Telmipres plus

Preosetljivost na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci.

• Preosetljivost na druge derivate sulfonamida (pošto je hidrohlortiazid derivat sulfonamida).
• Drugo i treće tromesečje trudnoće.
• Holestaza i bilijarni opstruktivni poremećaji.
• Teška insuficijencija jetre.
• Teška insuficijencija bubrega (klirens kreatinina <30 mL/min).
• Refraktorna hipokalemija, hiperkalcemija.

Trudnoća: 

Antagonisti angiotenzin II-receptora ne treba da se koriste tokom trudnoće. Ako se kontinuirana terapija sa antagonistima angiotenzin II-receptora smatra neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na alternativne antihipertenzivne lekove koji imaju potvrđen profil bezbednosti za upotrebu u trudnoći. Kada se trudnoća dijagnostikuje, terapija antagonistima angiotenzin II-receptora treba odmah da se prekine, i ako je potrebno, treba otpočeti alternativnu terapiju. 

Insuficijencija jetre:

 Telmipres Plus se ne sme davati pacijentima koji boluju od holestaze, opstruktivnih bilijarnih poremećaja ili teže insuficijencije jetre, jer se telmisartan uglavnom eliminiše preko žuči. Može se očekivati da ovi pacijenti imaju smanjeni hepatički klirens telmisartana. 

Uz to, Telmipres Plus treba koristiti oprezno kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom jetre ili progresivnim oboljenjem jetre, jer i manje promene balansa između tečnosti i elektrolita mogu da dovedu do hepatičke kome. Nema kliničkog iskustva sa lekom Telmipres Plus kod pacijenata sa insuficijencijom jetre. 

Renovaskularna hipertenzija: 

Postoji povećani rizik od teške hipotenzije i bubrežne insuficijencije kod pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterije jedinog funkcionalnog bubrega, koji su na terapiji lekovima koji deluju preko sistema renin-angiotenzin-aldosteron. 

Bubrežna insuficijencija i transplantacija bubrega:

Telmipres Plus se ne sme koristiti kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrežne funkcije (klirens kreatinina<30mL/min) (videti poglavlje 4.3).

Nema iskustva sa davanjem Telmipres Plus pacijentima sa teškom bubrežnom insuficijencijom ili nedavno transplantiranim bubregom. Iskustvo sa lekom Telmipres Plus je skromno i kod pacijenata sa blagom do umerenom bubrežnom insuficijencijom. Prema tome, preporučuje se povremeno praćenje nivoa kalijuma, kreatinina i mokraćne kiseline u serumu. Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom može se ispoljiti azotemija povezana sa primenom tiazidnih diuretika. 

Intravaskularna hipovolemija: 

Simptomatska hipotenzija, posebno posle prve doze, može da se javi kod pacijenata kod kojih postoji deplecija volumena i/ili natrijuma zbog intenzivne terapije diureticima, ograničenja unosa soli ishranom, dijareje ili povraćanja. Pre terapijskog davanja leka Telmipres Plus, ove probleme treba korigovati. 

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron

Kao posledica inhibicije sistema renin-angiotenzin-aldosteron, zabeleženi su hipotenzija, sinkopa, hiperkalemija i promene u funkciji bubrega (uključujući i akutnu bubrežnu insuficijenciju) kod sklonih pojedinaca, naročito ako se kombinuju lekovi koji utiču na ovaj sistem. Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (npr. dodavanjem ACE inhibitora leku iz grupe antagonista receptora angiotenzina II) zbog toga nije preporučljiva.

Savetuje se pažljivo praćenje renalne funkcije ukoliko se kombinovana terapija smatra neophodnom.  

Ostala stanja sa stimulacijom sistema renin-angiotenzin-aldosteron: 

Kod pacijenata čiji vaskularni tonus i bubrežna funkcija zavise prvenstveno od aktivnosti sistema renin- angiotenzin-aldosteron (npr. pacijenti sa teškom kongestivnom srčanom insuficijencijom ili osnovnom bubrežnom bolešću, uključujući stenozu bubrežnih arterija), terapija drugim lekovima koji utiču na taj sistem povezana je sa akutnom hipotenzijom, hiperazotemijom, oligurijom, ili retko akutnom bubrežnom insuficijencijom.

Primarni aldosteronizam: 

Pacijenti sa primarnim aldosteronizmom po pravilu neće odgovarati na terapiju antihipertenzivnim lekovima koji deluju preko inhibicije sistema renin-angiotenzin. Prema tome, kod njih se upotreba leka Telmipres Plus ne preporučuje. 

Stenoza aortnog i mitralnog zaliska, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija: 

Kao što je slučaj i sa drugim vazodilatatorima, posebnu pažnju treba obratiti na pacijente koji pate od stenoze aortnog ili mitralnog zaliska, ili opstruktivne hipertrofične kardiomiopatije. 

Metabolički i endokrini efekti:

Tiazidna terapija može da poremeti toleranciju glukoze, dok se hipoglikemija može pojaviti kod dijabetičara na insulinu ili antidijabeticima, prilikom primene telmisartana. Stoga je kod ovih pacijenata neophodno praćenje nivoa glukoze; može biti potrebno prilagođavanje doze insulina ili oralnih hipoglikemijskih lekova. Latentni dijabetes melitus može da postane manifestan tokom terapije tiazidima.

Povećanje nivoa holesterola i triglicerida je povezano sa terapijom tiazidnim diureticima; međutim pri dozi 12,5 mg u leku Telmipres Plus, 40 mg/12,5 mg su prijavljeni minimalni efekti ili odsustvo efekata. 

Može doći do pojave hiperurikemije ili precipitacije manifestnog gihta kod pojedinih pacijenata lečenih tiazidima. 

Elektrolitni disbalans: 

Kod svih pacijenata na terapiji diureticima, u odgovarajućim intervalima treba kontrolisati elektrolite u serumu. 

Tiazidi, uključujući i hidrohlortiazid, mogu da dovedu do disbalansa elektrolita ili tečnosti (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremijska alkaloza). Znaci koji upozoravaju na disbalans tečnosti ili elektrolita su: suvoća usta, žeđ, opšta slabost, letargija, pospanost, uznemirenost, bol ili grčevi u mišićima, zamor mišića, hipotenzija, oligurija, tahikardija i gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina ili povraćanje. 

Hipokalemija 

Iako se pri upotrebi tiazidnih diuretika može pojaviti i hipokalemija, istovremena terapija telmisartanom može smanjiti hipokalemiju izazvanu tiazidnim diuretikom. Rizik od hipokalemije najveći je kod pacijenata sa cirozom jetre, kod onih sa smanjenom diurezom, kod onih sa nedovoljnim oralnim unosom elektrolita, kao i kod pacijenata koji istovremeno primaju i kortikosteroide ili adrenokortikotropni hormone (ACTH). 

Hiperkalemija 

Obrnuto, zbog inhibicije receptora angiotenzin II (AT1) telmisartanom, može doći do pojave hiperkalemije.

Iako klinički signifikantna hiperkalemija nije dokumentovana pri primeni leka Telmipres Plus, u faktore rizika za razvoj hiperkalemije spadaju bubrežna insuficijencija i/ili srčana insuficijencija, kao i dijabetes melitus. Stoga tokom terapije lekom Telmipres Plus treba veoma oprezno koristiti diuretike koji štede kalijum, suplemente kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum.

Hiponatremija i hipohloremična alkaloza 

Nema dokaza da bi Telmipres Plus mogao da umanji ili spreči hiponatremiju izazvanu diureticima. Deficit hlorida je obično blag i po pravilu ne iziskuje nikakvu terapiju. 

Hiperkalcemija

Tiazidi mogu da smanje urinarnu ekskreciju kalcijuma i dovedu do intermitentnog i blagog povećanja kalcijuma u serumu u odsustvu poznatog poremećaja metabolizma kalcijuma. Izražena hiperkalcemija može biti znak prikrivenog hiperparatireoidizma. Tiazide treba obustaviti pre ispitivanja paratireoidne funkcije. 

Hipomagnezemija 

Pokazano je da tiazidi povećavaju urinarnu ekskreciju magnezijuma, što može da dovede do hipomagnezemije. 

Etničke razlike: 

Kao što je to slučaj i sa drugim antagonistima receptora angiotenzina II, pokazalo se da je telmisartan manje efikasan za snižavanje krvnog pritiska kod ljudi crne rase nego kod ostalih, verovatno zbog visoke prevalencije stanja niskog nivoa renina u populaciji ljudi crne rase sa visokim pritiskom. 

Ostalo: 

Kao što je slučaj i sa svim drugim antihipertenzivnim agensima, prekomerno smanjenje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskom kardiomiopatijom ili ishemijskom kardiovaskularnom bolešću, može da dovede do infarkta miokarda ili moždanog udara. 

Opšte napomene: 

Reakcije preosetljivosti na hidrohlortiazide mogu da se pojave i kod pacijenata koji u anamnezi imaju alergije ili bronhijalnu astmu, kao i kod onih kod kojih to nije slučaj, ali su verovatnije u prvoj grupi. 

Sa upotrebom tiazidnih diuretika zabeleženo je aktiviranje ili egzacerbacija sistemskog lupusa eritematozusa. 

Prilikom primene tiazidnih diuretika zabeležene su reakcije preosetljivosti. Ako tokom terapije dođe do reakcije fotosenzitivnosti, preporučuje se prekid terapije. Ako se ponovno davanje diuretika smatra neophodnim, preporučuje se da se izložene površine zaštite od sunca ili veštačkog UVA zračenja. 

Akutnа miopijа i glaukom zatvorenog ugla 

Hidrohlortiаzid, sulfonаmid, može dа izаzove idiosinkrаtsku reаkciju, što može da dovede do аkutne prolаzne miopatije i аkutnog glаukoma zatvorenog ugla. Simptomi uključuju аkutno smаnjenje oštrine vidа ili očnog bolа i obično se jаvljа u roku od sаtа do nedelje od početka terapije. Nelečeni аkutni glаukom zatvorenog ugla može dovesti do trаjnog gubitkа vidа. Primаrna terapija je ukidanje hidrohlortiаzida što je brže moguće. Potrebno je razmotriti potrebu brzog medicinskog i hirurškog tretmаna ukoliko se očni pritisаk i dаlje ne normalizuje. U fаktore rizikа zа rаzvoj аkutnog glаukoma zatvorenog ugla može spadati alergija na sulfonamide ili penicilin u anamnezi.

Litijum

Tokom istovremenog davanja litijuma i ACE inhibitora zabeležen je reverzibilni porast koncentracija litijuma u serumu. Retki slučajevi su takođe zabeleženi i sa antagonistima angiotenzin II receptora (uključujući fiksnu kombinaciju telmisartan/hidrohlortiazid). Istovremena primena litijuma i leka Telmipres Plus se ne preporučuje. Ukoliko je primena ove kombinacije neophodna, savetuje se pažljivo praćenje serumskog nivoa litijuma tokom njihove zajedničke primene.

Lekovi povezani sa gubitkom kalijuma i hipokalemijom: (npr. drugi kaliuretični diuretici, laksativi, kortikosteroidi, ACTH, amfotericin, karbenoksolon, penicilin G natrijum, salicilna kiselina i derivati).

Ako se ovi lekovi propisuju istovremeno sa lekom Telmipres Plus, savetuje se praćenje nivoa kalijuma u serumu. Ovi lekovi mogu da potenciraju uticaj hidrohlortiazida na nivo serumskog kalijuma.

Lekovi koji mogu da povećaju nivo serumskog kalijuma ili indukuju hiperkalemiju: (npr. ACE inhibitori, upotreba diuretika koji štede kalijum, suplemenata sa kalijumom, zamena za so koje sadrže kalijum, ciklosporina i drugih lekova kao npr. heparin-natrijum): Ako se ovi lekovi propisuju istovremeno kada i lek Telmipres Plus, savetuje se praćenje nivoa kalijuma u serumu. Na osnovu iskustva sa drugim lekovima koji deluju na sistem renin-angiotenzin, zajednička primena gore navedenih lekova može dovesti do povećanja vrednosti serumskog kalijuma, te se zbog toga ne preporučuje.

Lekovi na koje utiču poremećaji kalijuma u serumu

Periodično praćenje nivoa kalijuma u serumu savetuje se kada se Telmipres Plus daje sa lekovima na koje utiču promene nivoa kalijuma u serumu (npr. glikozidi digitalisa, antiaritmici) i lekovi za koje se zna da mogu da izazovu torsades de pointes (ukjučujući neke antiaritmike), i ukoliko je hipokalemija predisponirajući faktor za torsades de points.

- antiaritmici klase Ia (npr hinidin, hidrohinidin, dizopiramid)

- antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetidil, ibutilid)

- neki antipsihotici (npr. tioridazin, hlorpromazin, levomepromazin, trifluoperazin, ciamemazin, sulpirid, sultoprid, amisulprid, tiapirid, pimozid, haloperidol, droperidol)

- drugi lekovi (npr. bepridil, cisaprid, difemanil, eritromicin i.v., halofantrin, mizolastin, pentamidin, sparfloksacin, terfenadin, vinkamin i.v.)

Glikozidi digitalisa

Hipokalemija indukovana tiazidima ili hipomagnezemija favorizuju početak aritmija indukovanih digitalisom.

Digoksin

Prilikom istovremene primene digoksina i telmisartana, zabeleženo je povećanje maksimalne koncentracije digoksina u plazmi (49%) i ukupne koncentracije (20%). Prilikom započinjanja, prilagođavanja ili prekida terapije telmisartanom, potrebno je pratiti koncentraciju digoksina u plazmi radi održavanja koncentracije u terapijskom rasponu.

Drugi antihipertenzivni lekovi

Telmisartan može da poveća hipotenzivne efekte drugih antihipertenzivnih lekova.

Antidijabetični lekovi (lekovi za oralnu primenu i insulin)

Može biti potrebno podešavanje doze antidijabetičkih lekova.

Metformin

Metformin treba koristiti sa oprezom: postoji rizik od razvoja laktatne acidoze indukovane funkcionalnom bubrežnom insuficijencijom kada se daje istovremeno sa hidrohlortiazidom.

Holestiramin i holestipol (smole)
Resorpcija hidrohlortiazida je smanjena u prisustvu smola za anjonsku izmenu.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi

NSAIL (t.j. acetilsalicilna kiselina u režimu doziranja za antiinflamatorno dejstvo, inhibitori COX-2 i neselektivni NSAIL) mogu da smanje diuretična, natriuretična i antihipertenzivna dejstva tiazidnih diuretika i antihipertenzivna dejstva antagonista receptora angiotenzina II.

Kod nekih pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega (npr. dehidrirani pacijenti ili gerijatrijski pacijenti sa kompromitovanom funkcijom bubrega) istovremeno davanje antagonista receptora angiotenzina II i agenasa koji inhibiraju ciklooksigenazu može da dovede do daljeg pogoršanja bubrežne funkcije, uključujući i mogućnost nastanka akutne bubrežne insuficijencije, koja je obično reverzibilna. Prema tome, ovu kombinaciju treba koristiti oprezno, posebno kod pacijenata starijeg životnog doba. Pacijente treba primereno hidrirati, i treba razmotriti potrebu za praćenjem bubrežne funkcije po uvođenju istovremene terapije i periodično posle toga.

U jednoj studiji istovremene primene telmisartana i ramiprila zabeleženo je 2,5 puta povećanje PIK0-24 i Cmax ramiprila i ramiprilata. Klinički značaj ovog nalaza nije utvrđen.

Presorni amini (npr. noradrenalin)

Dejstvo presornih amina može biti smanjeno. Nedepolarizujući relaksansi skeletnih mišića (npr. tubokurarin)

 Hidrohlortiazid može da pojača dejstvo nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa. Lekovi u terapiji gihta (npr. probenecid, sulfinpirazon i alopurinol):
Može biti neophodno podešavanje doze urikozuričnih lekova jer hidrohlortiazid može da poveća nivo mokraćne kiseline u serumu. Povećanje doze probenecida ili sulfinpirazona može biti neophodno. Istovremeno davanje tiazida može da poveća incidenciju reakcija preosetljivosti na alopurinol.

Kalcijumove soli

Tiazidni diuretici mogu da povećaju nivo kalcijuma u serumu zbog smanjenog izlučivanja.
Ako se moraju propisati preparati kalcijuma, treba pratiti nivo kalcijuma u serumu i u skladu sa tim podesiti dozu kalcijuma.

Beta-blokatori i diazoksid

Hiperglikemijsko dejstvo beta-blokatora i diazoksida može biti pojačano tiazidima.
Antiholinergički agensi (npr. atropin, biperiden) mogu da povećaju biološku raspoloživost diuretika tiazidnog tipa tako što smanjuju gastrointestinalni motilitet i brzinu pražnjenja želuca.

Amantadin

Tiazidi mogu da povećaju rizik od neželjenih dejstava izazvanih amantadinom. Citotoksični lekovi (npr. ciklofosfamid, metotreksat)
Tiazidi mogu da smanje bubrežnu ekskreciju citotoksičnih lekova (npr. ciklofosfamida, metotreksata) i da pojačaju njihovo mijelosupresivno dejstvo.

Na osnovu njihovih farmakoloških svojstava može se očekivati da sledeći lekovi mogu da pojačaju hipotenzivno dejstvo svih antihipertenziva, uključujući i telmisartan: baklofen, amifostin.
Osim toga, ortostatska hipotenzija može biti pogoršana uzimanjem alkohola, barbiturata, narkotika ili antidepresiva.

Ne preporučuje se primena antagonista angiotenzin II receptora tokom prvog trimestra.

Primena antagonista angiotenzin II receptora kontraindikovana je tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće.

Ne postoje adekvatni podaci o upotrebi telmisartana tokom trudnoće. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost.

Epidemiološki podaci koji se odnose na rizik od teratogenosti nakon izloženosti ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće, nisu konačni; ipak, blago povećanje rizika se ne može isključiti. Kako ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku kod primene antagonista angiotenzin II receptora, sličan rizik postoji za ovu grupu lekova. Osim u slučaju kada se kontinuirana terapija antagonistima angiotenzin II receptora smatra neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na alternativnu antihipertenzivnu terapiju, koja ima utvrđen bezbednosni profil za primenu u trudnoći. Kada se trudnoća dijagnostikuje, terapiju antagonistima angiotenzin II receptora treba odmah prekinuti, i ako je potrebno, započeti alternativnu antihipertenzivnu terapiju.

 Izloženost antagonistima angiotenzin II receptora tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može izazvati fetotoksičnost u humanoj populaciji (smanjenu funkciju bubrega, oligohidramnion, retardaciju osifikacije lobanje) i neonatalnu toksičnost (renalnu insuficijenciju, hipotenziju, hiperkalijemiju)

 Ukoliko dođe do izloženosti antagonistima angiotenzin II receptora od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučno praćenje funkcije bubrega i lobanje.

Ukoliko su majke uzimale antagoniste angiotenzin II receptora, novorođenčad treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave hipotenzije.    

Postoje ograničeni podaci o upotrebi hidrohlortiazida tokom trudnoće, naročito tokom prvog trimestra. Studije na životinjama nisu pružile dovoljno podataka.

Hidrohlortiazid prolazi kroz placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva hidrohlortiazida, njegova upotreba tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće može da ugrozi feto-placentalnu perfuziju i može da prouzrokuje dejstva na fetus i novorođenče kao što su ikterus, poremećaj ravnoteže elektrolita i trombocitopenija.

Hidrohlortiazid se ne sme koristiti kod gestacionog edema, gestacione hipertenzije ili preeklampsije zbog rizika od smanjenja volumena i placentalne hipoperfuzije, bez korisnog efekta na tok bolesti.

 Hidrohlortiazid ne treba koristiti za lečenje esencijalne hipertenzije kod trudnica, osim u retkim slučajevima kada se druga terapija ne može primeniti.

Dojenje

 Budući da nema dostupnih podataka o upotrebi telmisartana u periodu dojenja, njegova primena se ne preporučuje, a prednost se daje alternativnim terapijama koje imaju bolji profil bezbednosti tokom dojenja, posebno kada se doji novorođenče ili prevremeno rođeno dete.

 Hidrohlortiazid se u malim količinama ekskretuje u mleko majke. Visoke doze tiazida koje izazivaju intenzivnu diurezu mogu da inhibiraju produkciju mleka. Upotreba hidrohlortiazida se ne preporučuje tokom perioda dojenja. Ako se hidrohlortiazid koristi tokom dojenja, trebalo bi davati najmanje moguće doze.

Fertilitet

U pretkliničkim ispitivanjima, nisu zabeleženi efekti telmisartana i hidrohlortiazida na muški i ženski fertilitet.

Prilikom upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama treba uzeti u obzir mogućnost pojave vrtoglavice ili pospanosti tokom primene antihipertenzivnih lekova kao što je Telmipres Plus.

Doziranje

Telmipres Plus treba primenjivati kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan primenom telmisartana pojedinačno. Preporučuje se individualno titriranje doze svake komponente pre nego što se pređe na fiksnu kombinaciju. Kada je klinički opravdano, može se razmotriti direktan prelazak sa monoterapije na fiksnu kombinaciju.

- Telmipres Plus, 40 mg/12,5 mg se može primeniti jednom dnevno kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan telmisartanom 40 mg
- Telmipres Plus, 80 mg/12,5 mg se može primeniti jednom dnevno kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan telmisartanom 80 mg 

Pacijenti sa bubrežnim oštećenjem

Savetuje se periodično praćenje renalne funkcije (videti poglavlje 4.4) Pacijenti sa oštećenjem jetre

Kod pacijenata sa blagom do umerenom insuficijencijom jetre, ne treba prekoračiti dnevnu dozu od jedne tablete Telmipres Plus, 40mg/12,5 mg. Telmipres Plus nije indikovan kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre. Tiazide treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre.

Stariji pacijenti

Podešavanje doze nije neophodno. Pedijatrijska populacija

Način primene

Telmipres Plus tablete se uzimaju jednom dnevno sa dovoljno vode, sa ili bez hrane.

Telmipres Plus se ne preporučuje za primenu kod dece ispod 18 godina jer ne postoje podaci o bezbednosti i efikasnosti leka Telmipres Plus u ovoj populaciji.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće zabeleženo neželjeno dejstvo je ošamućenost. Ozbiljan angioedem je zabeležen retko (≥1/10000 do<1/1000).

 Ukupna incidenca neželjenih događaja evidentirana pri primeni kombinacije telmisartan/ hidrohlortiazid je bila uporediva sa incidencom neželjenih događaja pri primeni telmisartana, na osnovu rezultata randoimizovane kontolisane kliničke studije, u koju je bilo uključeno 1471 pacijent, randomizovanih da primaju telmisartan + hidrohlortiazid (835) ili samo telmisartan (636). Nije bilo dozno zavisnih neželjenih reakcija i i nije utvrđena korelacija sa polom, starošću ili rasom pacijenata. 

Neželjene reakcije prijavljene u kliničkim studijama koje su se pojavile češće u odnosu na placebo (p≤0,05) u grupi pacijenata koje su primale kombinaciju telmisartan + hidrohlortiazid, prikazane su u nastavku, na osnovu sistematizacije prema klasama sistema organa. Neželjene reakcije za koje se zna da se javljaju sa svakom komponentom kada se daju pojedinačno, ali nisu primećene u kliničkim ispitivanjima mogu da se jave tokom terapije lekom 

Neželjene reakcije su rangirane prema učestalosti koristeći sledeću konvenciju: veoma često ≥1/10; često ≥ 1/100, < 1/10; povremeno ≥1/1000, < 1/100; retko ≥ 1/10000, < 1/1000; veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)

 Infekcije i infestacije:

Retko: bronhitis, faringitis i sinuzitis 

Imunološki poremećaji

Retko:  egzacerbacija ili aktivacija sistemskog lupusa eritematozusa ¹

 Poremećaji metabolizma ishrane

Povremeno:   hipokalemija

Retko:  hiponatremija, hiperurikemija

Psihijatrijski poremećaji:

Povremeno: anksioznost

Retko:  depresija 

Poremećaji nervnog sistema

Često: ošamućenost

Povremeno: sinkopa, parastezije

Retko:nesanica, poremećaji sna 

Poremećaji na nivou oka

Retko:poremećaj vida, zamućen vid 

Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu

Povremeno: vertigo 

Kardiološki poremećaji

Povremeno:  srčane aritmije, tahikardija 

Vaskularni poremećaji:

Povremeno: hipotenzija, ortostatska hipotenzija 

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremeno: dispneja

Retko: respiratorni distres (uključujući pneumonitis i plućni edem) 

Gastrointestinalni poremećaji

Povremeno:  dijareja, suva usta, flatulencija

Retko: abdominalni bol, konstipacija, dispepsija, povraćanje 

Hepato-bilijarni poremećaji

Retko:  abnormalna funkcija jetre/poremećaj funkcije jetre

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Retko: angioedem (sa mogućim fatalnim ishodom), eritem, pruritus, osip, pojačano znojenje, urtikarija 

Poremećaji na nivou mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

Povremeno: bol u leđima, mišićni spazam, mialgija 

Retko: artralgija, grčevi u mišićima, bol u ekstremitetima 

Poremećaji reproduktivnog sistema i na nivou dojki:

Povremeni: erektilna disfunkcija 

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Povremeno:bol u grudima

Retko: simptomi nalik influenci, bol 

Laboratorijska ispitivanja:

Povremeno: povećanje vrednosti mokraćne kiseline u krvi

Retko: povećanje vrednosti kreatinina, enzima jetre, kreatin fosfokinaze (CPK) u krvi

1* na osnovu postmarketinškog iskustva   

Neželjene reakcije ranije prijavljene tokom korišćenja jedne od komponenti pojedinačno mogu da budu potencijalne neželjene reakcije leka Telmipres Plus, čak i ukoliko nisu opservirane u kliničkim studijama sa lekom koji sadrži fiksnu kombinaciju telmisartan/hidrohlortiazid.

 Telmisartan 

Neželjene reakcije su se pojavile sa sličnom frekvencom kod pacijenata koji su primali placebo i telmisartan. 

Ukupna incidenca neželjenih reakcija prijavljenih tokom korišćenja telmisartana (41,4%) je obično bila komparativna sa placebom (43,9%) u placebo kontolisanim studijama. Sledeće neželjene reakcije navedene u nastavku su prijavljene tokom kliničkih studija kod hipertenzivnih pacijenata lečenih telmisartanom, ili kod pacijenata starijih od 50 godina sa visokim rizikom od kardiovaskularnih komplikacija.

 Infekcije i infestacije

Povremeno:  Infekcije gornjeg respiratornog trakta, infekcije urinarnog trakta, uključujući cistitis 

Retko: Sepsa, uključujući i moguć fatalni ishod

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

Povremeno:  Anemija

Retko: Eozinofilija, trombocitopenija 

Imunološki poremećaji

Retko:  Preosetljivost, anafilaktičke reakcije

 Poremećaji metabolizma i ishrane

Povremeno: Hiperkalemija 

Retko: Hipoglikemija (kod dijabetičara) 

Kardiološki poremećaji

Povremeno:  Bradikardija 

Poremećaji nervnog sistema

Retko:  Nesanica 

Respiratorni torakalni, i medijastinalni poremećaji

Povremeno:   Kašalj

Veoma retko: Intersticijalna bolest pluća

Gastro-intestinalni poremećaji

Retko:   Nelagodnost u želucu

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Retko: Ekcem, erupcije na koži izazvane lekom, erupcije na koži izazvane toksičnim destvom leka 

Poremećaji na nivou mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

Retko: Artroza, bol u tetivi

Poremećaji na nivou bubrega i urinarog sistema

Povremeno:  Oštećenje bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) 

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Povremeno:  Astenija 

Laboratorijska ispitivanja:

Retko:Smanjenje nivoa hemoglobina

Hidrohlortiazid

 Hidrohlortiazid može da prouzrokuje ili pogorša stanje hipovolemije, što može da dovede do disbalansa elektrolita.

 Neželjene reakcije nepoznate učestalosti prijavljene tokom primene hidrohlortiazida pojedinačno, uključuju: 

Infekcije i infestacije

Nepoznato: Sijaloadenitis 

Poremaćaji na nivou krvi i limfnog sistema

Nepoznato: Aplastična anemija, hemolitička anemija, depresija koštane srži, leukopenija, neutropenija, agranulocitoza, trombocitopenija

Imunološki poremećaji

Nepoznato:  Anafilaktička reakcija, preosetljivost 

Endokrinološki poremećaji

Nepoznato:  neadekvatna kontrola šećerne bolesti 

Poremećaji metabolizma i ishrane

Nepoznato: anoreksija, smanjen apetit, disbalans elektrolita, hiperholesterolemija, hiperglikemija, hipovolemija 

Psihijatrijski poremećaji

Nepoznato: Uznemirenost 

Poremećaji nervnog sistema 

Nepoznato: Ošamućenost 

Poremećaji na nivou oka

Nepoznato: Ksantopsija, akutni glaukom zatvorenog ugla 

Vaskularni poremećaji

Nepoznato: Nekrotizirajući vaskulitis 

Gastrointestinalni poremećaji

Nepoznato:  Pankreatitis, nelagodnost u želucu

Hepatobilijarni poremećaji

Nepoznato:Hepatocelularna žutica, holestatska žutica 

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Nepoznato: sindrom sličan lupusu, fotosenzitivne reakcije, kutani vaskulitis, toksična epidermalna nekroliza 

Poremećaji na nivou mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

Nepoznato:Slabost 

Poremećaji na nivou bubrega i urinarog sistema

Nepoznato: Intersticijalni nefritis, bubrežna disfunkcija, glikozurija 

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Nepoznato: Pireksija 

Laboratorijska ispitivanja:

Nepoznato: Povećanje nivoa triglicerida 

Opis pojedinih neželjenih reakcija 

Abnormalna funkcija jetre/poremećaj funkcije jetre 

Najčešći slučajevi abnormane funkcije jetre/poremećaja funkcije jetre iz postmarketinškog ispitivanja sa telmisartanom je zabeležen kod pacijenata iz Japana.Kod pacijenata iz Japana se češće javljaju takve neželjene reakcije. 

Sepsa 

U ispitivanju PRoFESS, primećena je veća incidenca sepse sa telmisartanom u poređenju sa placebom. To može biti slučajni nalaz ili može biti povezan sa mehanizmom koji trenutno nije poznat. 

Intersticijalna bolest pluća 

Slučajevi intersticijalne bolesti pluća su zabeleženi u postmarketinškom periodu, i bili su u vremenskoj povezanosti sa uzimanjem telmisartana. Međutim, uzročna veza nije ustanovljena. 

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije 

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).