Rebif

- Započinjanje terapije tokom trudnoće 

- Pacijenti sa pozitivnom anamnezom o preosetljivosti na prirodni ili rekombinantni interferon beta, ili na bilo koji ekscipijens.

- Pacijenti sa trenutnom teškom depresijom i/ili suicidnim idejama 

Pacijenti treba da su obavešteni o najčešćim neželjenim dejstvima u vezi sa davanjem interferona beta, uključujući simptome sindroma nalik prehladi . Ovi simptomi su najizraženiji na početku terapije dok se učestalost i težina smanjuju pri kontinuiranoj terapiji. 

Rebif treba da se daje sa oprezom kod pacijenata koji su bolovali, ili trenutno boluju od depresije, posebno ako je došlo do razvoja suicidnih ideja. Poznato je da se depresija i suicidne ideje javljaju sa povećanom učestalošću u populaciji pacijenata sa multiplom sklerozom, kao i u vezi sa upotrebom interferona. Pacijenti na terapiji lekom Rebif treba odmah da prijave bilo koji simptom depresije i/ili suicidne ideje lekaru koji ih leči. Pacijenti koji pokazuju znakove depresije treba pažljivo da budu praćeni tokom terapije lekom Rebif i da budu na odgovorajućoj terapiji. Eventualno treba razmotriti obustavu terapije lekom Rebif. 

Rebif treba da se daje sa oprezom kod pacijenata sa pozitivnom anamnezom o epilepsiji i onima koji primaju antiepiletičku terapiju, pogotovu ukoliko epilepsija nije adekvatno kontrolisana antiepileticima. 

Pacijente sa srčanim oboljenjima, kao što su angina, kongestivna srčana insuficijencija ili aritmije,

treba brižljivo pratiti zbog mogućeg pogoršanja njihovog kliničkog stanja nakon početka terapije interferonom beta-1a. Simptomi sindroma nalik prehladi povezani sa terapijom interferonom beta-1a mogu da budu stresogeni za pacijente sa srčanim oboljenjem.

Primećena je nekroza tkiva na mestu injekcije kod pacijenata koji koriste Rebif ®. Da bi smanjili rizik od pojave nekroze na mestu injekcije pacijenta treba savetovati da:

- koristi aseptičnu tehniku injektovanja
- menja mesto injektovanja posle svake doze.
Proceduru samo-administracije kod pacijenta treba periodično proveravati, posebno ako se pojave reakcije na mestu injekcije.

Ukoliko pacijent ima bilo kakvu pojavu na koži, koja može da bude povezana sa oticanjem ili drenažom tečnosti iz mesta aplikacije, pacijent treba da se javi lekaru pre nego što nastavi sa tretmanom. Ukoliko pacijent ima multiple lezije, Rebif treba isključiti dok se ne oporavi. Pacijent sa pojedinačnom lezijom može da nastavi sa terapijom ukoliko nekroza nije previše ekstenzivna. 

U kliničkim studijama sa lekom Rebif, čest je asimptomatski porast jetrinih transaminaza (pogotovu alanin aminotransferaze (ALT)) a kod 1-3% pacijenata povišenje jetrinih transaminaza je bilo 5 puta iznad gornje granice. U odsustvu kliničkih simptoma, nivo serumske ALT treba da se prati pre početka terapije, u prvom, trećem, i šestom mesecu terapije i nakon toga periodično. Treba razmotriti smanjivanje doze leka Rebif ukoliko ALT poraste 5 puta više od gornje granice, i postepeno povećavanje kada se nivo enzima normalizuje. Terapiju lekom Rebif treba započinjati pažljivo kod pacijenata koji u anamnezi imaju značajna oboljenja jetre, kliničke dokaze aktivnog oboljenja jetre, zloupotrebe alkohola ili povećanog serumskog ALT-a (>2.5 puta iznad gornje granice). Terapiju lekom Rebif treba obustaviti ukoliko se pojavi žutica ili drugi klinički simptom disfunkcije jetre. 

Rebif, kao i drugi beta interferoni, ima potencijal da uzrokuje teško oštećenje jetre, uključujući i akutnu hepatičnu insuficijenciju. Mehanizam retke simptomatske disfunkcije jetre nije poznat. Nijedan specifičan faktor rizika nije identifikovan. 

Laboratorijske abnormalnosti su povezane sa upotrebom interferona. Zbog toga, pored onih laboratorijskih testova koji su uobičajeni za praćenje pacijenata sa mutiplom sklerozom, preporučuje se i praćenje jetrinih enzima i kompletno i diferencijalno brojanje krvnih ćelija u redovnim intervalima (1, 3 i 6 meseci) od uvoñenja terapije lekom Rebif, a onda i periodično u odsustvu kliničkih simptoma. 

Kod pacijenata koji su na terapiji lekom Rebif mogu se razviti poremećaji tireoidne funkcije ili pogoršanje već postojećeg poremećaja. Testiranje tireoidne funkcije se preporučuje na početku terapije i, ukoliko se uoči promena funkcije, svakih 6 – 12 meseci po započinjanju terapije. Ukoliko su početni testovi normalni, rutinsko testiranje nije potrebno, ali treba da se uradi ukoliko se pojave klinički nalazi tireoidne disfunkcij. 

Prilikom upotrebe interferona beta -1a, posebnu pažnju treba obratiti kod pacijenta sa teškom bubrežnom i hepatičnom insuficijencijom i pacijenata sa teškom mijelosupresijom. 

Tokom terapije interferonom beta-1a može doći do pojave serumskih neutrališućih antitela na interferon beta-1a. Tačna incidenca pojave antitela je još uvek nepoznata. Klinički podaci sugerišu da posle 24 do 48 meseci od početka terpije sa lekom Rebif 22 mikrograma, približno 24% pacijenata razvije perzistentna serumska antitela na interferon beta-1a. Pokazano je da prisustvo antitela umanjuje farmakodinamski odgovor na interferon beta 1-a (beta-2 mikroglobulin i neopterin). Iako klinički značaj indukcije antitela nije u potpunosti razjašnjen, pojava neutrališućih antitela je povezivana sa smanjenom efikasnošću na kliničke (relapsi) i MRI varijable. Ukoliko pacijent slabo odgovori na terapiju lekom Rebif i ima neutrališuća antitela, nadležni lekar treba ponovo da proceni odnos korist/rizik nastavka terapije. 

Upotreba različitih eseja za detektovanje serumskih antitela i različita tumačenja testova ograničavaju mogućnost poreñenja antigenosti izmeñu različitih proizvoda. 

Dostupan je mali broj podataka o bezbednosti i efikasnosti leka kod pacijenata sa multiplom sklerozom koji svoju terapiju ne dobijaju u ambulantama. Kako primena leka Rebif još uvek nije ispitana kod pacijenata sa primarno progresivnom multiplom sklerozom, ne treba ga koristiti kod ovih pacijenata. 

Ovaj lek sadrži 2.5 mg benzil alkohola po dozi. Ne sme da se primenjuje kod prevremeno roñenih beba ili novoroñenčadi. Može da izazove toksične i anafilaktoidne reakcije kod dece uzrasta do 3 godine.

Do sada nisu urađene studije interakcije leka Rebif (interferon beta-1a) sa drugim lekovima kod ljudi. 

Primećeno je da interferoni smanjuju aktivnost jetrinih citohrom P450 zavisnih enzima kod ljudi i životinja. Treba biti oprezan kod davanja leka Rebif u kombinaciji sa lekovima koji imaju uzak terapijski indeks i uglavnom su zavisni od jetrinog sistema citohroma P450 za klirens, npr. antiepileptici i neke klase antidepresiva. 

Interakcija leka Rebif sa kortikosteroidima ili adrenokortikotropnim hormonom (ACTH) nije sistematski proučavana. Kliničke studije pokazuju da pacijenti sa multiplom sklerozom mogu da primaju Rebif i kortikosteroide ili ACTH tokom relapsa.

Postoje ograničeni podaci o upotrebi leka Rebif tokom trudnoće. Dostupni podaci pokazuju da može postojati povećan rizik od spontanog pobačaja. Zbog toga je započinjanje terapije kontraindikovano tokom trudnoće. 

Žene u generativnom periodu treba da koriste adekvatne mere kontracepcije. Ukoliko pacijentkinja ostane u drugom stanju ili planira trudnoću dok uzima Rebif, treba da bude obaveštena o mogućim rizicima a takođe treba da se uzme u razmatranje i mogućnost obustavljanja terapije. Kod pacijenata sa visokom stopom relapsa pre početka terapije, treba uporediti rizik od teškog relapsa po prestanku terapije Rebif-om u slučaju trudnoće sa mogućim povećanim rizikom od spontanog pobačaja. 

Nije poznato da li se Rebif izlučuje u ljudsko mleko. Zbog mogućih teških neželjenih dejstava kod odojčadi, treba da se donese odluka o prestanku dojenja ili prestanku terapije ovim lekom.

Neželjena dejstva vezana za centralni nervni sistem povezana sa upotrebom interferona beta (npr. vrtoglavica) mogu da utiču na sposobnost pacijenta da vozi ili rukuje mašinama

Terapija treba da se započne pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju ove bolesti.

Rebif je dostupan u tri jačine: 8,8 mikrograma, 22 mikrograma i 44 mikrograma. Za pacijente koji započinju terapiju lekom Rebif, Rebif 8,8 mikrograma i Rebif ®22 mikrograma su dostupni u pakovanjima koja odgovaraju potrebama pacijenta za prvi mesec terapije. 

Preporučena posologija za Rebif je 44 mikrograma tri puta nedeljno dato supkutanom injekcijom. Rebif ® 22 mikrograma, takoñe primenjivan tri puta nedeljno supkutanom injekcijom, preporučuje se pacijentima koji prema mišljenju specijaliste koji ih leči ne mogu da tolerišu visoke doze. 

Kada se Rebif prvi put uvodi u terapiju, potrebno je postepeno povećavati dozu kako bi se omogućio

razvoj tahifilakse i time smanjila neželjena dejstva. Pakovanja leka Rebif za početak terapije odgovaraju potrebama pacijenta za prvi mesec terapije. 

Način primene: 

Pre injekcije i 24h nakon svake injekcije, savetuje se primena antipiretičkog analgetika da bi se smanjili simptomi nalik prehladi koji su povezani sa davanjem leka Rebif. 

Trenutno nije poznato koliko dugo pacijent treba da bude na terapiji. Bezbednost i efikasnost leka Rebif nakon više od 4 godine terapije nisu poznati. Preporučuje se ispitivanje pacijenata najmanje svake druge godine tokom četvorogodišnjeg perioda nakon započinjanja terapije lekom Rebif, a odluku o nastavku terapije treba da donese lekar za svakog pacijenta posebno. 

Deca i adolescenti: 

Nijedna zvanična klinička ili farmakokinetička studija nije sprovedena kod dece ili adolescenata. Međutim, ograničeni objavljeni podaci sugerišu da je bezbednosni profil primene leka Rebif 22 mikrograma supkutano tri puta nedeljno kod adolescenata od 12 do 16 godina sličan onome koji se viđa kod odraslih. Postoje veoma ograničeni podaci o upotrebi leka Rebif kod dece mlañe od 12 godina i zbog toga Rebif ®ne treba upotrebljavati u ovoj populaciji.

U slučaju predoziranja, pacijente treba hospitalizovati radi opservacije i dati adekvatnu pomoćnu terapiju.

Uvod

Najveća incidencija neželjenih dejstava povezana sa terapijom lekom Rebif vezana je sa sindromom nalik prehladi. Simptomi nalik prehladi imaju tendenciju da budu najizraženiji pri započinjanju terapije i učestalost se smanjuje sa trajanjem terapije. Približno 70% pacijenta lečenih lekom Rebif može da očekuje da iskusi tipičan interferonski sindrom nalik prehladi u prvih 6 meseci od započinjanja terapije. Približno 30% pacijenata takoñe može da ima reakcije na mestu aplikacije, uglavnom blago zapaljenje ili eritem. Asimptomatski porast laboratorijskih parametara jetrine funkcije i smanjenje broja belih krvnih ćelija je takođe često. 

Većina neželjenih dejstava primećenih kod interferona beta-1a je obično reverzibilna i blaga, i dobro reaguje na smanjenje doze. U slučaju teških ili trajnih neželjenih dejstava, doza leka Rebif može privremeno da se smanji ili da se obustavi terapija, po odluci lekara.

• Neželjena dejstava po učestalosti 

Neželjena dejstva navedena dole su klasifikovana u skladu sa učestalošću pojave prema sledećem: 

Veoma česta (≥1/10)Česta (≥1/1,00-<1/10) Povremena (≥1/1,0000 -<1/100) Retka (≥1/10,000, <1/1,000) Veoma retka (<1/10,000) Nepoznata (ne može se utvrditi iz raspoloživih podataka) 

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su predstavljena po redu opadajuće težine. 

Neželjena dejstva identifikovana tokom kliničkih studija: prezentovani podaci su dobijeni sumiranjem kliničkih studija multiple skleroze (placebo=824 pacijenata; Rebif 22 mikrograma tri puta nedeljno =398 pacijenata; Rebif 44 mikrograma tri puta nedeljno=727 pacijenata) i prikazuju učestalost neželjenih dejstava primećenih u periodu od 6 meseci (u odnosu na grupu koja je primala placebo). Neželjena dejstva, navedena ispod, poređana su po učestalosti i po MedDRA podeli sistema i organa.

*Neželjena dejstva identifikovana tokom post markentiškog praćenja (nepoznata učestalost). 

• Informacije koje opisuju pojedinačne teške i/ili česte pojave neželjenih dejstava 

Rebif, kao i drugi beta interferoni, ima potencijal da dovede do teškog oštećenja jetre. Mehanizam ove retke simptomatske disfunkcije jetre nije poznat. Većina slučajeva teškog oštećenja jetre se javlja u prvih 6 meseci terapije. Nije identifikovan nijedan specifičan faktor rizika. Terapija lekom Rebif treba da bude obustavljena ukoliko se pojavi žutica ili drugi klinički simptom disfunkcije jetre.

• Neželjena dejstva koja se odnose na farmakološku klasu 

Administracija interferona je povezivana sa anoreksijom, vrtoglavicom, anksioznošću, aritmijama, vazodilatacijom i palpitacijom, menoragijom i metroragijom.

Tokom terapije interferonom beta može da doñe do povećanog stvaranja auto-antitela.