Rapidex HOT

- Preosetljivost na aktivne supstance paracetamol, fenilefrin, hlorfenamin ili bilo koju od pomoćnih supstanci
- Arterijska hipertenzija.
- Hipertireoidizam.
- Dijabetes melitus.
- Teška insuficijencija bubrega i jetre.
- Teška kardiovaskularna oboljenja (kao što su koronarna bolest, angina pektoris).
- Tahikardija.
- Pacijenti na terapiji inhibitorima monoaminooksidaze (inhibitori MAO)
- Pacijenti na terapiji ostalim simpatomimeticima.
- Pacijenti na terapiji beta-blokatorima.
- Glaukom.
- Mlađi od 14 godina, s obzirom na količinu paracetamola.

- S obzirom na sadržaj paracetamola u ovom leku, uvek treba proceniti odnos koristi i rizika, izbegavajući produženu primenu kod pacijenata sa anemijom, bolestima srca ili pluća ili sa insuficijencijom jetre (u ovom poslednjem slučaju povremena primena je prihvatljiva, ali produžena upotreba visokih doza može da poveća rizik od neželjenih reakcija nabubrezima).

- Procena odnosa korisnosti i rizika treba da se izvrši i kod astmatičnih pacijenata osetljivih na acetilsalicilnu kiselinu, s obzirom na to da je bilo prijavljenih slučajeva pojave bronhospazma na paracetamol (unakrsna reakcija) kod ovih pacijenata, iako su se isti manifestovali kod manje od 5 % ispitanih.

- Neophodno je proceniti odnos korisnosti i rizika i u sledećim slučajevima: bolesti bubrega ili pluća, hipertrofija prostate, opstrukcija vrata mokraćne bešike, sklonost retenciji urina, bronhijalna astma, kardiovaskularne bolesti kao što su bradikardija, idiopatska ortostatska hipotenzija, cerebralna arterioskleroza, pankreatitis, stenozni peptički ulkus, piloroduodenalna opstrukcija, anemija, bolesti štitaste žlezde, pacijenti osetljivi na sedativne efekte i pacijenti sa epilepsijom, pošto mogu uticati na lekove koji se primenjuju u ovim stanjima ili stupiti u interakcije sa takvim lekovima.

- Istovremena upotreba više od jednog leka koji sadrži paracetamol može dovesti do trovanja
 
- Toksična stanja povezana sa paracetamolom može izazvati i primena jedne prekomerne doze paracetamola i primena prekomerne doze paracetamola više puta.

- Prijavljivani su i slučajevi hepatotoksičnosti sa dnevnim dozama paracetamola manjim od 4 grama.

- Kada uzimaju hlorfenamin, pacijenti koji se leče tricikličnim antidepresivima, maprotilinom ili drugim lekovima sa antiholinergičkim dejstvom moraju u što kraćem roku da prijave bilo kakve gastrointestinalne probleme, ukoliko ih bude, s obzirom na to da može doći do pojave paralitičkog ileusa.

- Samomedikaciju paracetamolom treba ograničiti tokom trajanja terapije antikonvulzivima jer se istovremenom primenom povećava hepatotoksičnost, a bioraspoloživost paracetamola se smanjuje, posebno pri terapiji visokim dozama paracetamola.

- Može doći i do unakrsne osetljivosti; Može da se desi da su pacijenti koji su preosetljivi na jedan antihistaminik takođe nisu tolerantni ni na druge antihistaminike.

- Zbog rizika od depresije CNS, pacijenta treba upozoriti da izbegava konzumiranje alkoholnih pića ili uzimanje depresora CNS (barbiturati ili lekovi za smirenje) istovremeno sa ovim lekom.
- Upotreba paracetamola kod pacijenata koji redovno konzumiraju alkohol (tri ili više alkoholnih pića - pivo, vino, žestoka pića i slično dnevno) može izazvati oštećenje jetre.
- Hroničnim alkoholičarima ne treba davati više od 2 g (2 kesice) paracetamola dnevno.
- Preporučena dozu se ne sme prekoračiti.
- Pedijatrijska populacija: ovaj lek je namenjen isključivo odraslima. Lek je kontraindikovan kod dece, jer doza paracetamola nije prilagođena ovoj populaciji.
- Stariji pacijenti: zbog sadržaja fenilefrina i hlorfenamina, stariji pacijenti treba da uzimaju ovaj lek sa oprezom. Posebno štetan može biti kod pacijenata sa bradikardijom i usporenim srčanim ritmom. Krvni pritisak treba posebno pratiti kod starijih pacijenata sa srčanim oboljenjima (videti odeljak 4.8). Kod starijih osoba se češće ispoljavaju sledeći simptomi: vrtoglavica, sedacija, konfuzija, hipotenzija ili paradoksalna reakcija koju karakteriše hiperekscitabilnost; Posebno su podložni antiholinergičkim efektima antihistaminika, poput suvih usta i retencije urina. Ako su ovi efekti kontinuirani ili prisutni u velikoj meri, može biti potreban prekid terapije ovim lekom.
- Ukoliko pacijent uzima i neki drugi lek koji sadrži paracetamol, treba voditi računa da se ne prekorači maksimalna doza paracetamola od 3 g dnevno, uzimajući u obzir njegov sadržaj u svim lekovima koje koristi pacijent.

Ovaj lek može izazvati alergijske reakcije jer sadrži boju Sunset yellow. To može izazvati astmu, posebno kod pacijenata alergičnih na acetilsalicilnu kiselinu.
Ovaj lek može biti štetan kod osoba sa fenilketonurijom, jer sadrži aspartam, izvor fenilalanina.

Interakcije sa paracetamolom:

Paracetamol se intenzivno metaboliše u jetri, tako da su moguće interakcije sa drugim lekovima koji se metabolišu istim putevima ili koji mogu da inhibiraju ili indukuju takve puteve. Neki od njegovih metabolita su hepatotoksični, tako da istovremena primena sa snažnim induktorima enzima (rifampicin, određeni antikonvulzivi, itd.) može dovesti do hepatotoksičnih reakcija, posebno kada se uzimaju visoke doze paracetamola.

Među potencijalno najrelevantnijim interakcijama mogu se izdvojiti sledeće:
- Etanol: pojačava toksičnost paracetamola zbog potencijalne indukcije stvaranja hepatotoksičnih proizvoda koji su derivati paracetamola.
- Oralni antikoagulansi (acenokumarol, varfarin): moguće povećanje antikoagulantnog dejstva inhibicijom sinteze faktora koagulacije u jetri. Međutim, s obzirom na očiglednu oskudnu kliničku relevantnost ove interakcije kod većine pacijenata, razmatra se terapijska analgetska alternativa sa salicilatima kada se uzima antikoagulantna terapija. Međutim, doza i trajanje lečenja treba da budu što je moguće manji, uz periodično praćenje INR-a.
- Antikonvulzivi (fenitoin, fenobarbiton, metilfenobarbiton, primidon): smanjenje bioraspoloživosti paracetamola, kao i pojačavanje hepatotoksičnosti usled predoziranja, zbog indukcije metabolizma u jetri.
- Diuretici Henleove petlje: dejstvo diuretika može biti smanjeno, jer paracetamol može smanjiti izlučivanje prostaglandina putem bubrega i aktivnost renina u plazmi.
- Izoniazid: smanjuje klirens paracetamola, uz mogućnost pojačavanja njegovog dejstva i/ili toksičnosti, zbog inhibicije metabolizma u jetri.
- Lamotrigin: smanjena bioraspoloživost lamotrigina uz moguće smanjenje njegovog dejstva, zbog potencijalne indukcije metabolizma u jetri.
- Metoklopramid i domperidon: usled dejstva ovih lekova na pražnjenje želuca povećava se resorpcija paracetamola u tankom crevu.
- Probenecid: povećava poluvreme eliminacije paracetamola, smanjujući degradaciju i izlučivanje metabolita putem urina.
- Propranolol: povećava koncentraciju paracetamola u plazmi, zbog moguće inhibicije metabolizma u jetri.
- Jonoizmenjivačke smole (holestiramin): smanjena resorpcija paracetamola uz mogućnost inhibicije njegovog dejstva, usled fiksiranja paracetamola u crevima.

Interakcije sa fenilefrinom:

- Inhibitori monoaminooksidaze (MAOI): treba izbegavati istovremenu primenu ili upotrebu fenilefrina treba početi najmanje 15 dana nakon prestanka terapije ovog tipa (vreme koje se smatra neophodnim da se MAO enzimi oporave od inhibitornog efekta MAOI, što smanjuje metabolizam fenilefrina), i antidepresivi i fenelzin, izokarboksazid, nialamid, tranilcipromin ili moklobemid, ili lekovi za lečenje Parkinsonove bolesti kao što su selegilin, ili drugi, kao što je furazolidon; može da se poveća dejstvo na rad srca i na krvni pritisak, kao i rizik od hipertenzivne krize.
- Alfa-adrenergički blokatori, poput fenilefrina: ne preporučuje se istovremena upotreba sa lekovima sa sličnim efektima kao što su dihidroergotamin, metilergometrin, ergotamini (lekovi za migrenu), oksitocin (induktor pri porođaju), jer može doći do povećanja vazokonstriktornih efekata. Osim toga, antihipertenzivni alfa-blokatori ili lekovi koji se koriste za benignu hiperplaziju prostate antagonizuju efekte alfa receptora, ali ne sprečavaju efekte beta blokatora, što može dovesti do povećanog rizika od  hipotenzije i tahikardije.
- Beta-adrenergički blokatori: njihovi terapijski efekti mogu biti inhibirani, uz mogućnost povećanja arterijskog pritiska. Osim toga, beta-adrenergička blokada može dovesti do nezavršene alfa-adrenergičke aktivnosti, povećavajući time rizik od hipertenzije i prekomerne bradikardije.
- Triciklični antidepresivi, kao što su amitriptilin, amoksapin, klomipramin, desipramin i doksepin, ili tetraciklični, kao što je maprotilin: istovremena upotreba može pojačati dejstvo fenilefrina.
- Inhalacioni anestetici, kao što je ciklopropan ili halotan: mogu povećati rizik od aritmija.
- Antihipertenzivi, naročito oni koji su povezani sa simpatičkim nervnim sistemom: neophodno je njihovo oprezno uzimanje, jer se njihovo hipotenzivno dejstvo može antagonizovati (kao što je metildopa, koja  ima centralno dejstvo, i gvanetidin, antihipertenzivni blokator neuronskog adrenergika) i može doći do teške hipertenzije.
- Lekovi koji izazivaju gubitak kalijuma, kao što su neki diuretici, poput furosemida: može doći do povećanja hipokalemije i smanjenja osetljivosti arterija na vazopresore, poput fenilefrina.
- Lekovi koji utiču na sprovodni sistem srca, kao što su srčani glikozidi i antiaritmici: neophodna je opreznost.
- Hormoni štitaste žlezde: neophodna je opreznost.
- Lekovi koji su blokatori oba receptora, i alfa i beta-adrenergičkih receptora, kao što su labetalol i karvedilol: može doći do složenih interakcija uz istovremenu upotrebu sa fenilefrinom, što može povećati toksična dejstva antagonizmom na nivou beta receptora.
 
- Atropin-sulfat: blokira refleksnu bradikardiju uzrokovanu fenilefrinom i povećava dejstvo fenilefrina na krvni pritisak.
- Retko, i samo pri uzimanju veoma visokih doza, fenilefrin u interakciji sa glikozidima digitalisa može da poveća rizik od aritmije.

Interakcije sa hlorfeniraminom:

- Alkohol i lekovi koji dovode do depresije centralnog nervnog sistema (npr: triciklični antidepresivi, barbiturati, anestetici, prokarbazin, itd.) mogu povećati depresivni efekat ovih lekova ili antihistaminika, kao što je hlorfeniramin, i mogu izazvati simptome predoziranja.
- Inhibitori monoaminooksidaze (inhibitori MAO), uključujući furazolidon (antibakterijski) i prokarbazin (antikancerogeni): istovremena upotreba se ne preporučuje, jer mogu produžiti i intenzivirati antiholinergična i depresorna dejstva antihistaminika na centralni nervni sistem.
- Triciklični antidepresivi ili maprotilin (tetraciklični antidepresiv) ili drugi lekovi sa antiholinergičkim dejstvom (kao što je Belladonna ili njegovi alkaloidi): mogu se pojačati antiholinergička dejstva ovih lekova ili antihistaminika, poput hlorfeniramina. Ako se pojave gastrointestinalni problemi, pacijente treba savetovati da što pre o tome obaveste lekara, budući da može doći do paralitičnog ileusa 
- Fosfenitoin i fenitoin: povećan rizik od toksičnog dejstva fenitoina (ataksija, hiperrefleksija, nistagmus, tremor).
- Ototoksični lekovi: simptomi ototoksičnosti kao što su tinitus, vrtoglavica i nesvestica mogu biti zamaskirani.
- Fotosenzitivne supstance: mogu se ispoljiti dodatni efekti fotosenzitizacije.

Interakcije sa dijagnostičkim testovima

Hlorfenamin može da utiče na kožne testove u kojima se koriste alergeni. Preporučuje se prekid primene ovog leka najmanje 3 dana pre početka testiranja.
Paracetamol može da dovede do promene vrednosti mokraćne kiseline i glukoze u analizama.

Aktivne supstance leka Rapidex HOT prolaze kroz placentnu i humane barijere. Zbog toga se ne preporučuje upotreba ovog leka u toku trudnoće ili dojenja.

Lek ne treba uzimati tokom trudnoće ili dojenja, osim u slučajevima kada je to opravdano na osnovu stroge medicinske procene , i u svim slučajevima je neophodno proceniti moguće koristi u odnosu na potencijalne rizike za majku i fetus, naročito u prvom i trećem mesecu trudnoće. 

Nakon uzimanja paracetamola tokom dojenja kod ljudi nisu prijavljivani nikakvi problemi. Iako su u majčinom mleku, u roku od 1 ili 2 sata nakon unosa pojedinačne doze od 650 mg, izmerene maksimalne koncentracije od 10 do 15 mg/mL (od 66,2 do 99,3 mikromola/L), paracetamol i njegovi metaboliti nisu detektovani u urinu odojčadi. Poluvreme eliminacije iz majčinog mleka iznosi od 1,35 do 3,5 sati. 

Fenilefrin:

Informacije vezane za izlučivanje fenilefrina u humano mleko ili mleko životinja su ograničene. Ne može se isključiti rizik za odojče. 

Hlorfenamin:

Pošto se male količine antihistaminika izlučuju u majčino mleko, postoji rizik od pojave neželjenih dejstava kod dece, kao što je neouobičajena ekscitacija, a hlorfenamin može i da inhibira laktaciju zbog svojih antiholinergičkih dejstava.

Lek Rapidex HOT ne treba koristiti u periodu trudnoće i dojenja, osim ako potencijalne koristi opravdavaju bilo koji potencijalni rizik za fetus.

Ovaj lek može izazvati pospanost promenom mentalnog i/ili fizičkog kapaciteta potrebnog za obavljanje potencijalno opasnih aktivnosti, kao što su upravljanje vozilima ili rukovanje mašinama. Pacijente treba upozoravati da ne voze ili koriste mašine ako se osećaju pospanim sve dok se ne dokaže da ovaj lek ne utiče na sposobnost obavljanja pomenutih aktivnosti.

Doziranje

Odrasli: jedna kesica na svakih 6 - 8 sati (3 - 4 kesice dnevno). 

Pacijenti sa insuficijencijom jetre: u slučaju insuficijencije jetre, ne sme se prekoračiti maksimalna dnevna doza paracetamola od 2 g (3 kesice dnevno), a minimalni interval između doza iznosi 8 sati. 

Pacijenti sa insuficijencijom bubrega: ovaj lek nije namenjen ovoj grupi pacijenata zbog količine paracetamola.  

Ne sme se prekoračiti maksimalna dnevna doza paracetamola od 3 g (4 kesice).

Uzimanje velikih doza paracetamola u dužem vremenskom periodu treba izbegavati, s obzirom na to da se time povećava rizik od oštećenja jetre.

 Način primene:

Ovaj lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Sadržaj kesice treba potpuno rastvoriti u malo tečnosti, u najboljem slučaju u pola čaše vode. 

Ukoliko bol traje duže od 5 dana, visoka telesna temperatura duže od 3 dana, pogoršaju se postojeći ili se pojave drugi simptomi, potrebno je potražiti savet lekara.

Lek se koristi samo ukoliko postoje simptomi, i nakon što isti nestanu treba prestati sa primenom ovog leka.

Uvek uzimati najmanju moguću efektivnu dozu leka. Dejstvo ovog leka ne zavisi od uzimanja hrane. Ne treba koristiti alkohol pri primeni ovog leka 

Adolescenti stariji od 14 godina: jedna kesica na svakih 6 - 8 sati (3 - 4 kesice dnevno).

Deca mlađa od 14 godina: ovaj lek je kontraindikovan kod dece mlađe od 14 godina, jer doza paracetamola nije prilagođena ovoj populaciji.

Simptomi predoziranja uključuju konfuziju, ekscitiranost, uznemirenost, nervozu, razdražljivost, vrtoglavicu, povraćanje, gubitak apetita, žuticu, bol u abdomenu i otkazivanje bubrega i jetre. Kod dece izaziva stanje tromosti ili promena u hodu.

Veoma je važno identifikovati predoziranje paracetamolom u ranoj fazi, kako zbog ozbiljnosti samih simptoma, tako i zbog postojanja mogućeg tretmana.
Ukoliko je došlo do predoziranja paracetamolom, pacijent treba odmahda ode u najbližu medicinsku ustanovu, čak i ako nema značajnih simptoma ili znakova. Jer, iako mogu izazvati smrt, simptomi se često ne manifestuju odmah nakon unosa prekomerne doze, nego tek nakon trećeg dana. Smrt može da nastupi usled nekroze jetre. Takođe, može se ispoljiti i akutna bubrežna insuficijencija.

Simptomi predoziranja paracetamolom se ispoljavaju u četiri faze, koje počinju od momenta unosa prekomerne doze:

FAZA I (12-24 sati): mučnina, povraćanje, znojenje i anoreksija;
FAZA II (24-48 sati): kliničko poboljšanje; počinju da se podižu vrednosti AST, ALT, bilirubina i protrombina
FAZA III (72-96 sati): vrhunac hepatotoksičnosti; vrednosti AST ide i do 20000 FAZA IV (7-8 dana): oporavak.

Može se javiti hepatotoksičnost. Minimalna toksična doza je 6 g kod odraslih i više od 100 mg/kg kod dece. Doze veće od 20-25g potencijalno dovode do smrtnog ishoda . Simptomi hepatotoksičnosti  uključuju mučninu, povraćanje, anoreksiju, slabost, znojenje, bol u abdomenu i dijareju. Hepatotoksičnost se manifestuje tek nakon 48-72 sata od momenta unosa prekomerne doze. Ukoliko je uneta doza bila veća od 150 mg/kg ili se ne može utvrditi tačna količina unetog paracetamola, količinu paracetamola u serumu treba dobiti u roku od 4 sata od uzimanja leka.

U slučaju da dođe do hepatotoksičnosti, potrebno je uraditi testove rada jetre i ponavljati ih u intervalima od 24 sata. Otkazivanje jetre može izazvati encefalopatiju, komu i smrt. Koncentracija paracetamola u plazmi veća od 300 mikrograma/mL nakon 4 sata od uzimanja prekomerne doze paracetamola povezan je sa oštećenjem jetre kod 90 % pacijenata. Do ovoga dolazi kada su koncentracije paracetamola u plazmi posle 4 sata manje od 120 mikrograma/mL ili manje od 30 mikrograma/mL 12 sati nakon unosa.
Hronična primena doze veće od 4 g na dnevnom nivou može rezultirati prolaznom hepatotoksičnošću. Bubrezi mogu oboleti od tubularne nekroze, a može da dođe i do oštećenja miokarda.

Lečenje: u svim slučajevima uzimanja prekomerne doze se vrši aspiracija i ispiranje želuca, poželjno u roku od 4 sata nakon ingestije.
 
Postoji specifičan antidot za toksičnost izazvanu paracetamolom: N-acetilcistein. Preporučuje se 300 mg/kg N-acetilcisteina (ekvivalentno 1,5 mL/kg 20% vodenog rastvora, pH: 6,5), koji se ubrizgava intravenskim putem u trajanju od 20 sati i 15 minuta, na osnovu sledeće šeme:

1. Odrasli

• Početna doza: 150 mg/kg (ekvivalentno 0,75 mL/kg 20% vodenog rastvora N-acetilcisteina, pH: 6,5), sporo intravenski ili razblaženo u 200 mL 5% dekstroze , u periodu od 15 minuta
• Doza održavanja:
a) Inicijelno 50 mg/kg (ekvivalentno 0,25 mL/kg 20% vodenog rastvora N-acetilcisteina, pH: 6,5) u 500 mL 5% dekstroze, spora infuzija tokom 4 sata
b) Posle toga, 100 mg/kg (ekvivalentno 0,50 mL/kg 20% vodenog rastvora N-acetilcisteina, pH: 6,5) u 1000 mL 5% dekstroze, spora infuzija tokom 16 sati

2. Deca

Zapreminu rastvora 5% dekstroze za infuziju treba prilagoditi na osnovu uzrasta i telesne mase deteta, kako bi se sprečila vaskularna kongestija pluća.

Efikasnost antidota je maksimalna ako se primeni u prvih 8 sati nakon predoziranja. Efikasnost se progresivno smanjuje od osmog sata i prestaje da bude efikasna nakon što prođe15 sati od momenta intoksikacije.

Davanje 20% vodenog rastvora N-acetilcisteina može da se prekine ako rezultati testova krvi pokazuju koncentraciju paracetamola u krvi manja od 200 mg/mL. Ukoliko dođe do konvulzije, treba dati benzodiazepin intravenski ili rektalno, u zavisnosti od uzrasta.

Neželjena dejstva intravenske primene N-acetilcisteina: izuzetno su opaženi osip i anafilaksa, obično u intervalu između 15 minuta i 1 sat od početka davanja infuzije.
Ako se daje oralno, neophodno je dati antidot N-acetilcistein u roku od 10 sati od momenta unosa prekomerne doze. Preporučena doza antidota za odrasle je:
- Početna doza: 140 mg/kg telesne mase
- 17 doza od po 70 mg/kg telesne mase, jedna na svakih 4 sata
Svaka doza treba da bude razblažena do 5% pićem tipa kola, sokom od grožđa, sokom od pomorandže ili vodom, pre nego što se popije, zbog neprijatnog mirisa i iritirajućih ili sklerozirajućih svojstava. Ako pacijent u roku od jednog sata povrati unetu dozu, treba ponoviti proces. Ukoliko je to potrebno, antidot (razblažen vodom) se može primeniti i duodenalnom intubacijom.

Fenileprin i hlorfenamin:

Prekomerna doza fenilfrina izaziva povećanu stimulaciju simpatičkog nervnog sistema, uz efekte kao što su: anksioznost, strah, uznemirenost, glavobolja (mogu biti simptom hipertenzije), napadi, nesanica, konfuzija, razdražljivost, tremori, anoreksija, mučnina, povraćanje, psihoza sa halucinacijama (češće kod dece), kao i efekte na kardiovaskularni sistem, poput hipertenzije (ponekad sa cerebralnom hemoragijom i plućnim edemom), aritmije, palpitacije, periferne i visceralne vazokonstrikcije, smanjen dotok krvi u vitalne organe, što može smanjiti perfuziju bubrega i dovesti do smanjenja proizvodnje urina i  metaboličke acidoze; ubrzan rad srca zbog povećanog perifernog arterijskog otpora; teži vazokonstriktorni efekti mogu se javiti kod hipovolemičnih pacijenata, teške bradikardije. Kod dugotrajne upotrebe može doći do smanjenja volumena plazme. Osim ovih, mogu se ispoljiti i drugi simptomi povezani sa prekomernom dozom hlorfenamina, na primer: antiholinergički efekti (neugodnost ili nestabilnost, teška pospanost, suva usta, ozbiljna zapaljenja nosa ili grla, rumenilo, dispneja), srčane aritmije, stimulacija ili depresija CNS, hipotenzija (osećaj nesvestice); verovatnoća stimulacije centralnog nervnog sistema je veća kod dece i starijih osoba, uzrokujući ataksiju, uzbuđenje, tremor, psihozu, halucinacije, konvulzije i nesanicu, a može se pojaviti i hiperpireksija; Kod odraslih je češća depresija CNS, uz pospanost, komu i napade, što dalje može da se razvije do respiratorne insuficijencije i kardiovaskularnog kolapsa.

Terapija predoziranja hlorfenaminom i fenilefrinom je simptomatska i suportivna

U vezi sa fenilefrinom:

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

- Poremećaji nervnog sistema: uznemirenost, anksioznost, nervoza, slabost, vrtoglavica, tremor, nesanica, razdražljivost, glavobolja (uz konzumiranje visokih doza ili kao simptom hipertenzije); pri primeni visokih doza može doći do konvulzije, parestezije i psihoza sa halucinacijama.
- Vaskularni poremećaji: hipertenzija (obično pri primeni visokih doza ili kod osetljivih pacijenata), periferna vazokonstrikcija sa smanjenim protokom krvi do vitalnih organa (vazokonstriktivni efekti se najčešće ispoljavaju kod pacijenata sa hipovolemijom); hladni ekstremiteti, rumenilo, hipotenzija. Kod dugotrajne upotrebe može doći do smanjenja volumena plazme.
- Kardiološki poremećaji: bol ili nelagodnost u grudima, teška bradikardija, ubrzan rad srca zbog povećanog perifernog arterijskog otpora, koji posebno pogađa starije osobe ili pacijente sa lošom cerebralnom ili koronarnom cirkulacijom, moguća indukcija ili pogoršanje insuficijencije  srca povezane sa oboljenjima srca, palpitacije (sa visokim dozama).
- Poremećaji bubrega i urinarnog sistema: smanjena perfuzija bubrega i potencijalno smanjenje produkcije urina, retencija urina.
- Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: dispnea, respiratorni distres sindrom.
- Poremećaji kože i potkožnog tkiva: bledilo kože, piloreza, povećano znojenje.
- Gastrointestinalni poremećaji: povraćanje (sa visokim dozama).
- Poremećaji metabolizma i ishrane: hiperglikemija.
- Ispitivanja: hipokalemija, metabolička acidoza.

Retka neželjena dejstva (≥ 1/10000 do < 1/1000):

- Kardiološki poremećaji: infarkt miokarda, ventrikularna aritmija.
- Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: plućni edem (obično pri visokim dozama ili kod osetljivih osoba).
- Vaskularni poremećaji: cerebralna hemoragija (generalno pri visokim dozama ili kod osetljivih osoba).

U vezi sa hlorfenaminom:

Česta neželjena dejstva (≥ 1/100 do <1/10):

- Poremećaji nervnog sistema: depresija CNS sa efektima kao što su blaga pospanost, vrtoglavica i slabost mišića, što kod nekih pacijenata nestaje nakon 2-3 dana od početka primene leka; diskinezija lica, diskoordinacija (nespretnost), tremor, parestezija.
- Gastrointestinalni poremećaji: suva usta, gubitak apetita, promena ukusa ili mirisa, gastrointestinalne nelagodnosti (mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija, epigastrični bol), što se može smanjiti primenom leka uz hranu.
- Poremećaji bubrega i urinarnog sistema: retencija urina ili otežano mokrenje.
- Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: suv nos i grlo, zgušnjavanje sekreta.
- Poremećaji kože i potkožnog tkiva: ekfolijativni dermatitis, pojačano znojenje.
 
- Poremećaji oka: zamagljen vid, diplopija.

Povremena neželjena dejstva (≥ 1/1000 do < 1/100) ili retka neželjena dejstva (≥ 1/10000 do < 1/1000):

- Poremećaji nervnog sistema: povremeno paradoksalno uzbuđenje, naročito u visokim dozama i kod dece i starijih, što karakterišu uznemirenost, nesanica, tremor, nervoza, delirijum, palpitacije ili povremene konvulzije.
- Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: stezanja u grudnom košu, otežano disanje.
- Kardiološki poremećaji: obično uz predoziranje - aritmija srca, palpitacije, tahikardija.
- Hepatobilijarni poremećaji: retko se javljaju holestaza, hepatitis ili drugi poremećaji funkcije jetre (uz abdominalni bol, tamni urin, itd).
- Poremećaji imunskog sistema: reakcije preosetljivosti uključujući osip na koži, anafilaktičke reakcije (kašalj, poteškoće pri gutanju, ubrzan rad srca, svrab, oticanje kapaka ili predela oko očiju, lica i jezika, dispneja, zamor itd.), fotosenzitivnost, unakrsna osetljivost na lekove slične hlorfenaminu.
- Poremećaji krvi i limfnog sistema: retko se javljaju krvne diskrazije (agranulocitoza, leukopenija, aplastična anemija ili trombocitopenija), sa simptomima kao što su neobična krvarenja, bol u grlu i zamor.
- Vaskularni poremećaji: hipotenzija, hipertenzija, edem.
- Poremećaji uha i labirinta: tinitus, akutni labirintitis.
- Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki: impotencija, preuranjena menstruacija.

U vezi sa paracetamolom:

a. Bezbednosni profil

Najčešće prijavljena neželjena dejstva prilikom uzimanja paracetamola su: hepatotoksičnost, toksičnost na nivou bubrega, promene u krvnoj formuli, hipoglikemija i alergijski dermatitis.

Prijavljivanje neželjenih reakcija 

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).