i povraćanje. U daljem tekstu su navedene neželjene reakcije na lek Betaklav dobijena na osnovu kliničkih ispitivanja i praćenja nakon dobijanja dozvole za lek, klasifikovana prema MedDRA Klasifikaciji sistema organa.
Klasifikacija učestalosti pojave neželjenih dejstava je izvršena na sledeći način:
veoma česta  1/10
česta  1/100 do < 1/10
povremena  1/1 000 do < 1/100
retka  1/10 000 do < 1/1.000
veoma retka < 1/10 000
nepoznato (nije moguće proceniti na osnovu raspoloživih podataka)
Infekcije i infestacije
Mukokutana kandidijaza Česta Dominantan rast neosetljivih mikroorganizama Nepoznato Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema
Reverzibilna leukopenija (uključujući neutropeniju) Retka Trombocitopenija Retka Reverzibilna agranulocitoza Nepoznato
Hemolitička anemija Nepoznato Produženje vremena krvavljenja i protrombinskog vremena1
Nepoznato
Imunološki poremećaji10
Angioneurotski edem Nepoznato
Anafilaksa Nepoznato
Sindrom sličan serumskoj bolesti Nepoznato
Hipersenzitivni vaskulitis Nepoznato
Poremećaji nervnog sistema
Vrtoglavica Povremena
Glavobolja Povremena
Reverzibilna hiperaktivnost Nepoznato
Konvulzije2 Nepoznato
Aseptični meningitis Nepoznato
Gastrointestinalni poremećaji
Dijareja Česta
Mučnina3 Česta
Povraćanje Česta
Indigestija Povremena
Kolitis udružen sa primenom antibiotika4 Nepoznato
Crn dlakav jezik Nepoznato
Prebojenost zuba11 Nepoznato
Hepatobilijarni poremećaji
Porast nivoa AST i/ili ALT5
Povremena
Hepatitis6 Nepoznato
Holestatska žutica6 Nepoznato
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva7
Kožni osip Povremena
Pruritus Povremena
Urtikarija Povremena
Erythema multiforme Retka
Stevens-Johnson sindrom Nepoznato
Toksična epidermalna nekroliza Nepoznato
Bulozni eksfolijativni dermatitis Nepoznato
Akutna generalizovana egzantemozna pustuloza
(AGEP)9
Nepoznato
Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema
Intersticijalni nefritis Nepoznato
Kristalurija8 Nepoznato
3. Pojava mučnine je češće udružena sa primenom viših oralnih doza. Ukoliko se gastrointestinalne reakcije ispolje, njihov intenzitet se može smanjiti primenom leka Betaklav na početku obroka.
4. Uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragijski kolitis 
5. Zabeleženo je umereno povećanje nivoa AST i/ili ALT kod pacijenata lečenih beta-laktamskim antibioticima, ali nije poznat značaj navedenih podataka
6. Pojava navedenih događaja zabeležena je prilikom primene drugih penicilina i cefalosporina 
7. Ukoliko dođe do pojave bilo koje reakcije hipersenzitivnog dermatitisa, neophodno je prekinuti primenu terapije 
11. Površinsko prebojavanje zuba je veoma retko prijavljivano kod dece. Dobra oralna higijena može
pomoći u sprečavanju prebojavanja zuba, s obzirom da se prebojenost obično može ukloniti upotrebom četkice za zube.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS)