Isocor

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na verapamil-hidrohlorid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka;
• ako ste trudni ili dojite;
• ako već uzimate lekove koji sadrže ivabradin za lečenje određenih oboljenja srca;
• ako imate previše spor, previše brz ili nepravilan rad srca;
• ako imate veoma nizak krvni pritisak (hipotenzija);
• ako imate oboljenja srca (na primer, kongestivna srčana insuficijencija ili bolesti koja se zove Wolff- Parkinson-White sindrom);
• ako ste lečeni intravenskim beta-blokatorima (atenolol, propranolol)
• ako Vam je dijagnostikovan infarkt, blok srca drugog ili trećeg stepena, SA blok ili kardiogeni šok

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primite Isocor ako:

• imate i druge kardiovaskularne probleme;
• imate bilo koju neuromišićnu bolest, npr. miasteniju gravis, Lambert-Eaton-sindrom ili Duchenne-ovu mišićnu distrofiju;
• imate oboljenje bubrega;
• uzmete neke lekove za smanjenje nivoa holesterola u krvi, možda će biti potrebno prilagođavanje njihovih doza.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta, ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Isocor može promeniti dejstvo ovih lekova ili ovi lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Isocor, zbog čega ih ne treba primenjivati tokom lečenja lekom Isocor.

Naročito je važno ako uzimate:

• Beta-blokatore koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska i problema sa srcem (što uključuje propranolol metoprolol, atenolol);
• Alfa blokatore koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, problema sa srcem i oboljenja prostate (tu spadaju prazosin i terazosin);
• Bilo koji drugi lek za lečenje visokog krvnog pritiska, problema sa srcem ili srčane insuficijencije (tu spadaju kinidin, flekainid, digoksin i digitoksin);
• Dabigatran (lek koji se koristi u sprečavanju formiranja krvnih ugrušaka);
• Lekovi koji sadrže ivabradin za lečenje određenih oboljenja srca;
• Lekove koji se koriste za snižavanje nivoa holesterola (atorvastatin, lovastatin, simvastatin);
• Lekove koji se koriste za lečenje depresije (uključujući biljne proizvode od kantariona), anksioznosti ili psihoze (imipraimin, buspiron i litijum);
• Lekove poznate kao imunosupresivi koji se koriste za sprečavanje odbacivanja transplantata (ciklosporin, sirolimus, everolimus i takrolimus);
• Lekove koji se koriste za lečenje određenih vrsta dijabetesa (glibenklamid);
• Acetilsalicilnu kiselinu (aspirin);
• Almotriptan, koristi se za lečenje migrene;
• Midazolam - sedativ;
• Teofilin - za bronhijalnu dilataciju;
• Lekove za lečenje lošeg varenja ili čira na želucu (cimetidin);
• Rifampicin - antibiotik za lečenje tuberkuloze;
• Karbamazepin, fenitoin ili fenobarbiton koji se koriste u terapiji epilepsije;
• Ritonavir, koristi se u terapiji HIV infekcije;
• Eritromicin, klaritromicin i telitromicin se koriste za lečenje različitih vrsta infekcija;
• Kolhicin ili sulfinpirazon se koriste za lečenje gihta;
• Inhalacioni anestetici;
• Neuromuskularni blokatori u anesteziji.

Nemojte piti sok od grejpfruta ukoliko ste na terapiji lekom Isocor, pošto može uticati na resorpciju leka.

Ovo nije slučaj sa ostalim sokovima, kao što su sok od pomorandže, jabuke ili paradajza. 

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

/

Isocor se prima intravenski. Davanje injekcije će biti kontrolisano od strane lekara.

Dozu propisuje Vaš lekar u skladu sa Vašim stanjem. Lekarski tim može da prati Vaš krvni pritisak i EKG (električna aktivnost srca) tokom terapije.

Preporučena doza je:

5-10 mg sporom intravenskom injekcijom tokom perioda od 2 minuta. Kod starijih pacijenata dozu može biti primenjena i sporije. Ako je potrebno, dodatnih 5 mg se može dodatno ubrizgati nakon 5 do 10 minuta.

Injekcija se može ponoviti posle 30 minuta, ako je potrebno.

Deca uzrasta 0-1 godina: od 0,1 do 0,2 mg po kg telesne mase.

Deca uzrasta od 1-15 godina: 0,1 do 0,3 mg po kg telesne mase.

Injekcija se može ponoviti posle 30 minuta, ako je potrebno.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. 

Česta

Poremećaji nervnog sistema: Vrtoglavica, glavobolja

Kardiološki poremećaji: Usporen rad srca, snižen krvni pritisak

Povremena

Kardiološki poremećaji: Ubrzan rad srca

Gastrointestinalni poremećaji: Mučnina, bol u stomaku

Prijavljeni su slučajevi pojave epileptičnih napada tokom primene injekcija verapamil-hidrohlorida.

U retkim slučajevima su zabeleženi slučajevi preosetljivosti, suženja disajnih puteva praćenog svrabom i koprivnjačom.

Drugi neželjene reakcije u fazi postmarketinškog praćenja ili iz kliničkih studija faze IV

Ostala neželjena dejstva zabeležena tokom primene verapamila su navedena u nastavku teksta po klasama sistema organa.

Psihijatrijski poremećaji: u retkim slučajevima zabeležena je pojava nervoze.

Poremećaji nervnog sistema: pospanost i ekstrapiramidalni sindrom.

Poremećaji uha i labirinta: vertigo.

Kardiološki poremećaji/vaskularni poremećaji: prijavljena je smanjena kontraktilnost srčanog mišića. U retkim slučajevima može se javiti II i III stepen AV bloka, a u ekstremnim slučajevima, može dovesti do srčanog zastoja. Srčani zastoj je obično kratkog trajanja i srčana funkcija se vraća spontano nakon nekoliko sekundi, obično u obliku sinusnog ritma. U retkim slučajevima, prijavljeno je crvenilo.

Gastrointestinalni poremećaji: uvećanje tkiva desni zuba može se javiti veoma retko kada se lek primenjuje tokom produženog perioda, i potpuno je reverzibilno kada se prekine uzimanje leka. U retkim slučajevima, povraćanje je takođe prijavljeno.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva: Steven-Johnson-ov sindrom, crvenilo i pojačano znojenje.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki: u veoma retkim slučajevima, povećanje dojki kod muškaraca je primećeno kod starijih osoba muškog pola tokom dugotrajne terapije verapamilom; ovo je potpuno reverzibilno u svim slučajevima kada se obustavi primena leka.

Ispitivanja: reverzibilno oštećenje funkcije jetre sa karakterističnim povećanjem transaminaza i/ili alkalne fosfataze može se javiti u veoma retkim slučajevima tokom lečenja verapamilom i radi se najverovatnije o reakcijama preosetljivosti.