Kada briga preraste u opsesiju: roditeljska anksioznost i potraga za simptomima

Roditeljska anksioznost je osećaj preterane brige, napetosti ili nesigurnosti koji roditelji doživljavaju u vezi sa svojom decom i roditeljskom ulogom. Može biti povremena i normalna (jer briga dolazi prirodno uz roditeljstvo), ali kada je stalna, iscrpljujuća ili ometa svakodnevno funkcionisanje, onda postaje problematična.

Najčešći uzroci:

• Strah za bezbednost i zdravlje deteta – npr. stalna briga da će dete pasti, povrediti se, razboleti se.
• Perfekcionizam u roditeljstvu – osećaj da "moram sve savršeno" i stalna sumnja u sopstvene odluke.
• Društveni pritisak – poređenje sa drugim roditeljima ili očekivanja okoline.
• Prethodna iskustva i traume – npr. raniji gubici, zdravstveni problemi, nestabilno detinjstvo.
• Hormonalne i psihološke promene – posebno u postporođajnom periodu.

Obično se ispoljava i u stalnom „skeniranje“ deteta u potrazi za simptomima ili znacima nečega ozbiljnog, kao što je autizam.

Evo kako to obično funkcioniše:

Anksioznost traži sigurnost → roditelj proverava, čita, upoređuje, prati svako ponašanje. Privremeno olakšanje kada zaključi da „sve izgleda ok“. Ali ubrzo se vraća sumnja i krug počinje ponovo.

Ovaj obrazac može da iscrpljuje i roditelja i dete. Deca osete kada se stalno posmatraju i to im može stvoriti osećaj da „nešto nije u redu sa mnom“, iako je možda sve sasvim u redu.

Kako se ispoljava anksioznost?

• Ubrzan puls, napetost u telu, nemir.
• Stalne misli tipa „šta ako se nešto desi?“
• Preterana potreba za kontrolom i teško puštanje deteta da samo istražuje.
• Izbegavanje situacija (npr. ne puštati dete u park, školu, sport zbog straha).
• Osećaj iscrpljenosti, nesanice i krivice.

Mogući načini prevazilaženja

1. Razlikovanje realnih i iracionalnih strahova – postavljanje pitanja: „Kolika je stvarna verovatnoća da se ovo desi?“
2. Rutina i balans – briga o sopstvenom odmoru, ishrani i vremenu za sebe.
3. Razgovor sa partnerom ili bliskim osobama – deljenje briga smanjuje njihov intenzitet.
4. Profesionalna podrška – psiholog ili psihoterapeut može pomoći da se anksioznost preoblikuje u zdravu brigu.

Briga je prirodan deo roditeljstva, ali ako dominira životom i sputava i roditelja i dete, tada je važno raditi na tome.

Kako smanjiti stres prilikom vraćanja u školsku rutinu?