Flekanid

• Ukoliko ste alergični na flekainid ili na bilo koji drugi sastojak leka Flekanid.
• Ukoliko imate neki drugi problem sa srcem, drugačiji od onog zbog kog uzimate lek Flekanid. Ukoliko niste sigurni, ili ukoliko biste voleli da dobijete dodatne informacije, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.
• Ukoliko uzimate neke druge antiaritmike (blokatore natrijumovih kanala).
• Ukoliko imate Brugada sindrom (genetska srčana bolest). 

Recite Vašem lekaru ili farmaceutu pre uzimanja leka Flekanid, kapsule sa produženim oslobađanjem, ako:

• imate oslabljenu funkciju jetre i/ili bubrega, s obzirom na to da kod ovih stanja može doći do povećanja koncentracije flekainida u krvi. U tom slučaju, Vaš lekar treba redovno da proverava koncentraciju leka u krvi;
• ste stariji, s obzirom na to da može doći do povećanja koncentracije leka u krvi;
• imate trajni pejsmejker ili privremene elektrode;
• ste patili od srčanih aritmija nakon operacije srca;
• patite od teške bradikardije (usporen rad srca) ili naglašene hipotenzije (nizak krvni pritisak). Ova stanja moraju biti korigovana pre nego što se otpočne sa primenom leka Flekanid, kapsule sa produženim oslobađanjem;

• ste imali srčani udar.

Smanjen ili povećan nivo kalijuma u krvi može uticati na efekat leka Flekanid, kapsule sa produženim oslobađanjem. Diuretici, lekovi koji stimulišu pokretljivost creva (laksativi) i kortikosteroidi (hormoni kore nadbubrežne žlezde) mogu smanjiti nivo kalijuma u krvi. U ovom slučaju Vaš lekar će proveriti koncentraciju kalijuma u krvi. 

Ukoliko primenjujete određene lekove zajedno sa lekom Flekanid može doći do uticaja na dejstvo jednog ili drugog leka kao i do pojave neželjenih reakcija (tj. može doći do interakcija).

Do interakcija može doći ukoliko se lek Flekanid primenjuje sa sledećim lekovima:

• digoksin (lek koji stimuliše rad srca); flekainid može povećati nivo digoksina u krvi,
• lekovi koji redukuju funkciju srca kao pumpe, kao što su beta blokatori,
• određeni lekovi koji se primenjuju u terapiji epilepsije (npr. fenitoin, fenobarbiton i karbamazepin); razgradnja flekainida može biti ubrzana pod uticajem ovih lekova,
• cimetidin (antacid); može pojačati efekat leka Flekanid,
• amjodaron (koristi se kod određenih srčanih stanja); kod nekih pacijenata mora da se smanji doza leka Flekanid,
• lekovi koji se koriste u terapiji depresije (paroksetin, fluoksetin i neki drugi antidepresivi),
• klozapin (lek koji se koristi u terapiji šizofrenije),
• mizolastin, astemizol i terfenadin (lekovi koji se koriste u terapiji alergija),
• hinin i halofantrin (lekovi koji se koriste u terapiji malarije),
• verapamil (lek koji snižava povišen krvni pritisak),
• hinidin,
• lekovi koji se koriste u terapiji HIV infekcije (ritonavir, lopinavir i indinavir),
• tiazidni i diuretici Henleove petlje,
• diizopiramid (antiaritmik) - ne treba istovremeno koristiti diizopiramid i lek Flekanid,
• terbinafin (lek koji se koristi u terapiji gljivičnih infekcija),
• bubropion (lek koji se koristi u terapiji odvikavanja od pušenja).

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Lek Flekanid treba uzeti na prazan stomak ili najmanje sat vremena pre obroka.

Tokom trudnoće lek Flekanid treba primenjivati samo ukoliko korist od primene leka prevazilazi rizik s obzirom na to da je pokazano da lek prolazi placentu kod pacijentkinja koje ga primenjuju. Ukoliko se lek primenjuje u periodu trudnoće, koncentracije flekainida u krvi trudnice moraju biti praćene.

Flekainid se izlučuje u majčino mleko. Lek Flekanid treba primenjivati u periodu dojenja samo ukoliko korist od primene leka prevazilazi rizik.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate da zatrudnite, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre nego što počnete da uzimate lek Flekanid. 

Ukoliko Vam se jave neželjena dejstva kao što su vrtoglavica, zamagljen ili dupli vid, Vaša sposobnost reagovanja može biti smanjena. Ovo može biti opasno u situacijama koje zahtevaju visoku koncentraciju i pažnju kao što su vožnja, upravljanje mašinama ili rad na visinama. Ukoliko niste sigurni da li lek Flekanid ima negativan uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama, konsultujte Vašeg lekara.

Lek uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom ukoliko niste sigurni.

Lekar će Vam propisati dozu koja je prilagođena Vašim potrebama. Trebalo bi terapiju lekom Flekanid započeti pod medicinskim nadzorom (ukoliko je neophodno, u bolnici). Pažljivo slušajte savete Vašeg lekara kada uzimate lek Flekanid. Proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom ukoliko niste sigurni kako da primenjujete lek.

Kada i kako treba uzimati kapsule leka Flekanid

Progutajte kapsulu sa dovoljnom količinom tečnosti (npr.vode). Dnevna doza se uzima na prazan stomak ili najmanje sat vremena pre obroka.

Uobičajena dnevna doza služi samo kao vodič i obično iznosi između 100 i 200 mg. Vaš lekar može povećati Vašu dozu na maksimalno 400 mg dnevno.

Stariji pacijenti:

Ukoliko ste stariji, lekar Vam može propisati nižu dozu. Maksimalna dnevna doza ne sme da prelazi 300 mg. 

Pacijenti sa oslabljenom funkcijom bubrega ili jetre:

Ukoliko imate oslabljenu funkciju bubrega ili jetre, lekar Vam može propisati nižu dozu leka.

Pacijenti sa ugrađenim pejsmejkerom:

Dnevna doza kod ovih pacijenata ne sme da prelazi 200 mg.

Pacijenti koji istovremeno koriste cimetidin (lek koji se koristi kod poremećaja funkcije želuca) ili amjodaron (lek koji se koristi u terapiji srčanih aritmija).

Doktor će Vas redovno pregledati i možda će biti potrebno da propiše nižu dozu leka Flekanid.

Tokom trajanja terapije, Vaš lekar će odrediti kada je potrebno pratiti nivo flekainida u krvi i EKG.

Jednostavan EKG bi trebalo raditi jednom mesečno, a dugotrajni EKG jednom na svaka 3 meseca.

EKG treba raditi na svaka 2-4 dana kada se počinje sa terapijom, kao i kada se povećava doza leka. 

Lek Flekanid, kapsule sa produženim oslobađanjem, nije namenjen za primenu kod osoba mlađih od 12  godina.

Ukoliko slučajno uzmete više leka, morate odmah obavestiti Vašeg lekara.

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite dozu kada se setite, osim ako nije vreme da uzmete sledeću dozu leka. Ukoliko se kasnije setite ne uzimajte dvostruku dozu, da biste nadoknadili propuštenu dozu, samo nastavite Vašu terapiju sa sledećom dozom. Konsultujte Vašeg lekara ukoliko imate bilo kakvih nedoumica. 

Ukoliko naglo prestanete da uzimate lek Flekanid, kapsule sa produženim oslobađanjem, neće se javiti simptomi obustave primene leka. Ipak, srčana aritmija neće biti kontrolisana kako je nameravano. Stoga, nemojte da prestanete da uzimate lek Flekanid, bez konsultacije sa Vašim lekarom.

Ako imate bilo kavih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Lek Flekanid, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Kao i drugi antiaritmici i flekainid može prouzrokovati aritmije. Postojeća aritmija može biti pogoršana ili se može javiti novi oblik aritmije. Rizik od proaritmogenog dejstva leka se uglavnom javlja kod pacijenata sa strukturnom bolešću srca i/ili značajnim oštećenjem srčane funkcije.

Najčešća neželjena dejstva koja se javljaju na nivou srca su smanjenje ili povećanje broja srčanih otkucaja (bradikardija, tahikardija), lupanje srca (palpitacije), srčani zastoj, srčana insuficijencija, bol u grudima, srčani udar i smanjenje krvnog pritiska (hipotenzija).

Ostala neželjena dejstva koja se mogu javiti uključuju sledeća:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica, omaglica, problemi sa vidom kao što su dupli vid, zamagljen vid i teškoće u fokusiranju.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• nedostatak daha, slabost, umor, groznica, nagomilavanje tečnosti u tkivima (edem) i osećaj nelagodnosti.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• mučnina, povraćanje, zatvor, bol u trbuhu, anoreksija, proliv, poremećaj varenja (bol u gornjem delu trbuha, osećaj punoće stomaka), gasovi, smanjen broj crvenih i belih krvnih zrnaca i krvnih pločica, alergijske reakcije na koži, kao što je osip i opadanje kose.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje pluća (pneumonija), peckanje kože, problemi sa koordinacijom, teškoće pri kretanju (tikovi), smanjenje osetljivosti, pojačano znojenje, privremeni gubitak svesti, zvonjenje u ušima, drhtanje (tremor), vertigo, naleti vrućine, pospanost, teška depresija, anksioznost, insomnija, glavobolja, nervni poremećaji npr. u rukama i nogama, konvulzije, konfuzija, priviđanje stvari (halucinacije), gubitak pamćenja, koprivnjača, povećan nivo enzima jetre, sa ili bez žutice (žuta prebojenost očiju i kože).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• povećan nivo određenih antitela, depoziti u rožnjači, osetljivost na svetlo.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• određene promene na elektrokardiogramu (produženje PR i QRS intervala), povećanje praga srčanog ritma kod pacijenata sa ugrađenim pejsmejkerom ili privremenim elektrodama, poremećaj u sprovođenju impulsa između srčanih pretkomora i komora (atrioventrikularni blok II ili III stepena), zaustavljanje srčanih otkucaja, usporavanje ili ubrzavanje srčanog ritma, gubitak sposobnosti srca da pumpa dovoljnu količinu krvi u tkiva, bol u grudima, nizak krvni pritisak, srčani udar, osećaj lupanja srca, pauza u normalnom srčanom ritmu (sinusni arest), nastupanje određenih postojećih srčanih bolesti (Brugada sindrom) koje nisu postojale pre početka terapije lekom Flekanid, stvaranje ožiljaka na plućima ili bolest pluća (plućna fibroza i intersticijalna bolest pluća), poremećaj funkcije jetre.