Sidata

• Ste alergični (preosetljivi) na sertralin ili bilo koji drugi sastojak leka.
• Koristite ili ste koristili lekove koji se nazivaju inhibitori monoaminooksidaze (MAOI, kao što su selegilin, moklobemid) ili lekove nalik MAOI (kao što je linezolid). Ukoliko prekinete lečenje sertralinom, morate sačekati najmanje nedelju dana da biste započeli terapiju sa MAOI. Nakon prekida lečenja sa MAOI, morate sačekati najmanje dve nedelje da biste mogli da započnete terapiju sertralinom.
• Koristite drugi lek koji se naziva pimozid (lek za mentalne poremećaje kao što je psihoza).

Lekovi nisu uvek pogodni za upotrebu kod svih osoba. Pre nego što uzmete lek Sidata, recite Vašem lekaru ukoliko imate ili ste nekada imali bilo koje od navedenih stanja:

• imate epilepsiju ili ste ranije imali napade. Ukoliko imate napad, odmah kontaktirajte Vašeg lekara.
• ukoliko ste bolovali od manično-depresivne psihoze (bipolarnog poremećaja) ili shizofrenije. Ukoliko imate maničnu epizodu, odmah kontaktirajte Vašeg lekara.
• imate ili ste ranije imali misli o samopovređivanju ili samoubistvu
• serotoninski sindrom. U retkim slučajevima ovaj sindrom se može javiti kada uzimate određene lekove u isto vreme kad i sertralin. Lekar bi Vam saopštio da ste u prošlosti bolovali od ovog sindroma.
• imate nizak nivo natrijuma u krvi, zbog toga što se nizak nivo natrijuma može javiti kao posledica terapije lekom Sidata. Takođe, treba da kažete Vašem lekaru ukoliko uzimate određene lekove za hipertenziju (povišeni krvni pritisak), zbog toga što ovi lekovi takođe mogu uticati na nivo natrijuma u krvi.
• ukoliko ste osoba starije životne dobi primenjujte lek sa posebnom pažnjom jer možete imati veći rizik od pojave niskog nivoa natrijuma u krvi (videti gore).
• oboljenje jetre; Vaš lekar može odlučiti da treba da uzimate manju dozu leka Sidata.
• šećernu bolest (diabetes mellitus); lek Sidata može uticati na nivo šećera u krvi i može biti potrebno podešavanje doze Vaših lekova za šećernu bolest.
• ukoliko ste imali poremećaje krvarenja ili ste uzimali lekove koji razređuju krv (npr. acetilsalicilnu kiselinu ili varfarin) ili lekove koji mogu povećati rizik od krvarenja.
• ukoliko ste dete ili adolescent mlađi od 18 godina. Lek Sidata se može primenjivati samo u lečenju dece i adolescenata starosti od 6 do 17 godina, koji boluju od opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Ukoliko Vas leče zbog ovog poremećaja, lekar će želeti da pažljivo prati Vaše stanje.
• ukoliko ste na terapiji elektrošokovima (elektrokonvulzivna terapija-ECT).

Uznemirenost/akatizija:

Primena sertralina povezana je sa nemirom i potrebom za kretanjem, često sa nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja (akatizija). Najveća mogućnost da dođe do pojave ovih simptoma je u toku prvih nekoliko nedelja terapije.

Povećanje doze može biti štetno i ukoliko se kod Vas razviju ovakvi simptomi potrebno je da razgovarate sa Vašim lekarom.

Reakcije usled prekida terapije:

Neželjena dejstva povezana sa prekidom terapije (reakcije usled prekida terapije) su česta, naročito ukoliko je terapija naglo prekinuta. Rizik od pojave simptoma prekida terapije zavisi od dužine trajanja terapije, doze i brzine kojom je doza smanjena. Ovi simptomi najčešće su blagi do umereni. Međutim, kod nekih pacijenata ovi simptomi mogu biti ozbiljni. Obično se javljaju u roku od prvih nekoliko dana nakon prekida terapije. Najčešće, ovi simptomi sami nestanu i povuku se u roku od 2 nedelje. Simptomi kod nekih pacijenata mogu trajati duže (2-3 meseca ili duže).

Prilikom prekida terapije lekom sertralin preporučuje se postepeno smanjenje doze tokom perioda od nekoliko nedelja ili meseci, i uvek treba da razmotrite najbolji način za prekid terapije sa Vašim lekarom.

Misli o samoubistvu i pogoršanje Vaše depresije ili anksioznog poremećaja:

Ukoliko ste depresivni i/ili imate anksiozne poremećaje (stanja sa osećajem teskobe, strepnje i uznemirenosti), nekad možete imati misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ovo se može pojačati kada započnete terapiju antidepresivima, zbog toga što ovim lekovima treba vremena da počnu da deluju, obično oko dve nedelje, ali nekada i duže.

Veća je verovatnoća da ćete tako razmišljati:

• ukoliko ste prethodno imali misli o samoubistvu ili samopovređivanju.
• ukoliko ste mlada odrasla osoba. Informacije iz kliničkih ispitivanja pokazale su da postoji povećani rizik od suicidalnog ponašanja kod odraslih osoba mlađih od 25 godina sa psihijatrijskim stanjima lečenim antidepresivima.

Ukoliko u bilo kom trenutku imate misli o samopovređivanju ili samoubistvu, odmah kontaktirajte Vašeg lekara ili idite u bolnicu.

Može Vam biti od pomoći da kažete rođaku ili bliskom prijatelju da ste depresivni ili da imate anksiozni poremećaj i zamolite ih da pročitaju ovo uputstvo. Možete ih zamoliti da Vam kažu ukoliko misle da se Vaša depresija ili anksioznost pogoršavaju, ili ukoliko su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Neki lekovi mogu uticati na delovanje leka Sidata ili lek Sidata može umanjiti efekat drugih lekova koji se uzimaju u isto vreme.

Uzimanje leka Sidata zajedno sa sledećim lekovima može prouzrokovati ozbiljna neželjena dejstva:

• lekovi koji se nazivaju inhibitori monoaminooksidaze (inhibitori MAO), kao što je moklobemid (primenjuje se za lečenje depresije) i selegilin (primenjuje se za lečenje Parkinsonove bolesti) i antibiotik linezolid. Ne primenjujte lek Sidata zajedno sa ovim lekovima.
• lekovi koji se koriste za lečenje mentalnih poremećaja kao što je psihoza (pimozid). Ne primenjujte lek Sidata zajedno sa pimozidom.

Posavetujte se sa Vašim lekarom ukoliko koristite sledeće lekove:

• biljni lek koji sadrži kantarion (Hypericum perforatum). Efekti kantariona mogu trajati 1-2 nedelje
• proizvode koji sadrže aminokiselinu triptofan
• lekove koji se koriste za lečenje jakih bolova (npr. tramadol)
• lekovi koji se koriste u anesteziji ili u lečenju hroničnog bola (fentanil)
• lekove koji se koriste za lečenje migrena (npr. sumatriptan)
• lek za sprečavanje zgrušavanja krvi (varfarin)
• lekove za lečenje bolova/artritisa (nesteroidne antiinflamatome lekove (NSAIL), kao što su ibuprofen, acetilsalicilna kiselina)
• sedative (diazepam)
• diuretike (lekove za izbacivanje tečnosti iz organizma)
• lekove za lečenje epilepsije (fenitoin)
• lekove za lečenje dijabetesa (tolbutamid)
• lekove za lečenje pojačanog lučenja zeludačne kiseline i čira (cimetidin)
• lekove za lečenje manije i depresije (litijum)
• druge lekove za lečenje depresije (kao što su amitriptilin, nortriptilin)
• lekove za lečenje shizofrenije i drugih mentalnih poremećaja (kao što su perfenazin, levomepromazin i olanzapin)
• lekove koji se koriste za regulisanje pulsa i srčanog ritma (kao što su flekainid, propafenon).

Lek Sidata se može uzimati sa ili bez hrane. Tokom uzimanja leka Sidata treba izbegavati konzumiranje alkohola. Lek Sidata ne treba piti sa sokom od grejpfruta, jer to može dovesti do povećanja nivoa leka.

Bezbednost primene sertralina kod trudnica nije u potpunosti ustanovljena. Sertralin ćete dobiti ukoliko ste trudni samo ako lekar smatra da je korist ovog leka za Vas veća od mogućeg rizika za fetus. Ukoliko ste žena u reproduktivnom periodu potrebno je da koristite pouzdanu metodu kontracepcije (kao što je kontraceptivna pilula) dok uzimate sertralin.

Uverite se da Vaša babica i/ili lekar znaju da uzimate lek Sidata. Dok se primenjuju tokom trudnoće, naročito tokom poslednja 3 meseca trudnoće, lekovi kao što je Sidata mogu povećati rizik od pojave ozbiljnog stanja kod novorođenčeta koje se naziva perzistentna plućna hipertenzija novorođenčadi (PPHN), koja izaziva ubrzano disanje i plavičastu prebojenost kože deteta. Ovi simptomi se obično javljaju tokom prvih 24 sata nakon rođenja bebe.

Ukoliko se ovo dogodi Vašem detetu, odmah kontaktirajte babicu i/ili lekara.

Vaša beba može imati i druge poremećaje i sledeće simptome, koji se obično javljaju u prvih 24 sata od rođenja. Ti simptomi mogu biti: 

• otežano disanje
• plavičasta prebojenost kože ili je dete previše toplo ili hladno
• modra boja usana
• povraćanje ili teškoće sa hranjenjem
• beba deluje umorno, ima teškoće sa spavanjem ili neprekidno plače
• ukočenost ili mlitavost mišića
• tremor (podrhtavanje) i trzaji mišića, napadi
• pojačani refleksi
• iritabilnost
• snižen nivo šećera u krvi.

Ukoliko Vaše dete ima bilo koji od ovih simptoma, ili ste zabrinuti oko njegovog zdravlja, posavetujte se sa lekarom ili babicom.

Postoje dokazi da sertralin prelazi u mleko dojilja. Sertralin treba koristiti kod dojilja samo ukoliko lekar smatra da korist premašuje svaki mogući rizik po novorođenče.

Neki lekovi nalik sertralinu mogu redukovati kvalitet sperme u studijama na životinjama. Teoretski, on može uticati na plodnost, mada takvo dejstvo kod ljudi do sada nije primećeno.

Psihotropni lekovi kao što je sertralin mogu uticati na Vašu sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama. Stoga, nemojte upravljati motornim vozilom ili rukovati mašinama dok ne ustanovite kako ovaj lek utiče na Vašu sposobnost obavljanja ovih aktivnosti. 

Način primene:

Oralna primena.

Lek je namenjen odraslima.

Uzmite Vaš lek jednom dnevno, ujutru ili uveče.

Tablete treba progutati cele sa malo vode.

Ukoliko niste sigurni, konsultujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajeno doziranje iznosi:

Depresija i opsesivno-kompulzivni poremećaj

Uobičajena doza za lečenje depresije i opsesivno-kompulzivnog poremećaja iznosi 50 mg dnevno. Dnevna doza se može povećavati za po 50 mg u intervalima od najmanje jedne nedelje tokom niza nedelja. Maksimalna preporučena doza iznosi 200 mg dnevno.

Panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj

Lečenje paničnog poremećaja, socijalno anksioznog poremećaja i posttraumatskog stresnog poremećaja treba započeti sa 25 mg dnevno i povećati do 50 mg dnevno nakon jedne nedelje. Dnevna doza se može povećavati za po 50 mg tokom niza nedelja. Maksimalna preporučena doza iznosi 200 mg dnevno.

Lek je namenjen deci starosti 6 do 17 godina za terapiju opsesivno-kompulsivnog poremećaja.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Deca starosti od 6 do 12 godina: Preporučena početna doza iznosi 25 mg dnevno. Nakon jedne nedelje, lekar može povećati dozu na 50 mg dnevno. Maksimalna doza iznosi 200 mg dnevno.

Adolescenti starosti od 13 do 17 godina: Preporučena početna doza iznosi 50 mg dnevno. Maksimalna doza iznosi 200 mg dnevno. Ukoliko imate problema sa jetrom ili bubrezima, molimo Vas recite to Vašem lekaru i pratite uputstva lekara.

Vaš lekar će Vam reći koliko dugo treba da uzimate ovaj lek. Ovo će zavisiti od prirode Vaše bolesti i koliko dobro reagujete na terapiju. Može biti potrebno da prođe nekoliko nedelja pre nego što se poboljšaju Vaši simptomi.

Terapija depresije obično traje 6 meseci nakon poboljšanja. 

Sertralin ne treba koristiti kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, izuzev za pacijente sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem. Pacijenti mlađi od 18 godina lečeni ovom grupom lekova su u povećanom riziku od pojave neželjenih dejstava, poput pokušaja samoubistva, pojava misli o samopovređivanju ili samoubistvu (suicidalnih misli) i pojave neprijateljskog ponašanja (uglavnom agresivnosti, suprotstavljanja i besa). Ipak, moguće je da lekar odluči da propiše lek Sidata pacijentu mlađem od 18 godina ukoliko je to u pacijentovom interesu.

Ukoliko Vam je lekar propisao lek Sidata i imate manje od 18 godina i želite da razgovarate o tome, molimo Vas kontaktirajte Vašeg lekara.
Pored toga, ukoliko se bilo koji od gore navedenih simptoma pojavi ili pogorša dok uzimate lek Sidata, o tome obavezno obavestite Vašeg lekara. Takođe, dugoročna bezbednost leka Sidata u pogledu rasta, sazrevanja i učenja (kognitivnog razvoja), kao i razvoja ponašanja u ovoj starosnoj kategoriji još uvek nije dokazana.

Ukoliko ste slučajno uzeli veću dozu leka nego što bi trebalo, odmah se javite Vašem lekaru ili u najbližu službu hitne pomoći. Ponesite kutiju leka sa sobom, nezavisno od toga da li u njoj ima leka ili ne.

Simptomi predoziranja mogu biti pospanost, mučnina i povraćanje, ubrzani rad srca, drhtavica, nemir, vrtoglavica i, u retkim slučajevima, gubitak svesti.

Ukoliko ste zaboravili da popijete dozu leka, ne uzimajte propuštenu dozu. Nastavite sa uobičajenim uzimanjem leka kada za to dođe vreme. Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste zaboravili da uzmete lek.

Nikada ne uzimajte duplu dozu leka da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek.

Ne prekidajte uzimanje leka Sidata osim ako Vam to nije rekao Vaš lekar. Pre nego što u potpunosti prestanete da uzimate Sidata, Vaš lekar će Vam postepeno smanjivati dozu ovog leka tokom nekoliko nedelja. Ukoliko iznenada prestanete da uzimate ovaj lek možete imati neželjena dejstva kao što su vrtoglavica, utrnulost, poremećaj sna, nemir ili anksioznost, glavobolja, mučnina, povraćanje i drhtavica. Ukoliko osetite bilo koje od ovih neželjenih dejstava, ili druga neželjena dejstva dok prestajete da koristite lek Sidata, molimo Vas razgovarajte sa Vašim lekarom.

Ukoliko imate neka pitanja koja se odnose na upotrebu leka Sidata obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.