Atolip

• Ako ste alergični (preosetljivi) na atorvastatin ili na bilo koji sličan lek koji se koristi za snižavanje masnoća u krvi, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje ulazi u sastav leka Atolip.
• Ako imate ili ste ikada imali oboljenje jetre.
• Ako ste ikada imali neobjašnjive povišene vrednosti funkcionalnih testova jetre.
• Ako ste žena u reproduktivnom periodu a ne koristite pouzdanu kontracepciju.
• Ako ste trudni, ili planirate da zatrudnite.
• Ako dojite dete.

U sledećim slučajevima lek Atolip možda neće biti pogodan za Vas:

• ako ste imali moždani udar sa krvarenjem u mozgu ili imate manje nakupine tečnosti u mozgu usled prethodnog moždanog udara;
• ako imate poremećaj funkcije bubrega;
• ako imate smanjenu aktivnost štitaste žlezde (hipotiroidizam);
• ako imate neobjašnjive bolove u mišićima ili bolove koji se ponavljaju, ili ukoliko imate oboljenje mišića u ličnoj ili porodičnoj istoriji bolesti;
• ako ste tokom prethodne upotrebe lekova za snižavanje masnoća u krvi imali mišićne tegobe (npr. lekovi iz grupe statina ili fibrata);
• ako redovno konzumirate značajne količine alkohola;
• ako u istoriji bolesti imate oboljenje jetre;
• ako ste stariji od 70 godina.

Proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja leka Atolip:

• ako imate ozbiljne probleme sa disanjem (tešku respiratornu insuficijenciju).

Ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, lekar će Vas uputiti na redovne analize krvi pre, a verovatno i tokom terapije lekom Atolip da bi predvideo rizik od neželjenih reakcija koje su u vezi sa mišićima. Rizik od neželjenih reakcija koje su u vezi sa mišićima (kao što je rabdomioliza) je povećan kada se istovremeno primenjuju neki drugi lekovi.

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako imate konstantnu mišićnu slabost. Možda će biti potrebni dodatni testovi i lekovi, kako bi se to stanje blagovremeno dijagnostikovalo i lečilo.

Dok ste na terapiji ovim lekom Vaš lekar će pažljivo pratiti ukoliko bolujete od dijabetesa (šećerne bolesti) ili ste pod rizikom od razvoja ovog oboljenja. Rizik od razvoja dijabetesa je prisutan ukoliko imate visok nivo šećera i masnoća u krvi, ukoliko ste gojazni i imate visok krvni pritisak. Vaš lekar će tokom terapije pažljivo pratiti i funkciju vaše jetre, ukoliko je to potrebno, odgovarajućim laboratorijskim testovima. 

Postoje neki lekovi koji mogu da promene dejstvo leka Atolip ili lek Atolip može da promeni njihovo dejstvo.

Ova vrsta interakcije može da učini da jedan lek ili oba leka budu manje efikasni. S druge strane, to može povećati rizik od pojave neželjenih dejstava, ili povećati njihovu težinu, uključujući i ozbiljno stanje sa oštećenjem mišića, poznato kao rabdomioliza. Lekar će sve ovo razmotriti kada bude odlučivao o dozi leka Atolip.

Obavestite Vašeg lekara ako uzimate sledeće lekove, koji mogu da reaguju sa lekom Atolip:

• lekovi za smanjenje imunog odgovora, npr. ciklosporin,
• neki antibiotici i lekovi protiv gljivičnih infekcija (eritromicin, klaritromicin, telitromicin, ketokonazol, itrakonazol, vorikonazol, flukonazol, posakonazol, rifampin, fusidinska kiselina),
• lekovi iz drugih grupa koji normalizuju nivo masnoća u krvi, npr. gemfibrozil, ostali fibrati, holestipol,
• neki blokatori kalcijumovih kanala, koji se primenjuju za lečenje angine pektoris i povišenog krvnog pritiska, npr. amlodipin, diltiazem; kao i lekovi za regulaciju srčanog ritma, npr. digoksin, verapamil, amjodaron,
• lekovi koji se koriste za lečenje HIV infekcije, npr. ritonavir, lopinavir, atazanavir, indinavir, darunavir, kombinacija tipranavir/ritonavir i dr.,
• neki lekovi koji se koriste za lečenje hepatitisa C, npr.telaprevir, 
• drugi lekovi za koje je poznato da stupaju u interakcije sa lekom Atolip, uključujući ezetimib (za snižavanje nivoa holesterola), varfarin (protiv zgrušavanja krvi), oralni kontraceptivi, stiripentol (lek protiv epilepsije), cimetidin (za gorušicu i čir na želucu), fenazon (lek protiv bolova), kolhicin (koristi se u terapiji gihta), lekovi za smanjenje kiselosti želuca (koji sadrže aluminijum i magnezijum) i boceprevir (koristi se u terapiji oboljenja jetre, kao što je hepatitis C),
• preparati koji sadrže kantarion.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste donedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta. 

Imajte u vidu sledeće:

Sok od grejpfruta

Nemojte uzimati više od jedne do dve male čaše soka od grejpfruta dnevno (oko 200 mL ukupno), zato što velike količine ovog soka mogu da izmene dejstvo leka Atolip.

Alkohol

Izbegavajte konzumiranje prevelikih količina alkohola dok uzimate ovaj lek. 

Ne smete koristiti lek Atolip ukoliko ste trudni ili planirate da zatrudnite.

Takođe ne smete koristiti lek Atolip ukoliko ste u reproduktivnom periodu, a ne koristite pouzdane metode kontracepcije.

Ne smete koristiti lek Atolip ukoliko dojite dete.

Još uvek nije pokazana bezbednost primene leka Atolip u periodu trudnoće i dojenja.

Pre nego što počnete da uzimate bilo koji lek, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek Atolip nema uticaja na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, nemojte upravljati motornim vozilom niti rukovati mašinama ukoliko je Vaša sposobnost obavljanja ovih aktivnosti smanjena pod uticajem leka Atolip. 

Tokom terapije lekom Atolip morate nastaviti sa dijetom sa smanjenim unosom masnoća, koju treba da započnete po savetu lekara i pre početka terapije lekom Atolip.

Uobičajena preporučena početna doza leka Atolip kod odraslih je jedna tableta od 10 mg jednom dnevno. Lekar će Vam prema željenom učinku, ukoliko je to potrebno, povećavati dnevnu dozu. Podešavanje doze se vrši u intervalima od 4 nedelje ili više. Maksimalna doza leka Atolip je 80 mg jednom dnevno za odrasle.

Atolip tablete treba progutati cele uz dovoljnu količinu vode, i mogu se uzimati u bilo koje doba dana, sa hranom ili bez nje. Tablete treba da uzimate svakoga dana u isto vreme.

Lek Atolip uvek uzimajte tačno onako kako Vam je lekar savetovao. Ukoliko imate nedoumica, pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta.

Dužinu trajanja terapije lekom Atolip odrediće Vaš lekar.

Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu ukoliko mislite da lek Atolip suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam. 

Uobičajena preporučena početna doza leka Atolip kod dece uzrasta 10 godina i starije je jedna tableta od 10 mg jednom dnevno. Lekar će Vam prema željenom učinku, ukoliko je to potrebno, povećavati dnevnu dozu. Podešavanje doze se vrši u intervalima od 4 nedelje ili više. Maksimalna doza leka Atolip je 20 mg jednom dnevno za decu.

Ako ste slučajno uzeli veću dozu leka Atolip, nego što je trebalo (više od uobičajene dnevne doze), potražite savet od svog lekara ili u najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Ponesite sa sobom preostale tablete, pakovanje ili uputstvo kako bi stručno osoblje u bolnici znalo koja terapija je prikladna za lečenje predoziranja.

Ako ste zaboravili da uzmete dozu, uzmite je čim se setite osim ako se nije približilo vreme za narednu dozu.

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek. 

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka ili ukoliko želite da prekinete terapiju, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao svi lekovi, i lek Atolip može da izazove neželjena dejstva, mada se ona ne moraju javiti kod svakoga.

Ukoliko se kod Vas pojavi bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava, prestanite da uzimate Atolip tablete i odmah se obratite lekaru ili najbližoj jedinici hitne pomoći:

Retka (javljaju se kod 1-10 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek):

• ozbiljna alergijska reakcija koja izaziva oticanje lica, jezika i ždrela što može izazvati otežano disanje;
• ozbiljno oboljenje kože praćeno obimnim ljuštenjem i oticanjem kože i stvaranjem plikova na koži, ustima, očima i genitalijama, kao i groznicom. Osip u obliku crvenih pečata, najčešće na dlanovima i tabanima, koji mogu prerasti u plikove;
• slabost, osetljivost ili bol u mišićima, posebno ukoliko se u isto vreme ne osećate dobro ili imate visoku temperaturu. Ovi neželjeni efekti mogu biti izazvani značajnim oštećenjem mišića koje se nekad ne povlači, čak ni nakon prestanka uzimanja ovog leka, i može biti po život ugrožavajuće i dovesti do bubrežnih poremećaja.

Veoma retka (javljaju se ređe od 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek):

• ukoliko se pojavi neočekivano ili neuobičajeno krvarenje ili modrice, to može da ukaže na probleme sa jetrom. Potrebno je da se što pre javite Vašem lekaru.

Ostala neželjena dejstva koja se mogu javiti pri primeni leka Atolip:

Česta neželjena dejstva (javljaju se kod 1-10 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje nazalnih (nosnih) puteva, bol u grlu, krvarenje iz nosa;
• alergijske reakcije;
• povećanje nivoa šećera u krvi (ukoliko ste dijabetičar, treba da nastavite da pažljivo pratite nivo šećera u krvi), povećanje nivoa kreatin kinaze u krvi;
• glavobolja;
• mučnina, zatvor, gasovi, poremećaj varenja, proliv;
• bol u zglobovima, bol u mišićima i bol u leđima;
• laboratorijske analize krvi koje ukazuju na poremećaj funkcije jetre.

Povremena neželjena dejstva (javljaju se kod 1-10 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• anoreksija (gubitak apetita), povećanje telesne mase, sniženje nivoa šećera u krvi (ukoliko ste dijabetičar, treba da nastavite da pažljivo pratite nivo šećera u krvi);
• noćne more, nesanica;
• vrtoglavica, osećaj utrnulosti ili mravinjanja u prstima na rukama i nogama, smanjena osetljivost za dodir i bol, promena čula ukusa, gubitak pamćenja;
• zamagljen vid;
• zujanje u ušima i/ili glavi;
• povraćanje, podrigivanje, bol u gornjem i donjem delu trbuha, pankreatitis (zapaljenje gušterače koje dovodi do bola u želucu);
• hepatitis (zapaljenje jetre);
• osip, kožni osip i svrab, koprivnjača, gubitak kose;
• bol u vratu, zamor mišića;
• zamor, subjektivni osećaj pacijenta da se ne oseća dobro, slabost, bol u grudima, otok, posebno skočnog zgloba, povišena temperatura;
• pozitivan nalaz belih krvnih zrnaca u urinu.

Retka neželjena dejstva (javljaju se kod 1-10 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaj vida;
• neočekivano krvarenje ili stvaranje modrica;
• holestaza (prebojavanje kože i beonjača žutom bojom);
• povrede tetiva.

Veoma retka neželjena dejstva (javljaju se kod manje od 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek):

• alergijska reakcija – simptomi mogu obuhvatati iznenadno sviranje u plućima, bol i stezanje u grudima, oticanje očnih kapaka, lica, usana, usta, jezika i ždrela, otežano disanje, kolaps;
• gubitak sluha;
• ginekomastija (povećanje grudi kod muškaraca i žena).

Moguća neželjena dejstva koja su prijavljena za neke statine (isti tip lekova):

• poremećaj seksualne funkcije;
• depresija;
• problemi sa disanjem, uključujući dugotrajan kašalj i/ili kratak dah ili groznicu;
• dijabetes: verovatnoća pojave je veća ukoliko imate visok nivo šećera i masnoća u krvi, gojazni ste i imate visok krvni pritisak. Lekar će Vas pažljivo pratiti tokom terapije ovim lekom;
• mišićna slabost koja je konstantna.

Ukoliko neko od navedenih neželjenih dejstava postane ozbiljno, ili ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo koje nije pomenuto u ovom uputstvu, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.