Lemod Depo

LEMOD DEPO je kontraindikovan kada postoji poznata preosetljivost na komponente i u toku sistemskih infekcija izuzev ukoliko se ne primenjuje specifična antiinfektivna terapija. Lemod depo se ne sme ubrizgavati u Ahilovu petu usled nedostatka prave tetivne ovojnice. Zbog svog neurotoksičnog potencijala, LEMOD DEPO se ne sme primenjivati intratekalnim putem. Takoñe, s obzirom da je preparat u obliku suspenzije, ne sme se davati intravenskim putem (videti Neželjena dejstva).

Pojava neželjenih efekata se može svesti na minimum uz primenu najmanje efektivne doze u najkraćem periodu. Česte kontrole pacijenta su potrebne da bi se omogućila adekvatna titracija doze u odnosu na aktivnost same bolesti.

Pacijenti treba da nose karticu "Steroidna terapija” koja daje precizna uputstva u vezi mera opreznosti koje treba preduzeti da bi se rizik smanjio na najmanju meru i koja daje precizne podatke o propisivaču, leku, dozi i trajanju terapije.

LEMOD DEPO je predviñen za jednokratnu upotrebu. Svako ponovno korišćenje dovodi do kontaminacije proizvoda.

LEMOD DEPO se ne preporučuje za epiduralni, intranazalni, intraokularni ili bilo koji drugi način primene koji nije zvanično odobren. Zbog odsustva prave ovojnice tetive, LEMOD DEPO ne treba injicirati u Ahilovu tetivu. Prisustvo kristala adrenalnih steroida u dermisu dovodi do supresije inflamatorne reakcije, ali s druge strane može dovesti do dezintegracije celularnih elemenata i fizičko-hemijskih promena u vezivnom tkivu. Kao posledica ovih relativno retkih promena u koži i potkožnom tkivu može doći do ulegnuća kože na mestu injiciranja. Stepen ovih promena zavisi od količine steroida koji se primenjuje. Regeneracija je obično kompletna u toku nekoliko meseci ili posle apsorpcije svih steroidnih kristala. U cilju svoñenja na minimum pojave dermalne i subdermalne atrofije, ne treba prekoračivati preporučene doze. Kad je to moguće treba primenjivati više manjih doza u predelu lezije. Tehnika intrartikularne i intramuskularne injekcije treba da uključuje mere opreznosti u odnosu na injiciranje sadržaja injekcije ili njeno prodiranje u dermis. Primenu u deltoidni mišić treba izbegavati zbog velike incidence subkutane atrofije.

Intralezionalna primena ne treba da bude suviše površna, posebno na vidljivim mestima kod pacijenata sa pigmentiranom kožom, s obzirom na retku pojavu subkutane atrofije i depigmentacije.

Sistemska apsorpcija metilprednizolona se javlja posle intraartikularne injekcije LEMOD DEPOA. U tom slučaju se mogu očekivati sistemski kao i lokalni efekti. Intraartikularni kortikosteroidi su udruženi sa znatno povišenim rizikom inflamatornog odgovora u zglobu, posebno bakterijske infekcije unete prilikom injekcione primene. Artropatije tipa Charcot su prijavljene posebno pri višestrukom doziranju. Odgovarajući pregled sinovijalne tečnosti je neophodan kako bi se isključila bakterijska infekcija pre injiciranja. Posle pojedinačne doze LEMOD DEPOA, dolazi do smanjenja nivoa kortizola u plazmi kao i do supresije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda. Ova supresija traje u toku promenljivog vremena do 4 nedelje.

Uobičajeni dinamski test funkcije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda se može upotrebiti da bi  se utvrdilo prisustvo poremećene funkcije (na primer Synacten test). Adrenalna kortikalna atrofija se razvija u toku produžene terapije i može trajati mesecima po prestanku terapije. Kod pacijenata koji su dobijali doze veće od fizioloških (što je oko 6 mg metilprednizolona), duže od 3 meseca, prekid terapije ne sme biti nagao. Kako će se doza smanjivati u najvećoj meri zavisi od toga da li dolazi, i u kojoj meri, do relapsa bolesti u toku smanjenja doze sistemskih kortikosteroida. Klinička procena aktivnosti oboljenja može biti neophodna za vreme obustave terapije. Ukoliko je malo verovatno da će doći do relapsa bolesti prilikom obustave sistemskih kortikosteroida, ali postoji nedoumica u vezi supresije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, doza sistemskih kortikosteroida se može brzo smanjiti do fizioloških doza. Kada se dostigne doza od 6 mg metilprednizolona, dalje smanjenje doze treba da bude sporije kako bi se oporavila funkcija osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda. Nagli prekid terapije sistemskim kortikosteroidima, koji je trajao do 3 nedelje je pogodan ukoliko se smatra da je relaps bolesti malo verovatan. Nagli prekid primenjenih doza do 32 mg metilprednizolona dnevno u toku 3 nedelje, verovatno neće dovesti do klinički relevantne supresije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, kod većine pacijenata. U sledećim grupama pacijenata postepeno smanjivanje doze treba uzeti u obzir, čak i u slučajevima kada je terapija trajala kraće od 3 nedelje:

-pacijenti koji su već imali ponovljene primene sistemskih kortikosteroida, posebno ukoliko su trajale duže od 3 nedelje;

-kada kratkotrajna primena sledi u toku 1 godine posle završetka dugotrajne terapijske primene (koja je trajala mesecima ili čak godinama);

-pacijenti kod kojih postoji i drugi razlog za pojavu rizika od adrenokortikalne insuficijencije osim primene kortikosteroidne terapije;

-pacijenti koji dobijaju doze veće od 32 mg metilprednizolona dnevno;

-pacijenti koji uzimaju lek u večernjim časovima.

S obzirom da mineralokortikoidna sekrecija može biti poremećena, so i/ili mineralokortikoide treba istovremeno primenjivati.

Usled retke pojave anafilaktičkih reakcija kod pacijenata koji su dobijali parenteralnim putem kortikosteroidnu terapiju, odgovarajuće mer opreznosti treba preduzeti pre primene leka, posebno u slučajevima postojanja alergije na lekove u anamnezi.

Primena kortikosteroida može maskirati neke znakove infekcije, a nove infekcije se mogu javiti u toku njihove primene. Supresija inflamatornog odgovora i imune funkcije povećava osetljivost za gljivične, virusne i bakterijske infekcije, odnosno njihovu težinu. Kliničke manifestacije ovih infekcija mogu biti atipične i mogu dostići uznapredovali stadijum pre nego što budu prepoznate.

Pojavu varičele treba ozbiljno uzeti u obzir, jer ova inače blaga bolest može biti fatalna kod imunosupresivnih pacijenata.

Pacijente (ili roditelje dece) za koje se pouzdano ne zna da su preležali varičelu treba savetovati da izbegavaju lični kontakt sa obolelima a ukoliko do njega ipak doñe, treba odmah da se obrate lekaru. Pasivna imunizacija varičela/zoster imunoglobulinom je neophodna za izložene pacijente koji nisu imunizovani a dobijaju sistemske kortikosteroide ili su ih dobijali u toku prethodna 3 meseca, i to u toku 10 dana od izlaganja. Ukoliko se dijagnoza varičela potvrdi, bolest zahteva specijalističku negu i urgentnu terapiju. Ne treba prekidati terapiju kortikosteroidima i može biti neophodno povećanje doze.

Žive vakcine ne treba davati osobama sa oštećenim imunim odgovorom. Odgovor anti-telima na druge vakcine može biti umanjen.

Primena LEMOD DEPOA u aktivnoj tuberkulozi je ograničena na slučajeve fulminantne i diseminovane tuberkuloze u kombinaciji sa adekvatnom antituberkuloznom terapijom. Ukoliko je primena kortikosteroida neophodna kod pacijenata sa latentnom tuberkulozom ili pozitivnom tuberkulinskom probom, potrebno je strogo praćenje bolesnika jer može doći do reaktivacije bolesti. U slučajevima produžene primene kortikosteroida ovi pacijenti treba da dobijaju hemoprofilaksu.

Oprez je potreban kod pacijenata koji istovremeno primaju kardioprotektivne lekove kao što je digoksin zbog mogućeg elektrolitnog disbalansa/gubitka kalijuma izazvanog steroidnom terapijom

Sledeće mere opreznosti se odnose na parenteralne kortikosteroide: nakon intraartikularne injekacije, sve značajnija pojava bola praćena lokalnim otokom, daljim ograničenjem pokreta zglobova, povišenom temperaturom i slabošću ukazuje na septični artritis. Ako se ova komplikacija javi i potvrdi dijagnozu sepse, odgovarajuću antimikrobnu terapiju treba primeniti.

Lokalnu injekciju steroida u prethodno inficiran zglob treba izbegavati. Kortikosteroide ne treba primenjivati kod zglobova sa slabim vezama. Sterilna tehnika je neophodna zbog prevencije infekcija ili kontaminacije. U toku intramuskularne primene dolazi do smanjenog stepena resorpcije. 

Posebna upozorenja 

Poseban oprez i praćenje bolesnika su potrebni u slučaju primene kod pacijenata sa:

• osteoporozom (žene u postmenopauzalnom periodu su u posebnom riziku),
• hipertenzijom ili kongestivnom srčanom insuficijencijom,
• postojećom ili prethodnom dijagnozom teških afektivnih poremećaja (posebno, sterodima izazvanom - psihozom),
• dijabetesom,
• ranije preležanom tuberkulozom,
• glaukomom,
• kortikosteroidima indukovanom miopatijom u anamnezi,
• insuficijencijom jetre ili cirozom,
• renalnom insuficijencijom,
• epilepsijom,
• peptičkim ulkusom,
• svežim intestinalnim anastomozama,
• predispozicijom za tromboflebitis,
• postojećim apscesom ili drugom piogenom infekcijom,
• ulceroznim kolitisom,
• divertikulitisom,
• mijastenijom gravis,
• okularnim herpes simpleksom (zbog opasnosti od perforacije kornee),
• hipotireoidizmom
• egzantematoznim infektivnim bolestima
• Kušingovim sindromom 

Deca

Kortikosteroidi dovode do supresije rasta kod dece i adolescenata koja može biti ireverzibilna. Terapija treba da bude ograničena na najmanju efikasnu dozu u što kraćem periodu.

Starije osobe: 

Uobičajena neželjena dejstva sistemskih kortikosteroida mogu biti udružena sa ozbiljnijim posledicama u starijoj životnoj dobi, posebno osteoporoza, hipertenzija, hipokalijemija, dijabetes, osetljivost na infekcije i atrofije kože. Kako bi se izbegle reakcije koje ugrožavaju život pacijenta, potreban je stalni klinički nadzor.

Pri primeni LEMOD DEPO preparata su potrebne sledeće mere opreznosti: intramuskularne injekcije treba dati duboko u glutealne mišiće. Treba primeniti uobičajenu tehniku aspiracije pre injiciranja kako bi se izbegla intravaskularna primena. Doze preporučene za intramuskularnu primenu se ne smeju primeniti površinski ili subkutano.

Intraartikularne injekcije treba primeniti koristeći preciznu, anatomsku lokalizaciju u sinovijalni prostor zahvaćenog zgloba. Mesto injiciranja za svaki zglob je odreñeno mestom gde je sinovijalna šupljina najpovršnija i gde ima najmanje velikih krvnih sudova i nerava. Pogodna mesta za intraartikularnu primenu su koleno, članak, zglob ručja, lakat, rame, falangealni i zglobovi kuka. Kičmeni zglobovi, zglobovi sa slabim vezama i oni u kojima nema sinovijalnog prostora nisu pogodni. Terapijski neuspeh je najčešće rezultat greške pri pokušaju ulaska u zglobni prostor. Intrartikularne injekcije treba primeniti pažljivo na sledeći način: osigurati tačan položaj igle u sinovijalni prostor i aspirirati nekoliko kapi tačnosti. Aspiracioni špric treba zatim zameniti onim sa lekom. Da bi se osigurao položaj igle, sinovijalnu tečnost treba aspirirati a zatim ubrizgati lek. Posle injiciranja, zglob se lagano pokrene kako bi se omogućilo mešanje sinovijalne tečnosti i suspenzije. Po primenjenoj terapiji treba obratiti pažnju na to da se ne preoptereti zglob kako bi se sačuvao koristan terapijski efekat.

Nepažnja u ovom pogledu može da dovede do pogoršanja stanja zgloba koje prevazilazi terapijsku korist steroidne terapije.

Intraburzalni način primene: polje primene oko mesta injiciranja se pripremi na sterilan način i pomoću 1% rastvora prokain hidrohlorida napravi izdignuće. Igla (20-24) na suvom špricu se injicira u burzu i tečnost aspirira. Igla se zadrži u tom prostoru a aspiracioni špric sa malim špricom koji sadrži željenu dozu. Posle injiciranja, igla se vadi i stavlja mali zavoj. U terapiji tenosinovitisa pažnju treba obratiti da se LEMOD DEPO ubrizga u ovojnicu tetiva a ne u samu tetivu. Usled nedostatka prave tetivne ovojnice, u Ahilovu tetivu se ne ubrizgava LEMOD DEPO.

LEMOD DEPO je kontraindikovan kada postoji poznata preosetljivost na komponente i u toku sistemskih infekcija izuzev ukoliko se ne primenjuje specifična antiinfektivna terapija.

Lemod depo se ne sme ubrizgavati u Ahilovu petu usled nedostatka prave tetivne ovojnice. Zbog svog neurotoksičnog potencijala, LEMOD DEPO se ne sme primenjivati intratekalnim putem. Takoñe, s obzirom da je preparat u obliku suspenzije, ne sme se davati intravenskim putem

Istovremena primena metilprednizolona i ciklosporina može dovesti do pojave konvulzija što je verovatno posledica meñusobne inhibicije metabolizma ova dva leka.

Lekovi koji indukuju mikrozomne enzime jetre kao što su - rifampicin, rifabutin, karbamazepin, fenobarbiton, fenitoin, primidon, i aminoglutetimid pojačavaju metabolizam kortikosteroida i time mogu umanjiti terapijski efekat metilprednizolona.

Lekovi kao što su eritromicin i ketokonazol mogu inhibirati metabolizam kortikosteroida i tako smanjiti njihov klirens.

Steroidi mogu smanjiti dejstvo antiholinesteraza u terapiji miastenije gravis. Željeni efekti hipoglikemijskih lekova (uključujući insulin), antihipertenziva i diuretika su antagonizovani kortikosteroidima a hipokalemijski efekti acetazolamida, diuretika Henleove petlje, tiazidnih diuretika i karbenoksolona su pojačani.

Dejstvo kumarinskih antikoagulanasa može biti pojačano pri istovremenoj primeni sa kortikosteroidima pa je neophodna pojačana kontrola protrombinskog vremena i vrednosti INR, kako bi se izbegla mogućnost spontanih krvarenja.

Renalni klirens salicilata je povećan pri istovremenoj primeni kortikosteroida, tako da nagli prekid terapije može dovesti do intoksikacije salicilatima. Potreban je poseban oprez pri istovremenoj primeni salicilata i nesteroidnih antiinflamatornih lekova sa kotrikosteroidima u stanjima praćenim hipoprotrombinemijom.

Postoje podaci o interakciji steroida sa neuromišićnim relaksantima kao što je pankuronijum koja dovodi do parcijalne reverzije neuromuskularnog bloka.

Trudnoća

Sposobnost kortikosteroida da prolaze placentu varira zavisno od konkretnog leka, meñutim, metilprednizolon prolazi placentu.

Primena kortikosteroida kod gravidnih životinja može izazvati abnormalnosti fetalnog razvoja uključujući rascep nepca, zastoj intrauterinog rasta i efekte na rast i razvoj mozga. Nema dokaza da kortikosteroidi povećavaju incidencu kongenitalnih anomalija, kao što je rascep usne kod ljudi, meñutim, kada se primenjuju u dužem periodu ili ponovljeno tokom trudnoće, kortikosteroidi mogu da povećaju rizik od usporenog intrauterinog rasta. Hipoadrenalizam može, teoretski, da se javi kod novoroñenčeta koji su prenatalno bili izloženi kortikosteroidima ali se obično povlači spontano po roñenju i retko je klinički značajan. Kortikosteroide treba uzimati u toku trudnoće samo ukoliko potencijalna korist prevazilazi potencijalni rizik od primene leka. Kada su kortikosteroidi neophodni, pacijentkinje sa normalnom trudnoćom treba tretirati kao da nisu u drugom stanju.

Laktacija

Kortikosteroidi se izlučuju u maloj količini putem mleka, tako da dnevne doze metilprednizolona do 40 mg najverovatnije neće izazvati sistemske efekte kod odojčeta. Odojčad majki koje uzimaju veće doze od ovih mogu imati odreñen stepen adrenalne supresije, ali će koristi od dojenja verovatno nadmašiti bilo koji teoretski rizik.

Ne postoje podaci o uticaju leka na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama.

LEMOD DEPO ne treba mešati sa bilo kojim drugom suspenzijom ili rastvorom. Lekove za parenteralnu primenu treba pre upotrebe pregledati. Ukoliko je došlo do promene boje rastvora ili postoje vidljive čestice, rastvor nije pogodan za upotrebu. LEMOD DEPO se može primeniti na bilo koji od sledećih načina: intramuskularno, intraartikularno, periartikularno, intraburzalno, intralezionalno i u ovojnicu tetiva. Ne sme se primenjivati intratekalnim ili intravenskim putem (videti Kontraindikacije i Neželjene efekte).

Neželjeni efekti se mogu svesti na minimum koristeći najmanju efektivnu dozu u toku najkraćeg vremenskog perioda (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

LEMOD DEPO bočice su namenjene jednokratnoj primeni.

Intramuskularna primena – za održavanje sistemskog efekta:

Alergijska stanja (teški sezonski i perenijalni alergijski rinitis, astma, reakcija na lekove), 80-120 mg (2-3 ml).

Dermatološka stanja, 40-120 mg (1-3 ml).

Reumatološki poremećaji i kolagene bolesti (reumatoidni artritis, sistemski eritematodni lupus), 40-120 mg (1-3 ml), nedeljno.

Doziranje je individualno i zavisi od vrste i težine stanja koje se leči.

Napomena: LEMOD DEPO nije namenjen za profilaksu teškog sezonskog i perenijalnog alergijskog rinitisa ili drugih sezonskih alergija i treba ga primeniti samo kada su simptomi prisutni.

Učestalost primene intramuskularnih injekcija treba odrediti dužinom trajanja kliničkog odgovora.

U slučaju sezonskog alergijskog rinitisa jednokratna doza je obično dovoljna. Ukoliko je neophodno, posle 2-3 nedelje se može primeniti još jedna doza.

U proseku, može se očekivati da efekat doze od 80 mg (2 ml) traje približno dve nedelje.

Intraartikularna primena – reumatoidni artritis, osteoartritis.

Doza LEMOD DEPO-a zavisi od veličine zgloba i težine stanja. Ponovljene injekcije se, ukoliko je potrebno, mogu dati u intervalima od jedne do pet ili više nedelja zavisno stepena olakšanja tegoba postignutim posle inicijalne injekcije.

Preporučeno doziranje je: veliki zglob (koleno, članak, rame), 20-80 mg (0,5-2 ml); zglob srednje veličine (lakat, zglob ručja), 10-40 mg (0,25-1 ml); mali zglob (metakarpofalangealni, interfalangealni, sternoklavikularni, akromioklavikularni), 4-10 mg (0,1-0,25 ml).

Intraburzalna primena - subdeltoidni burzitis, prepatelarni burzitis, olekranon burzitis.

Za primenu direktno u burzu, 4-30 mg (0,1-0,75). U većini slučajeva, ponovljene injekcije nisu potrebne. Intralezionalna primena - keloidi, lokalizovani lihen planus, lokalizovani lihen simpleks, granuloma anulare, alopecija areata i diskoidni eritematozni lupus.

Direktna primena u leziju kod dermatoloških stanja za postizanje lokalnog efekta, 20-60 mg (0,5 – 1,5 ml). Za velike lezije, doza se može podeliti ponovljenim lokalnim injekcijama od 20-40 mg (0,5 - 1 ml). Jedna do četiri injekcije se obično daju. Treba obratiti pažnju da se izbegne injiciranje veće količine rastvora, jer to može dovesti do promena koje dovode i do ograničene nekroze.

Periartikularna primena - epikondilitis

Infiltrat 4-30 mg (0,1-0,75 ml) u zahvaćeni predeo.

U ovojnicu tetiva - tenosinovitis, epikondilitis. Direktna primena u ovojnicu tetiva, 4-30 mg (0,1-0,75 ml). U slučaju rekurentnih ili hroničnih stanja, ponovljene injekcije mogu biti neophodne.

Stariji pacijenti: kada se primenjuje u skladu sa uputstvom, nema informacija koje bi ukazivale da je promena doze kod starijih dokumentovana. Meñutim, terapiju starijih osoba, posebno kad je dugotrajna, treba planirati imajući u vidu ozbiljnije posledice uobičajenih neželjenih efekata kortikosteroida kod starijh osoba i zbog toga je neophodan pojačan lekarski nadzor.

Deca: doza se može smanjiti za novorođenčad i decu ali više pažnje treba obratiti na težinu stanja i odgovor pacijenta, nego na starosnu dob ili veličinu.

Ne postoji klinički sindrom akutnog predoziranja. U slučaju predoziranja, mogućnost adrenalne supresije treba smanjiti postepenim smanjenjem doznih nivoa tokom vremena. U tom slučaju može biti potrebno da pacijent tokom neke od sledećih traumatskih epizoda bude pod suportivnim merama.

Incidenca predvidljivih neželjenih efekata, uključujući supresiju osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žleza zavisi od relativne potentnosti leka, doziranja, frekvencije i dužine primene (videti 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Parenteralna terapija kortikosteroidima: Anafilaktička reakcija ili alergijske reakcije, hipo- ili hiperpigmentacija, subkutana i kutana atrofija, sterilni absces, postinjekciona reakcija (posle intraartikularne primene), artropatija tipa Charcot, retki slučajevi slepila udruženi sa intralezionalnom terapijom u predelu lica i glave.

Gastrointestinalni sistem: Dispepsija, peptički ulkus sa perforacijom i krvarenjem, distenzija abdomena, ezofagealne ulceracije, ezofagealna kandidijaza, akutni pankreatitis, perforacija creva.

Porast transaminaza i alkalne fosfataze mogući su nakon primene kortikosteroida. Promene su obično male, nisu praćene kliničkim simptomima i reverzibilne su prirode.

Antiinflamatorno i imunosupresivno dejstvo: Povećana podložnost infekcijama i teži stepen bakterijskih, gljivičnih i virusnih infekcija uz supresiju kliničkih simptoma i znakova. Može doći do supresije reakcija na kožne probe i aktiviranja dormirajuće tuberkuloze.

Koštano-mišićni sistem: Proksimalna miopatija, osteoporoza, prelomi kičme i dugih kosti, avaskularna osteonekroza, ruptura tetiva, mišićna slabost.

Poremećaji tečnosti i elektrolita: Retencija soli i vode, hipertenzija, hipokaliemična alkaloza, gubitak kalijuma, insuficijencija srca.

Promene na koži: Usporeno zarastanje rana, atrofija kože, pojava modrica, strija, teleangiektazija, akni, petehija i ekhimoza. Moguća je pojava Kapoši sarkoma kod pacijenata na kortikosteroidnoj terapiji, koji se povlači po prekidu terapije.

Endokrini i metabolički poremećaji: Supresija osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubreg, zastoj u rastu kod dece i adolescenata, poremećaji menstrualnog ciklusa kod žena i amenoreja. Kušingoidni izgled lica (facies lunata), hirzutizam, povećanje telesne mase, smanjena tolerancija glukoze, pojava diabetes mellitus-a, negativan bilans azota i kalcijuma, pojačan apetit.

CNS:. Euforija, psihološka zavisnost, promene raspoloženja, depresija, promene ličnosti, nesanica. Povišeni intrakranijalni pritisak sa edemom papile kod dece (pseudotumor cerebri) obično nakon prekida lečenja. Psihoza, pogoršanje šizofrenije, konvulzije.

Promene na oku: Povišenje intraokularnog pritiska, glaukom, edem papile sa mogućim oštećenjem optičkog nerva, katarakta, istanjenje rožnjače i beonjače, egzacerbacija virusnih i gljivičnih infekcija, egzoftalmus.

Kardiovaskularni sistem: Ruptura miokarda nakon infarkta.

Opšte: Leukocitoza, reakcije preosetljivosti uključujući anafilaksu, tromboembolije, mučnina, opšte loše stanje, uporna štucavica kod primene visokih doza kortikosteroida.

Simptomi naglog prekida terapije:

Nagli prekid terapije može dovesti do supresije aktivnosti i atrofije kore nadbubrega, hipotenzije i smrti. Simptomi naglog prekida lečenja mogu se ispoljiti i groznicom, mialgijom, artralgijom, rinitisom, konjunktivitisom, pojavom bolnih čvorića na koži koji svrbe i gubitkom telesne mase.

Neželjeni efekti kada se preparat primenjuje sa nepreporučenim načinima primene

Intratekalno: uobičajene sistemske kortikoidne neželjene reakcije, glavobolja, meningizam, meningitis, paraplegija, abnormalnosti spinalne tečnosti, mučnina, povraćanje, znojenje, arahnoiditis, konvulzije. Ekstraduralno: dehiscencija rane, gubitak kontrole sfinktera.

Intranazalno: stalna/privremena slepoća, rinitis.

Oftalmično(subkonjuktivalno): crvenilo i svrab, absces, nekroza tkiva na mestu injekcije, pojava rezidua na mestu injekcije, povišen intraokularni pritisak, smanjenje oštrine vida do slepila, infekcija.

Razna mesta primene: poglavina, tonzilarne jame.

Ganglion sfenopalatinum: slepoća.