Orvagil vagitorije

Preosetljivost na metronidazol, druge derivate nitroimidazola ili na bilo koju pomoćnu supstancu u leku

S obzirom na to da se nakon vaginalne primene lek u izvesnoj meri resorbuje u sistemsku cirkulaciju, treba imati u vidu sledeća upozeranja.

Redovno kliničko i laboratorijsko praćenje se preporučuje ukoliko je neophodno primenjivati ORVAGIL duže od 10 dana. U slučajevima gde je bilo ranijih hematoloških poremećaja, kod produženog lečenja i/ili lečenja visokim dozama, preporučuju se redovne analize krvi, naročito kontrola broja leukocita i leukocitarne formule.

U slučaju leukopenije, mogućnost nastavka lečenja zavisi od ozbiljnosti infekcije.

Oprez je neophodan kod pacijenata sa akutnim i hroničnim teškim oblicima bolesti perifernog i centralnog nervnog sistema jer postoji rizik od pogoršanja neuroloških simptoma. U slučaju produženog lečenja, treba obratiti pažnju na mogući nastanak neželjene reakcije u vidu centralne ili periferne neuropatije sa pojavom parestezije, ataksije, ošamućenosti ili konvulzivnih kriza.

Metronidazol se uglavnom metaboliše oksidacijom u jetri. Znatni poremećaj klirensa metronidazola se može javiti kod uznapredovale insuficijencije jetre. Značajna kumulacija se može javiti u osoba sa hepatičkom encefalopatijom i posledične visoke koncentracije metronidazola u plazmi mogu uticati na simptome encefalopatije. Lek iz tog razloga treba primeniti oprezno kod pacijenata sa hepatičkom encefalopatijom.

Pacijente treba upozoriti na mogućnost tamne prebojenosti urina.

Zbog nedostatka dovoljno podataka o mutagenom riziku kod ljudi, treba pažljivo razmotriti upotrebu leka u vremenskom periodu dužem nego što je obično potrebno.

Postoji mogućnost da posle eradikacije Trichomonas vaginalis-a, može perzistirati gonokokna infekcija. Primena vagitorije istovremeno sa prezervativom ili dijafragmom može povećati rizik od pucanja lateksa. Ne preporučuje se primena vagitorije u toku menstrualnog ciklusa.

Simptomi postojeće ili ranije neprepoznate kandidijaze se mogu pogoršati za vreme terapije i može biti neophodno adekvatno lečenje.

Kao što je slučaj i sa drugim vaginalnim infekcijama, ne preporučuju se seksualni odnosi dok traje infekcija, odnosno odgovarajuća terapija.

Verovatnoća nastanka sistemskih interakcija nakon vaginalne primene metronidazola je izuzetno mala jer se preko sluzokože resorbuju veoma male količine leka. Ipak, to ne znači da se sistemske interakcije mogu potpuno isključiti.

Ne preporučuje se istovremena primena leka sa alkoholom i disulfiramom:

Alkohol
Pacijente treba savetovati da ne uzimaju alkoholna pića i lekove koji sadrže alkohol za vreme terapije metronidazolom kao i najmanje 48 sati po prestanku terapije, zbog mogućnosti nastanka disulfiramske reakcije (mučnina, povraćanje, bol u trbuhu, naleti crvenila, lupanje srca i glavobolja).

Disulfiram
Zabeležena je pojava snažnih talasa vrućine, konfuznih stanja i psihotičnih reakcija kod pacijenata koji su istovremeno koristili metronidazol i disulfiram.

Neophodan je poseban oprez kod istovremene primene sledećih lekova:

Oralni antikoagulansi
Pojačano dejstvo antikoagulantne terapije je zabeleženo u slučaju istovremene primene metronidazola sa oralnim antikoagulansima tipa varfarina. Pojačano dejstvo oralnog antikoagulansa zbog smanjenja njegovog hepatičnog metabolizma dovodi do pojačanog rizika od hemoragije. Treba češće kontrolisati protrombinsko vreme i vrednosti INR. Nisu zabeležene interakcije leka sa heparinom. Može biti neophodna redukcija doze oralnog antilkoagulansa, kao i prilagodjavanje doze čak 8 dana nakon prestanka terapije metronidazolom.

Posebni slučajevi disbalansa INR-a: zabeleženi su mnogobrojni slučajevi povećanja aktivnosti oralnih antikoagulanasa kod pacijenata koji su primali antibiotike. Faktori rizika koji su dodatno uticali na ovu pojavu su: infekcija, godine starosti i opšte stanje pacijenta. U tim slučajevima se nije moglo utvrditi da li je na pojavu disbalansa INR-a uticala infekcija ili primenjena terapija. Određeni antibiotici favorizuju ovu pojavu, naročito fluorohinoloni, makrolidi, ciklini, kotrimoksazol i neki cefalosporini.

Fluorouracil
Metronidazol smanjuje klirens 5-fluorouracila i time povećava njegovu toksičnost.

Litijum
Kod pacijenata na istovremenoj terapiji litijumom i metronidazolom, prijavljeni su slučajevi retencije litijuma koja je praćena mogućim oštećenjem bubrega. Terapiju litijumom treba postepeno smanjiti ili ukinuti pre uvođenja metronidazola. Koncentracije litijuma, kreatinina i elektrolita u plazmi treba pratiti kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji litijumom i metronidazolom.

Fenobarbiton i fenitoin
Pacijenti koji dobijaju fenobarbiton ili fenitoin metabolišu metronidazol brže nego što je uobičajeno, čime se poluvreme eliminacije skraćuje na oko 3 sata.

Ciklosporin
Pacijenti koji su na terapiji ciklosporinom i metronidazolom su u riziku od povećanja koncentracije ciklosporina u serumu. Koncentracije ciklosporina i kreatinina treba pažljivo pratiti kada je neophodno primenjivati oba leka.

Busulfan
Metronidazol povećava koncentraciju busulfana u plazmi, što može dovesti do teških toksičnih reakcija izazvanih busulfanom.

Interakcije sa laboratorijskim testovima:
Metronidazol može da imobiliše treponeme i da se kao posledica toga dobije lažno pozitivan Nelsonov test.
Kod pacijenata na terapiji metronidazolom, mogu se dobiti lažno niske vrednosti rezultata aspartat amino transferaze u zavisnosti od metoda koji se koristi za testiranje.

Nema dovoljno podataka o bezbednosti primene metronidazola u toku trudnoće ali se on široko primenjuje tokom dugog niza godina bez posledica. Ipak, ORVAGIL, kao i druge lekove ne treba davati za vreme trudnoće i laktacije (metronidazol se izlučuje u majčino mleko), osim ukoliko ga lekar ne smatra neophodnim.

Ispitivanja na životinjama nisu pokazala teratogeno dejstvo leka. U odsustvu teratogenosti kod životinja, takvo dejstvo se ne očekuje ni kod ljudi, s obzirom da su sve do sada ispitivane supstance koje su se pokazale teratogenim za ljude prethodno ispoljile teratogeno dejstvo bar na dve vrste ispitivanih životinja. Analizom velikog broja hospitalizovanih trudnica koje su koristile vagitorije metronidazola, nije otkriveno nijedno malformativno toksično dejstvo leka na fetus. Ipak, samo bi epidemiološka ispitivanja mogla da potvrde odsustvo rizika.

Pacijente treba upozoriti na mogućnost konfuzije, vrtoglavice, halucinacija, konvulzija ili prolaznih poremećaja vida i posavetovati ih da ne upravljaju motornim vozilom niti da rukuju mašinama ukoliko se ovi simptomi pojave.

Vaginalna primena.

Lek je namenjen odraslim ženskim osobama. 1 vagitoriju uveče staviti duboko u vaginu u ležećem položaju.

Istovremeno treba lečiti i seksualnog partnera, bez obzira da li su prisutni klinički znaci infekcije.

Trihomonasni vaginitis:
1 vagitorija uveče tokom 10 dana, uz istovremenu oralnu terapiju metronidazolom oba partnera.

Nespecifični vaginitisi:
1 vagitorija uveče tokom 7 dana, uz istovremenu oralnu terapiju metronidazolom oba partnera ukoliko je neophodno.

Lečenje metronidazolom ne treba propisivati za period duži od 10 dana i terapiju ne bi trebalo ponavljati više od 2 do 3 puta godišnje.

Pokušaji suicida i slučajna predoziranja su zabeležena kod primene pojedinačne oralne doze do 12 g metronidazola. Simptomi su bili ograničeni na povraćanje, pojavu ataksije i blagu dezorijentaciju. Ne postoji specifična terapija u slučaju predoziranja metronidazolom, te se stoga primenjuje simptomatsko i suportivno lečenje.

Kao i svi lekovi tako i ORVAGIL vagitorija može imati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih pacijentkinja.

Neželjene reakcije su obično blage. Mogu se javiti pojačana vaginalna sekrecija, vaginalna kandidijaza, svrab i/ili osećaj peckanja u predelu vagine, utrnulost i bol u predelu karlice.

Verovatnoća nastanka sistemskih neželjenih reakcija nakon vaginalne primene metronidazola je mala ali se ne može potpuno isključiti.

• agranulocitoza, neutropenija, leukopenija, trombocitopenija i pancitopenija.

• angioedem, urtikarija, groznica, anafilaksa.

• anoreksija

• psihotični poremećaji, uključujući konfuziju i halucinacije, depresivno raspoloženje.

• pospanost, vrtoglavica, glavobolja, konvulzije;
• encefalopatija (konfuzija, groznica, glavobolja, halucinacije, paraliza, osetljivost na svetlost, poremećaj vida i pokreta, ukočen vrat) i subakutni cerebelarni sindrom (ataksija, dizartrija, oslabljen hod, nekoordinacija pokreta, nistagmus i tremor). Ove neželjene reakcije obično nestaju nakon prekida terapije;
• za vreme intenzivne i/ili produžene terapije metronidazolom zabeleženo je nekoliko slučajeva periferne neuropatije ili prolaznih epileptiformnih napada. U najvećem broju slučajeva neuropatija nestaje posle prekida terapije ili smanjenja doze.
• aseptični meningitis

• prolazni poremećaji vida kao što su diplopija i miopija.

• poremećaj ukusa (metalni ukus), zapaljenje oralne mukoze, stomatitis, obložen jezik, glositis sa osećajem suvoće usta;
• gastrointestinalni poremećaji kao što su bol u epigastrijumu, mučnina, povraćanje i dijareja.

• neuobičajene vrednosti funkcionalnih testova jetre, holestatski hepatitis, žutica i pankreatitis. Sve ove promene su reverzibilne i povlače se po prestanku uzimanja leka.

• kožni raš, pustularne erupcije, pruritus, naleti crvenila kože, multiformni eritem (erythema multiforme).

• mijalgija, artralgija.

• tamna prebojenost urina (zbog prisustva metabolita metronidazola).