Manitol HF 20%

Manitol HF 20% rastvor za infuziju je kontraindikovan kod pacijenata kod kojih postoji:
Broj rešenja: 515-01-04581-15-001 od 29.07.2016. za lek Manitol HF 20%; rastvor za infuziju; 20%; boca staklena,
1x250mL
5 od 16
 Preosetljivost na manitol ili na neku od pomoćnih supstanci (videti odeljak 6.1)
 Već postojeća hiperosmolarnost plazme
 Teška dehidratacija
 Izražena anurija
 Teška srčana insuficijencija
 Teška plućna kongestija ili plućni edem
 Akutno intrakranijalno krvarenje osim tokom kraniotomije
 Narušena krvno-moždana barijera
 Izostanak terapijskog odgovora na primenu test doze (videti odeljak 4.2)
 Progresivno renalno oštećenje ili disfunkcija nakon terapije manitolom, uključujući razvoj
oligurije i azotemije.

Upozorenja
 Preosetljivost
Zabeležene su anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, uključujući anafilaksu, kao i druge reakcije
preosetljivosti i reakcije na infuziju. Prijavljen je jedan smrtni ishod (videti u odeljku 4.8).
Ukoliko se pojave bilo kakvi znaci ili simptomi koji navode na sumnju na reakciju preosetljivosti,
infuzija se odmah mora obustaviti. Adekvatne terapijske protivmere moraju odmah da se uvedu, u
skladu sa kliničkim preporukama.
Manitola ima u prirodi (npr. u nekim vrstama voća i povrća) i u širokoj je upotrebi kao pomoćna
supstanca u lekovima i kozmetici. Iz tog razloga, pacijenti mogu da budu senzibilisani, a da prethodno
nisu primali intravensku terapiju koja u svom sastavu sadrži manitol.
 Toksični uticaj na centralni nervni sistem (CNS)
Zabeležen je toksični uticaj na CNS koji se ispoljava npr. konfuzijom, letargijom, komom kod
pacijenata koji su lečeni manitolom, a pogotovu kod pacijenata sa već postojećim poremećajem
bubrežne funkcije. Prijavljeni su i smrtni ishodi.
CNS toksičnost može da nastane kao posledica:
- visoke serumske koncentracije manitola,
- hiperosmolarnosti seruma usled intracelularne dehidratacije unutar CNS-a,
- hiponatremije ili drugih poremećaji elektrolita i acido-bazne ravnoteže nastalih po primeni
manitola.
Broj rešenja: 515-01-04581-15-001 od 29.07.2016. za lek Manitol HF 20%; rastvor za infuziju; 20%; boca staklena,
1x250mL
6 od 16
Pri visokim koncentracijama, manitol može da prođe krvno-moždanu barijeru i da dovede do
poremećaja sposobnosti mozga da održava pH cerebrospinalne tečnosti, pogotovu kod postojeće
acidoze.
Kod pacijenata kod kojih je krvno-moždana barijera već narušena, individualno se mora proceniti rizik
od pogoršanja cerebralnog edema (generalizovanog ili fokalnog), udruženog sa ponovljenom ili
kontinuiranom primenom manitola, imajući u vidu očekivane koristi po pacijenta.
Nekoliko sati po primeni manitola, može da dođe do rebound povećanja intrakranijalnog pritiska, pri
čemu su pacijenti sa narušenom krvno-moždanom barijerom pod povećanim rizikom.
 Rizik od renalnih komplikacija
Kod pacijenata kod kojih je pre terapije manitolom renalna funkcija bila normalnom , a koji su primili
velike intravenske doze ovog leka, zabeležena je reverzibilna, akutna oligoanurična renalna
insuficijencija.
Iako je osmotska nefroza koja je povezana sa primenom manitola u principu reverzibilna, za osmotsku
nefrozu je, uopšteno govoreći, poznato da može da napreduje do hronične renalne insuficijencije ili
čak do njenog završnog stadijuma.
Pacijenti sa već postojećim oboljenjem bubrega, ili oni koji primaju potencijalno nefrotoksične lekove,
su pod povećanim rizikom od renalne insuficijencije kao posledica primanja manitola.
Manitol treba davati uz oprez pacijentima sa poremećenom renalnom funkcijom.
Videti Doziranje i način primene.
Ukoliko diureza opadne tokom davanja infuzije manitola, potrebno je pažljivo razmotriti stanje
pacijenta u smislu razvoja poremećaja renalne funkcije i uz obustavu infuzije ovog leka, ukoliko je
potrebno.
 Rizik od hipervolemije
Pre primene manitola treba izvršiti procenu kardiovaskularnog statusa pacijenta.
Primena visokih doza i/ili brze infuzije, kao i akumulacija manitola (usled nedovoljne renalne
ekskrecije ovog leka), za posledicu mogu da imaju hipervolemiju i prekomerno nakupljanje
ekstracelularne tečnosti, što dalje može da dovede do kongestivne srčane insuficijencije ili do njenog
pogoršanja ukoliko je već postojala.
Ukoliko kod pacijenata dođe do pogoršanja rada srca ili pluća, terapiju treba obustaviti.
 Rizik od disbalansa vode i elektrolita, hiperosmolarnost
Broj rešenja: 515-01-04581-15-001 od 29.07.2016. za lek Manitol HF 20%; rastvor za infuziju; 20%; boca staklena,
1x250mL
7 od 16
Osmotska diureza izazvana manitolom može da prouzrokuje ili pogorša dehidrataciju/hipovolemiju i
hemokoncentraciju. Primena manitola može takođe da izazove i pojavu hiperosmolarnosti.
Dodatno, u zavisnosti od doziranja i trajanja primene, elektrolitni i acido-bazni disbalans mogu da
nastanu kao posledica pomeranja vode i elektrolita među ćelijama, osmotske diureze i/ili drugim
mehanizmima. Takvi disbalansi mogu da budu teški i da dovedu do smrtnog ishoda.
Disbalansi do kojih može da dođe tokom terapije manitolom su sledeći:
 Hipernatremija, dehidratacija i hemokoncentracija (kao posledica prekomernog gubitka vode)
 Hiponatremija (usled povećanog izlučivanja natrijuma tokom osmotske diureze izazvane
manitolom ili zbog pomeranja intracelularne tečnosti u ekstracelularni prostor).
Hiponatremija može da izazove glavobolju, nauzeju, epileptičke napade, letargiju, komu, cerebralni
edem i smrt. Akutna simptomatska hiponatremijska encefalopatija smatra se hitnim stanjem.
Rizik od razvoja hiponatremije je povećan, npr. kod:
- dece,
- starijih pacijenata,
- žena,
- postoperativno,
- osoba sa psihogenom polidipsijom.
Rizik za nastanak encefalopatije kao komplikacije hiponatremije, povećan je npr. kod:
- pedijatrijskih pacijenata (≤ 16 godina),
- žena (posebno premenopauzalno),
- pacijenata sa hipoksemijom,
- pacijenata sa postojećim oboljenjem centralnog nervnog sistema.
 Hipokalemija
 Hiperkalemija
 Disbalansi drugih elektrolita
 Metabolička acidoza
 Metabolička alkaloza
Održavanjem diureze, primena manitola može da prikrije i intenzivira neadekvatnu hidrataciju ili
hipovolemiju.
 Reakcije na mestu davanja infuzije
Prilikom upotrebe manitola, zabeležena je pojava reakcija na mestu davanja infuzije, koje uključuju
znake i simptome iritacije i inflamacije, kao i teške reakcije (kompartment sindrom i bulozna erupcija)
kada su povezane sa ekstravazacijom.
Videti odeljak Postmarketinške neželjene reakcije.
Broj rešenja: 515-01-04581-15-001 od 29.07.2016. za lek Manitol HF 20%; rastvor za infuziju; 20%; boca staklena,
1x250mL
8 od 16
Manitol treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa teškim poremećajem bubrežne funkcije. U tim
slučajevima treba dati test dozu i terapiju manitolom nastaviti samo ukoliko se postigne adekvatna
diureza (videti odeljak 4.2).
Pacijenti sa već postojećim oboljenjem bubrega ili oni koji primaju potencijalno nefrotoksične lekove,
su pod povećanim rizikom od pojave bubrežne insuficijencije nakon primene manitola. Pažljivo treba
pratiti osmolalni gap i bubrežnu funkciju i preduzeti adekvatne mere ukoliko se jave znaci pogoršanja
bubrežne funkcije.
Kod pacijenata sa šokom i poremećajem funkcije bubrega, manitol ne treba davati pre postizanja
potpune nadoknade volumena (tečnost; krv) i elektrolita.
Mere opreza
 Nadoknada volumena i elektrolita pre primene
Manitol ne treba primenjivati kod pacijenata sa hipovolemijskim šokom ili poremećajem funkcije
bubrega, pre potpune nadoknade volumena i elektrolita.
 Kontrolisanje pacijenata
U cilju identifikacije prekomernih pomeranja tečnosti i elektrolita, kao i za rano otkrivanje bubrežnih,
srčanih i drugih komplikacija, neophodno je pratiti:
- osmolaritet seruma,
- serumske elektrolite i acido-baznu ravnotežu,
- eventualnu pojavu znakova dehidratacije ili hipervolemije i
- funkciju bubrega, srca i pluća.
 Inkompatibilnost sa transfuzijom krvi
Manitol ne treba davati zajedno sa transfuzijom krvi, jer može da dovede do aglutinacije i skupljanja
(smežuravanja) ćelija krvi.
 Kristalizacija
Pri izlaganju rastvora manitola niskim temperaturama, može da dođe do njihove kristalizacije. Pre
primene, proveriti da li su prisutni kristali. Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti
rastvaranje grejanjem rastvora na 70°C, pri čemu je rastvor potrebno mućkati.
Videti Doziranje i način primene.
 Interferencije sa laboratorijskim testovima
Broj rešenja: 515-01-04581-15-001 od 29.07.2016. za lek Manitol HF 20%; rastvor za infuziju; 20%; boca staklena,
1x250mL
9 od 16
Manitol može da prouzrokuje lažno niske rezultate u nekim sistemima testova za određivanje
koncentracije neorganskog fosfora u krvi.
Manitol dovodi do lažno pozitivnih rezultata u testovima za određivanje koncentracije etilenglikola u
krvi, gde se manitol na početku oksidiše u jedan aldehid.
 Primena leka kod pedijatrijskih pacijenata
Bezbednost i efikasnost u pedijatrijskoj populaciji, nisu utvrđene u kliničkim ispitivanjima.
Primena leka kod starijih pacijenata
Opšta preporuka kod starijih osoba je da treba biti oprezan pri izboru doze, imajući u vidu češću
zastupljenost smanjene funkcije jetre, bubrega i srca, kao i udružene bolesti ili terapiju drugim
lekovima.
Prilikom davanja manitola, treba pažljivo pratiti acido-baznu ravnotežu, bubrežnu funkciju i serumski
osmolaritet.
U slučaju da se tokom terapije kod pacijenta javi povećanje serumskog osmolariteta, efekat manitola
na diurezu i snižavanje intrakranijalnog i intraokularnog pritiska, može biti oslabljena.
Pacijente koji primaju manitol treba kontrolisati da ne dođe do pogoršanja funkcije bubrega, srca ili
pluća, pri čemu u slučaju pojave neželjenih događaja treba obustaviti terapiju.
Pre brzog davanja Manitol HF 20% rastvora za infuziju treba pažljivo proceniti kardiovaskularni
status pacijenta, pošto naglo nakupljanje ekstracelularne tečnosti može da dovede do naglog razvoja
kongestivne srčane insuficijencije.
Premeštanje intracelularne tečnosti koja ne sadrži natrijum u ekstracelularni odeljak, kao rezultat
infuzije manitola, može da snizi koncentraciju natrijuma u serumu i pogorša već postojeću
hiponatremiju. Može doći do gubitka natrijuma urinom. Manitol može da prikrije i intenzivira
neadekvatnu hidrataciju i hipovolemiju.
Pažljivo treba pratiti diurezu, balans tečnosti, centralni venski pritisak i elektrolitni balans (pogotovu
nivo natrijuma i kalijuma u serumu).
Ukoliko diureza nastavi da opada tokom primene manitola, može da dođe do njegove akumulacije, što
može da intenzivira već postojeću ili latentnu kongestivnu srčanu insuficijenciju.
Pri nižim temperaturama, manitol može da kristalizuje. Čuvanje rastvora manitola na temperaturi
iznad 22°C svodi na minimum mogućnost stvaranja kristala. Ukoliko su kristali manitola prisutni u
rastvoru, ponovo izvršiti rastvaranje umerenim zagrevanjem proizvoda u vodenom kupatilu, pri čemu
je rastvor potrebno povremeno blago promućkati. Broj rešenja: 515-01-04581-15-001 od 29.07.2016. za lek Manitol HF 20%; rastvor za infuziju; 20%; boca staklena,
1x250mL
10 od 16
VODITI RAČUNA DA RASTVOR PRE PRIMENE BUDE OHLAĐEN DO 37°C.
Dodavanje drugih lekova ili nepravilna tehnika prilikom davanja infuzije, može da prouzrokuje
febrilnu reakciju usled mogućeg unošenja pirogena. Ukoliko dođe do neke neželjene reakcije, primena
infuzije se mora odmah obustaviti. 

Pojačavanje dejstva
Istovremena primena manitola sa drugim diureticima može da pojača njegovo dejstvo, pri čemu može
biti potrebno podešavanje doze.
Inhibicija dejstva
Manitol povećava protok urina, što prvenstveno utiče na lekove koji u većoj meri podležu renalnoj
reapsorpciji. Na taj način manitol povećava klirens ovih lekova i smanjuje izloženost oraganizma
njihovom dejstvu.
Manitol povećava renalnu eliminaciju litijuma pa istovremena primena ova dva leka može da umanji
terapijski odgovor na litijum.
Nefrotoksičnost lekova usled disbalansa tečnosti povezanog sa primenom manitola
Iako se kod ljudi ne očekuje pojava takve interakcije, pacijente koji uz manitol primaju ciklosporin i
aminoglikozid, treba pažljivo pratiti na pojavu znakova nefrotoksičnosti.
Neurotoksični lekovi
Istovremena primena neurotoksičnih lekova (npr. aminoglikozida) i manitola može da pojača
toksičnost neurotoksičnih lekova (videti i odeljak 4.4.).
Lekovi na koje utiče elektrolitni disbalans
Razvoj elektrolitnog disbalansa (npr. hiperkalemije, hipokalemija) povezan sa primenom manitola,
može da izmeni dejstvo lekova koji su osetljivi na takve disbalanse (npr. digoksin, lekovi koji mogu
da dovedu do produženja QT intervala, neuromišićni blokatori).
Druge interakcije mogu da se jave pri istovremenoj primeni sa tubokurarinom i depolarizujućim
neuromišićnim blokatorima (manitol pojačava njihovo dejstvo), oralnim antikoagulansima (manitol
može da umanji njihov efekat povećanjem koncentracije faktora koagulacije usled dehidratacije) i
digoksinom (ako posle terapije manitolom nastupi hipokalemija, postoji rizik od ispoljavanja
toksičnog dejstva digoksina). Broj rešenja: 515-01-04581-15-001 od 29.07.2016. za lek Manitol HF 20%; rastvor za infuziju; 20%; boca staklena,
1x250mL

Trudnoća
Nema podataka o upotrebi manitola kod trudnica koji su objavljeni u relevantnoj literaturi.
Nema podataka iz studija na životinjama o upotrebi manitola, a koji su objavljeni u relevantnoj
literaturi, koji se onose na uticaj manitola na trudnoću i/ili embrionalni/fetalni razvoj i/ili porođaj i/ili
postnatalni razvoj.
Manitol ne treba koristiti za vreme trudnoće, osim ukoliko je to zaista neophodno.
Dojenje
Nema podataka o stepenu izlučivanja manitola u mleko dojilje.
Manitol ne treba koristiti za vreme dojenja, osim ukoliko je to zaista neophodno

Nema podataka o uticaju manitola na sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanje
mašinama. 

Izbor određene koncentracije manitola, doziranja i brzine primene, zavise od uzrasta, telesne mase i
kliničkog stanja pacijenta, kao i od istovremeno primenjene terapije. Broj rešenja: 515-01-04581-15-001 od 29.07.2016. za lek Manitol HF 20%; rastvor za infuziju; 20%; boca staklena,
1x250mL
3 od 16
Odrasli i adolescenti
Akutna bubrežna insuficijencija
Opšta preporuka je od 50 - 200 g manitola na dan (250 do 1000 mL/dan), sa ograničenjem
pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (250 mL). U većini slučajeva odgovarajući terapijski
odgovor postiže se dozom od 50 – 100 g manitola dan (250 – 500 mL/dan).
Uobičajena brzina davanja infuzije je 30 – 50 mL/h.
Samo u hitnim situacijama, maksimalna brzina davanja infuzije može da dostigne i 200 mg/kg, datih
tokom 5 minuta (videti deo o test dozi). Posle 5 minuta, brzinu davanja infuzije treba ponovo podesiti
na uobičajeni opseg od 30 – 50 mL/h, uz maksimalnu dozu od 200 g/dan.
Doza od 50 – 100 g manitola može da se primeni tokom kardiovaskularnih i drugih tipova hirurških
intervencija, kao pomoćno sredstvo u prevenciji akutne bubrežne insuficijencije. Koncentracija i
zapremna infuzije koja se daje, zavisiće od potrebe za hidratacijom pacijenta.
 Primena kod pacijenata sa oligurijom ili oštećenjem bubrežne funkcije
Pacijenti sa potvrđenom oligurijom, kao i oni kod kojih se sumnja na poremećaj renalne funkcije, prvo
treba da prime test dozu od približno 1 mL/kg telesne mase (200 mg manitola/kg telesne mase) tokom
3 – 5 min. Na primer, kod odraslog pacijenta sa telesnom masom od 70 kg: približno 75 mL rastvora
Manitola HF 20%. Smatra se da je terapijski odgovor na test dozu adekvatan ako se barem 30 – 50
mL/h urina ekskretuje tokom 2-3 sata. Ukoliko izostane adekvatan odgovor, može se primeniti
naknadna test doza. U slučaju da ni na naknadnu test dozu nema adekvatnog odgovora, terapiju
manitolom treba prekinuti i ponovo izvršiti procenu stanja pacijenta, jer postoji mogućnost da je
bubrežna insuficijencija već nastupila.
Snižavanje povišenog intrakranijalnog pritiska, cerebralnog volumena i intraokularnog pritiska
Uobičajena doza je 1,5 – 2 g/kg telesne mase (7,5 – 10 mL/kg telesne mase), u infuziji tokom 30-60
min. Kod preoperativne primene, infuziju treba dati 1 – 1,5 h pre hirurške intervencije radi postizanja
maksimalnog efekta.
Stimulacija urinarne ekskrecije toksičnih supstanci (koje podležu renalnoj eliminaciji) kod
trovanja
Kod izazivanja forsirane diureze, u okviru dodatne terapije teške intoksikacije lekovima, doza
manitola treba da bude tako podešena da održava diurezu od najmanje 100 mL/h i pozitivni bilans
tečnosti od 1 – 2 L. Može se dati inicijalna udarna doza od približno 125 mL.
Pedijatrijska populacija
Broj rešenja: 515-01-04581-15-001 od 29.07.2016. za lek Manitol HF 20%; rastvor za infuziju; 20%; boca staklena,
1x250mL
4 od 16
Kod renalne insuficijencije, test doza treba da bude 1 mL/kg telesne mase (200 mg manitola/kg telesne
mase) data tokom 3 – 5min. Terapijska doza varira od 0,5 – 1,5 g/kg telesne mase (2,5 – 7,5 mL/kg
telesne mase). Ova doza se, ukoliko je potrebno, može ponoviti jednom ili dva puta u intervalu od 4 –
8 sati.
Kod povišenog intrakranijalnog i intraokularnog pritiska, ova doza može da se da tokom 30 – 60
minuta, kao kod odraslih.
Starija populacija
Kao i kod odraslih, doziranje zavisi od telesne mase, kliničkog stanja pacijenta i istovremeno
primenjene terapije. Opšta preporuka za dozni opseg je ista kao kod odraslih 50 – 200 g manitola/dan
(250 – 1000 mL/dan), uz ograničenje pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (250 mL). Zbog
mogućnosti postojanja početne renalne insuficijencije, pre određivanja doze treba pažljivo razmotriti
stanje pacijenta.
Način primene
Rastvor je za intravensku primenu i to samo kroz sterilni i apirogeni infuzioni set, koji na kraju koji je
do pacijenta ima ugrađen filter, zbog mogućnosti stvaranja kristala manitola, kao i uz primenu
aseptične tehnike. Set treba prethodno ispuniti rastvorom (prajmirati) kako bi se sprečio prodor
vazduha u sistem.
Rastvor treba pre primene vizuelno pregledati na prisustvo čestica i promenu izgleda. Koristiti samo
ako je rastvor bistar, bez vidljivih čestica, uz neoštećeno pakovanje.
Hiperosmolarni rastvori manitola mogu da dovedu do oštećenja vena. Potrebno je proveriti
osmolarnost proizvoda pre primene. Ovaj hipertonični rastvor treba dati u veće periferne vene ili
najbolje centralnim venskim putem. Brzo davanje infuzije u periferne vene, može da dovede do
oštećenja.
Rastvori manitola mogu da kristalizuju na niskoj temperaturi. Rastvori viših koncentracija imaju veću
sklonost ka kristalizaciji. Pre primene, rastvor pregledati na postojanje kristala.
Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti rastvaranje grejanjem rastvora do 70°C, pri
čemu je rastvor potrebno mućkati. Rastvori se ne smeju zagrevati u vodi niti u mikrotalasnoj pećnici
zbog mogućnosti kontaminacije proizvoda ili oštećenja. Rastvor je potrebno ohladiti do sobne ili
telesne temperature pre ponovnog pregleda na postojanje kristala i upotrebe. Videti odeljke 4.4 i 6.6.
Za podatke o inkompatibilnosti i pripremi proizvoda, videti odeljke 6.2 i 6.6. 

Sledeća neželjena dejstva su prijavljena u postmarketinškom praćenju primene manitola. Učestalost
neželjenih dejstava ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.
Klase sistema organa
prema rečniku MedDRA
Neželjene reakcije
(prema MedDRA terminologiji)
Učestalost
pojavljivanja
Imunološki poremećaji
Alergijske reakcije
Anafilaktička reakcija – uključujući i Nije poznato
anafilaktički šok*
Poremećaji metabolizma i
ishrane
Disbalans tečnosti i elektrolita**
Nije poznato Dehidratacija
Edem
Metabolička acidoza.
Poremećaji nervnog
sistema
Glavobolja
Nije poznato
Vrtoglavica
Porast intrakranijalnog pritiska usled
rebound fenomena
CNS toksičnost koja se ispoljava kao:
Broj rešenja: 515-01-04581-15-001 od 29.07.2016. za lek Manitol HF 20%; rastvor za infuziju; 20%; boca staklena,
1x250mL
12 od 16
- konvulzije,
- koma,
- konfuzija,
- letargija.
Poremećaji na nivou oka Zamućen vid Nije poznato
Kardiološki poremećaji
Srčane aritmije Nije poznato Kongestivna srčana insuficijencija
Palpitacije
Vaskularni poremećaji Hipotenzija Nije poznato
Respiratorni, torakalni,
i medijastinalni poremećaji
Plućni edem Nije poznato Rinitis
Gastrointestinalni
poremećaji Suvoća usta Nije poznato
Poremećaji na nivou kože i
potkožnog tkiva
Nekroza kože
Nije poznato Urtikarija
Poremećaji
mišićno-skeletnog,
vezivnog i koštanog tkiva
Grčevi Nije poznato
Poremećaji na nivou
bubrega i urinarnog
sistema
Prekomerna diureza
Nije poznato
Osmotska nefroza
Retencija urina
Akutna renalna insuficijencija
Azotemija
Anurija
Hematurija
Oligurija
Poliurija
Opšti poremećaji
i reakcije
na mestu primene
Jeza
Nije poznato
Bol u grudima (bol sličan anginoznom)
Groznica
Astenija
Loše opšte stanje
Broj rešenja: 515-01-04581-15-001 od 29.07.2016. za lek Manitol HF 20%; rastvor za infuziju; 20%; boca staklena,
1x250mL
13 od 16
Reakcije na mestu primene:
- infuzioni tromboflebitis,
- inflamacija na mestu primene,
- bol na mestu primene,
- osip na mestu primene,
- eritem na mestu primene,
- pruritus na mestu primene,
- Kompartment sindrom (udružen sa
ekstravazacijom i otokom na mestu
primene).
*Može da se ispolji na koži, gastrointestinalnom traktu, zatim u vidu teških cirkulatornih (hipotenzija)
i respiratornih manifestacija (npr. dispneja). Druge reakcije preosetljivosti, odnosno reakcije vezane za
davanje infuzije uključuju: hipertenziju, pireksiju, jezu, znojenje, kašalj, mišićno-koštanu ukočenost i
mijalgiju, urtikariju/osip, pruritus, generalizovani bol, osećaj nelagodnosti, nauzeju, povraćanje i
glavobolju.
**uključujući hipervolemiju, periferne edeme, dehidrataciju, hiponatremiju, hipernatermiju,
hiperkalemiju, hipokalemiju.
Druge neželjene reakcije
Teška anafilaksa sa srčanim zastojem i smrtnim ishodom.