Xanax

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na alprazolam, druge benzodiazepine ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka;
• ukoliko imate miasteniju gravis (bolest koju karakteriše izrazita slabost mišića i lako zamaranje);
• ukoliko imate teških problema sa disanjem (teška respiratorna insuficijencija);
• ukoliko imate teško oboljenje jetre (insuficijencija jetre);
• ukoliko imate stanje pod nazivom apnea u snu (kratkotrajni zastoj disanja tokom sna).

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete Xanax:

• ukoliko ste stariji i/ili iscrpljeni. Lekar će Vam propisati smanjenu dozu ovog leka. Benzodiazepine i slične lekove treba koristiti sa oprezom kod starijih pacijenata zbog rizika od sedacije i/ili slabosti u mišićima i kostima koji mogu izazvati padove, često sa ozbiljnim posledicama u ovoj populaciji.
• ukoliko bolujete od hroničnih disajnih problema (hronična respiratorna insuficijencija), jer primena ovog leka može pogoršati Vaše stanje.
• ukoliko bolujete od bubrežnih problema (bubrežna insuficijencija) ili blagih do umerenih problema sa jetrom (blaga do umerena insuficijencija jetre).
• ukoliko bolujete od teške depresije ili ste razmišljali o samoubistvu (odmah se obratite Vašem lekaru za pomoć i odgovarajuće lečenje). Lek Xanax, kao i drugi benzodiazepini, ne sme da se koristi kao jedini lek za lečenje anksioznosti povezane sa depresijom jer može pogoršati sklonost ka samoubistvu ili izazvati promene raspoloženja.
• ako bolujete od psihoze, ozbiljne mentalne bolesti koja izaziva promene ponašanja i otežano
• uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima. Lek Xanax se ne preporučuje u primarnoj terapiji ovog stanja.
• ukoliko ste na terapiji drugim lekovima koji deluju na moždane i mentalne funkcije, jer lek Xanax može pojačati dejstvo ovih lekova (videti deo „Drugi lekovi i Xanax”).
• ukoliko imate, ili ste u prošlosti imali problema sa zloupotrebom ili zavisnošću od alkohola, droge ili lekova, jer to može povećati rizik od zavisnosti na lek Xanax.

Oštećenje memorije
Tokom lečenja ovim lekom može doći do otežanog pamćenja događaja koji su se desili nakon uzimanja leka (anterogradne amnezije). Problemi se obično javljaju nekoliko sati nakon uzimanja leka.  Obratite se Vašem lekaru ako primetite ove simptome.

Paradoksalne reakcije
Lek Xanax može izazvati reakcije suprotne od očekivanih (paradoksalni efekti). Ovi efekti se češće javljaju kod dece i kod starijih. Ukoliko primetite ove efekte, obratite se Vašem lekaru jer se u tom slučaju terapija lekom Xanax mora prekinuti.

Razvoj tolerancije
Nakon nekoliko nedelja terapije možete primetiti smanjenu efikasnost leka Xanax.

Razvoj zavisnosti
Lek Xanax izaziva zavisnost (možete primetiti pojačanu želju za uzimanjem leka, ili fizičke simptome koji će se smanjiti ili povući samo nakon uzimanja leka). Verovatnoća da se razvije zavisnost se povećava sa povećanjem doze i dužinom trajanja terapije.

Deca i adolescenti
Bezbednost i efikasnost primene leka Xanax kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nije utvrđena. Lekar će odlučiti o primeni ovog leka kod dece i adolescenata na osnovu njihovog stanja.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Potreban je oprez kada se lek Xanax uzima istovremeno sa sledećim lekovima:

• lekovi koji deluju na moždane ili mentalne funkcije, kao što su:
• antipsihotici, lekovi za lečenje određenih mentalnih poremećaja;
• hipnotici, lekovi koji pomažu da zaspite;
• sedativi, lekovi za smirenje;
• anksiolitici, lekovi za lečenje uznemirenosti;
• antidepresivi (kao što su nefazodon, fluvoksamin, fluoksetin, imipramin i dezipramin), lekovi za terapiju depresije;
• narkotički analgetici, lekovi za lečenje bolova jakog intenziteta;
• antiepileptici, lekovi za lečenje epileptičnih napada;
• anestetici. Kada se primenjuju istovremeno sa lekom Xanax, anestetici mogu da izazovu
• foriju, sa povećanom verovatnoćom da se razvije zavisnost od leka Xanax;
• sedativni antihistaminici, lekovi za lečenje alergijskih reakcija;
• lekovi protiv bolova i kašlja na bazi opioida i njihovih derivata. Kao i lek Xanax, ovi lekovi mogu da smanje sposobnost spontanog disanja;
• lekovi za lečenje gljivičnih infekcija (npr. ketokonazol, itrakonazol, posakonazol i vorikonazol);
• cimetidin, lek protiv kiseline u želucu;
• propoksifen, lek protiv bolova;
• oralni kontraceptivi (lekovi za sprečavanje začeća);
• diltiazem, lek koji se koristi za lečenje povišenog krvnog pritiska i bolesti srca;
• lekovi za lečenje bakterijskih infekcija (npr. eritromicin, klaritromicin, telitromicin i troleandomicin);
• lekovi za lečenje HIV infekcije (inhibitori HIV proteaze, npr. ritonavir);
• digoksin (lek koji povećava snagu srčanih kontrakcija). Uzimanje leka Xanax kod starijih povećava verovatnoću od pojave toksičnih efekata digoksina.

Ne smete konzumirati alkohol dok ste na terapiji lekom Xanax, jer alkohol pojačava sedativni efekat ovog leka.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Ovaj lek se ne sme koristiti tokom trudnoće, izuzev kada kliničko stanje žene to zahteva. Vaš lekar će proceniti da li smete da uzimate lek Xanax tokom trudnoće.

Uzimanje ovog leka tokom poslednjih meseci trudnoće ili neposredno pred porođaj može izazvati sledeća neželjena dejstva kod novorođenčeta:

• slab tonus mišića, mlitavost (aksijalna hipotonija)
• otežano disanje (respiratorna slabost ili apnea) i otežano hranjenje
• sniženu telesnu temperaturu (hipotermija)
• apstinencijalne simptome

Ovi efekti su prolazni i mogu trajati od nekoliko dana do 1-3 nedelje nakon rođenja deteta.

Dojenje

Lek prolazi u majčino mleko i ne preporučuje se primena leka Xanax tokom dojenja.

Lek Xanax može da izazove pospanost, ošamućenost, pad koncentracije i mišićnu slabost, pa je veoma važno da ne upravljate vozilima i da ne rukujete mašinama tokom terapije ovim lekom. Ovi efekti mogu biti izraženiji ukoliko niste dovoljno spavali ili ukoliko ste konzumirali alkohol. 

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Terapija anksioznosti

Preporučena početna doza je 0,25 mg do 0,5 mg, tri puta dnevno.

Doza se može postepeno povećati do maksimalne dnevne doze od 4 mg, koja se uzima podeljena u više doza. Prvo se povećava večernja doza, a zatim doza koja se uzima u toku dana.

• Terapija napada panike sa agorafobijom ili bez nje

Preporučena početna doza je 0,5 mg do 1 mg neposredno pre spavanja, u toku jednog ili dva dana.Doza se može postepeno povećavati u intervalima od 3 ili 4 dana, za najviše 1 mg. Doza se prvo povećava u podne, zatim ujutro i konačno posle podne/uveče, sve dok se ne postigne režim doziranja od 3 do 4 puta dnevno.

Primena kod starijih pacijenata, pacijenata sa poremećajem funkcije jetre i bubrega i iscrpljenih pacijenata
Preporučena početna doza je 0,25 mg, 2 do 3 puta dnevno.

Trajanja terapije lekom Xanax treba da bude što je moguće kraće. Preporuka je da terapija traje najduže 8-12 nedelja u terapiji anksioznosti, odnosno najduže 8 nedelja u terapiji napada panike, uključujući i period postepenog smanjenja doze do prekida terapije. Vaš lekar će odlučiti da li treba da nastavite terapiju nakon maksimalno preporučenog perioda.

Ukoliko slučajno uzmete previše tableta, odmah se javite lekaru ili idite do najbližeg odeljenja hitne pomoći. U blagim slučajevima, simptomi predoziranja su mentalna konfuzija, pospanost, otežan govor.

U težim slučajevima, simptomi predoziranja uključuju gubitak koordinacije, slab tonus mišića, nizak krvni pritisak, teškoće u disanju, komu, smrt

Ako ste zaboravili da uzmete propisanu dozu leka, odmah uzmite propuštenu dozu, osim ako nije blizu vreme za sledeću dozu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Nemojte naglo prestajati da uzimate lek Xanax. Uvek se konsultujte sa Vašim lekarom pre nego što prestanete da uzimate lek Xanax. Prilikom prekida terapije neophodno je postepeno smanjivati dozu leka da bi se izbegli:

• apstinencijalni simptomi kao što su:

- teški simptomi: osećaj odvajanja od sebe ili ostatka sveta, utrnulost i peckanje u rukama i nogama, pojačana osetljivost na svetlost, zvuke i fizički kontakt, halucinacije, epileptični napadi, grčevi u mišićima i stomaku, povraćanje, znojenje, podrhtavanje, konvulzije;

- drugi simptomi: glavobolja, bol u mišićima, uznemirenost, napetost, nemir, konfuzija, razdražljivost,

stanje blage depresije, nesanica;

• povratni efekat sa simptomima kao što su napadi panike, uznemirenost i nesanica. Ovi simptomi su isti kao i oni zbog kojih Vam je propisan lek Xanax, a mogu se ponovo javiti sa pojačanim intenzitetom pri naglom prekidu terapije.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah se javite lekaru ako primetite bilo koji od sledećih neželjenih efekata, jer može biti neophodno da se terapija lekom Xanax prekine.

• Efekti koji su suprotni od očekivanih (paradoksalni efekti) kao što su:

- nemim

- uznemirenost

- razdražljivost

- agresivnost

- sumanute misli

- bes

- noćne more

- halucinacije (kada vidite ili čujete stvari kojih nema)

- psihoze (psihički poremećaj u kojem je izmenjen odnos sa realnošću)

- neprikladno ponašanje

• Odmah se javite lekaru ako primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava, jer oni mogu biti ozbiljni:

- otok lica, jezika i grla, što dovodi do otežanog gutanja i disanja (angioedem)
- otežano pamćenje događaja koji su se odigrali nakon uzimanja ovog leka
- pogoršanje postojeće depresije
- zavisnost 
- apstinencijalni simptomi i povratni simptomi 

Javite se lekaru ukoliko primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

• Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

- depresija
- sedacija (omamljenost)
- pospanost
- nemogućnost izvođenja preciznih i koordinisanih pokreta (ataksija)
- oštećenje pamćenja
- poremećaj govora (dizartrija)
- vrtoglavica
- glavobolja
- zatvor
- suva usta zbog smanjenog lučenja pljuvačke
- zamor
razdražljivost

• Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

- smanjenje apetita, smanjenje ili povećanje telesne mase
- zbunjenost, dezorijentacija
- promene u seksualnom nagonu (povećan ili smanjen libido), poremećaj seksualne funkcije
- anksioznost (uznemirenost)
- nesanica
- nervoza
- poremećaj ravnoteže, nekoordinisani pokreti
- poremećaj pažnje
- pospanost tokom dana
- izražena bezvoljnost (letargija)
- tremor (nevoljno drhtanje)
- zamagljen vid
- mučnina

- kožne reakcije (dermatitis)

• Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

- prekomerna fizička aktivnost i osećaj preterane sreće ili uzbuđenosti (manija)
- halucinacije
- osećaj ljutnje ili unutrašnja napetost

- gubitak pamćenja skorašnjih događaja

- mišićna slabost

- inkontinencija (nemogućnost zadržavanja) urina

- poremećaji menstrualnog ciklusa kod žena

• Nepoznata učestalost neželjenih dejstava (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

- povećane vrednosti prolaktina (hormona koji stimuliše lučenje mleka) kod žena
- blaži oblik manije
- neprijateljsko ponašanje, izmenjene misli
- agresivnost i hiperakivnost
- poremećaj nervnog sistema koji reguliše nevoljne telesne funkcije (funkcije unutrašnjih organa i žlezda)
- nevoljni pokreti mišića koji zahtevaju zauzimanje neprirodnog položaja
- problemi sa organima za varenje (želucem i crevima)
- zapaljenski procesi jetre (hepatitis)
- poremećaj funkcije jetre
- žuta prebojenost kože i sluzokože (žutica)
- kožne rakcije izazvane osetljivošću na sunčevu svetlost
- alergijska reakcija sa iznenadnim oticanjem lica, usana, jezika ili drugih delova tela (angioedem)
- zadržavanje urina (mokraće)
- otok šaka i stopala usled nakupljanja tečnosti
- povećan očni pritisak