Lercanil 10

• Preosetljivost na aktivnu supstancu lerkanidipin, na bilo koji dihidropiridin ili na neku od pomoćnih supstanci ovog leka
• Trudnoća i period dojenja 
• Žene sa reproduktivnim potencijalom, osim u slučaju korišćenja efektivne kontracepcije
• Opstrukcija izlaznog puta leve komore
• Nelečena kongestivna srčana insuficijencija
• Nestabilna angina pektoris
• Teška renalna ili hepatička oštećenja
• Unutar prvih mesec dana od akutnog infarkta miokarda
• Istovremena primena:
  • snažnih inhibitora CYP3A4 
  • ciklosporina 
  • soka od grejpfruta 

Posebnu pažnju treba obratiti kada se lerkanidipin-hidrohlorid upotrebljava kod pacijenata sa sindromom bolesnog sinusa (ukoliko nije primenjen pejs-mejker in situ). Iako kontrolisane hemodinamske studije nisu ukazale na poremećaj ventrikularne funkcije, neophodan je poseban nadzor kod pacijenata sa disfunkcijom leve komore. Postoji podatak da neki od dihidropiridina kratkog dejstva mogu doprineti povećanju kardiovaskularnog rizika kod pacijenata sa ishemičnom bolešću srca. Iako je lerkanidipin-hidrohlorid dugotrajnog dejstva, potrebno je obratiti pažnju kod ovih pacijenata.

Pojedini dihidropiridini mogu, retko, dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Veoma retko, pacijenti sa već postojećom anginom pektoris mogu iskusiti povećanje frekvencije, produženo trajanje ili intenziviranje napada. U izolovanim slučajevima, može doći do akutnog infarkta miokarda 

Upotreba kod renalne ili hepatičke disfunkcije

Posebnu pažnju treba obratiti kada se terapija započinje kod pacijenata sa blagom do umerenom renalnom ili hepatičkom disfunkcijom. Premda ovi pacijenti dobro podnose preporučeni raspon doza, potrebno je pažljivo povećanje doze do 20 mg dnevno. Antihipertenzivni efekat može biti pojačan kod pacijenata sa hepatičkim oštećenjem, te je shodno tome neophodno razmotriti podešavanje doze.

Lerkanidipin-hidrohlorid se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim hepatičkim oštećenjem, niti kod pacijenata sa teškim renalnim oštećenjem (GFR < 30 mL/min) 

Alkohol treba izbegavati, s obzirom da može potencirati vazodilatacione efekte antihipertenzivnih lekova 

Induktori CYP3A4, kao antikonvulzivi (npr. fenitoin, karbamazepin) i rifampicin mogu izazvati sniženje nivoa lerkanidipina u plazmi, a samim tim i efikasnost lerkanidipina može biti manja od očekivane

Jedna film tableta sadrži 30 mg laktoze i stoga se ne sme primenjivati kod pacijenata sa Lapp deficijencijom laktaze, galaktozemijom ili sindromom malapsorpcije glukoze/galaktoze.

Lerkanidipin se metaboliše sistemom enzima CYP3A4, te stoga istovremena primena inhibitora i induktora CYP3A4 može uticati na metabolizam i eliminaciju lerkanidipina.

Treba izbegavati istovremenu primenu lerkanidipin-hidrohlorida sa inhibitorima CYP3A4 (npr. ketokonazol, itrakonazol, ritonavir, eritromicin, troleandomicin)

Studija interakcije sa snažnim CYP3A4 inhibitorom, ketokonazolom, pokazala je znatno povećanje nivoa lerkanidipina u plazmi (15 puta veća PIK i 8 puta veća Cmax eutomera S-lerkanidipina).

Ciklosporin i lerkanidipin ne treba primenjivati zajedno 

Dolazi do povećanje nivoa lerkanidipina i ciklosporina u plazmi pri istovremenoj primeni ovih lekova. Studija na mladim zdravim dobrovoljcima je pokazala da se nivo lerkanidipina u plazmi nije menjao pri primeni ciklosporina tri sata nakon uzimanja lerkanidipina, dok se PIK ciklosporina uvećala za 27%. Međutim, istovremena primena lerkanidipin-hidrohlorida i ciklosporina izazvala je 3 puta veći nivo lerkanidipina u plazmi i porast PIK ciklosporina od 21% .

Lerkanidipin ne treba uzimati sa sokom od grejpfruta 

Kao i drugi dihidropiridini, lerkanidipin je osetljiv na inhibiciju metabolizma izazvanu sokom od grejpfruta, sa posledičnim porastom sistemske raspoloživosti i pojačanjem hipotenzivnog efekta.

Kada se istovremeno primenjivao u dozi od 20 mg oralno sa midazolamom kod starijih dobrovoljaca, resorpcija lerkanidipina se povećala (za oko 40%), a brzina resorpcije je smanjena (tmax je odloženo sa 1,75 na 3 sata). Koncentracije midazolama u krvi se nisu menjale.

Posebnu pažnju treba obratiti kada se lerkanidipin-hidrohlorid istovremeno primenjuje sa drugim supstratima enzima CYP3A4, kao što je terfenadin, astemizol, antiaritmici III klase kao amjodaron i hinidin.

Istovremena primena lerkanidipin-hidrohlorid sa induktorima enzima CYP3A4, kao što su antikonvulzivi (npr. fenitoin, karbamazepin) i rifampicin, mora se oprezno sprovesti usled mogućeg smanjenja antihipertenzivnog efekta, i potrebna je češća provera krvnog pritiska.

Kada se lerkanidipin-hidrohlorid istovremeno primenjuje sa metoprololom, beta blokatorom koji se uglavnom eliminiše putem jetre, bioraspoloživost metoprolola se nije menjala, dok se bioraspoloživost lerkanidipina smanjila za 50%. Ovaj efekat može biti rezultat smanjenog protoka krvi kroz jetru uzrokovanog β-blokatorima, te se može pojaviti i pri primeni drugih lekova iz ove grupe. Prema tome, lerkanidipin se može bezbedno primenjivati zajedno sa blokatorima β-adrenergičkih receptora, ali može biti neophodno podešavanje doze.

Studija interakcije sa fluoksetinom (inhibitor sistema CYP2D6 i CYP3A4), sprovedena na dobrovoljcima starosne dobi od 65 ± 7 godina (srednja vrednost ± standardna devijacija), pokazala je da ne postoji klinički relevantna modifikacija u farmakokinetici lerkanidipina.

Istovremena primena 800 mg cimetidina dnevno nije uzrokovala značajne promene u nivou lerkanidipina u plazmi, ali je neophodan oprez pri primeni većih doza, s obzirom da se bioraspoloživost i hipotenzivni efekat lerkanidipina mogu povećati.

Istovremena primena 20 mg lerkanidipina kod pacijenata na hroničnoj terapiji β-metildigoksinom nije pokazala farmakokinetičke interakcije. Kod zdravih dobrovoljaca tretiranih digoksinom, nakon 20 mg lerkanidipina datog na prazan stomak, utvrđeno je prosečno povećanje maksimalne koncentracije (Cmax) digoksina za 33%, ali PIK (površina ispod krive) i renalni klirens nisu pokazali značajne promene. Pacijenti kod kojih se istovremeno primenjuje digoksin moraju biti pod pažljivim kliničkim nadzorom usled moguće pojave znakova toksičnosti digoksina.

Kada je ponavljano primenjivana doza od 20 mg leka lerkanidipin-hidrohlorida sa 40 mg simvastatina, površina ispod krive lerkanidipina se nije značajno promenila, dok je površina ispod krive simvastatina porasla za 56%, a njegovog aktivnog metabolita β-hidroksi kiseline za 28%. Malo je verovatno da su ove promene klinički relevantne. Nikakva interakcija se ne očekuje kada se lerkanidipin primenjuje ujutru, a simvastatin uveče, kako je naznačeno za taj lek.

Kod zdravih dobrovoljaca 20 mg lerkanidipina datog na prazan stomak nije promenilo farmakokinetiku varfarina.

Lerkanidipin-hidrohlorid se bezbedno primenjuje sa diureticima i ACE inhibitorima.

Alkohol treba izbegavati, s obzirom da može potencirati vazodilatacione efekte antihipertenzivnih lekova 

Podaci o lerkanidipinu nisu dokazali teratogena dejstva kod pacova i kunića i reproduktivna sposobnost kod pacova je bila neoštećena. Ipak, s obzirom da nema kliničkog iskustva u primeni lerkanidipina u trudnoći i periodu dojenja, a kod drugih dihidropiridinskih jedinjenja je ustanovljen teratogeni efekat kod životinja, lerkanidipin-hidrohlorid ne treba primenjivati tokom trudnoće ili kod žena sa reproduktivnim potencijalom, osim u slučaju korišćenja efikasne kontracepcije. S obzirom na veliku lipofilnost lerkanidipina, može se očekivati distribucija u mleko; ovaj lek ne treba primenjivati kod dojilja.

Kliničko iskustvo sa lerkanidipinom pokazuje da je malo verovatno umanjenje pacijentove sposobnosti za vožnju ili rukovanje mašinama. Ipak, neophodan je oprez, jer se mogu pojaviti vrtoglavica, astenija, umor i retko somnolencija.

Preporučena oralna doza je 10 mg jednom dnevno najmanje 15 minuta pre obroka. Doza se može povećati do 20 mg u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta.

Doziranje mora biti postepeno, jer može biti potrebno da prođu i 2 nedelje do pojave maksimalnog antihipertenzivnog efekta.

Pojedine osobe, neadekvatno kontrolisane samo jednim antihipertenzivnim lekom, mogu imati koristi od dodatne terapije sa lekom Lercanil 10 uz terapiju blokatorima beta adrenergičkih receptora (atenolol), diureticima (hidrohlortiazid) ili ACE inhibitorima (kaptopril ili enalapril).

Budući da kriva dozne zavisnosti ima strm nagib i da dostiže plato pri dozama između 20 mg i 30 mg, efikasnost leka se najverovatnije neće povećavati sa povećanjem doze, ali je moguće povećanje neželjenih efekata.

Stariji pacijenti Posebnu pažnju treba obratiti pri započinjanju terapije kod starijih pacijenata, iako farmakokinetički podaci i kliničko iskustvo ne ukazuju na potrebu podešavanja dnevne doze.

Deca S obzirom da nema kliničkog iskustva kod pacijenata mlađih od 18 godina života, upotreba kod dece se ne preporučuje.

Renalna i hepatička disfunkcija Posebnu pažnju treba obratiti kada se terapija započinje kod pacijenata sa blagom do umerenom renalnom ili hepatičkom disfunkcijom. Premda ovi pacijenti dobro podnose preporučeni raspon doza, potrebno je pažljivo povećanje doze do 20 mg dnevno. Antihipertenzivni efekat može biti pojačan kod pacijenata sa hepatičkim oštećenjem, te je shodno tome neophodno razmotriti podešavanje doze.

Lercanil se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim hepatičkim oštećenjem, niti kod pacijenata sa teškim renalnim oštećenjem (GFR < 30 mL/min).

Prema postmarketinškom iskustvu, prijavljena su tri slučaja predoziranja (sa 150 mg, 280 mg i 800 mg lerkanidipina, ingestirani pri pokušaju suicida).

Kao kod drugih dihidropiridina, predoziranje može uzrokovati ekscesivnu perifernu vazodilataciju sa značajnom hipotenzijom i refleksnom tahikardijom. U slučaju teške hipotenzije, bradikardije i gubitka svesti, kardiovaskularna podrška može biti od koristi, sa intravenskom primenom atropina kod bradikardije.

U pogledu prolongiranog farmakološkog dejstva lerkanidipina, neophodan je monitoring kardiovaskularnog statusa od najmanje 24 sata kod pacijenata koji su predozirani. Ne postoje informacije o značaju dijalize. S obzirom da je lek izuzetno lipofilan, najverovatnije plazma nivoi nisu indikator trajanja perioda rizika i dijaliza može biti neefektivna.

Oko 1,8% tretiranih pacijenata je iskusilo neželjena dejstva.

Navedena tabela pokazuje incidencu neželjenih dejstava leka, koja su u najmanju ruku mogućno uzročno povezana, a grupisanih po klasifikaciji WHO-ART Body System i rangirana prema učestalosti (povremeno, retko).

Kao što je prikazano u tabeli, najčešća neželjena dejstva prema izveštaju kontrolisanih kliničkih studija jesu: glavobolja, vrtoglavica, periferni edem, tahikardija, palpitacije, crvenilo lica, a od kojih se svako pojavljuje u manje od 1% pacijenata.

Prema postmarketinškom iskustvu, u spontanim izveštajima sledeća neželjena dejstva su veoma retko prijavljivana (≤ 1/10 000): gingivalna hipertrofija, reverzibilni porast vrednosti transaminaza jetre u serumu, hipotenzija, učestalost mokrenja i bol u grudima.

Pojedini dihidropiridini mogu retko dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Veoma retko, pacijenti sa već postojećom anginom pektoris mogu iskusiti povećanje frekvencije, produženo trajanje ili intenziviranje napada. U izolovanim slučajevima može doći do akutnog infarkta miokarda.

Lerkanidipin nema neželjenog uticaja na nivo šećera i lipida u serumu.