Doxazin

Lek Doxazin je kontraindikovan kod:

• pacijenata sa poznatom preosetljivošću na aktivnu supstancu doksazosin ili ostale hinazoline (kao što su prazosin, terazosin) ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka .
• pacijenata sa ortostatskom hipotenzijom u anamnezi
• pacijenata sa benignom hiperplazijom prostate i istovremenom kongestijom gornjeg urinarnog trakta, hroničnom infekcijom urinarnog trakta ili kamenjem u mokraćnoj bešici
• tokom perioda laktacije (samo za indikaciju hipertenzija)
• pacijenata sa hipotenzijom (samo za indikaciju benigna hiperplazija prostate)

  Doksazosin je kontraindikovan kao monoterapija kod pacijenata sa prelivnom urinarnom inkontinencijom ili anurijom sa ili bez progresivne bubrežne insuficijencije.

Posturalna hipotenzija / sinkopa: Početak terapije – U vezi sa osnovnim farmakodinamskim dejstvom doksazosina (blokada alfa- adrenergičkih receptora), kod pacijenata se može javiti posturalna hipotenzija koja se manifestovala vrtoglavicom i slabošću, ili u retkim slučajevima gubitkom svesti (sinkopa), naročito pri otpočinjanju terapije . Zbog toga je potrebno pratiti krvni pritisak na početku terapije, da bi se smanjio potencijal posturalnih efekata.

Pri otpočinjanju lečenja bilo kojim efektivnim alfa-blokatorom, pacijenta treba posavetovati kako da izbegne simptome koji su posledica posturalne hipotenzije i koje bi mere trebalo preduzeti ukoliko se oni jave.

Pacijenta bi trebalo upozoriti da izbegava situacije koje bi mogle da dovedu do povreda, ukoliko bi se vrtoglavica ili slabost javili u toku otpočinjanja terapije lekom Doxazin.

Pacijenti sa akutnim srčanim stanjima:

Kao i kod drugih vazodilatatornih antihipertenziva, poželjno je savetovati oprez ukoliko se doksazosin primenjuje kod pacijenata sa nekim od sledećih akutnih srčanih stanja:

• plućni edem kao posledica aortne ili mitralne stenoze
• srčana insuficijencija sa velikim udarnim volumenom
• desnostrana srčana insuficijencija usled plućne embolije ili perikardijalnog izliva
• insuficijencija leve komore sa niskim pritiskom punjenja.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre:

Kao što je slučaj i sa bilo kojim drugim lekom koji se u potpunosti metaboliše u jetri, lek Doxazin bi trebalo uz oprez primenjivati kod pacijenata sa utvrđenim poremećajem funkcije jetre . Upotreba ovog leka se ne preporučuje kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre, zbog nedostatka kliničkog iskustva kod ove populacije pacijenata.

Primena sa inhibitorima fosfodiesteraze-5 (PDE-5):

Istovremena primena nekog alfa-blokatora i PDE-5 inhibitora (npr. sildenafil, tadalafil i vardenafil) mora se sprovoditi uz oprez, jer oba leka imaju vazodilatatorno dejstvo što bi moglo dovesti do pojave simptomatske hipotenzije kod nekih pacijenata. Da bi se smanjio rizik od ortostatske hipotenzije, preporučuje se da se terapija PDE-5 inhibitorima započne samo kod hemodinamski stabilizovanih pacijenata na terapiji alfa- blokatorima. Takođe, preporučuje se da se terapija PDE-5 inhibitorima započne sa najmanjom mogućom dozom, uz vremenski razmak od 6 sati od primene doksazosina.

Nisu sprovedene studije sa formulacijama doksazosina sa produženim oslobađanjem.

Pacijenti koji se podvrgavaju operaciji katarakte:

Kod nekih pacijenata u toku operacije katarakte, a koji primaju ili su ranije primali tamsulosin, može doći do pojave intraoperativnog „floppy iris” sindroma (engl. Intraoperative Floppy Iris Syndrome, IFIS), koji predstavlja varijantu sindroma male pupile. Izolovani slučajevi su zabeleženi i sa drugim alfa-1-blokatorima, tako da se mogućnost klasnog efekta ne može isključiti. Imajući u vidu da IFIS povećava verovatnoću nastanka proceduralnih komplikacija tokom operacije katarakte, hirurg oftalmolog treba da bude unapred obavešten ukoliko je pacijent ranije uzimao ili je trenutno na terapiji alfa-1-blokatorima.

Prijapizam:

U postmarketnškom praćenju zabeležena je pojava produžene erekcije i prijapizma prilikom primene alfa-1- blokatora uključujući i doksazosin. Ukoliko se pripaizam ne leči odmah, može doći do oštećenja tkiva penisa i trajnog gubitka potencije. Stoga je neophodno da se pacijent odmah obrati svom lekaru za pomoć.

Skrining za kancer prostate:

Karcinom prostate može prouzrokovati mnoge simptome povezane sa BPH, a takođe ova dva oboljenja mogu da se jave istovremeno. Zbog toga treba isključiti postojanje karcinoma prostate pre započinjanja terapije simptoma BHP doksazosinom.

Lek Doxazin sadrži laktozu.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Inhibitori fosfodiesteraze-5 (npr. sildenafil, tadalafil, vardenafil):

Istovremena primena doksazosina sa inhibitorom PDE-5 može dovesti do simptomatske hipotenzije kod nekih pacijenata . Nisu sprovedene studije sa formulacijama doksazosina sa produženim oslobađanjem.

Doksazosin se u velikoj meri vezuje za proteine plazme (98%). In vitro podaci sa humanom plazmom ukazuju da doksazosin nema uticaj na frakciju vezanu za proteine plazme ispitivanih lekova (digoksin, fenitoin, varfarin ili indometacin).

Doksazosin u kliničkoj praksi nije pokazivao bilo kakve neželjene interakcije sa tiazidnim diureticima, furosemidom, beta-blokatorima, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, antibioticima, oralnim hipoglikemicima, urikozuricima ili antikoagulansima. Međutim, nema podataka iz formalnih studija interakcija između lekova.

Doksazosin potencira hipotenzivne efekte drugih alfa-blokatora i drugih antihipertenziva.

U otvorenom, randomizovanom, placebo-kontrolisanom ispitivanju kod 22 zdrava ispitanika muškog pola, primena pojedinačne doze doksazosina od 1 mg prvog dana u okviru četvorodnevnog režima primene cimetidina oralnim putem (400 mg dva puta dnevno) dovela je do 10% povećanja srednje vrednosti parametra PIK doksazosina, bez statistički značajnih promena srednje vrednosti Cmax i srednje vrednosti poluvremena eliminacije doksazosina. Povećanje srednje vrednosti PIK od 10% za doksazosin primenjen istovremeno sa cimetidinom nalazi se u okvirima interindividualne varijabilnosti (27%) srednjih vrednosti PIK-a doksazosina primenjenog uz placebo.

Hipertenzija: Trudnoća

Nema adekvatnih, dobro kontrolisanih studija kod trudnica, i nije utvrđena bezbednost primene doksazosina u periodu trudnoće. Stoga, lek Doxazin može da se primeni u periodu trudnoće samo kada na osnovu pažljive procene lekara potencijalna korist za majku prevazilazi moguće rizike po fetus. Iako u ispitivanjima na životinjama nisu uočena teratogena dejstva, uočeno je smanjeno preživljavanje fetusa kod životinja kada su primenjivane izuzetno visoke doze leka . Te doze su bile približno 300 puta veće od maksimalne preporučene doze za ljude.

Dojenje

Primena leka Doxazin tokom laktacije je kontraindikovana. Ispitivanja izvršena na životinjama su pokazala da se doksazosin akumulira u majčinom mleku pacova, dok kod ljudi nema podataka o ekskreciji leka u majčino mleko. Klinička bezbednost doksazosina za vreme laktacije nije utvrđena, te je stoga primena doksazosina kontraindikovana kod majki koje doje.

Alternativno, ukoliko je terapija doksazosinom neophodna, dojenje treba prekinuti .

Benigna hiperplazija prostate:

Nije primenljivo.

Sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama može biti smanjena, naročito na početku terapije.

Lek Doxazin se koristi po šemi jednokratne dnevne primene i može se uzimati ujutru ili uveče.

Hipertenzija:

Preporučuje se da se lečenje otpočne sa 1 mg doksazosina koji se daje jednom dnevno u toku jedne ili dve nedelje, da bi se na taj način smanjio potencijal za nastanak posturalne hipotenzije i/ili sinkope. Doza se zatim može povećati na 2 mg jednom dnevno u toku naredne jedne ili dve nedelje, a zatim, ukoliko je potrebno, do 4 mg. Za najveći broj pacijenata koji postižu odgovor na terapiju lekom Doxazin optimalna doza će biti 4 mg ili manje. Doza se može dalje povećavati ukoliko je neophodno do 8 mg ili do maksimalne preporučene doze od 16 mg.

Benigna hiperplazija prostate:

Preporučena početna doza leka Doxazin je 1 mg jednom dnevno, kako bi se smanjio potencijal za nastanak posturalne hipotenzije i/ili sinkope . U zavisnosti od urodinamike pacijenata i simptomatologije BHP, doza se zatim može povećati na 2 mg, a kasnije do 4 mg, odnosno do maksimalne preporučene doze od 8 mg. Preporučeni interval za titraciju doze je 1 - 2 nedelje. Uobičajena preporučena doza iznosi 2 - 4 mg jednom dnevno.

Pedijatrijska populacija: bezbednost i efikasnost ovog leka nije ustanovljena kod dece i adolescenata. Starije osobe: Doziranje je isto kao kod odraslih osoba. Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega: S obzirom na to da nema promena u farmakokinetici kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, preporučuje se primena uobičajene doze leka Doxazin za odrasle.

Lek Doxazin se ne može ukloniti dijalizom.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre: Postoji ograničen broj podataka kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre kao i za dejstva lekova za koje je poznato da utiču na hepatični metabolizam (na primer, cimetidin). Kao što je slučaj i sa bilo kojim drugim lekom koji se u potpunosti metaboliše u jetri, lek Doxazin treba uz oprez primenjivati kod pacijenata sa utvrđenim poremećajem funkcije jetre 

Ukoliko bi predoziranje dovelo do hipotenzije, pacijenta treba odmah postaviti u ležeći položaj, sa glavom naniže. Mogu biti potrebne dodatne suportivne mere u individualnim slučajevima.

Ukoliko ove mere nisu adekvatne, šok najpre treba lečiti nadoknadom tečnosti. Zatim, ukoliko je potrebno, primeniti vazopresore. Potrebno je pratiti funkciju bubrega i primeniti suportivne mere ukoliko je potrebno.

Pošto se doksazosin u velikoj meri vezuje za proteine plazme, dijaliza nije indikovana.

Hipertenzija: U kliničkim ispitivanjima pacijenata sa hipertenzijom, najčešće reakcije udružene sa lečenjem doksazosinom bile su posturalnog tipa (retko udružene sa nesvesticom) ili nespecifičnog karaktera. Benigna hiperplazija prostate: Iskustva na osnovu kontrolisanih kliničkih ispitivanja kod BHP ukazuju na sličan profil neželjenih događaja koji je zabeležen kod hipertenzije.

Učestalost neželjenih dejstava je definisana na sledeći način: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000).