Escitalopram PharmaS

• ako ste alergični (preosetljivi) na escitalopram ili na neki drugi sastojak leka Escitalopram PharmaS
• ako uzimate druge lekove koji spadaju u grupu lekova koji se zovu MAO inhibitori, uključujući selegilin (koristi se za lečenje Parkinsonove bolesti), moklobemid (koristi se u lečenju depresije) i linezolid (antibiotik)
• ako imate urođeni poremećaj ili ste nekada imali epizode poremećaja srčanog ritma (viđenih na EKG-uispitivanje za procenu funkcije srca)
• ako uzimate lekove za poremećaje srčanog ritma ili lekove koji mogu uticati na srčani ritam.

Obavezno recite lekaru:

• Ako imate epilepsiju. Lečenje lekom Escitalopram PharmaS treba prekinuti ako prvi put dođe do konvulzija ili ako napadi postanu češći.
• Ako patite od poremećaja funkcije bubrega ili jetre. Lekar će možda morati da prilagodi dozu.
• Ako imate šećernu bolest. Lečenje lekom Escitalopram PharmaS može da promeni koncentraciju glukoze u krvi. Doza insulina i/ili drugih oralnih hipoglikemika će možda morati da se prilagodi.
• Ako imate smanjenu koncentraciju natrijuma u krvi.
• Ako imate sklonost ka krvarenju ili stvaranju modrica.
• Ako idete na elektrokonvulzivnu terapiju.
• Ako imate koronarno oboljenje srca.
• Ako patite ili ste nekada patili od srčanih problema ili ako ste u skorije vreme imali srčani udar.
• Ako Vam je mala brzina otkucaja srca u miru i/ili ako znate da ste imali smanjenu koncentraciju soli u krvi uzrokovano produženom teškom dijarejom i povraćanjem ili upotrebom diuretika (lekova za izbacivanje vode)
• Ako osetite brze ili nepravilne otkucaje srca, nesvesticu, kolaps ili ošamućenost prilikom ustajanja, što može ukazati na poremećaj srčanog ritma.

Obratite pažnju

Neki pacijenti sa manično-depresivnim poremećajem mogu da uđu u maničnu fazu. Nju karakterišu neuobičajene ideje koje se brzo smenjuju, neprimereno osećanje sreće i preterana fizička aktivnost. Ako to
osetite, obratite se lekaru.

Tokom prvih nedelja terapije može doći do simptoma kao što su uznemirenost ili nemogućnost da mirno stojite  ili sedite. Odmah recite lekaru ako osetite ovakve simptome.

Razmišljanja o samoubistvu i pogoršanje depresije ili anksioznog poremećaja

Ako ste depresivni i/ili imate anksiozni poremećaj, možda ćete nekada pomisliti da povredite sebe ili da se ubijete. To može da se pojača kada se prvi put uvede terapija antidepresivima, pošto ovim lekovima treba
vremena da počnu da deluju, obično oko dve nedelje, ali ponekad i duže. 

Postoji veća verovatnoća da ćete ovako razmišljati: 

• Ako ste ranije razmišljali o samoubistvu ili samopovređivanju.
• Ako ste mladi. Podaci iz kliničkih istraživanja su pokazali veći rizik od suicidnog ponašanja kod odraslih osoba mlađih od 25 godina sa psihijatrijskim oboljenjima koji su lečeni antidepresivima.
• Ukoliko bilo kada počnete da razmišljate o samopovređivanju ili samoubistvu, odmah se obratite lekaru ili idite u bolnicu.

Možda će biti korisno da kažete nekom rođaku ili bliskom prijatelju da ste depresivni ili da imate anksiozni poremećaj te ga zamolite da pročita ovo uputstvo. Možete ih zamoliti da Vam kažu ako misle da su se Vaša
depresija ili anksioznost pogoršale, ili ako su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Upotreba kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina

Escitalopram se obično ne upotrebljava kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Trebalo bi da znate da i kod pacijenata mlađih od 18 godina, kada uzimaju ovu grupu lekova, postoji povećan rizik od neželjenih
dejstava kao što su pokušaji samoubistva, suicidalne misli i neprijateljski stavovi (najčešće agresija, konfrontacija sa drugima i bes). Uprkos tome, lekar će možda propisati Escitalopram PharmaS pacijentima
mlađim od 18 godina ukoliko proceni da je to u njihovom interesu. Ako je lekar propisao Escitalopram PharmaS pacijentu mlađem od 18 godina i Vi želite da razmotrite takvu odluku, ponovo se obratite lekaru. Obavestite
lekara ako se bilo koji od gore navedenih simptoma javi ili pogorša kod pacijenata mlađih od 18 godina koji uzimaju lek Escitalopram PharmaS. Uz to, još uvek nije dokazana bezbednost pri dugotrajnoj upotrebi
escitaloprama kada su u pitanju rast, sazrevanje te kognitivni i bihevioralni razvoj u ovoj starosnoj grupi.

Obavestite svog lekara ako uzimate bilo koji od sledećih lekova:

• Neselektivni inhibitori monoaminooksidaze (MAOI) koji sadrže fenelzin, iproniazid, izokarboksazid, nialamid i tranilcipromin kao aktivne sastojke. Ako ste uzeli bilo koji od ovih lekova moraćete da sačekate 14 dana pre nego što počnete da uzmete lek Escitalopram PharmaS. Nakon prekida terapije lekom Escitalopram PharmaS morate pauzirati 7 dana pre nego što počnete da uzimate bilo koji od ovih lekova.
• Reverzibilni, selektivni MAO-A inhibitori, koji sadrže moklobemid (koristi se u lečenju depresije).
• Ireverzibilni, selektivni MAO-B inhibitori, koji sadrže selegilin (koriste se u lečenju Parkinsonove bolesti.) Oni povećavaju rizik od neželjenih dejstava.
• Antibiotik linezolid.
• Litijum (koristi se u lečenju manično-depresivnog poremećaja) i triptofan.
• Imipramin i desipramin (oba se koriste u lečenju depresije).
• Sumatriptan i slični lekovi (koriste se u lečenju migrene) i tramadol (koristi se protiv ozbiljnih bolova). Oni povećavaju rizik od neželjenih dejstava.
• Cimetidin i omeprazol (koriste u lečenju čira na želucu), fluvoksamin (antidepresiv) i tiklopidin (koristi se za smanjenje rizika od moždanog udara). Oni mogu da prouzrokuju povećanje koncentracije escitaloprama u krvi.
• Kantarion (hypericum perforatum), biljno sredstvo koje se koristi za lečenje depresije
• Acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (lekovi koji se koriste za ublažavanje bolova ili razređivanje krvi, takozvani antikoagulansi). Ovi lekovi mogu da povećaju sklonost ka krvarenju.
• Varfarin, dipiridamol i fenprokumon (lekovi koji se koriste za razređivanje krvi, takozvani antikoagulansi). Lekar će verovatno proveriti vreme koagulacije (zgrušavanja) krvi pre nego otpočne ili prekine terapiju lekom Escitalopram PharmaS da bi se uverio da li je Vaša doza antikoagulanasa i dalje odgovarajuća.
• Meflokvin (koristi se u lečenju malarije), bupropion (koristi se u lečenju depresije) i tramadol (koristi se za ublažavanje jakih bolova) zbog mogućeg rizika od snižavanja praga za epileptični napad.
• Antipsihotici (koriste se u terapiji shizofrenije, psihoza), kao i antidepresivi (koriste se u terapiji depresije) zbog mogućeg rizika od snižavanja praga za epileptični napad.
• Flekainid, propafenon i metoprolol (koriste se za kardiovaskularnih bolesti), klomipramin i nortriptilin (antidepresivi) i risperidon, tioridazin i haloperidol (antipsihotici). Možda će morati da se prilagodi doza leka Escitalopram PharmaS.

Nemojte uzimati lek Escitalopram PharmaS ako uzimate lekove za poremećaje srčanog ritma ili lekove koji mogu uticati na srčani ritam, kao što su antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivari fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicin i.v., pentamidin, antimalarična terapija naročito halofantrin), određeni antihistaminici (npr. astemizol, mizolastin). Ako imate dodatnih pitanja u vezi sa ovim, posavetujte se sa svojim lekarom.

Escitalopram PharmaS može da se uzima sa hranom ili bez nje.

Kao i sa mnogim drugim lekovima, kombinovanje leka Escitalopram PharmaS sa alkoholom se ne preporučuje, iako se ne očekuje da lek Escitalopram PharmaS reaguje sa alkoholom. 

Ako ste trudni ili ako nameravate da zatrudnite, recite to svom lekaru. Nemojte da uzimate lek Escitalopram PharmaS ako ste trudni ili ako dojite bebu, osim ako niste razgovarali sa lekarom o potencijalnim rizicima i koristi.

Ako uzimate lek Escitalopram PharmaS tokom poslednja 3 meseca trudnoće morate imati na umu da se sledeća dejstva mogu pojaviti kod novorođene bebe: problemi sa disanjem, modra koža, konvulzije, promene telesne temperature, problemi sa hranjenjem, povraćanje, nizak šećer u krvi, ukrućeni ili mlitavi mišići, snažni refleksi, tremor, podrhtavanje, razdražljivost, letargija, stalan plač, pospanost i problemi sa spavanjem.

Ako novorođenče ima bilo koji od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru. Obavezno obavestite babicu i/ili lekara da uzimate Escitalopram PharmaS.

Kada se uzimaju tokom trudnoće, naročito u poslednja 3 meseca, lekovi kao što je Escitalopram PharmaS mogu da povećaju rizik od ozbiljnog stanja kod beba, koje se zove perzistentna plućna hipertenzija novorođenčeta (PPHN), zbog koje bebe dišu brže i izgledaju modre. Ovi simptomi obično počinju tokom prva 24 sata nakon rođenja bebe. Ako do ovoga dođe, morate se odmah obratiti babici i/ili lekaru.

Ako se koristi tokom trudnoće, lek Escitalopram PharmaS se ne sme naglo ukidati.

Savetuje se da ne upravljate motornim vozilom ili rukujete mašinama dok ne budete sigurni kako Escitalopram PharmaS deluje na Vas. 

Depresija

Uobičajena preporučena doza je 10 mg, jednom dnevno. Lekar može povećati dozu do maksimalne doze od 20 mg/dan.

Panični poremećaj

Početna doza je 5 mg escitaloprama, jednom dnevno tokom prve nedelje, a zatim se doza povećava na 10 mg/dan. Lekar kasnije može povećati dozu do maksimalne doze od 20 mg dnevno.

Socijalno anksiozni poremećaj

Uobičajena preporučena doza je 10 mg, jednom dnevno. U zavisnosti od toga kako reagujete na lek, lekar može ili da smanji dozu na 5 mg/dan ili da je poveća do maksimalne doze od 20 mg/dan.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Uobičajena preporučena doza je 10 mg uzeto kao jedna dnevna doza. Vaš lekar može da poveća dozu do maksimalno 20 mg dnevno.

Opsesivno-kompulsivni poremećaj

Uobičajena preporučena doza escitaloprama je 10 mg, jednom dnevno. Lekar može povećati dozu do maksimalne doze od 20 mg/dan.

Stariji pacijenti (stariji od 65 godina)

Uobičajena preporučena početna doza escitaloprama je 5 mg, jednom dnevno. Lekar može povećati dozu do maksimalne doze od 10 mg/dan. 

Lek Escitalopram PharmaS može se uzimati sa ili bez hrane. Tabletu nemojte žvakati. Uzmite tabletu sa dovoljno vode.

Ako je potrebno, tabletu možete podeliti na dva jednaka dela, tako što ćete staviti tabletu na ravnu površinu sa stranom sa podeonom crtom upravljenom naviše. Tableta se može podeliti pritiskom na oba kraja tablete pomoću oba kažiprsta. 

Dužina trajanja terapije

Može biti potrebno nekoliko nedelja pre nego što počnete da se osećate bolje. Zbog toga je potrebno da nastavite da uzimate lek Escitalopram PharmaS čak i ako je potrebno da prođe neko vreme kako biste osetili poboljšanje Vašeg stanja.

Nemojte sami menjati dozu leka, a da se prethodno niste posavetovali sa svojim lekarom.

Uzimajte ovaj lek onoliko dugo koliko Vam je lekar preporučio. Ako suviše rano prekinete sa terapijom, simptomi Vaše bolesti mogu se vratiti. Preporučuje se da se terapija nastavi najmanje 6 meseci nakon što počnete da se osećate bolje.

Ovaj lek se uobičajeno ne daje deci i adolescentima.

Ako ste uzeli više od preporučene doze leka Escitalopram PharmaS, odmah se obratite svom lekaru ili najbližoj bolničkoj hitnoj službi. Ovo uradite čak iako nemate znakova nelagodnosti. Neki od znakova predoziranja mogu da budu vrtoglavica, tremor, nervoza, konvulzije, koma, mučnina, povraćanje, promene srčanog ritma, smanjen krvni pritisak i promena ravnoteže tečnosti/soli u organizmu. Kutiju leka Escitalopram PharmaS ponesite sa sobom kada idete kod lekara ili u bolnicu.

Nemojte uzimati dvostruku dozu ako ste propustili da uzmete prethodnu. Ako ste zaboravili da uzmete dozu i setite se pre nego što legnete, odmah je uzmite. Sledećeg dana nastavite po uobičajenom rasporedu. Ako se setite tokom noći ili sledećeg dana, izostavite propuštenu dozu i nastavite po uobičajenom rasporedu. 

Nemojte da prestajete sa uzimanjem leka Escitalopram PharmaS osim ako Vam to ne kaže lekar. Kada završite svoju terapiju, obično se savetuje da se doza leka Escitalopram PharmaS postepeno smanjuje tokom nekoliko nedelja.

Kada prestanete da uzimate lek Escitalopram PharmaS, naročito ako to bude naglo, možda će se javiti simptomi apstinencije. Oni su uobičajeni prilikom prekida lečenja lekom Escitalopram PharmaS. Rizik je veći kada se Escitalopram PharmaS koristi duži vremenski period ili kada su doze bile veće ili kada se doza suviše brzo smanji. Kod većine ljudi simptomi su blagi i nestaju sami od sebe tokom dve nedelje. Međutim, kod nekih pacijenta mogu biti ozbiljnijeg intenziteta i mogu duže da traju (2–3 meseca ili više).

Ako se kod Vas jave ozbiljni simptomi apstinencije kada prestanete da uzimate lek Escitalopram PharmaS, obratite se lekaru. Lekar će Vam možda savetovati da ponovo počnete da uzimate lek , a zatim da prekid terapije bude sporiji.

Simptomi apstinencije obuhvataju: osećaj vrtoglavice (nestabilnost ili gubitak ravnoteže), osećaj sličan žmarcima, osećaj vrućine i (manje često) osećanja slična strujnom udaru – i u glavi, poremećaje sna (živopisni snovi, noćne more, nesanica), osećanje anksioznosti, glavobolju, osećanje mučnine, znojenje (uključujući i noćno znojenje), osećanje uznemirenosti ili uzbuđenosti, tremor (drhtavica), osećanje zbunjenosti ili dezorijentisanosti, osećanje emotivne osetljivosti ili razdražljivosti, dijareju (retka stolica), poremećaje vida, nejednako ili jako kucanje srca (palpitacije).

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao svi lekovi i lek Escitalopram PharmaS može da izazove neželjena dejstva, mada se ona ne moraju javiti kod svakoga.

Neželjena dejstva obično nestanu nakon nekoliko nedelja terapije. Imajte u vidu da mnoga neželjena dejstva mogu takođe biti i simptomi bolesti, tako da će se ona poboljšati kada počnete da se osećate bolje.

Obratite se lekaru odmah ili idite do najbliže bolnice ako dobijete bilo koje od sledećih neželjenih dejstava tokom terapije:

Povremeno (javljaju se kod 1 do 10 na 1.000 pacijenata):

• Neuobičajena krvarenja, uključujući gastrointestinalna krvarenja.

Retko (javljaju se kod 1 do 10 na 10.000 pacijenata):

• Ako osetite oticanje kože, jezika, usana ili lica, ili ako imate poteškoće sa disanjem ili gutanjem (alergijska reakcija), odmah se obratite lekaru ili idite u bolnicu.
• Ako imate visoku temperaturu, ako osetite nervozu, zbunjenost, drhtavicu i iznenadne kontrakcije mišića, to mogu biti znakovi retkog stanja koje se zove serotoninski sindrom. Ako se tako osećate, obratite se lekaru.

Nepoznata učestalost (učestalost se ne može odrediti iz dostupnih podataka):

• Problemi sa mokrenjem.
• Konvulzije (epileptični napadi, grčevi)
• Promena boje kože i beonjača u žuto je znak poremećaja u radu jetre (žutice).

Osim nabrojanih neželjenih dejstva, zabeležena su i sledeća:

Veoma često (javljaju kod više od 1 na 10 pacijenata):

• osećanje mučnine.

Često (javljaju se kod 1 do 10 na 100 pacijenata):

• zapušenost ili curenje nosa (sinuzitis),
• smanjenje ili povećanje apetita,
• anksioznost, uznemirenost, čudni snovi, nesanica, pospanost, vrtoglavica, zevanje, drhtanje, peckanje na koži,
• proliv, zatvor, povraćanje, suva usta,
• pojačano znojenje,
• bolovi u mišićima i zglobovima (artralgija i mijalgija),
• seksualni poremećaji (zakasnela ejakulacija, problemi sa erekcijom, smanjenje želje za seksom, a kod žena se mogu javiti problemi sa postizanjem orgazma),
• zamor, povišena telesna temperatura,
• povećanje telesne mase.

Povremeno (javljaju se kod 1 do 10 na 1.000 pacijenata):

• koprivnjača (urtikarija), osip, svrab (pruritus),
• škrgutanje zubima, uznemirenost, nervoza, napadi panike, stanje zbunjenosti,
• poremećen san, poremećaji čula ukusa, gubljenje svesti na trenutke (sinkopa),
• proširene zenice (midrijaza), poremećaji vida, zujanje u ušima (tinitus),
• opadanje kose,
• vaginalno krvarenje,
• smanjenje telesne mase,
• ubrzan srčani ritam,
• oticanje ruku i nogu,
• krvarenja iz nosa.

Retko (javljaju se kod 1 do 10 na 10.000 pacijenata):

• agresivnost, depersonalizacija, halucinacije,
• usporen srčani ritam.

Kod nekih pacijenata je zabeleženo (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• misli o samopovređivanju ili o samoubistvu,
• smanjena koncentracija natrijuma u krvi (simptomi su osećanje da ste bolesni ili da se ne osećate dobro, sa slabošću u mišićima ili konfuzijom),
• vrtoglavica kada ustajete koja se javlja zbog niskog krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija),
• promene u testovima funkcije jetre (povećane količine enzima jetre u krvi),
• poremećaji pokreta (nevoljni pokreti mišića),
• bolne erekcije (prijapizam),
• poremećaji krvarenja uključujući i krvarenja kože i sluzokože (ekhimoza) i mala koncentracija trombocita u krvi (trombocitopenija),
• iznenadno oticanje kože ili sluzokože (angioedemi),
• povećana količina izlučene mokraće (neadekvatna sekrecija antidiuretskog hormona),
• lučenje mleka kod žena koje ne doje bebu,
• manija,
• primećen je povećani rizik od preloma kostiju kod pacijenata koji su uzimali ovu vrstu lekova.
• poremećaj srčanog ritma (koji se naziva „produženje QT intervala“, koji se može videti na EKG-u koji meri električnu aktivnost srca).

Osim ovoga, za određeni broj neželjenih dejstava se zna da se javljaju kod lekova koji deluju na sličan način kao escitalopram (aktivni sastojak leka Escitalopram PharmaS). To su:

• motorni nemir (akatizija),
• anoreksija.

Ako bilo koje neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili ako primetite neko neželjeno dejstvo koje nije pomenuto u ovom uputstvu, obavestite o tome svog lekara ili farmaceuta.