Rapidol Plus

- Kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na paracetamol, ibuprofen, neki drugi NSAIL ili na neku od pomoćnih supstanci 
- Kod pacijenata aktivnih alkoholičara jer hronično prekomerno konzumiranje alkohola povećava rizik od pojave hepatotoksičnosti (zbog komponente paracetamola)
- Kod pacijenata sa astmom, urtikarijom, ili alergijskim reakcijama uzrokovanim primenom acetilsalicilne kiseline ili drugih nesteriodnih antiinflamatornih lekova (NSAIL).

- Kod pacijenata sa aktivnim ili ranijim gastrointestinalnim krvarenjem ili peptičkim ulkusom.

- Kod pacijenata sa teškom insuficijencijom srca, jetre ili bubrega 
- Kod pacijenata sa cerebrovaskularnim ili drugim aktivnim krvarenjem.
- Kod pacijenata sa poremećajima u stvaranju ćelija krvi.
- Tokom trećeg trimestra trudnoće 
Ovaj proizvod ne treba primenjivati zajedno sa drugim proizvodima koji sadrže paracetamol, ibuprofen, acetilsalicilnu kiselinu, salicilate ili sa bilo kojim drugim antiinflamatornim lekovima, osim po preporuci lekara

Oslabljena funkcija jetre
Primena paracetamola u dozama većim od preporučenih može da dovede do hepatotoksičnosti ili čak insuficijencije jetre i smrti. Takođe, pacijenti sa oslabljenom funkcijom jetre ili pacijenti sa oboljenjem jetre u anamnezi koji su na dugotrajnoj terapiji ibuprofenom ili paracetamolom treba da idu na redovne kontrole radi praćenja funkcije jetre, jer ibuprofen može da ima manji i prolazni uticaj na enzime jetre. Tokom primene ibuprofena i drugih NSAIL prijavljeni su retki slučajevi teških reakcija na jetri, uključujući
žuticu i slučajeve hepatitisa sa fatalnim ishodom. Ukoliko poremećaji u funkciji jetre duže traju ili se pogoršaju, ili ukoliko se razviju klinički znaci i simptomi koji ukazuju na oboljenje jetre, ili dođe do sistemskih manifestacija (npr. eozinofilija, osip, itd.), treba prekinuti sa primenom ibuprofena. Obe aktivne supstance mogu da izazovu hepatotoksičnost, pa čak i insuficijenciju jetre, a posebno paracetamol. Pacijenti koji redovno konzumiraju alkohol u velikim količinama, ne smeju da primenjuju ovaj lek 
Oslabljena funkcija bubrega
Paracetamol može da se primenjuje kod pacijenata sa hroničnim oboljenjem bubrega bez prilagođavanja doze. Postoji minimalni rizik od toksičnosti paracetamola kod pacijenata sa umerenom ili teškom insuficijencijom
jetre. Ipak, što se tiče komponente ibuprofena u ovom leku, potreban je oprez pri započinjanju terapije ibuprofenom kod pacijenata koji pate od dehidratacije. Dva glavna metabolita ibuprofena se izlučuju uglavnom
putem urina, stoga oštećenje bubrežne funkcije može dovesti do akumulacije ovih metabolita. Značaj ovog
nalaza nije poznat. Prijavljeno je da NSAIL lekovi izazivaju nefrotoksičnost u različitim oblicima: intersticijalni  neftiris, nefritički sindrom i insuficijenciju bubrega. Oslabljena funkcija bubrega pod uticajem ibuprofena je
najčešće reverzibilna. Kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega, srca ili jetre, kao i kod onih koji primaju diuretike i ACE inhibitore, kao i kod starijih pacijenata, savetuje se oprez budući da primena
nesteroidnih antiinflamatornih lekova može da dovede do pogoršanja funkcije bubrega. Kod ovih pacijenata treba primenjivati što manju dozu leka Rapidol Plus i pratiti funkciju bubrega. Kombinovana primena ACE inhibitora ili antagonista angiotenzinskih receptora, antiinflamatornih lekova i tijazidnih diuretika Istovremena primena ACE inhibitora (ACE inhibitora ili antagonista angiotenzinskih receptora), antiinflamatornih lekova (NSAIL ili COX-2 inhibitora) i tijazidnih diuretika povećava rizik od oštećenja
bubrega. Ovo se odnosi i na fiksne kombinacije lekova, koje sadrže lekove koji pripadaju različitim klasama. Pri kombinovanoj primeni ovih lekova neophodno je pažljivo praćenje kreatinina u serumu, posebno pri uvođenju
kombinovane terapije. Kombinaciju lekova koje sadrže tri klase treba primenjivati sa oprezom posebno kod starijih pacijenata ili onih koji imaju oštećenje bubrega.
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata kojima je potrebna terapija paracetamolom. Pacijenti kojima je potrebna terapija u trajanju dužem od 10 dana treba da se konsultuju sa lekarom u vezi sa praćenjem opšteg stanja pacijenta; međutim, nije potrebo smanjenje preporučene doze. Ipak, savetuje se oprez u vezi sa primenom ibuprofena, jer kod osoba starijih od 65 godina ovaj lek ne treba primenjivati bez prethodne procene komorbiditeta i istovremenih terapija, zbog povećanog rizika od neželjenih reakcija, a posebno srčane insuficijencije, gastrointestinalne ulceracije i oštećenja bubrega.
Hematološki efekti
Retko su prijavljene diskrazije krvi. Pacijenti na dugotrajnoj terapiji ibuprofenom treba da budu pod redovnim hematološkim praćenjem.
Poremećaji koagulacije
Kao i drugi NSAIL ibuprofen može da inhibira agregaciju trombocita. Ibuprofen može da produži vreme krvarenja (ali u okviru normalnog opsega), kod zdravih osoba. Budući da ovaj efekat na produženo krvarenje
može da se pogorša kod pacijenata sa poremećajima hemostaze, lekovi koji sadrže ibuprofen treba da se koriste sa oprezom kod osoba sa poremećajima intrinzičke koagulacije kao i kod osoba na terapiji antikoagulansima.
Gastrointestinalni poremećaji Ulkusi gornjeg gastrointestinalnog trakta, obilno krvarenje ili perforacija su opisani kod primene NSAIL. Rizik
se povećava sa dozom i trajanjem terapije i češći je kod pacijenata starijih od 65 godina. Neki pacijenti će imati dispepsiju, gorušicu, mučninu, bol u stomaku ili dijareju. Ovi rizici su minimalni kada se ovaj lek koristi u
propisanoj dozi u trajanju od par dana. Lekovi koji sadrže ibuprofen treba da se primenjuju sa oprezom, i u najmanjoj efikasnoj dozi tokom najkraćeg
mogućeg perioda kod pacijenata sa ranijim gastrointestinalnim krvarenjem ili ulkusom, budući da njihovo stanje može da se pogorša.
Zbog sadržaja ibuprofena, ovaj lek treba primenjivati pažljivo kod pacijenata sa ranijim GI oboljenjima (ulcerativni kolitis, Kronova bolest) kao i kod pacijenata sa porfirijom i varičelom. Treba prekinuti sa primenom ovog leka u slučaju da se pojavi gastrointestinalno krvarenje. Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i NSAIL takođe povećava rizik od ozbiljnih gastrointestinalnih neželjenih dejstava.
Kardiovaskularni trombotički događaji
Opservacione studije su pokazale da neselektivni NSAIL, kao što je ibuprofen, mogu da se povežu sa povećanim rizikom od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, uključujući i infarkt miokarda ili moždani udar, koji mogu da
se povećaju uz primenu viših doza i duže trajanje terapije. Rizici su opisani kao minimalni pri maksimalnim dnevnim dozama koje podrazumevaju ibuprofen od 1200 mg. Preporučena maksimalna dnevna doza ibuprofena
u ovom proizvodu je 900 mg (Izveštaj Evropske agencije za lekove sadrži zaključak o pozitivnom odnosu korist/rizik za neselektivne NSAIL, oktobar 2006). Pacijenti sa kardiovaskularnim oboljenjima ili faktorima rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja mogu takođe biti pod većim rizikom. Da bi se smanjio potencijalni rizik neželjenih kardiovaskularnih događaja kod
pacijenata koji primenjuju NSAIL, posebno kod onih sa faktorima rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja, potrebno je primenjivati najnižu efektivnu dozu tokom najkraćeg potrebnog vremena. Ne postoje precizni dokazi da istovremena primena acetilsalicilne kiseline smanjuje potencijalno povećan rizik od nastanka ozbiljnih trombotičkih događaja povezanih sa primenom NSAIL.
Hipertenzija:
Primena NSAIL može da dovede do pojave hipertenzije ili pogoršanja postojeće hipertenzije, a pacijenti koji primenjuju antihipertenzive sa NSAIL mogu da imaju loš antihipertenzivni odgovor. Savetuje se oprez kada se
NSAIL propisuju pacijentima sa hipertenzijom. Treba pažljivo pratiti krvni pritisak pri započinjanju terapije NSAIL, kao i u redovnim intervalima u toku terapije. Srčana insuficijencija
Kod nekih pacijenata koji su primali NSAIL, primećeno je zadržavanje tečnosti i pojava edema; stoga se savetuje oprez kod pacijenata kod kojih dolazi do zadržavanja tečnosti i kod pacijenata sa srčanom
insuficijencijom. Teške reakcije na koži
NSAIL mogu veoma retko da izazovu teške reakcije na koži kao što je eksfolijativni dermatits, toksična epidermalna nekroliza (TEN) i Stevens-Johnsonov sindrom (SJS), koje mogu imati fatalan ishod i mogu da se
ispolje bez najave. Ove ozbiljne reakcije su idiosinkratske i ne zavise od doze ili trajanja terapije. Pacijenti treba da budu obavešteni o znacima i simptomima ozbiljnih reakcija na koži i da se konsultuju sa lekarom pri prvoj
pojavi osipa na koži ili drugih znakova preosetljivosti.
Postojeća astma Lekovi koji sadrže ibuprofen ne treba da se primenjuju kod pacijenata sa astmom osetljivom na acetilsalicilnu
kiselinu i treba ih primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa postojećom astmom. Oftalmološki proizvodi
Neželjene oftalmološke reakcije su primećene kod pacijenata na terapiji NSAIL; u skladu sa tim, pacijenti kod
kojih dođe do razvoja poremećaja vida tokom terapije lekovima koji sadrže ibuprofen, treba da idu na pregled kod oftalmologa.
Aseptični meningitis
Retko su prijavljeni slučajevi aseptičnog meningitisa usled primene lekova koji sadrže ibuprofen, obično, ali ne uvek, kod pacijenata sa sistemskim eritematoznim lupusom (SLE) ili drugim poremećajima vezivnog tkiva. Potencijalni uticaj na laboratorijska ispitivanja Paracetamol ne utiče na rezultate laboratorijskih testova koji koriste važeće analitičke sisteme. Međutim, postoje određene metode kod kojih postoji mogućnost uticaja na rezultate laboratorijskih testova, kao što je opisano ispod:
Testovi urina:
Paracetamol u terapijskim dozama može da utiče na određivanje 5-hidroksiindolsirćetne kiseline (5HIAA), uzrokujući lažno pozitivne rezultate. Lažni rezultati mogu da se eliminišu izbegavanjem primene paracetamola
nekoliko sati pre i tokom sakupljanja uzorka urina. Maskiranje znakova infekcije Kao i kod drugih lekova koji sadrže ibuprofen, snižavanjem povišene telesne temperature mogu da se maskiraju
uobičajeni znaci infekcije. Posebna upozorenja
Da bi se izbeglo pogoršavanje bolesti ili insuficijencija nadbubrežne žlezde pacijenti koji su na produženoj terapiji kortikosteroidima treba da postepeno obustave terapiju, a ne da je naglo prekinu kada se lekovi koji sadrže ibuprofen uvedu u terapiju. Postoje dokazi da lekovi koji inhibiraju ciklooksigenazu/ sintezu prostaglandina mogu da utiču na smanjenje
plodnosti kod žena, tako što deluju na ovulaciju. Ovaj efekat je reverzibilan po prestanku terapije. Jedna film tableta sadrži 3,81 mg laktoze, što u okviru maksimalne dnevne doze iznosi 22,86 mg laktoze. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjima netolerancije na galaktozu, Lap laktaznog deficita ili loše apsorpcije glukoze-galaktoze ne treba da primenjuju ovaj lek.

Zabeležene su sledeće interakcije paracetamola i drugih lekova:
- Antikoagulansi (varfarin) – može biti potrebno smanjenje doze ukoliko se paracetamol i antikoagulansi primenjuju tokom dužeg vremenskog perioda
- Apsorpcija paracetamola se povećava pod uticajem supstanci koje pojačavaju pražnjenje želuca, npr. metoklopiramid
- Apsorpcija paracetamola se smanjuje pod uticajem supstanci koje smanjuju pražnjenje želuca, npr. propantelin, antidepresivi sa antiholinergičkim svojstvima, opioidni analgetici
- Paracetamol može da poveća koncentraciju hloramfenikola u plazmi.
- Rizik od toksičnosti izazvane paracetamolom može da se poveća kod pacijenata koji primaju druge potencijalno hepatotoksične lekove ili lekove koji indukuju mikrozomalne enzime jetre, kao što je
alkohol ili antikonvulzivi.
- Primena probenecida može da utiče na izlučivanje paracetamola kao i na njegovu koncentraciju u plazmi.
- Holestiramin smanjuje apsorpciju paracetamola ukoliko se primeni u roku od 1 sata nakon paracetamola.
- Kod pacijenata koji su primali izoniazid u monoterapiji ili u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje tuberkuloze, paracetamol je izazvao tešku hepatotoksičnost pri terapijskim dozama ili pri umerenom
predoziranju.
- Teška hepatotoksičnost se javila i nakon primene paracetamola kod pacijenata koji su na terapiji zidovudinom i kotrimoksazolom.
Zabeležene su sledeće interakcije ibuprofena i drugih lekova:
- Antikoagulansi, uključujući varfarin – ibuprofen utiče na stabilnost INR i može da pojača rizik od ozbiljnog krvarenja, koje ponekad može da ima fatalan ishod, posebno iz gastrointestinalnog trakta. Ibuprofen treba primenjivati kod pacijenata koji primaju varfarin samo ukoliko je to apsolutno neophodno, i te pacijente treba pažljivo pratiti.
- Ibuprofen može da smanji renalni klirens i poveća koncentraciju litijuma u plazmi.
- Ibuprofen može da smanji antihipertenzivni efekat ACE inhibitora, beta-blokatora i diuretika i može da
izazove natriurezu i hiperkalemiju kod pacijenata na ovoj terapiji
- Ibuprofen smanjuje klirens metotreksata
- Ibuprofen može da poveća nivo kardiotoničnih glikozida u plazmi
- Ibuprofen može da poveća rizik od gastrointestinalnog krvarenja posebno ukoliko se uzima sa kortikosteroidima
- Ibuprofen može da produži vreme krvarenja kod pacijenata na terapiji zidovudinom
- Ibuprofen može imati interakciju sa probenecidom, antidijabeticima i fenitoinom
- Ibuprofen takođe može imati interakciju sa takrolimusom, ciklosporinom, sulfonilurejama i hinolonskim antibioticima
Eksperimentalni podaci ukazuju da ibuprofen može inhibitorno da deluje na antiagregaciono dejstvo niskih doza acetilsalicilne kiseline kada se ova dva leka primenjuju istovremeno. Međutim, ovi podaci su ograničeni i ekstrapolacija ex vivo podataka na kliničke uslove je nedovoljno sigurna da bi se mogli doneti sigurni zaključci u vezi sa redovnom primenom ibuprofena, a što se tiče povremene primene, klinički relevantni efekti nisu utvrđeni
Ovaj lek može da utiče na dejstvo nekih lekova, kao što su:
- varfarin, lek koji se koristi za prevenciju zgrušavanja krvi
- lekovi za lečenje epilepsije ili konvulzivnih napada
- hloramfenikol, antibiotik koji se koristi za lečenje infekcija uha i oka
- probenecid, lek za lečenje gihta
- zidovudin, lek koji se koristi u terapiji HIV (virusa koji izaziva AIDS)
- lekovi za lečenje tuberkuloze kao što je izoniazid
- acetilsalicilna kiselina, salicilati ili drugi NSAIL
- lekovi za lečenje povišenog krvnog pritiska ili drugih srčanih oboljenja
- diuretici
- litijum, lek koji se koristi za lečenje nekih vrsta depresije
- metotreksat, lek koji se koristi za lečenje artritisa i nekih vrsta karcinoma
- kortikosteroidi, kao što je prednizon, kortizon
Navedeni lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Rapidol Plus, ili lek Rapidol Plus može da utiče na dejstvo
navedenih lekova. 

Trudnoća
Nema iskustva o primeni ovog leka kod trudnica. Kod primene NSAIL u trudnoći prijavljeni su kongenitalni poremećaji, a nema dokaza o neželjenim dejstvima tokom trudnoće usled primene paracetamola. Ovaj lek je kontraindikovan tokom trećeg trimestra trudnoće, posebno tokom poslednjih nekoliko dana pred porođaj.
Pored toga, ne postoji dovoljno iskustva o bezbednosti primene ibuprofena tokom trudnoće kod ljudi. Stoga ovaj
lek ne treba primenjivati tokom prvih 6 meseci trudnoće osim ukoliko potencijalna korist za trudnicu prevazilazi mogući rizik za fetus, a kontraindikovan je tokom poslednja tri meseca trudnoće
Dojenje
Paracetamol se izlučuje u majčino mleko, ali ne u klinički značajnoj količini, a postojeći podaci ne ukazuju na to da je lek kontraindikovan tokom dojenja. Ibuprofen i njegovi metaboliti mogu da prođu u majčino mleko u veoma malim količinama. Nisu poznata štetna dejstva na odojčad.
Na osnovu ovih podataka, nije potrebno prekidati sa dojenjem, ukoliko je potrebno kratkotrajno lečenje ovim lekom u preporučenim dozama.
Fertilitet
Primena ovog leka utiče na plodnost kod žena, i njegova primena se ne preporučuje ženama koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju problema da ostanu u drugom stanju ili koje su na ispitivanjima zbog steriliteta, preporučuje se prekid primene ovog leka. 

Ovaj lek nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama.

Uobičajena doza iznosi jednu do dve tablete na svakih 6 sati, po potrebi, ali ne više od 6 tableta u toku 24 sata.

Ovaj lek nije namenjen za primenu kod dece do 18 godina. 

Klinička ispitivanja neželjenih dejstava kombinacije paracetamol/ibuprofen nisu otkrila druga neželjena dejstva osim onih koja se javljaju usled primene monoterapije paracetamola ili monoterapije ibuprofena.
Neželjene reakcije su navedene po učestalosti na osnovu sledeće podele:
1. veoma česte (≥ 1/10);
2. česte (≥ 1/100, <1/10);
3. povremene (≥ 1/1000, < 1/100);
4. retke (≥ 1/10000, < 1/1000);
5. veoma retke (< 1/10000)
6. nepoznata učestalost ( ne može da se proceni na osnovu raspoloživih podataka).
Poremećaji na nivou
krvi i limfnog sistema
Povremene: Snižen nivo hemoglobina i hematokrita. . Iako povezanost nije
utvrđena, prijavljene su epizode krvarenja (npr. epistaksa, menoragija)
tokom terapije ovim lekom.
Veoma retke: Hematopoetski poremećaji (agranulocitoza, anemija,
aplastična anemija, hemolitička anemija, leukopenija, neutropenija,
pancitopenija i trombocitopenija sa ili bez purpure) su prijavljeni nakon
primene paracetamola, ali nisu nužno povezani sa primenom leka.
Kardiološki
poremećaji
Česte: Edem, zadržavanje tečnosti; zadržavanje tečnosti se obično brzo
razreši po prekidu terapije.
Veoma retke: Palpitacije; tahikardija; aritmija i drugi poremećaji srčanog
ritma. Edem, hipertenzija i srčana insuficijencija su prijavljene u vezi sa
terapijom NSAIL. Poremećaji na nivou
uha i labirinta Česte: Tinitus (kod lekova koji sadrže ibuprofen)
Veoma retke: Vertigo.
Poremećaji na nivou
oka
Povremene: Ambliopija (zamućen i/ili oslabljen vid, skotomi i/ili promene
u percepciji boja) je prijavljena, ali se najčešće povlačila po prekidu
terapije. Ukoliko pacijent ima bilo kakav problem sa očima, treba da ode
kod oftalmologa na pregled koji uključuje i ispitivanje centralnog vidnog
polja Gastrointestinalni
poremećaji
Česte: Abdominalni bol, dijareja, dispepsija, mučnina, neprijatnost u
stomaku i povraćanje.
Povremene: Nadimanje i konstipacija, peptički ulkus, perforacije ili
gastrointestinalno krvarenje, sa simptomima melene, hematemeze, ponekad
sa fatalnim ishodom, posebno kod starijih osoba. Ulcerozni stomatitis i
pogoršanje ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti su prijavljeni nakon
primene leka. Ređe su primećeni gastritis i pankreatitis.
Opšti poremećaji i poremećaji na mestu
primene
Veoma retke : Umor i malaksalost.
Hepatobilijarni poremećaji
Veoma retke : Poremećaj funkcije jetre, hepatitis i žutica. U slučajevima
predoziranja, paracetamol može da izazove akutnu insuficijenciju jetre,
oštećenje i nekrozu jetre.
Imunološki
poremećaji
Veoma retke : Prijavljene se reakcije preosetljivosti uključujući osip na
koži i unakrsna preosetljivost sa simpatomimeticima.
Povremene: Prijavljene su i druge alergijske reakcije ali uzročna
povezanost nije utvrđena: Serumska bolest, sindrom eritemskog lupusa,
Henoch-Schönlein vaskulitis, angioedem.
Laboratorijska
ispitivanja
Česte: Povećane vrednosti alanin aminotransferaze, gamaglutamiltransferaze i poremećaj testova funkcije jetre pod uticajem
paracetamola.
Povećane vrednosti kreatinina i uree u krvi.
Povremene: Povećane vrednosti aspartat aminotransferaze, povećane
vrednosti alkalne fosfataze u krvi i kreatinin fosfokinaze u krvi, smanjene 
vrednosti hemoglobina, povećan broj trombocita.
Poremećaji
metabolizma i ishrane
Veoma retke: U slučaju metaboličke acidoze, uzročna povezanost nije
sigurna, jer je primenjeno više od jednog leka. Slučaj metaboličke acidoze
je nastao usled primene 75 grama paracetamola, 1,95 grama acetilsalicilne
kiseline, i manje količine tečnog hemijskog sredstva za čišćenje. Navedeni
pacijent je takođe ranije imao konvulzivne napade koji su mogli da utiču na
povišen nivo laktata koji ukazuje na metaboličku acidozu. Metaboličke neželjene reakcije su podrazumevale i hipokalemiju. Metaboličke neželjene reakcije uključujući metaboličku acidozu su prijavljene nakon značajnog predoziranja paracetamolom. Povremene: Ginekomastija, hipoglikemijske reakcije Poremećaji nervnog
sistema
Česte: Vrtoglavica, glavobolja, nervoza
Povremene: Depresija, nesanica, konfuzija, emocionalna labilnost,
pospanost, aseptični meningitis praćen temperaturom i komom
Retke: Parestezije, halucinacije, poremećaji snova
Veoma retke: Parestezija, paradoksalna stimulacija, optički neuritis,
pospanost, psihomotorni poremećaji, ekstrapiramidalna dejstva, tremor i
konvulzije. Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema
Povremene: Urinarna retencija
Veoma retke: Nefrotoksičnost u različitim oblicima, uključujući
intersticijalni nefritis, nefrotski sindrom, i akutnu i hroničnu insuficijenciju
bubrega.
Neželjene reakcije na nivou bubrega su najčešće prijavljene nakon
predoziranja, hronične zloupotrebe (često sa više drugih analgetika), ili su
povezane sa hepatotoksičnošću izazvanom paracetamolom.
Akutna tubularna nekroza se obično javlja zajedno sa insuficijencijom jetre,
ali je primećena i samostalno u retkim slučajevima. Moguće povećanje
rizika od pojave karcinoma bubrežnih ćelija se povezuje sa hroničnom
primenom paracetamola.
Jedna case-control studija sa pacijenatima koji su imali terminalni stadijum
bubrežne bolesti pokazala je da dugotrajna primena paracetamola može
značajno da poveća rizik od nastanka terminalnog stadijuma bubrežne
bolesti posebno kod pacijenata koji uzimaju više od 1000 mg dnevno.
Respiratorni,
torakalni i
medijastinalni
poremećaji
Povremene: Gusta sekrecija iz respiratornog trakta
Veoma retke: Respiratorne reakcije, uključujući astmu, pogoršanje astme,
bronhospazam i dispneju.
Poremećaji na nivou
kože i potkožnog tkiva
Česte: Osip (uključujući makulopapularni osip), pruritus.
Veoma retke: Hiperhidroza, purpura i fotosenzitivnost. Eksfolijativne
dermatoze. Bulozne reakcije uključujući multiformni eritem, StevensJohnsonov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):