Kardioprotekt JAKA

• Ako ste alergični (preosetljivi) na acetilsalicilnu kiselinu, salicilate ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka.
• Ako ste ranije prilikom upotrebe salicilata ili drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova imali astmatični napad ili druge reakcije preosetljivosti (alergijske reakcije).
• Ako imate čir na želucu ili na dvanaestopalačnom crevu.
• Ako imate povećanu sklonost ka krvarenju (hemoragijska dijateza).
• Ako imate teško oboljenje bubrega.
• Ako imate teško oboljenje jetre.
• Ako imate tešku srčanu slabost (insuficijenciju).
• Ako paralelno uzimate metotreksat u dozama od 15 mg nedeljno ili većim.
• U poslednjem trimestru trudnoće.
• Kod dece mlađe od 16 godina, sa izuzetkom sprečavanja tromboze pri hirurškim zahvatima na srcu.

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek KARDIOPROTEKT JAKA:

• Ako ste preosetljivi (alergični) na druge lekove protiv bolova, zapaljenja (analgetici, antiinflamatorni lekovi, antireumatici) ili imate neku drugu alergiju.
• Ako ste ranije imali čir na želucu ili crevu ili krvarenja u želucu ili crevima.
• Ako koristite druge lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulantne lekove).
• Ako imate oštećenje bubrežne funkcije ili oštećenje kardiovaskularne funkcije (npr. renalna vaskularna oboljenja, kongestivna srčana insuficijencija, deplecija volumena, velike operacije, sepsa, ili veliki hemoragijski događaji) potrebno je pažljivo praćenje.
• Potreban je oprez ako imate bolest crvenih krvnih zrnaca (nadostatak glukoza-6-fosfat dehidrogenaze), jer acetilsalicilna kiselina može izazvati hemolizu ili hemolitičku anemiju. Faktori koji mogu povećati rizik od hemolize su npr. velika doza, groznica ili akutna infekcija.
• Ako imate oštećenje funkcije jetre.
• Ibuprofen može da ometa korisna svojstva leka KARDIOPROTEKT JAKA. Konsultujte svog lekara ukoliko ste na terapiji lekom KARDIOPROTEKT JAKA, a uzimate ibuprofen protiv bolova.

Acetilsalicilna kiselina može da prouzrokuje bronhospazam (grč disajne muskulature) i da prouzrokuje napade astme ili neku drugu reakciju preosetljivosti (alergijsku reakciju). Faktori rizika su već postojeća astma, polenska alergija, polipi u nosu ili hronično oboljenje disajnog sistema. Ovo se takođe odnosi na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije (npr. reakcije na koži, svrab, koprivnjača) na ostale supstance.

Usled svog inhibirajućeg dejstva na nakupljanje trombocita koje traje nekoliko dana posle uzimanja, acetilsalicilna kiselina može prouzrokovati tendenciju ka povećanom krvarenju tokom i posle operacija (uključujući manje operacije, npr. vađenje zuba).

U malim dozama acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata koji za to imaju predispozicije.

Lek KARDIOPROTEKT JAKA ne treba davati deci i adolescentima u slučaju virusnih infekcija, sa ili bez povišene telesne temperature, ukoliko prethodno ne potražite savet lekara. Kod određenih virusnih bolesti, naročito gripa tipa A, gripa tipa B i varičele, postoji rizik od Rejovog sindroma, veoma retke bolesti koja može biti opasna po život i koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina daje kao propratna terapija; međutim, nije dokazana uzročno-posledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti javi uporno povraćanje, to može biti znak Rejovog sindroma.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Efekat terapije se može menjati ukoliko se KARDIOPROTEKT JAKA uzima istovremeno sa nekim od dolenavedenih lekova, i to:

Povećanje efekta (povećava rizik od neželjenih dejstava):

• antikoagulansi (lekovi protiv zgrušavanja krvi), trombolitici/ostali lekovi koji sprečavaju nagomilavanje krvnih pločica (trombocita): acetilsalicilna kiselina može povećati rizik od krvarenja kada se uzima pre trombolitičke terapije;
• sistemski glukokortikosteroidi (osim hidrokortizona) koji se koriste kao zamenska terapija kod Adisonove bolesti ili upotreba alkohola: povećan rizik od želudačno-crevnih čireva i krvarenja;
• ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi sa salicilatima koji se koriste u većim dozama: povećan rizik od pojave čireva i želudačno-crevnih krvarenja;
• antidijabetici, npr. insulin, sulfonilurea: koncentracija glukoze u krvi se može smanjiti;
• digoksina (lek za jačanje srčanog rada);
• metotreksata (lek koji se koristi u terapiji karcinoma i određenih reumatskih bolesti);
• valproinske kiseline (lek koji se koristi za lečenje padavice).

Slabljenje efekta:

• diuretika (lekovi koji povećavaju izlučivanje mokraće);
• određenih lekova za sniženje povišenog krvnog pritiska (posebno ACE inhibitora);
• lekova koji se koriste kod gihta (podagre) i koji ubrzavaju izlučivanje mokraćne kiseline.

Istovremena primena ibuprofena može smanjiti dejstvo acetilsalicilne kiseline na sprečavanje zgrušavanja krvi.

Istovremena primena acetilsalicilne kiseline sa penicilinom dovodi do produženog poluvremena eliminacije penicilina.

Istovremena primena leka KARDIOPROTEKT JAKA i alkohola može da poveća rizik od gastrointestinalnog krvarenja.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Ukoliko ustanovite da ste trudni tokom terapije sa lekom KARDIOPROTEKT JAKA, odmah obavestite o tome Vašeg lekara.

U toku prvog i drugog trimestra trudnoće lek KARDIOPROTEKT JAKA možete koristiti samo ako Vam je to lekar propisao.

U poslednjem trimestru trudnoće acetilsalicilna kiselina, aktivna supstanca leka KARDIOPROTEKT JAKA, ne sme se koristiti zbog povećanja rizika od nastanka komplikacija za majku i dete pre i tokom porođaja.

Dojenje

Salicilati i njegovi metaboliti prelaze u majčino mleko u malim količinama.

Budući da do sada nisu primećena nikakva neželjena dejstva na odojče posle povremene upotrebe, obično nije neophodno prekinuti dojenje. Ipak, u slučaju produžene upotrebe ili upotrebe velikih doza, trebalo bi prestati sa dojenjem. 

Lek KARDIOPROTEKT JAKA nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara.

Uobičajeno doziranje prilikom dugotrajne upotrebe acetilsalicilne kiseline je 100 mg do 200 mg jednom dnevno. U nekim slučajevima, pogotovo pri kratkotrajnoj primeni leka, može biti preporučljiva i primena većih doza, do 300 mg dnevno. U tim slučajevima, lek se može izdavati isključivo po preporuci lekara (na lekarski recept).

Uobičajena doza je:

• Za smanjenje rizika od obolevanja i smrtnosti kod pacijenata koji su ranije imali srčani napad (infarkt miokarda): 75 mg do 300 mg dnevno
• Za sekundarno sprečavanje moždanog udara: 75 mg do 300 mg dnevno
• Za smanjenje rizika od pojave prolaznih ishemijskih napada (TIA-prolaznog smanjenja protoka krvi u mozgu) i moždanog udara kod pacijenata koji pate od TIA: 75 mg do 300 mg dnevno
• Za smanjenje rizika od obolevanja i smrti kod pacijenata sa stabilnom i nestabilnom anginom pektoris: 75 mg do 300 mg dnevno
• Za sprečavanje tromboembolije posle operacije krvnih sudova ili hirurške intervencije, npr. PTCA, CABG, karotidne endarterektomije, arteriovenskih šantova: 75 mg do 300 mg dnevno.
• Za sprečavanje duboke venske tromboze i embolije pluća posle dugotrajne imobilizacije, npr. posle veće operacije: 75 mg do 200 mg dnevno ili 300 mg svaki drugi dan.
• Za smanjenje rizika od pojave prvog srčanog napada (infarkta miokarda) kod ljudi sa faktorima rizika za obolevanje od srčanih bolesti i bolesti krvnih sudova, npr. šećerna bolest, hiperlipidemije (povišene masnoće u krvi), hipertenzije (povišenog krvnog pritiska), gojaznosti, pušenja, starosti: 75 mg do 200 mg dnevno ili 300 mg svaki drugi dan.

Način primene

Za oralnu upotrebu.

Gastrorezistentnu tabletu progutati celu, uz dovoljnu količinu vode i po mogućstvu uz obrok.

Lek KARDIOPROTEKT JAKA se ne sme koristiti kod dece.

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka KARDIOPROTEKT JAKA nego što treba, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom!

Toksičnost salicilata (> 100 mg/kg dnevno tokom 2 dana može dovesti do toksičnosti) može nastati usled hroničnog, terapijski stečenog trovanja i akutnih trovanja koja mogu biti opasna po život (prekomerne doze).

Hronično trovanje salicilatima može biti podmuklo, budući da znaci i simptomi nisu specifični. Blago hronično trovanje salicilatima, ili salicilizam, obično se dešava tek posle ponovljene upotrebe velikih doza.

Simptomi uključuju vrtoglavicu, vertigo, zujanje u ušima, gluvoću, znojenje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju i mogu se kontrolisati smanjenjem doze.

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ne prekidajte terapiju lekom KARDIOPROTEKT JAKA bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Način navođenja učestalosti neželjenih dejstava:

• veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)
• česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)
• povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)
• retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)
• veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

Zbog sprečavanja zgrušavanja krvi (dejstvo na krvne pločice), lek KARDIOPROTEKT JAKA se može povezati sa povećanim rizikom od krvarenja.

Kao neželjena dejstva mogu se javiti poremećaj želuca i creva (krvarenja), bol u želucu, povraćanje. Često se može javiti pogoršanje astme. U retkim slučajevima se mogu javiti reakcije preosetljivosti, kao što je oticanje kože i sluzokože, svrab, koprivnjača, grč disajne muskulature, curenje iz nosa, pad krvnog pritiska, angioedem (postepeno oticanje lica i jezika, ruku, očnih kapaka i teškoće pri disanju). Ukoliko primetite znakove reakcija preosetljivosti, obratite se Vašem lekaru.

Ukoliko primetite crnu prebojenost stolice, ili povraćanje sa primesama krvi, potrebno je odmah prekinuti terapiju i obratiti se lekaru.

Takođe se često može javiti proliv, poremećaj varenja, mučnina, a retko čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Retko se mogu javiti smanjenje broja krvnih pločica, i crvenih i belih krvnih zrnaca.

Retko se može javiti poremećaj vida i sluha, glavobolja, vrtoglavica, zujanje u ušima, ubrzano i produbljeno disanje (mogu biti znaci prekomerne doze).

Retko može doći do poremećaja funkcije jetre (porast vrednosti transaminaza-parametara koji pokazuju funkciju jetre). Takođe, prijavljeno je oštećenje bubrežne funkcije i akutna bubrežna insuficijencija.

Veoma retko može doći do smanjenja koncentracije šećera u krvi i promena u kiselosti krvi (acidobazna ravnoteža), kao i pojave teških kožnih reakcija.

Veoma retko se može javiti Rejov sindrom, koji predstavlja po život opasno oboljenje koje zahteva hitno medicinsko lečenje, a karakteriše ga toksično oštećenje jetre i oštećenje mozga i moždanih struktura.

Takođe, postoje i druge spontane prijave neželjenih dejstava tokom upotrebe acetilsalicilne kiseline u svim formulacijama, uključujući kratkotrajnu i dugotrajnu oralnu terapiju. Iz tog razloga prikaz po CIOMS III kategorijama učestalosti ovde nije potpuno adekvatan.

Hemoliza i hemolitička anemija su prijavljene kod pacijenata sa teškim nedostatkom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD).

Zbog antitrombotičkog efekta, acetilsalicilna kiselina može povećati rizik od krvarenja. Prijavljena su krvarenja poput perioperativnog krvarenja, hematoma (izliv krvi iz krvnog suda unutar tkiva), epistakse (krvarenje iz nosa), urogenitalna krvarenja, gingivalna krvarenja.

Ozbiljna krvarenja, kao što su gastrointestinalna krvarenja i cerebralna krvarenja, koja mogu u pojedinim slučajevima biti opasna po život, prijavljivana su retko ili veoma retko, i pretežno kod pacijenata čiji krvni pritisak nije kontrolisan i/ili koji su bili istovremeno i na antikoagulantnoj terapiji.