HOLEKAL

ako ste alergični (preosetljivi) na holekalciferol ili na bilo koji od pomoćnih supstanci ovog leka
- ako ste mlađi od 18 godina
- ako bolujete od hiperkalcemije (povećana koncentracija kalcijuma u krvi)
- ako bolujete od hiperkalciurije (povećana koncentracija kalcijuma u urinu)
- ako bolujete od pseudohipoparatireoidizma (poremećaj metabolizma paratireoidnog hormona), jer potrebe za vitaminom D mogu biti smanjene zbog faze normalne osetljivosti na vitamin D, uključujući i rizik od produženog predoziranja. Za ovakve slučajeve postoje derivati vitamina D sa kojima se može postići bolja regulacija.
- ako imate predispoziciju za stvaranje kamena u bubregu
- ako imate teže oštećenje funkcije bubrega
- ako imate hipervitaminozu D 

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek HOLEKAL:
- ako imate poremećaj u izlučivanju kalcijuma i fosfata putem bubrega
- ako uzimate terapiju koja sadrži derivate benzotiadiazina (tiazidni diuretici -lekovi koji podstiču izlučivanje mokraće)
- kod imobilisanih pacijenata kod kojih postoji rizik za razvojem hiperkalcemije (povećana koncentracija kalcijuma u krvi) i (povećana koncentracija kalcijuma u urinu)
- ako bolujete od sarkoidoze, jer postoji rizik od povećanog pretvaranja vitamina D u njegov aktivni oblik; u tom slučaju potrebno je redovno pratiti nivoe kalcijuma u krvi i urinu
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega koji uzimaju HOLEKAL potrebno je pratiti koncentraciju kalcijuma i fosfata.
Ako uzimate i druge lekove koji sadrže vitamin D, potrebno je voditi računa o ukupnoj dozi vitamina D u leku HOLEKAL. Dodatna dopunska terapija vitamina D ili kalcijuma može se sprovoditi jedino pod kontrolom lekara, a u tom slučaju potrebno je redovno pratiti koncentraciju kalcijuma u krvi i urinu. Tokom dugotrajnog uzimanja leka HOLEKAL potrebno je redovno pratiti koncentraciju kalcijuma u krvi i urinu, a funkciju bubrega proveravati merenjem koncentracije kreatinina u serumu. Ovakve provere posebno su važne kod starijih pacijenata, kao i kod istovremene terapije kardiotoničnim glikozidima (koriste se za stimulaciju funkcije srčanog mišića) ili diureticima (lekovi koji podstiču izlučivanje mokraće). U slučaju
hiperkalcemije ili znakova oštećenja funkcije bubrega, doza mora biti smanjena ili terapija prekinuta.
Preporučuje se smanjenje doze ili prekid terapije ako je koncentracija kalcijuma u urinu veća od 7,5 mmol/24 h (300 mg/24 h). 

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. 
- Fenitoin (lek koji se koristi u lečenju epilepsije) ili barbiturati (grupa lekova koji se koriste u lečenju epilepsije, poremećaja spavanja i za anesteziju) mogu umanjiti delovanje vitamina D.
- Tiazidni diuretici (npr. derivati benzotiadiazina) su lekovi koji podstiču izlučivanje mokraće i mogu dovesti do hiperkalcemije (povećane koncentracije kalcijuma u krvi) zbog smanjenog izlučivanja
kalcijuma putem bubrega. Stoga je potrebno pratiti koncentraciju kalcijuma u krvi i urinu tokom dugotrajnog lečenja.
- Istovremena primena glukokortikoida (lekovi za terapiju određenih alergijskih bolesti) može umanjiti delovanje vitamina D
- Rizik od pojave neželjenih dejstava može biti povećan kada se uzimaju kardiotonični glikozidi (lekovi za stimulaciju funkcije srčanog mišića) zbog povećane koncentracije kalcijuma u krvi tokom lečenja vitaminom D (opasnost od srčane aritmije). Treba pratiti EKG, koncentraciju kalcijuma u krvi i urinu.
Ova upozorenja odnose se i na lekove koje ste nedavno uzimali.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru, ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Lek HOLEKAL se može se uzimati tokom trudnoće isključivo pod nadzorom lekara,samo ako je stvarno potreban i to u dozama koje su neophodne za eliminaciju neodostatka D vitamina. Predoziranje vitaminom D mora se izbegavati tokom trudnoće, jer produžena hiperkalcemija (povišena koncentracija kalcijuma u krvi) može dovesti do fizičke i mentalne retardacije i izazvati kongenitalne bolesti srca i oka kod deteta.
Vitamin D i njegovi metaboliti se izlučuju u majčino mleko, ali nije uočeno predoziranje kod odojčadi. 

Nisu potrebne nikakve posebne mere opreza pri uzimanju leka

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Doziranje mora biti određeno individualno od strane lekara. Ukoliko nije drugačije propisano, preporučena doza je jednokratno doziranje ukupne doze od 100000 i.j. sedmično (1 ampula od 100000 i.j. jednokratno ili 4 ampule od 25000 i.j. nedeljno).
Način primene
Kapi treba uzeti prema uputstvu o doziranju.
Prelomite vrh ampule, sadržaj istresite u kašiku sa tečnošću i progutajte.
Odrasli treba da uzmu lek HOLEKAL sa kašikom tečnosti. 

Simptomi predoziranja
Ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3) imaju relativno nizak terapijski indeks.
Prag za intoksikaciju vitaminom D je između 40000 i.j. i 100000 i.j. dnevno tokom 1 do 2 meseca kod odraslih osoba sa normalnom funkcijom paratireoidne žlezde. Odojčad i mala deca mogu reagovati i pri
daleko nižim dozama pa se iz tog razloga vitamin D ne sme koristiti bez lekarskog nadzora.
Predoziranje dovodi do povećane koncentracije fosfora u serumu i urinu, kao i hiperkalcemičnog sindroma, zbog čega dolazi do taloženja kalcijuma u tkivima, pre svega u bubrezima (nefrolitijaza, nefrokalcinoza) i krvnim sudovima. 
Simptomi intoksikacije nisu karakteristični i manifestuju se kao mučnina, povraćanje, u početku kao proliv, a kasnije zatvor, gubitak apetita, umor, glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, slabost mišića, neprestana
pospanost, azotemija, polidipsija, poliurija, a u završnoj fazi dehidratacija. Tipični biohemijski nalazi uključuju hiperkalcemiju, hiperkalciuriju, kao i povećanu koncentraciju 25 – hidroksiholekalciferola u serumu.
Terapijski postupci u slučaju predoziranja
Simptomi hroničnog predoziranja vitaminom D mogu zahtevati forsiranu diurezu kao i primenu glukokortikoida ili kalcitonina.
Predoziranje zahteva mere za lečenje hiperkalcemije, koja se može ponavljati i biti opasna po život.
Prva mera kod predoziranja je prekid terapije vitaminom D. Potrebno je nekoliko nedelja da se normalizuje hiperkalcemija uzrokovana predoziranjem vitaminom D.
U zavisnosti od stepena hiperkalcemije, mere uključuju dijetu siromašnu kalcijumom ili bez kalcijuma, obilan unos tečnosti, povećanje izlučivanja mokraće pomoću furosemida, kao i primenu glukokortikoida
(lekovi za terapiju određenih alergijskih bolesti) kalcitonina (hormon koji reguliše koncentracije kalcijuma u krvi).
Ako je funkcija bubrega zadovoljavajuća, koncentracija kalcijuma u krvi može se smanjiti infuzijom izotoničnog rastvora natrijum hlorida (3-6 litara/24 sata) uz dodatak furosemida i u nekim okolnostima 15
mg/kg/sat natrijum-edetata, uz kontinuirano merenje kalcijuma i praćenje EKG-a. Kod oligoanurije indikovana je hemodijaliza (sa dijalizatom bez kalcijuma).
Ne postoji specifičan antidot.
Posavetujte se sa Vašim lekarom o simptomima predoziranja vitaminom D.

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu.

Ako prekinete terapiju Vaše tegobe se mogu pogoršati ili ponovno pojaviti.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Neželjena dejstva su posledica predoziranja.
U zavisnosti od doze i trajanja terapije, može se pojaviti teška i dugotrajna hiperkalcemija (povećana koncentracija kalcijuma u krvi) sa akutnim (srčana aritmija, mučnina, povraćanje, psihički simptomi, poremećaji svesti) i hroničnim (povećana učestalost mokrenja, povećana žeđ, gubitak apetita, smanjenje telesne mase, kamen u bubregu, kalcifikacija bubrega, kalcifikacija u tkivima izvan skeleta) posledicama.
Smrtni ishod uočen je u vrlo retkim slučajevima