Parasocijalni odnosi: zašto imamo osećaj da poznajemo ljude koje nikada nismo sreli

Imate utisak da tačno znate kakva je neka javna ličnost „u stvarnosti“, iako je nikada niste upoznali? Radujete se njenim uspesima, tugujete zbog raskida, nervirate se zbog odluka koje donosi — kao da je deo vašeg kruga ljudi. Taj osećaj ima ime.

Reč parasocial (parasocijalno) označava jednostranu emocionalnu vezu koju pojedinac razvija prema osobi koja ne zna da on postoji: poznatoj ličnosti, influenseru, voditelju, liku iz serije, pa čak i — sve češće — veštačkoj inteligenciji. Upravo zbog toga što savršeno opisuje duh savremenog trenutka, Kembridžov rečnik je „parasocial“ proglasio za reč godine.

Od televizije do društvenih mreža i AI-ja

Iako zvuči kao pojam novog doba, parasocijalni odnosi nisu potpuno novi. Termin su još pedesetih godina prošlog veka koristili sociolozi kako bi opisali odnos publike prema televizijskim voditeljima. Međutim, ono što se promenilo jeste intenzitet i učestalost tog fenomena.

Društvene mreže, podcasti i YouTube omogućili su stalni uvid u „privatni“ život javnih ličnosti: njihove misli, emocije, rutine, slabosti. Kreatori sadržaja obraćaju se publici direktno, u neformalnom tonu, često iz svog doma — što dodatno stvara iluziju bliskosti i prijateljstva.

Danas više ne pratimo samo sadržaj, već i životnu priču.

Kako parasocijalni odnos izgleda u praksi?

• Fanovi burno reaguju na ljubavne veze, raskide ili brakove poznatih, kao da se dešavaju nekome koga lično poznaju.
• Pratioci influensera osećaju lojalnost, brigu, pa čak i obavezu da „brane“ osobu koju prate od kritika.
• Gledaoci serija doživljavaju likove kao stvarne ljude i emotivno pate kada se priča završi.
• Sve češće, ljudi razvijaju osećaj bliskosti sa chatbotovima i AI asistentima, koje doživljavaju kao sagovornike, podršku ili prijatelje.

U svim tim slučajevima, odnos je jednostran — ali emocije su stvarne.

Zašto je važno da prepoznamo parasocijalne odnose?

Parasocijalni odnosi sami po sebi nisu nužno loši. Mogu pružiti osećaj pripadnosti, inspiraciju ili utehu, posebno u periodima usamljenosti. Problem nastaje kada počnu da zamenjuju stvarne odnose ili kada se granice između realnog i virtuelnog zamagle.

Upravo zato je izbor reči parasocial za reč godine značajan: ona nam daje alat da razumemo svet u kome živimo — svet u kome su emocije često vezane za ljude koje zapravo ne poznajemo.

U vremenu u kome su pažnja i bliskost postali valuta, parasocijalni odnosi nisu izuzetak, već pravilo. Razlika je samo u tome da li ih prepoznajemo — ili im se potpuno prepuštamo.

Oksfordova reč godine: „Rage bait“- šta nam digitalna kultura besa poručuje o mentalnom zdravlju?