Nova piramida ishrane: šta se zaista promenilo i da li treba da je pratimo?

Posle decenija u kojima su ugljeni hidrati činili osnovu preporučene ishrane, sve češće se govori o tzv. „novoj“ ili obrnutoj piramidi ishrane. Ovaj koncept, koji se pojavio u okviru najnovijih međunarodnih nutricionističkih smernica, značajno se razlikuje od klasične piramide kakvu većina ljudi pamti iz škole.

Ali šta nova piramida zaista poručuje – i da li je namenjena svima?

Kako izgleda nova piramida ishrane?

Za razliku od stare piramide, u kojoj su žitarice i proizvodi od brašna činili najširi deo, nova piramida pomera fokus ka kvalitetu hrane, a ne njenoj količini.

Najistaknutiji deo piramide sada čine:

• proteini (riba, jaja, meso, mahunarke)
• mlečni proizvodi
• zdrave masti (maslinovo ulje, orašasti plodovi, semenke)

Srednji deo piramide: povrće i voće, sa jasnim naglaskom na povrće

Najmanje zastupljen deo: integralne žitarice i drugi izvori ugljenih hidrata

Poruka nije da ugljene hidrate treba izbaciti, već da više ne budu osnova svakog obroka, naročito kada su rafinisani.

Zašto je došlo do promene?

Savremena istraživanja pokazuju da:

• prekomeran unos rafinisanih ugljenih hidrata doprinosi gojaznosti, insulinskoj rezistenciji i metaboličkim poremećajima
• proteini i zdrave masti duže daju osećaj sitosti
• kvalitet masti ima važniju ulogu od njihove količine

Zbog toga nova piramida promoviše minimalno prerađenu hranu, stabilan nivo šećera u krvi i bolju kontrolu apetita.

Šta je dobro u novoj piramidi?

1. Naglasak na „pravoj hrani“
2. Veći unos proteina u svakodnevnoj ishran
3.  Rehabilitacija zdravih masti
4.  Manje industrijski prerađenih proizvoda i dodatog šećer

Gde treba biti oprezan?

Stručnjaci upozoravaju da vizuelni prikaz nove piramide može biti pogrešno protumačen:

-Crveno meso i zasićene masti mogu delovati previše „dozvoljeno“, iako ih i dalje treba unositi umereno

-Vlakna, ključna za zdravlje digestivnog sistema, nisu dovoljno naglašena

-Integralne žitarice i mahunarke, iako nutritivno vredne, nalaze se na samom dnu piramide

Zbog toga nova piramida ne treba da se shvati kao univerzalno pravilo, već kao okvir za razmišljanje o kvalitetu ishrane.

Da li je nova piramida ishrane za svakoga?

Ne u potpunosti. Potrebe za ugljenim hidratima, proteinima i mastima razlikuju se u zavisnosti od uzrasta, nivoa fizičke aktivnosti, metaboličkog i hormonskog statusa, postojanja hroničnih bolesti.

Kod dece, trudnica, sportista i osoba sa određenim zdravstvenim stanjima, individualni pristup je neophodan.

Nova piramida ishrane ne znači da treba potpuno menjati način ishrane preko noći, već da je vreme da se fokus pomeri sa „koliko jedemo“ na „šta jedemo“. Umesto rigidnih pravila, ona promoviše fleksibilan i održiv pristup ishrani, uz jasnu poruku: kvalitet hrane je važniji od same strukture obroka.