Paracetamol PharmaSwiss

Paracetamol PharmaSwiss je kontraindikovan u slučaju:
- preosetljivosti na paracetamol ili propacetamol hidrohlorid (pro-lek paracetamola) ili neku od pomoćnih
supstanci leka,
- teške hepatocelularne insuficijencije

Upozorenja
Preporučuje se primena odgovarajućeg analgetika za oralnu primenu čim taj način primene postane moguć.
Da bi se izbegao rizik od predoziranja, ne treba primenjivati druge lekove koji sadrže paracetamol ili
proparacetamol.
Prekoračenje preporučene dnevne doze može uzrokovati teška oštećenja jetre. Klinički simptomi i znaci oštećenja jetre (uključujući fulminantni hepatitis, insuficijenciju jetre, holestatski hepatitis, citolitički hepatitis)se najčešće mogu primetiti najranije posle dva dana nakon davanja, a najizraženiji su 4-6 dana nakon primene.U tom slučaju treba što pre dati antidot (videti poglavlje 4.9).Paracetamol PharmaSwiss sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23mg) u 100 ml rastvora za infuziju, što odgovaraesencijalnom „slobodnom“natrijumu.Kao i kod svih rastvora za infuziju u staklenim bočicama, potrebna je pažljiva kontrola naročito na krajuinfuzije.

Mere opreza pri upotrebi leka
Paracetamol treba oprezno koristiti u slučaju:

- hepatocelularne insuficijencije,
- teške renalne insuficijencije (klirens kreatinina ≤ 30 ml/min) (videti         poglavlja 4.2. i 5.2.),
- hroničnog alkoholizma,
- hronične malnutricije (niske rezerve hepatičkog glutationa),
- dehidratacije. 

Probenecid izaziva skoro dvostruko smanjenje klirensa paracetamola tako što inhibira njegovu konjugaciju sa
glukuronskom kiselinom. U slučaju istovremene primene s probenecidom treba razmotriti smanjenje doze
paracetamola.
Salicilamid može da produži poluvreme eliminacije paracetamola.
Treba obratiti pažnju ukoliko se paracetamol primenjuje zajedno sa supstancama koje indukuju enzime (videti
poglavlje 4.9).
Istovremena primena paracetamola (4 g dnevno najmanje četiri dana) sa oralnim antikoagulansima može da
dovede do blagih promena vrednosti INR. U tom slučaju treba sprovesti učestalo praćenje INR parametara
tokom perioda istovremene primene, kao i nedelju dana nakon prekida primene paracetamola.

Primena u periodu trudnoće i dojenja
Trudnoća
Nema dovoljno kliničkog iskustva u vezi intravenske primene paracetamola. Meñutim, epidemiološki podaci o
upotrebi oralnih terapijskih doza paracetamola ne ukazuju na pojavu neželjenih efekata na trudnoću ili na
zdravlje fetusa/ novoroñenčeta.
Podaci o trudnicama izloženim predoziranju ne ukazuju na porast rizika od malformacija.
Nisu izvedene studije reproduktivne toksičnosti sa intravenskom primenom paracetamola na životinjama.
Meñutim, studije u kojima je lek primenjivan oralno nisu pokazale pojavu malformacija ni fetotoksičnih efekata.
Ipak, Paracetamol PharmaSwiss treba koristiti u toku trudnoće tek nakon pažljive procene koristi i rizika
primene leka. U tom slučaju treba posebno obratiti pažnju na preporučeno doziranje i trajanje terapije.
Dojenje
Nakon oralne primene, paracetamol se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Nema izveštaja o pojavi
neželjenih reakcija kod odojčadi. Stoga se Paracetamol PharmaSwiss može koristiti tokom dojenja. 

Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama
Lek nema uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama.

Odrasli
Resorpcija
Farmakokinetika paracetamola je linearna do 2 g primenjenih u pojedinačnoj dozi i nakon ponovljene primene
tokom 24 sata.
Bioraspoloživost paracetamola nakon primene 500 mg ili 1g leka putem infuzije je slična onoj nakon primene 1
g ili 2 g propacetamola putem infuzije ( što odgovara 500 mg ili 1g paracetamola). Maksimalna koncentracija
paracetamola u plazmi (Cmax) zabeležena na kraju 15-minutne intravenske primene 500 mg i 1g leka je oko 15
µg/ml i 30 µg/ml.
Distribucija
Volumen distribucije paracetamola je oko 1 l/kg.
Paracetamol se ne vezuje ekstenzivno za proteine plazme.
Nakon infuzije 1g paracetamola, primećene su značajne količine paracetamola (oko 1,5 µg/ml) u cerebrospinalnoj tečnosti oko 20 minuta nakon infuzije.
Metabolizam
Paracetamol se metaboliše uglavnom u jetri kroz dva glavna hepatička puta: putem konjugacije sa glukuronskom
kiselinom i putem konjugacije sa sumpornom kiselinom. Drugi put konjugacije se brzo saturira dozama većim od terapijskih. Mala frakcija (manje od 4%) se metaboliše preko citohroma P450 u reaktivni intermedijer (Nacetil benzohinon imin) koji se, pod normalnim uslovima primene, brzo detoksifikuje redukcijom glutationa i eliminiše u urin nakon konjugacije sa cisteinom i merkapturnom kiselinom. Meñutim, tokom velikog predoziranja, količina ovog toksičnog metabolita se povećava.

Eliminacija

Metaboliti paracetamola se uglavnom izlučuju putem urina. 90% primenjene doze se izluči u toku 24 sata,
uglavnom u obliku glukuronidnih (60-80%) i sulfatnih ( 20-30%) konjugata. Manje od 5% leka se izlučuje
nepromenjeno. Poluvreme eliminacije je 2,7 sati, a ukupan klirens leka je 18 l/h.  

Novoroñenčad, odojčad i deca
Farmakokinetički parametri paracetamola kod odojčadi i dece su slični onim kod odraslih, osim što je poluvreme
eliminacije malo kraće (1,5 do 2 h) nego kod odraslih. Kod novoroñenčadi, poluvreme eliminacije je duže nego
kod odojčadi i iznosi oko 3,5 h. Novoroñenčad, odojčad i deca do 10 godina starosti izlučuju znatno manje
glukuronidnih i više sulfatnih konjugata nego odrasli.
Tabela:Farmakokinetički parametri u odnosu na uzrast (standardni klirens, *CLstd/Foral (l.h-1 70kg-1)
Uzrast Težina (kg) CLstd /Foral (l.h-1 70kg-1 )
40 nedelja PCA 3.3 5.9
3 meseca PNA 6 8.8
6 meseci PNA 7.5 11.1
1 godina PNA 10 13.6
2 godine PNA 12 15.6
5 godina PNA 20 16.3
8 godina PNA 25 16.3 *CLstd je populaciona procena standardnog klirensa 

Predoziranje
Postoji rizik od oštećenja jetre (uključujući fulminantni hepatitis, insuficijenciju jetre, holestatski hepatitis,
citolitički hepatitis), posebno kod starijih pacijenata, kod male dece, zatim kod pacijenata sa oboljenjima jetre, u
slučaju hroničnog alkoholizma, kod pacijenata sa hroničnom malnutricijom i kod pacijenata koji primaju
induktore enzima. U ovim slučajevima predoziranje može biti fatalno.
Simptomi se obično pojavljuju tokom prva 24 sata i uključuju: mučninu, povraćanje, anoreksiju, bledilo, bol u
stomaku. Predoziranje, odnosno 7,5 g ili više paracetamola u jednoj dozi kod odraslih ili 140 mg/kg telesne mase
ili više po dozi kod dece, izaziva citolitički hepatitis koji može da izazove potpunu i ireverzibilnu nekrozu jetre,
koja dalje prouzrokuje hepatocelularnu insuficijenciju, metaboličku acidozu i encefalopatiju koje mogu da
dovedu do kome ili smrti. Istovremeno, primećene su povišene koncentracije transaminaza jetre (AST, ALT),
laktat dehidrogenaze i bilirubina zajedno sa smanjenim koncentracijama protrombina koji mogu da se jave 12 do
48 sati nakon primene.
Klinički simptomi poremećaja jetre obično postanu očigledni nakon dva dana, a najizraženiji su nakon 4 do 6
dana. 

Urgentne mere:

- hitna hospitalizacija pacijenta,
- pre početka terapije, treba uzeti uzorak krvi za odreñivanje koncentracije paracetamola u plazmi odmah
posle predoziranja,
- lečenje uključuje primenu antidota, N-acetilcisteina (NAC), i.v. ili oralnom promenom, ako je moguće
pre isteka desetog sata od predoziranja. NAC može obezbediti i odreñeni stepen zaštite čak i po isteku
deset sati, ali u tim slučajevima treba produžiti lečenje.
- simptomatska terapija,
- testovi funkcije jetre se moraju izvesti na početku terapije i ponavljati svaka 24 sata. U većini slučajeva
koncentracije transaminaza jetre se vraćaju na normalan nivo nakon jedne do dve nedelje uz potpuno
obnavljanje funkcije jetre. Meñutim, u veoma ozbiljnim slučajevima, mora se pribeći transplantaciji
jetre.  

Neželjena dejstva
Kao i kod svih drugih lekova koji sadrže paracetamol, neželjena dejstva su retka (javljaju se >1/10 000, <1/1000) ili veoma retka (<1/10 000), i opisana su u tabeli:
Sistem organa Retka (>1/10 000, <1/1 000) Veoma retka (<1/10 000)
Opšte stanje malaksalost reakcije preosetljivosti
Kardiovaskularni sistem hipotenzija

Jetra povišeni nivo jetrinih
transaminaza

Trombociti/krv

Trombocitopenija, leukopenija,
neutropenija.
Tokom kliničkih ispitivanja prijavljene su i lokalne reakcije na mestu primene infuzije (bol, osećaj pečenja).
Prijavljeni su veoma retki slučajevi reakcija preosetljivosti počev od običnih osipa na koži ili urtikarije do
anafilaktičkog šoka, koji zahtevaju prekid terapije.
Prijavljeni su slučajevi pojave eritema, pruritisa i tahikardije i napada vrućine.