Paracetamol

Preosetljivost na paracetamol ili na neku pomoćnu supstancu leka.
Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na fruktozu, loše glukozno – galaktozne apsorpcije ili saharozno – izomaltozne insuficijencije, ne smeju koristiti ovaj lek.

Neophodan je oprez pri davanju paracetamola pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre. Kod bolesnika sa umereno teškom bubrežnom insuficijencijom i pacijenata na dijalizi povećane su koncentracije paracetamola i njegovih glukuronida i sulfata u plazmi.

U slučaju predoziranja odmah potražiti stručnu pomoć čak i ukoliko dete izgleda dobro, zbog rizika od pojave kasnog i ozbiljnog oštećenja jetre.
Pri uroñenoj hiperbilirubinemiji, lek treba primenjivati u manjim dozama ili doze treba uzimati u većim vremenskim razmacima.
Ima podataka da učestala primena lekova koji sadrže paracetamol dovodi do pogoršanja simptoma bronhijalne astme.
Za vreme terapije paracetamolom ne treba korisititi druge lekove koji sadrže paracetamol.

Dugotrajna primena paracetamola može pojačati antikoagulantno dejstvo varfarina i drugih kumarina, uz povećan rizik od krvarenja.
Istovremena upotreba metoklopramida ili domperidona može povećati brzinu resorpcije paracetamola.
Holestiramin smanjuje resorpciju paracetamola.
Antikonvulzivi (fenitoin, barbiturati, karbamazepin), izoniazid, rifampicin zbog indukcije mikrozomalnih enzima jetre mogu dovesti do njenog oštećenja.
Hronična prekomerna upotreba alkohola može povećati rizik za nastanak paracetamol indukovane hepatotoksičnosti i može doprineti nastanku akutnog pankreatitisa.
Smatra se da paracetamol može da inhibiše metabolizam i.v. primenjenog busulfana.
Prethodna primena probenicida može dovesti do smanjenja renalnog klirensa paracetamola i povećanja njegovog poluvremena eliminacije.

Epidemiološke studije kod trudnica pokazale su da paracetamol nema štetno dejstvo ukoliko se koristi u preporučenim dozama.
Paracetamol prelazi u mleko u veoma maloj količini, pa za vreme trajanja terapije nije potrebno prekidati dojenje.

Lek ne utiče na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama.

PARACETAMOL sirup mogu koristiti i odrasli, posebno stare osobe koje imaju probleme pri gutanju tableta.

Oralna upotreba.
Za doziranje PARACETAMOL sirupa koristi se kafena kašika (5 ml). Kod dece mlañe od 1 godine za precizno doziranje koristiti sterilni špric od 5 ml.
Deca od 1do 3 meseca: 1,25 do 2,5 ml (30 – 60 mg) svakih 8 sati prema potrebi.
Deca od 3 meseca do 1 godine: 2,5 do 5 ml (60 – 120 mg) svakih 4-6 sati (maksimalno 4 doze za 24 sata).
Deca od 1 do 6 godina: 5 do 10 ml (120 - 240 mg) svakih 4-6 sati (maksimalno 4 doze za 24 sata).
Deca od 6 do 12 godina: 10 do 20 ml (240 - 480 mg) svakih 4-6 sati (maksimalno 4 doze za 24 sata).
Deca i adolescenti od 12 do 18 godina : 20 ml (480 mg) svakih 4-6 sati (maksimalno 4 doze za 24 sata).
U slučaju postimunizacione pireksije kod dece uzrasta od 2 do 3 meseca doza je 2,5 ml (60 mg). Doza se može ponoviti nakon 6 sati ukoliko je neophodno.

Ingestija 10 do15 g paracetamola može kod odrasle osobe dovesti do teške hepatocelularne nekroze i znatno reñe, renalne tubularne nekroze. Deca su manje sklona razvoju hepatotoksučnih dejstava nego odrasli, zbog razlike u metabolizmu acetaminofena. Slučajevi teške hepatotoksičnosti i smrti su se javljali kod dece koja su primala veće doze od preporučenih (10-15 mg/kg po dozi sa maksimum 5 doza dnevno).

Uzimanje više od 5 g paracetamola može dovesti do oštećenja jetre kod pacijenata koji imaju faktor rizika:
a) bolesnici na dugotrajnoj terapiji karbamazepinom, fenobarbitalom, fenitoinom, primidonom, rifampicinom, kantarionom ili drugim lekovima koji indukuju enzime jetre;
b) osobe koje redovno konzumiraju alkohol u većim količinama;
c) pacijenti koji imaju manjak glutationa (oni sa poremećajem ishrane, cističnom fibrozom, HIV infekcijom, izgladneli, kahektični).

Trovanje paracetamolom prolazi kroz 4 faze:
1) U prvih 12-24 sata javljaju se anoreksija, mučnina, povraćanje, bol u abdomenu, slabost i preznojavanje.
2) Povlačenje ranih gastrointestinalnih simptoma. Javljaju se osetljivost ili bol u predelu jetre, uvećanje jetre, porast bilirubina i transaminaza, produženo protrombinsko vreme a ponekad i oligurija.
3) Nakon 3-5 dana od pojave početnih simptoma ponovo se javljaju anoreksija, mučnina, povraćanje, slabost.
Nastaju znaci insuficijencije jetre (žutica, hipoglikemija, koagulopatija, encefalopatija) i mogući razvoj bubrežne insuficijencije i kardiomiopatije.
4) Oporavak ili fatalna kompletna insuficijencija jetre.
Lečenje aktivnim ugljem treba razmotriti ako je predoziranje nastalo unutar jednog sata od njegove primene.
Antidot je N-acetilcistein u početnoj dozi od 150 mg/kg u 200 ml 5% glukoze daje se kao kratka i.v. infuzija tokom 5 minuta. Posle 4 sata se daje 50 mg/kg acetilcisteina u 500 ml 5% glukoze, a posle 16 sati još 100 mg/kg u 1000 ml 5% glukoze. Za povoljan ishod potrebno je primeniti antidot unutar prvih 1-4 sata mada je acetilcistein koristan i kada se da u toku 8 do 16 sati pa i do 24 sata od ingestije paracetamola. 

Neželjena dejstva su retka i obično blaga. Reakcije preosetljivosti se javljaju u vidu osipa na koži a kod pojedinih bolesnika su opisane reakcije preosetljivosti u vidu urtikarije, dispneje i hipotenzije. Mogu se javiti hematološki poremećaji (trombocitopenija, leukopenija, pancitopenija, neutropenija, agranulocitoza).

Teška oštećenja jetre i bubrega mogu se javiti nakon dugotrajnog unošenja visokih doza ili akutnih trovanja preparatima koji sadrže paracetamol.