Problemi sa meniskusima – simptomi, uzroci i mogućnosti lečenja

Meniskusi su polumesečasti hrskavični jastučići koji se nalaze u kolenu i imaju ključnu ulogu u stabilnosti, pokretljivosti i amortizaciji opterećenja. 

Svako koleno ima dva meniskusa – unutrašnji (medijalni) i spoljašnji (lateralni). Oštećenja meniskusa su česta i mogu se javiti kod sportista, ali i kod osoba koje se ne bave aktivno sportom, naročito s godinama.

Čemu služe meniskusi?

Meniskusi: raspoređuju opterećenje u kolenu, štite zglobnu hrskavicu, doprinose stabilnosti kolena i omogućavaju glatko kretanje zgloba

Bez zdrave funkcije meniskusa, koleno je podložnije bolu, ukočenosti i razvoju artroze.

Najčešći uzroci problema sa meniskusima

Problemi sa meniskusima mogu nastati usled:

• naglih rotacionih pokreta kolena (često u sportu)
• čučnjeva i naglog ustajanja sa opterećenjem
• direktne povrede kolena
• degenerativnih promena povezanih sa starenjem

Kod mlađih osoba oštećenja su češće traumatska, dok su kod starijih uglavnom degenerativna – meniskus postaje krhkiji i sklon pucanju čak i pri manjim pokretima.

Simptomi koji mogu ukazivati na oštećenje meniskusa

Simptomi se mogu razlikovati u zavisnosti od vrste i obima oštećenja, ali najčešće uključuju:

• bol u kolenu, naročito pri savijanju ili rotaciji
• osećaj „zaglavljivanja“ ili blokade kolena
• otok koji se javlja nekoliko sati nakon povrede
• osećaj nestabilnosti
• škljocanje ili pucketanje u kolenu

Kod blažih oštećenja simptomi mogu biti povremeni i lako se zanemare.

Šta se dešava sa našim zglobovima kako starimo?

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja kombinacijom detaljnog kliničkog pregleda, specifičnih ortopedskih testova i magnetne rezonance (MR), koja daje najprecizniji uvid u stanje meniskusa

Rendgen se obično koristi da bi se isključile koštane promene, ali ne prikazuje direktno meniskuse.

Mogućnosti lečenja problema sa meniskusima

Lečenje zavisi od: vrste oštećenja, starosti pacijenta, nivoa fizičke aktivnosti, prisustva drugih problema u kolenu.

Lečenje najčešće podrazumeva:

• mirovanje i izbegavanje opterećenja
• fizikalnu terapiju i vežbe jačanja mišića
• antiinflamatornu terapiju po preporuci lekara

Hirurško lečenje (najčešće artroskopija) razmatra se kada:

• bol i blokade kolena traju uprkos terapiji
• postoji mehanička smetnja u zglobu
• oštećenje značajno utiče na svakodnevne aktivnosti

Cilj savremenog pristupa je očuvanje što većeg dela meniskusa, jer je to važno za dugoročno zdravlje kolena.

Ako bol u kolenu traje duže od nekoliko dana, ako se ponavlja, ili ako osećate blokadu i nestabilnost, važno je javiti se lekaru. Rana dijagnoza i adekvatna terapija mogu sprečiti dalje oštećenje zgloba.

Jednostavni saveti za smanjenje jutarnje ukočenosti u zglobovima usled artritisa