Movymia

- Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci
- Trudnoća i dojenje 
- Postojeća hiperkalcemija
- Teško oštećenje bubrežne funkcije
- Metaboličke bolesti kostiju (uključujući hiperparatireoidizam i Pagetovu bolest kostiju), osim primarne osteoporoze ili osteoporoze indukovane glukokortikoidima
- Povišenje vrednosti alkalne fosfataze nepoznate etiologije
- Prethodna teleradioterapija ili brahiradioterapija skeleta
- Pacijente sa malignim oboljenjima skeleta ili metastazama na kostima treba isključiti iz terapije teriparatidom.

Kalcijum u serumu i urinu
Kod pacijenata sa normokalcemijom, uočeno je blago i prolazno povećanje koncentracije serumskog kalcijuma nakon primene injekcije teriparatida. Serumske koncentracije kalcijuma dostižu maksimum između 4 i 6 sati nakon primene doze leka i vraćaju se na početne vrednosti za 16 do 24 sata nakon svake doze teriparatida. Stoga, ako se pacijentu uzimaju uzorci krvi radi određivanja serumskog kalcijuma, to treba uraditi najmanje 16 sati nakon poslednje injekcije teriparatida. Rutinska kontrola koncentracije kalcijuma
tokom terapije nije potrebna. Teriparatid može izazvati malo povećanje izlučivanja kalcijuma urinom, ali se incidencija pojave  hiperkalciurije u kliničkim ispitivanjima nije razlikovala od one uočene kod pacijenata koji su primali placebo.
Urolitijaza
Teriparatid nije ispitivan kod pacijenata sa aktivnom urolitijazom. Teriparatid treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa aktivnom ili nedavnom urolitijazom, zbog mogućnosti pogoršanja ovog stanja.
Ortostatska hipotenzija
U kratkoročnim kliničkim ispitivanjima teriparatida, uočene su izolovane prolazne epizode ortostatske hipotenzije. Krakteristično, epizoda ortostatske hipotenzije je obično počinjala tokom prva 4 sata nakon primene doze i spontano je prolazila u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati. Pojava prolazne ortostatske hipotenzije se javljala pri primeni prvih nekoliko doza leka, a bila bi ublažena postavljanjem pacijenta u ležeći položaj i nije sprečavala nastavak terapije.
Oštećenje funkcije bubrega
Potreban je oprez prilikom primene teriparatida kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega.
Mlade odrasle osobe
Iskustvo u populaciji mlađih odraslih osoba, uključujući žene u premenopauzi je ograničeno . Terapiju treba započeti samo ako korist od primene leka jasno prevazilazi rizik kod ove populacije. Žene u reproduktivnom periodu treba da primenjuju efikasne metode kontracepcije tokom primene
teriparatida. Ukoliko dođe do trudnoće, primenu teriparatida treba prekinuti. Trajanje terapije Ispitivanja na pacovima su pokazala povećanu incidenciju osteosarkoma pri dugotrajnoj primeni
teriparatida . Dok nova klinička ispitivanja ne budu dostupna, preporučenu dužinu terapije od 24 meseca ne treba prekoračiti. Pacijent treba u kalendaru da zabeleži broj serije svakog uloška i datum prve injekcije.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, pa je suštinski "bez natrijuma".

U kliničkoj studiji u kojoj je 15 zdravih ispitanika svakodnevno primalo digoksin do postizanja ravnotežnog stanja, pojedinačna doza teriparatida nije promenila efekat digoksina na srce. Međutim, izveštaji o sporadičnim slučajevima ukazuju da hiperkalcemija može predisponirati toksičnost digitalisa. S obzirom na to da teriparatid izaziva prolazno povećanje koncentracije serumskog kalcijuma, kod pacijenata koji uzimaju
digitalis, teriparatid se mora primenjivati uz oprez. Teriparatid je ispitivan u pogledu farmakodinamskih interakcija sa hidrohlortiazidom. Nisu zabeležene
klinički značajnije interakcije. Istovremena primena sa raloksifenom ili hormonskom supstitucionom terapijom nije promenila efekat teriparatida na koncentraciju kalcijuma u serumu ili urinu, kao ni na pojavu kliničkih neželjnih događaja.

Žene u reproduktivnom periodu/ Kontracepcija kod žena
Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste efikasne metode kontracepcije tokom primene teriparatida.
Ukoliko dođe do trudnoće, primenu teriparatida treba prekinuti.
Trudnoća
Primena teriparatida je kontraindikovana tokom trudnoće 
Dojenje
Primena teriparatida je kontraindikovana tokom dojenja. Nije poznato da li se kod ljudi teriparatid izlučuje u mleko.
Fertilitet
Studije na kunićima su pokazale reproduktivnu toksičnost. Efekat teriparatida ne razvoj ljudskog fetusa nije ispitivan. Potencijalan rizik za ljude nije poznat. 

Teriparatid ne utiče ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Prolazna ortostatska hipotenzija ili vrtoglavica su primećene kod nekih pacijenata. Takvi pacijenti bi trebalo
da se do povlačenja simptoma, uzdrže od upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila
Najčešće prijavljene neželjene reakcije kod pacijenata koji su primali teriparatid su mučnina, bol u ekstremitetima, glavobolja i vrtoglavica.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija U kliničkim ispitivanjima teriparatida kod 82,8% pacijenata koji su primali teriparatid i 84,5% pacijenata
koji su primali placebo, se javio bar jedan neželjeni događaj.
Neželjene reakcije povezane sa primenom teriparatida u kliničkim ispitivanjima osteoporoze i zabeležene tokom postmarketinškog praćenja leka su prikazane u sledećoj tabeli. Klasifikacija učestalosti neželjenih reakcija izvršena je prema sledećoj terminologiji: veoma često (≥1/10),
česte (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Sistem organa Veoma često Često Povremeno Retko
Poremećaji krvi i
limfnog sistema
Anemija
Poremećaji imunskog sistema
Anfilaksa
Poremećaji metabolizma i ishrane
Hiperholesterolemija Hiperkalcemija veća od 2,76 mmol/L, hiperurikemija
Hiperkalcemija veća od 3,25 mmol/L
Psihijatrijski poremećaji
Depresija
Poremećaji nervnog sistema
Vrtoglavica, glavobolja, išijalgija, sinkopa
Poremećaji uha i labirinta
Vertigo
Kardiološki poremećaji
Palpitacije Tahikardija
Vaskularni poremećaji
Hipotenzija
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
Dispnea Emfizem Gastrointestinalni poremećaji
Mučnina, povraćanje, hiatus hernia, gastroezofagealna refluksna bolest
Hemoroidi
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Pojačano znojenje
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva
Bol u ekstremitetima
Mišićni grčevi Mialgija, artralgija, grčevi/bolovi u leđima*
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema
Urinarna inkontinencija, poliurija, pojačan
nagon za mokrenjem,
nefrolitijaza
Bubrežna nsuficijencija/oštećenje
funkcije bubrega
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Zamor, bolovi u grudima, astenija, blage i prolazne reakcije na mestu primene, uključujući bol, otok, eritem,
lokalizovane modrice, svrab i blago krvarenje na mestu injekcije.
Eritem na mestu primene injekcije, reakcije na mestu primene injekcije
Moguće alergijske reakcije ubrzo nakon primene injekcije:
akutna dispnea, oro/facijalni edem,
generalizovana
urtikarija, bol u grudima, edem
(uglavnom periferni).
Ispitivanja Povećanje telesne
mase, šum na srcu, povišena vrednost alkalne fosfataze
*Ozbiljni slučajevi grčeva i bola u leđima su se javljali nekoliko minuta nakon primene injekcije. Opis određenih neželjenih reakcija
U kliničkim studijama sledeće reakcije su prijavljene sa ≥ 1% razlike u frekvenciji javljanja u odnosu na
placebo: vertigo, mučnina, bol u ekstremitetima, vrtoglavica, depresija, dispnea. Teriparatid povećava koncentracije mokraćne kiseline u serumu. U kliničkim ispitivanjima je 2,8% pacijenata koji su primali teriparatid imalo serumske koncentracije mokraćne kiseline iznad gornje granice
normalnih vrednosti, za razliku od 0,7% pacijenata koji su primali placebo. Ipak, hiperurikemija, nije dovela do pojave gihta, artralgije ili urolitijaze.
kliničkom ispitivanju, otkrivena su antitela koja su ukršteno reagovala sa teriparatidom kod 2,8% žena koje su primale teriparatid. Antitela su, po pravilu, prvi put otkrivena tek nakon 12 meseci primene terapije, da bi nakon prekida terapije došlo do njihovog smanjenja. Nije bilo znakova reakcija preosetljivosti, alergijskih reakcija, uticaja na serumski kalcijum, kao ni uticaj na mineralnu gustinu kostiju (BMD, eng. bone mineral density).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):