Zenix film tableta

• Preosetljivost na linezolid ili na pomoćne supstance u preparatu.
• Linezolid je kontraindikovan kod pacijenata koji su na terapiji ili su u poslednje 2 nedelje primali preparate iz grupe inhibitora monoaminooksadaze A ili B (npr. fenelzin, izokarboksazid, selegilin, moklobemid).
• Ukoliko ne postoje uslovi za stalni medicinski nadzor i praćenje arterijskog krvnog pritiska, linezolid je kontraindikovan kod:

o pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom, feohromocitomom, karcinoidom, tireotoksikozom, bipolarnom depresijom, šizoafektivnim poremećajem ili akutnim konfuznim stanjem; 

o pacijenata koji su na terapiji lekovima kao što su: inhibitori preuzimanja serotonina , triciklični antidepresivi, agonisti serotoninskih 5-HT1 receptora (triptani), direktni i indirektni simpatikomimetici (uključujući adrenergičke bronhodilatatore, pseudoefedrin i fenilpropanolamin), vazokonstriktori (npr. adrenalin, noradrenalin), dopaminergici (npr. dopamin, dobutamin), petidin ili buspiron.

Imajući u vidu da su studije na životinjama pokazale da se linezolid izlučuje u majčino mleko, dojenje treba da se prekine pre početka lečenja linezolidom i da se ne započinje sve dok terapija linezolidom traje.

Mijelosupresija (uključujući anemiju, leukopeniju, pancitopeniju i trombocitopeniju) je prijavljena kod pacijenata koji su primali linezolid. U slučajevima sa poznatim ishodom, hematološki parametri su se nakon prestanka davanja linezolida vratili na vrednosti pre početka terapije. Izgleda da se rizik od mijelosupresije povećava sa dužinom trajanja terapije. Stariji pacijenti na terapiji linezolidom mogu imati veći rizik od nastanka krvnih diskrazija u odnosu na mlađe pacijente. Trombocitopenija se češće javlja kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom bez obzira na to da li su na dijalizi ili ne. Zbog toga je potrebno striktno praćenje krvne slike kod pacijenata koji: imaju anemiju, granulocitopeniju ili trombocitopeniju; istovremeno primaju lekove koji mogu smanjiti nivo hemoglobina ili vrednosti parametara krvne slike ili negativno uticati na broj ili funkciju trombocita; imaju tešku bubrežnu insuficijenciju; primaju terapiju duže od 10 - 14 dana. Kod ovih pacijenata linezolid treba da se primenjuje samo ukoliko postoje uslovi za redovno praćenje kompletne krvne slike.

Ukoliko tokom terapije linezolidom dođe do pojave značajne mijelosupresije, terapiju treba obustaviti, sem u situacijama kada se proceni da je terapija linezolidom neophodna, kada je potrebno redovno praćenje kompletne krvne slike i primena odgovarajuće terapije.

Preporučuje se da se kompletna krvna slika (vrednosti hemoglobina, trombociti i diferencijalna leukocitarna formula) prati jednom nedeljno kod pacijenata na terapiji linezolidom bez obzira na početne hematološke parametre.

U ispitivanjima u okviru tzv. "Programa primene leka iz milosrđa" (Compassionate use of medicinal products) primećeno je da se ozbiljna anemija češće javljala kod pacijenata koji su primali linezolid duže od maksimalno preporučenih 28 dana. Ovim pacijentima je češće bila potrebna transfuzija krvi. Slučajevi anemije u kojima je bila neophodna transfuzija krvi su prijavljeni post-marketinški, pri čemu je većina slučajeva bila kod pacijenata koji su primali linezolid duže od 28 dana.

Slučajevi sideroblastne anemije su takođe prijavljeni post-marketinški. Kada je vreme početka bilo poznato, većina pacijenata je primala linezolid duže od 28 dana. Većina pacijenata se delimično ili potpuno oporavila po prestanku uzimanja linezolida, sa ili bez terapije anemije.

Promene u mortalitetu u kliničkim studijama na pacijentima sa gram-pozitivnim intravaskularnim infekcijama usled primene katetera

Kod pacijenata koji su primali linezolid zabeležena je veća smrtnost u odnosu na pacijente koji su primali vankomicin/dikloksacilin/oksacilin, u otvorenom ispitivanju na teško bolesnim pacijentima sa intravaskularnim infekcijama nastalih usled primene katetera [78/363 (21,5%) prema 58/363 (16,0%)]. Glavni faktor koji je uticao na stopu mortaliteta je bio pojava infekcije gram-pozitivnim uzročnicima na početku studije. Stopa mortaliteta je bila slična kod pacijenata sa infekcijama izazvanim isključivo gram-pozitivnim organizmima (odnos verovatnoće 0,96; 95% interval pouzdanosti: 0,58 – 1,59) ali je bila značajno veća (p=0,0162) u grupi na linezolidu i prisutnim nekim drugim uzročnikom ili i bez njega na početku (odnos 2,48; 95% interval pouzdanosti: 1,38 - 4,46). Najveća razlika se javila za vreme terapije i 7 dana po prestanku terapije. Više pacijenata u grupi koja je primala linezolid se inficiralo gram-negativnim patogenima za vreme studije i umrlo od infekcija izazvanih gram-negativnim uzročnicima i polimikrobnim infekcijama. Prema tome, primena linezolida u lečenju komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva izazvanih dokazanom ili suspektnom mešovitom bakterijskom infekcijom opravdana je samo onda, kada nisu raspoložive druge terapijske mogućnosti. U ovim okolnostima potrebno je istovremeno započeti terapiju protiv gram-negativnih organizama.

Dijareja uzrokovana antibioticima i kolitis
Pseudomembranozni kolitis je opisan kod primene gotovo svih antibakterijskih agenasa, uključujući linezolid. Prema tome, važno je razmotriti tu dijagnozu kod pacijenata koji imaju dijareju posle primene bilo kog antibiotika. U slučajevima suspektnog ili potvrđenog kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, sa primenom linezolida treba prestati. Potrebno je primeniti odgovarajuće mere zbrinjavanja.

Dijareja i kolitis koji su povezani sa primenom antibiotika, uključujući pseudo-membranozni kolitis i dijareju izazvanu Clostridium difficile, su prijavljeni pri primeni skoro svih antibiotika uključujući linezolid i mogu varirati od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Prema tome, važno je uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata koji dobiju ozbiljnu dijareju za vreme ili po primeni linezolida. Ukoliko su dijareja ili kolitis suspektno ili utvđeno povezani sa primenom antibiotika, terapiju antibiotikom, uključujući linezolid, treba prekinuti i odgovarajuće terapijske mere započeti odmah. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku su kontraindikovani u ovoj situaciji.

Laktatna acidoza
Prijavljena je pojava laktatne acidoze tokom primene linezolida. Ukoliko se tokom terapije linezolidom pojave bilo koji znaci i simptomi metaboličke acidoze (rekurentna mučnina i povraćanje, bol u abdomenu, nizak nivo bikarbonata i hiperventilacija), neophodna je stalna kontrola zdravstvenog stanja pacijenta.
Ukoliko dođe do ove pojave, neophodna je procena odnosa koristi i rizika dalje primene linezolida.

Mitohondrijalna disfunkcija
Linezolid inhibira mitohondrijalnu sintezu proteina. Neželjeni događaji kao što su laktatna acidoza, anemija i neuropatija (optička i periferna), se mogu javiti kao rezultat ove inhibicije; ovi događaji su češći kada se lek primenjuje duže od 28 dana.

Serotoninski sindrom 
Postoje spontane prijave serotoninskog sindroma udruženog sa istovremenom primenom linezolida i serotoninskih lekova,
uključujući antidepresive kao što su selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI). Zbog toga je istovremena prijava
linezolida i serotonergičkih lekova kontraindikovana (videti 4.3) izuzev kada je njihova istovremena primena neophodna.
U tim slučajevima pacijente treba pažljivo pratiti zbog znakova i simptoma serotoninskog sindroma kao što su kognitivna
disfunkcija, hiperpireksija, hiperrefleksija i diskoordinacija. Ukoliko se znaci ili simptomi jave lekar treba da razmotri
prekid jednog ili oba leka; ukoliko se serotonergički lek ukine, mogu se javiti simptomi obustave primene leka.

Periferna i optička neuropatija
Kod nekih pacijenata na terapiji linezolidom prijavljena je pojava periferne neuropatije i neuropatije optičkog nerva, koja
je u nekim slučajevima progredirala do gubitka vida. Uglavnom su ovi pacijenti bili lečeni linezolidom duže od 28 dana.
Pacijente treba upozoriti da prijave svaki simptom poremećaja vida kao što su: promena oštrine vida, promena percepcije
boja, zamagljen vid ili ispadi u vidnom polju. Ukoliko dođe do poremećaja vida, potrebna je hitna procena zdravstvenog
stanja pacijenta uz konsultaciju sa oftalmologom, ukoliko je neophodno. Kod pacijenata koji primaju linezolid duže od 28
dana treba redovno pratiti funkciju vida. Ukoliko dođe do pojave periferne ili optičke neuropatije, treba proceniti potrebu
za produženjem terapije u odnosu na potencijalne rizike.
Postoji povećan rizik od nastanka neuropatije kada se linezolid primenjuje kod pacijenata koji istovremeno uzimaju ili su
nedavno uzimali neki lek antituberkulotik.

Konvulzije
Prijavljena je pojava konvulzija kod pacijenata na terapiji linezolidom. U većini slučajeva u pitanju su bili pacijenti koji su
ranije imali napade ili koji imaju faktore rizika za njihov nastanak. Potrebno je uzeti detaljnu anamnezu o prethodnoj pojavi konvulzija.

Inhibitori monoaminooksidaze
Linezolid je reverzibilan, neselektivni inhibitor monoaminoksidaze (MAO), međutim, doze koje se koriste za antibakterijsku terapiju ne izazivaju antidepresivni efekat. Postoji ograničeni broj podataka o bezbednosti primene linezolida kod pacijenata sa oboljenjima i/ili istovremenom terapijom koji mogu dovesti do rizika od MAO inhibicije. Zato se primena linezolida ne preporučuje u ovim slučajevima, ukoliko ne postoje uslovi za stalni medicinski nadzor i praćenje zdravstvenog stanja pacijenta.

Superinfekcija
Efekti terapije linezolidom na normalnu bakterijsku floru nisu procenjivani tokom kliničkih ispitivanja.
Primena antibiotika može ponekad da izazove prekomerni rast neosetljivih mikroorganizama. U kliničkim ispitivanjima kandidijaza je bila prisutna kod oko 3% pacijenata koji su primali preporučene doze linezolida. Ukoliko dođe do pojave superinfekcije tokom lečenja linezolidom, potrebno je primeniti odgovarajuće terapijske mere.

Posebne populacije
Poseban oprez prilikom primene linezolida je potreban kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom. Primena linezolida kod ovih pacijenata je opravdana samo u slučajevima kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika Preporučuje se da se linezolid primenjuje kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre samo u situacijama kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika. 

Poremećaj fertiliteta
Linezolid reverzibilno smanjuje fertilitet i dovodi do pojave abnormalnog oblika spermatozoida kod odraslih mužjaka pacova pri doznim nivoima približno istim onim koji se primenjuju kod ljudi; mogući efekti linezolida na humani muški reproduktivni sistem nisu poznati (videti 5.3).

Klinička ispitivanja
Bezbednost i efikasnost primene linezolida u slučaju primene duže od 28 dana nije utvrđena.
Kontrolisana klinička ispitivanja nisu uključila pacijente sa dijabetskim stopalom, dekubitusom ili ishemijskim lezijama, teškim opekotinama ili gangrenom. Prema tome, iskustvo o primeni linezolida u terapiji ovih stanja je ograničeno.
Lek Zenix film tablete kao pomoćne materije sadrže azo boje, koje mogu izazvati alergijske reakcije.

Inhibitori monoaminooksidaze
Linezolid je reverzibilni, neselektivni inhibitor monoaminoksidaze (MAO). Postoji vrlo ograničen broj podataka iz studija interakcija o bezbednosti linezolida kada se primenjuje pacijentima koji uzimaju istovremenu medikaciju koja bi mogla da ih dovede do rizika od MAO inhibicije. Prema tome, linezolid se ne preporučuje za primenu u ovim okolnostima osim ukoliko nije moguć strogi nadzor i praćenje pacijenta.

Potencijalne interakcije koje mogu dovesti do porasta krvnog pritiska
Kod normotenzivnih zdravih dobrovoljaca linezolid je izazvao veći porast krvnog pritiska nakon primene pseudoefedrina i fenilpropanolamin hidrohlorida. Istovremena primena linezolida sa ovim lekovima je izazvala veći porast sistolnog krvnog pritiska (za 30 - 40 mmHg), u poređenju sa porastom sistolnog krvnog pritiska nakon pojedinačne primene linezolida (za 11 - 15 mmHg), pseudoefedrina ili fenilpropanolamina (za 14 - 18 mmHg) i placeba (za 8 - 11 mmHg). Slične studije nisu sprovedene na hipertenzivnim pacijentima. Preporučuje se pažljivo titriranje doza lekova sa vazokonstriktornim dejstvom, uključujući i dopaminergičke lekove, ukoliko se primenjuju istovremeno sa linezolidom.

Potencijalne serotonergičke interakcije
Ispitivana je potencijalna interakcija sa dekstrometorfanom kod zdravih dobrovoljaca. Ispitanici su primali dekstrometorfan
(dve doze od 20 mg u razmaku od 4 sata) sa i bez primene linezolida. Nije zapažena pojava serotoninskog sindroma (konfuzija, delirijum, nemir, tremor, naleti crvenila, dijaforeza, hiperpireksija) kod ispitanika koji su primali dekstrometorfan i linezolid istovremeno. Post-marketinško praćenje: prijavljen je jedan slučaj pojave simptoma sličnih serotoninskoj reakciji kod pacijenta koji je primao linezolid i dekstrametorfan. Simptomi su se povukli nakon prekida primene oba leka.

Tokom kliničke primene linezolida sa serotonergičkim lekovima, uključujući antidepresivne lekove kao što su inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), prijavljeni su slučajevi serotoninskog sindroma. Prema tome, dok je istovremena primena kontraindikovana, tretman pacijenata kod kojih je neophodna primena linezolida i serotonergičkih lekova je opisan u delu  Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Primena sa hranom bogatom tiraminom
Nije primećena značajna promena krvnog pritiska kod pacijenata koji su primali linezolid i manje od 100 mg tiramina istovremeno. Preporučuje se izbegavanje unosa velike količina namirnica sa visokim sadržajem tiramina (npr. tvrdi sir, ekstrakt kvasca, nedestilovana alkoholna pića i fermentisani proizvodi od sojinog zrna, kao što je soja sos).

Lekovi koji se metabolišu putem citohroma P450
Linezolid se ne metaboliše preko enzimskog sistema citohroma P450 (CYP) i ne inhibira nijednu klinički značajnu CYP izoformu kod ljudi (1A2, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1, 3A4). Isto tako, linezolid ne indukuje P450 izoenzime kod pacova. Samim tim, ne očekuje se pojava interakcija vezanih za CYP 450 tokom primene linezolida.

Rifampicin
Efekat rifampicina na farmakokinetiku linezolida je ispitivan kod 16 zdravih odraslih muških dobrovoljaca koji su primali linezolid 600 mg dva puta na dan tokom 2,5 dana sa i bez rifampicina 600 mg jednom dnevno tokom 8 dana. Rifampicin je snizio vrednosti Cmax i AUC linezolida do srednjih vrednosti od 21% (90% interval pouzdanosti, 15,27) odnosno 32% (90% interval pouzdanosti, 27, 37) respektivno. Mehanizam ove interakcije i njen klinički značaj je nepoznat.

Varfarin
Ukoliko se pacijentu na terapiji linezolidom (nakon postignutog ravnotežnog stanja) uvede varfarin, dolazi do smanjenja prosečnog maksimalnog INR za 10% i smanjenja AUC INR za 5%. Ne postoji dovoljan broj podataka o istovremenoj primeni varfarina i linezolida, da bi se procenio klinički značaj ovih nalaza.

Primena sa hranom bogatom tiraminom
Pacijente treba savetovati da ne konzumiraju veće količine hrane koja sadrži veliku količinu tiramina.

Ne postoji dovoljan broj podataka o primeni linezolida kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost linezolida (videti 5.3). Potencijalni rizik za ljude postoji.
Linezolid ne treba primenjivati u trudnoći, osim kada je njegova primena neophodna, odnosno kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika.

Podaci iz studija sprovedenih na životinjama pokazuju da se linezolid i njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko i u skladu s tim dojenje treba prekinuti pre početka lečenja linezolidom i ne započinjati sve dok terapija linezolidom traje.

Pacijente treba upozoriti o mogućoj vrtoglavici ili simptomima poremećaja oštrine vida (kao što je opisano u delovima pri primeni linezolida i i treba ih savetovati da ne upravljaju motornim vozilom i rukuju mašinama ukoliko se ovi simptomi jave.

Zenix, film tablete se primenjuju peroralno i mogu da se koriste u inicijalnoj terapiji. Pacijenti kod kojih je lečenje započeto parenteralnim oblikom mogu da se prevedu na oralni oblik preparata Zenix, kada je to klinički indikovano. U tom slučaju, nije potrebno prilagođavanje doze, jer je bioraspoloživost oralnog oblika linezolida skoro 100%.

Preporučeno doziranje i trajanje terapije kod odraslih
Trajanje terapije zavisi od vrste uzročnika, lokalizacije, težine infekcije i kliničkog odgovora pacijenta na terapiju.
Sledeće preporuke o dužini terapije odražavaju one primenjene tokom kliničkih ispitivanja. Kraći terapijski periodi mogu biti pogodni za neke vrste infekcija ali oni nisu bili procenjivani tokom kliničkih ispitivanja. Maksimalno trajanje lečenja iznosi 28 dana. Bezbednost i efikasnost primene linezolida duže od 28 dana nije utvrđena.

Kod infekcija praćenih bakterijemijom nije potrebno povećanje doze ili produženje terapije linezolidom.
Preporučene doze i trajanje terapije preparatom Zenix, film tablete, prikazane su u Tabeli 1.

Tabela 1. Doziranje i trajanje terapije preparatom Zenix, film tablete.
Infekcija Doza Trajanje terapije
Nozokomijalna pneumonija 600 mg, dva puta dnevno 10 - 14 dana
Vanbolnička pneumonija 600 mg, dva puta dnevno 10 - 14 dana
Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva 600 mg, dva puta dnevno 10 - 14 dana

Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze.

Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom
Nije potrebno prilagođavanje doze.

Pacijenti sa teškom bubrežnom insuficijencijom (klirens kreatinina ≤ 30 ml/min):
Nije potrebno prilagođavanje doze. Imajući u vidu da nije poznat klinički značaj veće izloženosti (do 10 puta veće) dva primarna metabolita linezolida kod ovih pacijenata, preporučuje se primena linezolida sa posebnim oprezom kod ovih pacijenata i samo u slučajevima kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika.
Imajući u vidu da se hemodijalizom u trajanju od 3 sata može odstraniti oko 30% primenjene doze linezolida, preporučuje se da se kod pacijenata na dijalizi linezolid primenjuje nakon dijalizne procedure.
Određena količina primarnih metabolita linezolida se takođe uklanja hemodijalizom, ali je njihova koncentracija i dalje značajno veća nakon dijalize nego kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom ili blagom do umerenom bubrežnom insuficijencijom.
Prema tome linezolid treba da se primenjuje uz poseban oprez kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom koji su na dijalizi i samo u situacijama kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika.
Za sada ne postoji iskustvo u primeni linezolida kod pacijenata na kontinuiranoj ambulantnoj peritoneumskoj dijalizi (CAPD) i kod pacijenata kod kojih se koriste druge metode lečenja bubrežne insuficijencije (osim hemodijalize). 

Pacijenti sa insuficijencijom jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze. Međutim, postoji ograničen broj podataka o primeni linezolida kod pacijenata sa insuficijencijom jetre, te se njegova primena preporučuje samo onda kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika. 

Način primene
Oralna primena.

Preporučeno doziranje oralnim putem je dva puta na dan. Hrana ne utiče na uzimanje leka.

Primena kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina
Ne postoji dovoljan broj raspoloživih podaka o bezbednosti i efikasnosti primene linezolida kod dece i adolescenata (< 18 godina) kako bi se ustanovile preporuke o doziranju. Prema tome, dok novi podaci ne budu raspoloživi ne preporučuje se primena linezolida u ovoj starosnoj grupi.

Nije poznat specifični antidot za lečenje predoziranja linezolidom.
Do sada nisu prijavljeni slučajevi predoziranja linezolidom. Međutim, ukoliko do predoziranja dođe, preporučuje se primena suportivnih mera i održavanje glomerularne filtracije. Oko 30% doze se uklanja iz cirkulacije tokom hemodijalize u trajanju od 3 sata, ali ne postoje podaci o uklanjanju linezolida iz cirkulacije putem peritoneumske dijalize ili hemoperfuzije. Određena količina primarnih metabolita linezolida se takođe otklanja iz cirkulacije hemodijalizom. Znaci toksičnosti kod pacova, nakon primene doze od 3000 mg/kg/dan, bili su smanjenje aktivnosti i ataksija. Kod pasa, nakon primene doze od 2000 mg/kg/dan, došlo je do pojave povraćanja i tremora. 

U donjoj tabeli su navedene neželjene reakcije koje su se javile učestalošću ≥ 0,1% ili su procenjene kao ozbiljne u kliničkim studijama koje su uključile više od 2000 odraslih pacijenata koji su dobijali preporučene doze linezolida i do 28 dana.

Približno 22% pacijenata je imalo neželjene reakcije; najčešće prijavljene su bile glavobolja (2,1%), dijareja (4,2%), mučnina (3,3%) i kandidijaza (posebno oralna – 0,8% i vaginalna kandidijaza – 1,1%, videti tabelu niže).

Najčešće prijavljeni neželjeni događaji u vezi sa primenom leka, koji su vodili prekidu terapije su bili glavobolja, dijareja,
mučnina i povračanje. Oko 3% pacijenata je prekinulo terapiju zato što su imali pojavu neželjenih događaja vezanih sa primenom leka.
Druge neželjene reakcije prijavljene tokom post-marketinškog praćenja su uključene u tabeli pod učestalošću – nije poznato, s obzirom da se aktuelna učestalost ne može proceniti iz dostupnih podataka.

Neželjena dejstva navedena su u daljem tekstu po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost javljanja je definisana kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 i < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 i < 1/100), retko (≥ 1/10.000 i < 1/1000), veoma retko (< 1/10.000) uključujući i izolovane slučajeve. U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena po opadajućoj ozbiljnosti.

Organski sistem: 
Infekcije i infestacije: 
kandidijaza (uglavnom oralna i vaginalna) i gljivične infekcije - Često 
vaginitis - Povremeno
kolitis povezan sa primenom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis - Frekvencija nepoznata (ne može se proceniti iz
raspoloživih podataka)

Poremećaji krvotoka i limfnog sistema:
leukopenija*, neutropenija, trombocitopenija*, eozinofilija - Povremeno
mijelosupresija*, pancitopenija*, anemija*,sideroblastna anemija* - Frekvencija nepoznata (ne može se proceniti iz
raspoloživih podataka)

Poremećaji imunog sistema:
anafilaksa - Frekvencija nepoznata (ne može se proceniti iz raspoloživih podataka)

Poremećaji metabolizma i ishrane: 
laktatna acidoza*, hiponatremija - Frekvencija nepoznata (ne može se proceniti iz raspoloživih podataka)

Psihijatrijski poremećaji:
insomnija - Povremeno

Poremećaji nervnog sistema:
glavobolja, poremećaj ukusa (metalni ukus) - Često 
vrtoglavica, hipoestezija, parestezija - Povremeno 
serotoninski sindrom**, konvulzije*, periferna neuropatija* - Frekvencija nepoznata (ne može se proceniti iz raspoloživih podataka)

Poremećaji funkcije oka:
nejasno viđenje* - Povremeno 
optička neuropatija*, optički neuritis* gubitak vida*, promene oštrine vida*, promene kolornog vida*, ispadi u vidnom polju* - Frekvencija nepoznata (ne može se proceniti iz raspoloživih podataka)

Poremećaji uha i labirinta:
tinitus - Povremeno

Poremećaji na srcu:
aritmije (tahikardija) - Retko 

Vaskularni poremećaji: 
hipertenzija, flebitis, tromboflebitis - Povremeno
prolazni ishemični atak - Retko 

Gastrointestinalni poremećaji:
dijareja,mučnina, povraćanje - Često 
pankreatitis, gastritis, lokalizovan ili opšti abdominalni bol, konstipacija, suva usta, dispepsija, glositis, retka stolica, stomatitis, poremećaji boje i izgleda jezika - Povremeno

Hepato-bilijarni poremećaji:
promene funkcionalnih testova jetre, povećan AST, ALT ili alkalna fosfataza - Često
povećan ukupni bilirubin - Povremeno

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:
urtikarija, dermatitis, dijaforeza, pruritus, raš - Povremeno
bulozni poremećaji (Stivens-Džonson sindrom), toksična epidermalna nekroliza, angioedem, alopecija - Frekvencija nepoznata (ne može se proceniti iz raspoloživih podataka)

Urinarni i bubrežni poremećaji:
povećan azot u krvi - Često
poliurija, povećan kreatinin - Povremeno
bubrežna insuficijencija - Retko 

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:
vulvovaginalni poremećaji
 - Povremeno

Opšti poremećaji i promene na mestu aplikacije:
drhtavica, groznica, malaksalost, žeđ, lokalizovan bol
 - Povremeno

Ispitivanja: 
Biohemija: povećanje LDH, kreatin kinaze, lipaza, amilaza ili glukoze.Smanjenje ukupnih proteina, albumina, natrijuma ili kalcijuma. Povećanje ili smanjenje kalijuma ili bikarbonata. Hematologija: povećanje broja neutrofila ili eozinofila. Smanjenje hemoglobina, hematokrita ili broja eritrocita. Povećanje ili smanjenje broja trombocita ili leukocita - Često

Biohemija: povećan natrijum ili kalcijum. Smanjenje glukoze. Povećanje ili smanjenje hlorida. Hematologija: povećanje broja retikulocita, smanjenje broja neutrofila. - Povremeno

*videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
**videti delove  Kontraindikacije i  Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija
Sledeće neželjene reakcije na linezolid su procenjene kao ozbiljne u retkim slučajevima: lokalizovani abdominalni bol, prolazni ishemični ataci i hipertenzija.
U kontrolisanim kliničkim studijama u kojima je linezolid primenjivan do 28 dana, manje od 0,1% pacijenata je prijavilo anemiju. Kod pacijenata sa po život ugrožavajućim infekcijama i sa već postojećim oboljenjima, procenat pacijenata koji su razvili anemiju pri primeni linezolida u trajanju od 28 dana je bio 2,5% (33/1326) u poređenju sa 12,3% (53/430) pri primeni dužoj od 28 dana. Procenat slučajeva pacijenata koji su prijavili lekom uzrokovanu ozbiljnu anemiju koja je zahtevala transfuziju krvi je bio 9% (3/33) kod pacijenata tretiranih ≤28 dana i 15% (8/53) kod onih tretiranih duže od 28 dana.
Podaci o bezbednosti terapije iz kliničkih studija na osnovu više od 500 pedijatrijskih pacijenata (uzrasta do 17 godina) ne ukazuju da se bezbednosni profil linezolida za pedijatrijske pacijente razlikuje u odnosu na odrasle pacijente.