Gardasil

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili neku od pomoćnih supstanci. 

Osobe kod kojih se posle primene vakcine GARDASIL, jave simptomi preosetljivosti ne treba da prime sledeću dozu vakcine GARDASIL. 

Primena vakcine GARDASIL mora biti odložena kod osoba koje imaju teško akutno febrilno stanje, odnosno akutnu virusnu infekciju. Međutim, blage infekcije, kao što je blaga infekcija gornjih disajnih puteva i blago povišena temperatura ne predstavljaju kontraindikaciju za vakcinaciju.

Odluku da se osoba vakciniše treba doneti uz prethodno razmatranje rizika od prethodne izloženosti HPV i potencijalne koristi vakcinacije. 

Kao i kod svih injekcionih vakcina, neophodno je da uvek bude dostupna odgovarajuća terapija u slučaju nastanka retkih anafilaktičkih reakcija posle davanja vakcine. 

Sinkopa (nesvestica) se može javiti pri bilo kojoj vakcinaciji, naročito kod adolescenata i mladih odraslih. Sinkopa, ponekad udružena sa padom i/ili toničko-kloničkim pokretima, javila se posle primene vakcine GARDASIL . Stoga, trebalo bi pažljivo pratiti vakcinisane osobe tokom 15 minuta nakon administracije vakcine GARDASIL. 

Kao i kod primene drugih vakcina, vakcinacija vakcinom GARDASIL možda neće zaštiti sve koji su primili vakcinu. Takođe, vakcina GARDASIL će jedino zaštititi protiv bolesti koje su uzrokovane HPV tipovima 6, 11, 16 i 18. i u ograničenoj meri protiv bolesti koje su uzrokovane određenim povezanim HPV tipovima (videti odeljak 5.1). Iz tog razloga, treba nastaviti sa adekvatnim merama predostrožnosti u cilju sprečavanja bolesti koje se prenose seksualnim putem. 

GARDASIL je namenjen za profilaktičku primenu i nema efekat na aktivne infekcije HPV ili utvrđeno kliničko oboljenje. GARDASIL nema terapijsku efikasnost i stoga se ne koristi za terapiju karcinoma grlića materice, displastičnih lezija visokog stepena grlića materice, vulve i vagine ili genitalnih kondiloma. Takođe, vakcina nije namenjena sprečavanju progresije drugih lezija izazvanih HPV. 

GARDASIL ne sprečava pojavu lezija izazvanih tipom HPV kod osoba koje su u vreme vakcinacije inficirane tim tipom HPV (videti poglavlje 5.1). 

Pri upotrebi vakcine GARDASIL kod žena treba uzeti u obzir prevalencu različitih tipova HPV u odnosu na geografsku regiju. 

Vakcina nije zamena za rutinski pregled grlića materice. Periodični ginekološki pregledi, praćeni lokalnim preporukama ostaju veoma važni, s obzirom da nijedna vakcina nije 100% efikasna i, samim tim, vakcina GARDASIL neće pružiti zaštitu protiv ostalih tipova HPV koji nisu sastavni deo ove vakcine, ili kod već postojeće HPV infekcije. 

Nema podataka o primeni vakcine GARDASIL kod osoba sa poremećenim imunim odgovorom. Kod osoba sa poremećenim imunim odgovorom, bez obzira da li je uzrokovan upotrebom imunosupresivne terapije, genetskim defektom, infekcijom virusom humane imunodeficijencije (HIV), ili drugim uzročnicima, može se javiti izostanak odgovora na aktivnu imunizaciju. 

Ovu vakcinu treba davati oprezno osobama sa trombocitopenijom ili poremećajima koagulacije jer se, posle intramuskularne primene, može javiti krvarenje. 

Vremensko trajanje zaštite je još uvek nepoznato. Produžena zaštitna efikasnost je praćena u periodu od 4,5 godine nakon primene serije od 3 doze. Dugoročnije studije praćenja su u toku 

Ne postoje podaci o bezbednosti, imunogenosti i efikasnosti koji bi išli u prilog zameni vakcine GARDASIL drugim HPV vakcinama.

Osobe koje su primale imunoglobulin ili derivate krvi u periodu od šest meseci pre prve doze vakcine su bile isključene iz svih kliničkih studija. 

Upotreba sa drugim vakcinama 

Istovremena primena vakcine GARDASIL sa hepatitis B (rekombinantnom) vakcinom (ali na drugom mestu primene, za injekcione vakcine) nije dovela do promene imunog odgovora na HPV tipove. Seroprotektivni odnos (određeni broj osoba koje su postigle seroprotektivni nivo anti-HBs≥10 mIU/ml) nije bio poremećen (96,5% za istovremenu vakcinaciju i 97,5% samo za vakcinaciju hepatitits B vakcinom). Titar Anti-HBs -antitela je bio niži pri istovremenoj primeni, ali klinička značajnost još uvek nije poznata. 

Vakcina GARDASIL se može primeniti istovremeno sa kombinovanom "booster" vakcinom koja sadrži toxoid difterije (d) i tetanusa (T), antigene pertusisa [acelularni, komponenta] (ap) i/ili inaktivisani virus poliomijelitisa (IPV) (dTap, dT-IPV, dTap-IPV vakcine) bez značajnog uticaja na imunski odgovor na bilo koju komponentu bilo koje vakcine. Međutim, pojava nižeg anti-HPV GMTs je primećena u grupi koja je primala obe vakcine.

Klinički značaj ove pojave nije poznat. Ove informacije su dobijene na osnovu rezultata dobijenih iz kliničkih

studija u kojima je kombinovana dTap-IPV vakcina bila istovremeno primenjena sa prvom dozom vakcine GARDASIL  

Istovremena primena vakcine GARDASIL sa drugim vakcinama izuzev gore navedenih nije proučena. 

Upotreba hormonskih kontraceptiva 

U kliničkim ispitivanjima je 57.5% žena starosti između 16 i 26 godina i 31.2% žena starosti između 24 i 45 godina starosti koje su primile GARDASIL je koristilo hormonske kontraceptive. Nije se pokazalo da upotreba hormonskih kontraceptiva utiče na imuni odgovor na vakcinu GARDASIL.

Trudnoća

Ispitivanje vakcine na trudnicama nije vršeno. Međutim, tokom programa kliničkog razvoja, među 3,819 žena (vakcina = 1,894 u odnosu na placebo = 1,925) bila je prijavljena bar jedna trudnoća. Nije bilo značajne razlike u tipovima anomalija ili broju trudnoća sa neželjenim ishodom koje su se javljale i u placebo grupi i grupi koja je primala GARDASIL. Ovi podaci o trudnim ženama (više od 1000 izloženih ishoda) ne pokazuju ni malformativnu ni fetalnu / neonatalnu toksičnost.

Podaci o primeni vakcine GARDASIL tokom trudnoće nisu doveli do promene u njegovom bezbednosnom profilu. Međutim, ovi podaci su nedovoljni da bi se preporučila primena vakcine GARDASIL tokom trudnoće. Vakcinaciju treba odložiti do završetka trudnoće. 

Dojenje

U kliničkom ispitivanju, stepen pojave neželjenih reakcija kod dojilja, koje su primale GARDASIL, i njihove dece, bio je uporediv sa stepenom ispoljavanja neželjenih reakcija kod dojilja, koje su primale placebo u periodima vakcinacije, kao i kod njihove dece. Dodatno, imunogenost vakcine bila je uporediva između dojilja i žena koje nisu dojile tokom primene vakcine.

Vakcina GARDASIL se može primeniti tokom dojenja. 

Fertilitet

Ispitivanja na životinjama nisu pokazala direktne ni indirektne štetne efekte u smislu reproduktivne toksičnosti. Nisu primećeni efekti na mušku plodnost kod pacova.

Nisu sprovedena istraživanja o uticaju vakcine na sposobnost upravljanja motornim vozilom ili drugim mašinama.

Doziranje 

Primarna vakcinacija se sastoji iz tri odvojene doze od 0,5 ml primenjene prema sledećem rasporedu: 0, 2, 6 mesec.

Ukoliko je neophodno uvesti alternativni raspored vakcinacije, drugu dozu treba dati najmanje mesec dana posle prve doze, a treća doza najmanje tri meseca posle druge doze. Sve tri doze treba primeniti u roku od godinu dana. 

Potreba za dodatnom dozom vakcine nije utvrđena. 

Preporučuje se da pacijenti koji prime prvu dozu vakcine GARDASIL do kraja sprovedu vakcinaciju prema rasporedu u 3 doze 

Način primene 

Vakcinu treba davati u obliku intramuskularne injekcije. Najpogodniji deo tela je deltoidna regija nadlaktice ili gornja anterolateralna površina butine. 

Vakcina GARDASIL se ne sme primenjivati intravaskularno. Supkutana i intradermalna primena nisu ispitivane pa se stoga ne preporučuju (

Pedijatrijska populacija: Efikasnost i bezbednost primene vakcine GARDASIL kod dece mlađe od 9 godina nije utvrđena. Ne postoje podaci o primeni vakcine GARDASIL kod dece mlađe od 9 godina. 

Postoje izveštaji o primeni većih doza vakcine GARDASIL od preporučenih. Uglavnom je profil neželjenih dejstava opisan kod predoziranja odgovarao profilu opisanom kod upotrebe preporučenih pojedinačnih doza vakcine GARDASIL.

A. Sažetak bezbednosnog profila

U 7 kliničkih ispitivanja (6 placebo kontrolisanih), ispitanici su primili GARDASIL ili placebo na dan prijavljivanja i približno 2 i 6 meseci nakon toga. Nekoliko ispitanika (0.2%) odustalo je zbog neželjenih dejstava. Bezbednost je procenjivana ili u svim studijama, kod cele studijske populacije (6 studija), ili u prethodno definisanoj podgrupi (jedna studija) putem nadzora pomoću kartona vakcinacija (VRC) tokom 14 dana posle svake od injekcija vakcine GARDASIL ili placeba. Kontrolisanim nadzorom pomoću karton vakcinacije obuhvaćeno je 10.088 ispitanika (6.995 ženskog pola uzrasta od 9 do 45 godina, i 3.093 muškaraca uzrasta od 9 do 26 godina u trenutku uključivanja) koji su primili vakcinu GARDASIL i 7.995 ispitanika (5.692 ženskog i 2.303 muškog pola) koji su primili placebo.

Najčešće primećene neželjene reakcije su one na mestu primene vakcine (77,1% vakcinisanih u periodu od 5 dana nakon bilo koje posete zbog vakcinacije) i glavobolja (16,6% vakcinisanih). Ove neželjene reakcije su obično bile blagog ili umerenog inteziteta.

B. Sažetak neželjenih reakcija

Kliničke studije

Neželjene reakcije primećene kod osoba koje su primile vakcinu GARDASIL sa učestalošću od najmanje 1,0% i sa većom učestalošću nego što je primećena kod osoba koje su dobile placebo.
Neželjene reakcije su rangirane prema učestalosti po sledećoj konvenciji:

Veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100, <1/10), povremena (≥1/1000, <1/100), retka (≥1/10.000, <1/1000), veoma retka (<1/10.000).

Postmarketinška iskustva

Uključuje i neželjene događaje spontano prijavljivane u postmarketinškoj fazi za GARDASIL širom sveta.

Kako su ovi događaji dobrovoljno prijavljivani u populaciji čija veličina nije odredjena, nije moguće pouzdano proceniti njihovu frekvencu ili ustanoviti, za sve dogadjaje, uzročnu vezu sa izloženošću vakcini.

Posledično, frekvenca ovih neželjenih događaja je kvalifikovana kao "nepoznata".

Neželjeni događaji koji su se javili nakon primene Gardasila u kliničkim studijama i nakon stavljanja:

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

idiopatska trombocitopenijska purpura*, limfadenopatija* (frekvenca – nepoznata)

Imunološki poremećaji

reakcije preosetljivosti, uključujući anafilaksu /anafilaktoidne reakcije* (frekvenca – nepoznata)

Poremećaji nervnog sistema

- Glavobolja (frekvenca – veoma česta)
- vrtoglavica1*, Žilijen-Bar sindrom*,sinkopa ponekad praćena tonično- kloničnim pokretima* (frekvenca – nepoznata)

Gastrointestinalni poremećaji

- Nauzeja (frekvenca – česta)
- povraćanje* (frekvenca – nepoznata)

Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

- bol u ekstremitetima (frekvenca – česta)
- artralgija*, mialgija* (frekvenca – nepoznata)

Opšti poremećaji i reakcije na mestu davanja:

- Na mestu ubrizgavanja: eritem, bol, otok (frekvenca – veoma česta)
- Pireksija (frekvenca – česta)
- Na mestu ubrizgavanja: modrice, svrab
astenija*, drhtavica*, zamor *, malaksalost* (frekvenca – nepoznata)

* Postmarketinška iskustva (frekvenca se ne može utvrditi na osnovu dostupnih podataka).

1- U toku kliničkih studija, vrtoglavica je primećena kao česta neželjena reakcija kod žena. Kod muškaraca, vrtoglavica nije primećena u većem boju slučajeva kod primalaca vakcine u odnosu na primaoce placeba. 

Dodatno, sledeće neželjene reakcije prijavljene od strane ispitivača u procentu manjem od 1%, a koje su povezane sa primenom vakcine ili placeba: 

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Veoma retka: bronhospazam. 

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva:

Retko: urtikarija

Devet slučajeva urtikarije (0,06%) je prijavljeno u grupi koja je primala vakcinu GARDASIL i 20 slučajeva (0,15%) u placebo grupi (koji sadrži adjuvant). 

U kliničkim studijama, pojedinci su prijavljivali bilo koje promene u svom zdravstvenom stanju tokom perioda praćenja. Među 15.706 pojedinaca koji su primili GARDASIL i 13.617 pojedinaca koji su primili placebo, bilo je 39 prijavljenih slučajeva nespecifičnog artritisa/artropatije, od kojih 24 u GARDASIL grupi i 15 u placebo grupi. 

U kliničkoj studiji na 843 zdrava adolescenta (muškog i ženskog pola) starosti od 11 do 17 godina, pokazalo se da je, pri primeni prve doze vakcine GARDASIL istovremeno sa kombinovanom "booster" vakcinom koja sadrži toxoid difterije i tetanusa, antigene pertusisa [acelularni, komponenta] i inaktivisan virus poliomijelitisa, prijavljena češća pojava oticanja na mestu primene i glavobolja koje su pratile istovremenu primenu. Primećena razlika iznosila je < 10% i kod najvećeg broja ispitanika, prijavljena neželjena dejstva su bila blagog do srednjeg intenziteta.