Hrana koja pomaže u snižavanju i stabilizaciji kortizola

Kortizol je hormon stresa i prirodno varira tokom dana, ali hronično povišen nivo može uticati na san, težinu, raspoloženje i imunitet. 

Povišen kortizol direktno utiče na povećan apetit, naročito želju za slatkom i masnom hranom, podstiče taloženje masnih naslaga (posebno u predelu stomaka) i otežava mršavljenje čak i kada unos kalorija nije prekomeran.

Hrana bogata magnezijumom

Magnezijum smiruje nervni sistem i smanjuje odgovor na stres: spanać, blitva, bademi, lešnici, orasi, semenke bundeve i suncokreta, integralne žitarice.

Hrana bogata vitaminom C: 

Vitamin C dokazano snižava nivo kortizola: citrusno voće (narandža, limun, grejp), kivi, jagode, borovnice, paprika

Omega-3 masne kiseline

Smanjuju upalu i hormonski stresni odgovor: losos, sardina, skuša, laneno i chia seme, orasi

Proteini dobrog kvaliteta

Stabilizuju šećer u krvi → manji skok kortizola: jaja, riba, piletina, ćuretina, mahunarke (sočivo, leblebije)

Složeni ugljeni hidrati

Pomažu telu da se „smiri“: ovsene pahuljice, batat, integralni pirinač, heljda

Fermentisana hrana (veza creva–mozak)

Zdrava crevna flora utiče na hormone stresa: jogurt, kefir, kiseli kupus, kimči

Tamna čokolada (u malim količinama), minimum 70% kakaa

1–2 kockice dnevno mogu smanjiti kortizol

 Hrana koja može povisiti kortizol

• previše kafe (posebno na prazan stomak)
• rafinisani šećeri i slatkiši
• alkohol
• ultra-prerađena hrana
• preskakanje obroka

Mali, ali važni saveti:

• Jedite redovno (na 3–4 sata)
• Kombinujte proteine + vlakna + zdrave masti
• Večera neka bude lagana, ali nutritivna
• Hidratacija je ključna (čak i blaga dehidratacija povećava kortizol)

Nova piramida ishrane: šta se zaista promenilo i da li treba da je pratimo?