Memantin PharmaS

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju pomoćnu supstancu.

Preporučuje se oprez kod pacijenata sa epilepsijom, konvulzijama u anamnezi ili kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima za epilepsiju.

Treba izbegavati istovremenu primenu antagonista N-metil-D-aspartata (NMDA) kao što su amantadin, ketamin ili dekstrometorfan. Ova jedinjenja deluju na isti sistem receptora kao i memantin i zbog toga neželjene reakcije (uglavnom povezane sa centralnim nervnim sistemom) mogu biti češće ili izraženije (videti i odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). 

Neki faktori koji mogu da povećaju pH urina (videti odeljak 5.2 „Eliminacija“) mogu da zahtevaju pažljivo praćenje pacijenta. Ovi faktori uključuju drastične promene ishrane, npr. sa ishrane koja uključuje meso na vegetarijansku ishranu, ili obimnog unosa želudačnih pufera za alkalizaciju. Takođe, pH vrednost urina može da se poveća stanjem renalne tubularne acidoze (RTA) ili ozbiljnom infekcijom urinarnog trakta Proteus bakterijama.

Iz većine kliničkih istraživanja bili su isključeni pacijenti sa nedavnim infarktom miokarda, nekompenzovanom kongestivnom insuficijencijom srca (NYHA III-IV) ili nekontrolisanom hipertenzijom. Kao posledica ovoga, dostupni su samo ograničeni podaci i pacijente sa ovim stanjima treba pažljivo nadgledati. 

Usled farmakoloških efekata i mehanizma delovanja memantina, mogu se javiti sledeće interakcije:
• Način delovanja ukazuje na to da dejstva L-dopa, dopaminergičkih agonista i antiholinergika mogu biti pojačana istovremenom terapijom sa antagonistima NMDA kao što je memantin. Dejstva barbiturata i neuroleptika mogu biti umanjena. Istovremena primena memantina sa antispastičkim agensima, dantrolenom ili baklofenom, može da izmeni njihova dejstva i može biti neophodno prilagođavanje doze.
• Treba izbegavati istovremenu primenu memantina i amantadina, zbog rizika od farmakotoksičnih psihoza. Oba jedinjenja su hemijski povezana sa NMDA antagonistima. Isto može da važi za ketamin i dekstrometorfan (videti i odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Postoji i jedan objavljeni prikaz slučaja o mogućem riziku i kod kombinacije memantina i fenitoina.
• Druge aktivne supstance kao što su cimetidin, ranitidin, prokainamid, hinidin, hinin i nikotin koje koriste isti bubrežni katjonski transportni sistem kao i amantadin mogu potencijalno da reaguju sa memantinom što može da dovede do mogućeg rizika od povećane koncentracije u plazmi.
• Može postojati mogućnost smanjene koncentracije hidrohlortiazida u serumu kada se memantin primenjuje istovremeno sa njim ili bilo kojom kombinacijom sa hidrohlortiazidom.
• U iskustvima nakon pojave leka na tržištu, zabeleženi su izolovani slučajevi sa porastom internacionalnog normalizovanog odnosa (INR) kod pacijenata koji su lečeni varfarinom. Iako nije ustanovljen uzročnoposledični odnos, savetuje se pažljivo praćenje protrombinskog vremena ili INR kod pacijenata koji se istovremeno leče oralnim antikoagulansima.

U istraživanjima farmakokinetike pojedinačnih doza kod mladih, zdravih ispitanika nisu primećene relevantne interakcije leka sa lekom kada je u pitanju memantin sa gliburidom/metforminom ili donepezilom.

U kliničkim istraživanjima sa mladim zdravim dobrovoljcima, nisu primećena relevantna dejstva memantina na farmakokinetiku galantamina.

Memantin nije inhibirao CYP 1A2, 2A6, 2C9, 2D6, 2E1, 3A, monooksigenaze koje sadrže flavin, epoksid hidrolaze ili sulfataciju in vitro.

Trudnoća: Nema dostupnih kliničkih podataka za upotrebu memantina tokom trudnoće. Istraživanja na životinjama ukazuju na to da može da postoji mogućnost smanjivanja intrauteralnog rasta pri nivou izloženosti koji je isti ili nešto viši od izloženosti kod ljudi (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik kod ljudi nije poznat.
Memantin ne treba koristiti tokom trudnoće, osim ukoliko je nesumnjivo neophodan.

Dojenje: Nije poznato da li se memantin ekskretuje u majčino mleko kod ljudi, ali ako uzmemo u obzir lipofilnost ove supstance, to se verovatno javlja. Žene koje uzimaju memantin ne smeju da doje bebu.

Umerena do ozbiljna Alchajmerova bolest obično prouzrokuje umanjenje sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i ugrožava sposobnost rukovanja mašinama. Osim toga, Memantin PharmaS ima mali do umereni uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama, tako da pacijenti koji nisu na bolničkom lečenju moraju biti posebno oprezni.

Terapiju treba da otpočne i nadgleda lekar koji ima iskustva u dijagnostikovanju i lečenju Alchajmerove demencije. Treba je započeti samo ako postoji osoba koja će se starati o pacijentu i redovno pratiti njegovo uzimanje lekova. Dijagnozu treba uspostaviti u skladu sa aktuelnim smernicama. Toleranciju i doziranje memantina bi trebalo redovno preispitivati, najbolje u roku od tri meseca nakon otpočinjanja terapije. Nakon toga, kliničku korist memantina i toleranciju pacijenta na terapiju treba redovno preispitivati u skladu sa važećim kliničkim smernicama. Terapija održavanja se može nastaviti sve dok postoji terapijska korist za pacijenta i ako pacijent dobro podnosi terapiju memantinom. Treba razmotriti ukidanje memantina kada više nema dokaza o terapijskom dejstvu ili kada pacijent više ne podnosi terapiju.

Tablete Memantin PharmaS treba primenjivati jednom dnevno i treba ih uzimati u isto vreme svakog dana.
Memantin PharmaS film tablete mogu da se uzimaju bez obzira na obroke.

Odrasli:
Titracija doze
Maksimalna dnevna doza je 20 mg dnevno. Da bi se smanjio rizik od neželjenih dejstava, doza održavanja se dostiže povećavanjem doze u koracima od 5 mg nedeljno tokom prve 3 nedelje na sledeći način: 

1. nedelja (od 1. do 7. dana):
Pacijent treba da uzima pola film tablete od 10 mg (5 mg), dnevno tokom 7 dana.

2. nedelja (od 8. do 14. dana):
Pacijent treba da uzima jednu film tabletu od 10 mg, dnevno tokom 7 dana.

3. nedelja (od 15. do 21. dana):
Pacijent treba da uzima jednu ipo film tabletu od 10 mg (15 mg), dnevno tokom 7 dana.

Od 4. nedelje nadalje:
Pacijent treba da uzima dve film tablete od 10 mg (20 mg), dnevno tokom 7 dana.

Doza održavanja
Preporučena doza održavanja je 20 mg dnevno.

Starije osobe: Na osnovu kliničkih istraživanja, preporučena doza za pacijente starije od 65 godina je 20 mg dnevno (dve film tablete od 10 mg) kako je gore opisano.

Oštećenje bubrega: Kod pacijenta sa blago umanjenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina 50–80 mL/min) nije neophodno prilagođavanje doze. Kod pacijenata sa umereno umanjenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina 30–49 mL/min) dnevna doza treba da bude 10 mg (jedna film tableta). Ako se dobro podnosi, nakon najmanje 7 dana terapije, doza se može povećati i do 20 mg/dan u skladu sa standardnom šemom titracije. Kod pacijenata sa ozbiljno umanjenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina 5–29 mL/min) dnevna doza treba da bude 10 mg (jedna film tableta).

Oštećenje jetre: Kod pacijenata sa blago do umereno umanjenom funkcijom jetre (Child-Pugh A i Child-Pugh B) nije neophodno prilagođavanje doze. Nema dostupnih podataka o upotrebi memantina kod pacijenata sa ozbiljnim oštećenjem jetre. Primena leka Memantin PharmaS se ne preporučuje kod pacijenata sa ozbiljnim oštećenjem jetre.

Upotreba leka Memantin PharmaS se ne preporučuje kod dece mlađe od 18 godina zbog nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti.

Iz kliničkih ispitivanja i post-registracionog praćenja dostupno je samo ograničeno iskustvo sa predoziranjem. 

Simptomi: Relativno velika predoziranja (200 mg i 105 mg/dan tokom 3 dana) bila su povezana sa ili samo simptomima zamora, slabosti i/ili dijareje ili nije bilo nikakvih simptoma. U slučajevima predoziranja ispod 140 mg ili sa nepoznatom dozom kod pacijenata su se javili simptomi vezani za centralni nervni sistem (zbunjenost, pospanost, somnolencija, vertigo, nervoza, agresija, halucinacije i poremećaj hoda) i/ili gastrointestinalnog porekla (povraćanje i dijareja).

U najekstremnijim slučajevima predoziranja pacijenti su preživeli oralni unos od ukupno 2.000 mg memantina sa dejstvima na centralni nervni sistem (koma tokom 10 dana i kasnije diplopija i agitacija). Pacijent je dobio simptomatsku terapiju i plazmaferezu. Pacijent se oporavio bez trajnih posledica.

U drugom slučaju velikog predoziranja, pacijent je takođe preživeo i oporavio se. Pacijent je dobio 400 mg memantina oralno. Kod ovog pacijenta javili su se simptomi centralnog nervnog sistema kao što su uznemirenost, psihoze, vizuelne halucinacije, prokonvulzije, pospanost, stupor i nesvesno stanje.

Terapija: U slučaju predoziranja terapija treba da bude simptomatska. Nije dostupan specifičan antidot za intoksikaciju ili predoziranje. Po potrebi treba koristiti standardne kliničke procedure za uklanjanje aktivne supstance, npr. ispiranje želuca, medicinski ugalj (prekid potencijalne enterohepatičke recirkulacije), acidifikacija urina, forsirana diureza.

U slučaju znakova i simptoma opšte preterane stimulacije CNS-a, treba razmotriti pažljivu simptomatsku kliničku terapiju.

U kliničkim istraživanjima kod blage do ozbiljne demencije, u koja su bila uključena 1.784 pacijenta lečena memantinom i 1.595 pacijenata koji su dobijali placebo, ukupna incidenca stope neželjenih reakcija sa memantinom nije se razlikovala od one sa placebom. Neželjena dejstva su obično bila blaga do umerena po ozbiljnosti. Neželjene reakcije koje su se najčešće javile, sa većom incidencom u grupi sa memantinom nego u grupi sa placebom, bile su vrtoglavica (6,3% naspram 5,6%, tim redosledom), glavobolja (5,2% naspram 3,9%), opstipacija (4,6% naspram 2,6%), pospanost (3,4% naspram 2,2%) i hipertenzija (4,1% naspram 2,8%).

Sledeće neželjene reakcije na lek koje su nabrojane u tabeli, prikupljene su u kliničkim istraživanjima sa memantinom i nakon pojave leka memantin na tržištu. Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Neželjene reakcije su razvrstane prema sistemima organa, pomoću sledeće konvencije: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1.000 do < 1/100), retko (≥1/10.000 do <1/1.000), veoma retko (< 1/10.000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Infekcije i infestacije: Povremeno Gljivične infekcije; Imunološki poremećaji Često Preosetljivost na lek
Psihijatrijski poremećaji: Često Pospanost; Povremeno Zbunjenost; Povremeno Halucinacije1; Nepoznato Psihotične reakcije2
Poremećaji nervnog sistema: Često Vrtoglavica; Često Poremećaji ravnoteže; Povremeno Neprirodan hod; Veoma retko Konvulzije 
Kardiološki poremećaji: Povremeno Insuficijencija srca
Vaskularni poremećaji: Često Hipertenzija; Povremeno Venska tromboza/tromboembolija
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: Često Dispneja; 
Gastrointestinalni poremećaji: Često Opstipacija; Povremeno Povraćanje; Nepoznato Pankreatitis2
Hepatobilijarni poremećaji: Često Porast vrednosti u testovima funkcije jetre; Nepoznato Hepatitis
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene leka: Često Glavobolja; Povremeno Zamor 

1Halucinacije su uglavnom bile primećene kod pacijenata sa ozbiljnom Alchajmerovom bolešću.
2Izolovani slučajevi su zabeleženi u iskustvima nakon pojave leka na tržištu.

Alchajmerova bolest nije dovođena u vezu sa depresijom, suicidalnim fiksacijama i samoubistvom. Ovi slučajevi su bili zabeleženi kod pacijenata lečenih memantinom u iskustvima nakon pojave leka na tržištu.

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]