Aspirin (gastrorezistentna tableta)

Acetilsalicilna kiselina ne sme se koristiti u slučajevima:
- preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu, salicilate ili na bilo koji drugi sastojak proizvoda,
- ranije prisutnih astmatičnih napada koje je prouzrokovala primena salicilata ili supstanci koje imaju slično dejstvo, prvenstveno nesteroidnih antiinflamatornih lekova,
- aktivnih peptičkih ulkusa,
- hemoragijske dijateze,
- ozbiljnog renalnog oboljenja,
- ozbiljnog hepatičkog oboljenja,
- ozbiljnog oboljenja srca,
- kombinacije metotreksata u dozama od 15 mg nedeljno ili većim (videti interakcije sa ostalim medicinskim proizvodima i ostale vidove interakcija),
- poslednjeg trimestra trudnoće,
- kod dece mlañe od 16 godina, sa izuzetkom kod prevencije tromboze u kardijalnoj hirurgiji. 

Acetilsalicilnu kiselinu trebalo bi koristiti naročito pažljivo u sledećim slučajevima:
- prekomerna osetljivost na ostale analgetike / antiinflamatorna sredstva / antireumatike i kod postojanja ostalih alergija,
- ranije prisustvo gastrointestilanih ulkusa uključujući hronične ili rekurentne ulkuse ili ranije prisutnih Str. 6 gastrointestilanih krvarenja,
- uz propratnu terapiju antikaogulantnim sredstvima 
- oštećena renalna funkcija,
- oštećena hepatička funkcija,
- Ibuprofen može da ometa korisna svojstva gastrorezistentnih tableta ASPIRIN protect. Pacijenti bitrebalo da konsultuju svog doktora ukoliko terapijski koriste acetilsalicilnu kiselinu, a uzmu ibuprofen kao anlgetik.
Acetilsalicilna kiselina može da prouzrokuje bronhospazam i da prouzrokuje napade astme ili neku drugu reakciju preosetljivosti. Faktori rizika su već postojeća astma, polenska alergija, polipi u nosu ili hronično respiratorno oboljenje. Ovo se takodje odnosi na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije (npr. reakcije na koži, svrab, urtikarija) na ostale supstance.
Lek s oprezom davati bolesnicima s nedostatkom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze. Usled svog inhibitornog dejstva na agregaciju trombocita koje traje nekoliko dana posle uzimanja, acetilsalicilna kiselina može prouzrokovati tendenciju ka povećanom krvavljenju tokom i posle operacija (uključujući manje operacije, npr. vadjenje zuba). Kada se daju manje doze, acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo takoñe može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata koji za to imaju predispoziciju. Lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ne bi trebalo koristiti kod dece i adolescenata u slučaju virusnih infekcija sa ili bez temperature ukoliko se prethodno ne potraži savet lekara. Kod odredjenih virusnih bolesti, naročito gripa tipa A, gripa tipa B i varičele, postoji rizik od Rejovog sindroma, veoma retke bolesti koja može biti opasna po život i koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina daje kao propratna terapija, medjutim, nije dokazana uzročno-posledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti javi uporno povraćanje, to može biti znak Rejovog sindroma

Kontraindikovane interakcije:
Metotreksat koji se koristi u dozama od 15 mg nedeljno ili većim:
Povećana hematološka toksičnost metotreksata (smanjene renalne eliminacije metotreksata od strane antiinflamatornih lekova uopšte i istiskivanje metotreksata sa njegovih proteina plazme za koje se vezuju
salicilati) Kombinacije kod kojih su potrebne mere opreza pri korišćenju:
Metotreksat koji se koristi u dozama manjim od 15 mg nedeljno:
Povećana hematološka toksičnost metotreksata (smanjene renalne eliminacije metotreksata od strane antiinflamatornih lekova uopšte i istiskivanje metotreksata sa njegovih proteina plazme za koje se vezuju
salicilati). Ibuprofen: Istovremena primena ibuprofena antagonizuje nepovratnu inhibiciju trombocita izazvanu acetilsalicilnom
kiselinom. Lečenje ibuprofenom kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može ograničiti dejstvo acetilsalicilne kiseline koje štiti srce (videti deo „Posebna upozorenja i mere oprez pri upotrebi leka“). Antikoagulansi, trombolitici/ostali inhibitori agregacije/hemostaze trombocita Str. 7
Povećan rizik od krvavljenja.
Ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi sa salicilatima koji se koriste u većim dozama: Povećan rizik od pojave ulkusa i gastrointestinalnog krvavljenja usled sinergističkog dejstva. Urikozurici kao što je benzbromaron, probenecid: Smanjeno urikozurično dejstvo (kompeticija na nivou renalne tubularne eliminacije mokraćne kiseline).
Penicilin:
Produženo poluvreme eliminacije penicilina.
Digoksin:
Koncentracije digoksina u plazmi su povećane usled smanjenog renalnog izlučivanja. Antidijabetici, npr. insulin, sulfonilurea:
Povećano hipoglikemijsko dejstvo kod korišćenja većih doza acetilsalicilne kiseline zbog samog hipoglikemijskog efekta acetilsalicilne kiseline kao i zbog istiskivanja derivata sulfonilureja sa njihovog mesta
vezivanje za proteine plazme. Diuretici u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama: Smanjena glomerularna filtracija putem smanjene renalne sinteze prostaglandina.
Sistemski glukokortikosteroidi, osim hidrokortizona koji se koriste kao supstituciona terapija kod Adisonove bolesti:
Smanjeni nivoi salicilata u krvi tokom terapije kortikosteroidima i rizik od predoziranja salicilatima posle završetka ove terapije putem povećane eliminacije salicilata uzrokovane kortikosteroidima. Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama:
Smanjena glomerularna filtracija putem inhibicije vazodilatornih prostaglandina. Takoñe, smanjeno antihipertenzivno dejstvo.
Valproinska kiselina:
Povećana toksičnost valproinske kiseline usled pomeranja sa mesta vezivanja na proteinima.
Alkohol:
Povećano oštećenje gastrointestinalne sluzokože i produženo vreme krvavljenja usled aditivnog efekta  

Trudnoća
Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno uticati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci epidemioloških studija dovode do zabrinutosti oko povećanog rizika od spontanog abortusa i malformacija nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u periodu rane trudnoće. Smatra se da rizik raste sa porastom doze i dužinom trajanja terapije. Na osnovu raspoloživih podataka ne može se ustanoviti nikakva povezanost izmeñu upotrebe acetilsalicilne kiseline i povećanog rizika od spontanih abortusa. Po pitanju malformacija raspoloživi epidemiološki podaci za acetilsalicilnu kiselinu nisu dosledni, ali povećani rizik od nastanka gastroschisis se ne može isključiti. Prospektivna studija u kojoj je oko 14.800 majki sa decom bilo izloženo Str. 8
ovom leku tokom perioda rane trudnoće (od 1. do 4. meseca) nije ga povezala sa povišenom stopom pojave malformacija.
Studije na životinjama pokazale su reproduktivnu toksičnost (videti deo 5.3).
Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ne treba davati bez izuzetne potrebe. Ukoliko se primenjuju lekovi koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu kod žena koje planiraju trudnoću, ili u
periodu prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju moguću dozu a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće. Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati
kod fetusa:
- kardiopulmonalnu toksičnost (sa preranim zatvaranjem ductus arteriosus-a i pulmonalnom hipertenzijom);
- renalnu disfunkciju, koja može napredovati do bubrežne insuficijencije sa oligohidroamnionom; kod majke i deteta, pri kraju trudnoće:
- moguće produženje vremena krvarenja, antiagregacioni efekat koji se može javiti čak i nakon veoma niskih doza
- inhibiciju uterinih kontrakcija što dovodi do odloženog ili produženog poroñaja. Stoga je acetilsalicilna kiselina kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.
Dojenje
Salicilati i njegovi metaboliti prelaze u majčino mleko u malim količinama.
Budući da do sada nisu primećena nikakva neželjena dejstva na odojče posle povremene upotrebe, obično nije neophodno prekinuti dojenje. Ipak, u slučaju produžene upotrebe ili upotrebe velikih doza, trebalo bi prestati sa
dojenjem

Lek ASPIRIN protect nema uticaj na psihofizičke sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. 

Za smanjenje rizika smrtnosti kod pacijenata kod kojih se sumnja na akutni infarkt miokarda: 100 do 200 mg dnevno ili 300 mg svakog drugog dana. Prvu tabletu trebalo bi sažvakati kako bi se postigla brža resorpcija.
Za smanjenje rizika od morbiditeta i mortaliteta kod pacijenata koji su ranije imali infarkt miokarda: 100 do 300 mg dnevno
Za sekundarnu prevenciju moždanog udara:
100 do 300 mg dnevno Str. 5
Za smanjenje rizika od pojave prolaznih ishemijskih napada (TIA) i moždanog udara kod pacijenata koji pate od TIA:
100 do 300 mg dnevno
Za smanjenje rizika od morbiditeta i smrti kod pacijenata sa stabilnom i nestabilnom anginom pektoris: 100 do 300 mg dnevno
Za prevenciju tromboembolije posle vaskularne operacije ili hirurške intervencije, npr. PTCA, CABG, karotidne endarterektomije, arteriovenskih šantova:
100 do 300 mg dnevno
Za profilaksu duboke venske tromboze i embolije pluća posle dugotrajne imobilizacije, npr. posle veće operacije:
100 do 200 mg dnevno ili 300 mg svaki drugi dan
Za smanjenje rizika od pojave prvog infarkta miokarda kod ljudi sa faktorima rizika za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti, npr. dijabetes melitusa, hiperlipidemije, hipertenzije, gojaznosti, pušenja, starosti:
100 do 200 mg dnevno ili 300 mg svaki drugi dan  

Poremećaji krvi i limfnog sistema:
Produženo vreme krvavljenja
Retko: trombocitopenija, agranulocitoza, pancitopenija, leukopenija, aplastična anemija, hipohromna anemija
Poremećaji imunog sistema:
Često: pogoršanje astme
Retko: reakcije preosetljivosti kao što su eritematozne/ekcematozne reakcije, urtikarija, rhinitis, bronhospazam, angioedem, hipotenzija
Veoma retko: teške kožne reakcije kao što su Erythema exsudativum multiforme, Stevens-Johnsonov-Syndrom, toksična epidermalna nekroliza
Poremećaj metabolizma i ishrane:
Veoma retko: hipoglikemija, poremećaj acidobazne ravnoteže
Poremećaj centralnog nervnog sistema:
Retko: poremećaj vida i sluha, glavobolja, velike doze mogu izazvati nadražaj centralnog nervnog sistema u vidu vrtoglavice, zujanja u ušima i hiperventilacije Str. 9
Gastrointestinalni poremećaji:
Veoma često: mikrokrvarenja (70%), bol u želucu
Često: dispepsija, mučnina, povraćanje, dijareja
Retko: gastrointestinalna krvavljenja(melena, hematemeza), ulceracije
Hepato-bilijarni poremećaji:
Retko: hepatotoksičnost (porast transaminaza) se retko javlja.
Urinarni i bubrežni poremećaji:
Retko: acetilsalicilna kiselina može da izazove retenciju soli i tečnosti kao i oštećenje bubrežne funkcije.
Veoma retko se može javiti Reyev Sindrom.