Oprymea SR

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju pomoćnu supstancu

Kada se lek Oprymea SR propisuje pacijentima sa Parkinsonovom bolešću i oštećenjem bubrežne funkcije, preporučuje se smanjenje doze

Halucinacije

Poznato je da se kao neželjeno dejstvo terapije agonistima dopamina i levodopom javljaju halucinacije. Pacijente treba upozoriti da može doći do halucinacija (uglavnom vizuelnih).

Diskinezija

U uznapredovalom stadijumu Parkinsonove bolesti, u kombinaciji sa levodopom, može doći do pojave diskinezije, tokom početne titracije leka Oprymea SR. Ako do nje dođe, treba smanjiti dozu levodope.

Epizode naglog padanja u san i somnolencija

Primena pramipeksola je bila povezana sa somnolencijom i epizodama iznenadnog padanja u san, posebno kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Povremeno je zabeleženo iznenadno padanje u san tokom dnevnih aktivnosti, u nekim slučajevima bez svesti o tome ili znakova upozorenja. Pacijenti se o ovome moraju obavesti i treba ih savetovati da obrate pažnju dok upravljaju vozilom ili rukuju mašinama tokom terapije lekom Oprymea SR. Pacijenti kod kojih se javila somnolencija i/ili epizode iznenadnog padanja u san ne smeju upravljati vozilom ili rukovati mašinama. Osim toga treba razmotriti smanjenje doze ili prekid terapije. Treba biti posebno oprezan kada pacijenti uzimaju druge sedative ili alkohol u kombinaciji sa pramipeksolom, zbog mogućih aditivnih dejstava 

Poremećaji kontrole nagona

Kod pacijenata treba redovno pratiti pojavu poremećaja kontrole impulsa. Pacijente i osobe koje o njima brinu treba informisati o bihevioralnim simptomima poremećaja kontrole impulsa, uključujući patološko kockanje, povećan libido, hiperseksualnost, kompulsivno trošenje ili kupovanje, prejedanje i kompulsivno jedenje, koji mogu da se jave kod pacijenata na terapiji agonistima dopamina, uključujući i lek Oprymea SR. Ako se razviju simptomi, treba razmotriti smanjenje doze/postepeni prekid terapije.

Manija i delirijum

Pacijente treba redovno pratiti zbog mogućnosti pojave simptoma manije ili delirijuma. Pacijente i osobe koje brinu o njima treba upoznati sa mogućnošću pojave navedenih simptoma kod upotrebe pramipeksola. Ukoliko se simptomi razviju, treba razmotriti smanjenje doze ili ukidanje terapije pramipeksolom.

Pacijenti sa psihotičnim poremećajima

Pacijente sa psihotičnim poremećajima treba lečiti agonistima dopamina samo ako je potencijalna korist veća od rizika. Treba izbegavati istovremenu primenu antipsihotičnih lekova sa pramipeksolom 

Oftamološko praćenje

Preporučuje se oftamološko praćenje u redovnim intervalima ili ako dođe do poremećaja vida. Teška kardiovaskularna oboljenja

Treba biti oprezan u slučaju teškog kardiovaskularnog oboljenja. Preporučuje se praćenje krvnog pritiska, posebno na početku terapije, zbog opšteg rizika od posturalne hipotenzije povezane sa dopaminergičkom terapijom.

Neuroleptički maligni sindrom

Zabeleženi su simptomi koji ukazuju na neuroleptički maligni sindrom prilikom naglog prekida dopaminergičke terapije 

Vezivanje za proteine plazme

Pramipeksol se u veoma maloj meri vezuje za proteine plazme (< 20%), i kod ljudi dolazi do neznatne biotransformacije. Prema tome, nije verovatno da će doći do interakcija sa drugim lekovima koji utiču na vezivanje za proteine plazme ili se eliminišu biotransformacijom. Pošto se antiholinergici uglavnom eliminišu biotransformacijom, mogućnost interakcija je ograničena, iako ta interakcija sa antiholinergicima nije ispitivana. Selegilin i levodopa ne utiču na farmakokinetiku pramipeksola.

Inhibitori/kompetitori aktivnog puta eliminacije putem bubrega

Cimetidin smanjuje renalni klirens pramipeksola za približno 34%, verovatno putem inhibicije katjonskog sekretornog transportnog sistema renalnih tubula. Zbog toga, lekovi koji su inhibitori ovog aktivnog puta eliminacije preko bubrega ili se ovim putem eliminišu, kao što su cimetidin, amantadin, meksiletin, zidovudin, cisplatin, kinin i prokainamid mogu da reaguju sa pramipeksolom što dovodi do smanjenog klirensa pramipeksola. Treba razmotriti smanjenje doze pramipeksola kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa lekom Oprymea SR.

Kombinacija sa levodopom

Kada se Oprymea SR daje u kombinaciji sa levodopom, preporučuje se da se doza levodope smanji, a da se doza drugih atiparkinsonika održava na istom nivou dok se povećava doza leka Oprymea SR.

Zbog mogućih aditivnih dejstava, treba savetovati oprez kada pacijenti uzimaju druge sedative ili alkohol u kombinaciji sa pramipeksolom .

Antipsihotici

Treba izbegavati istovremenu primena antipsihotika sa pramipeksolom, ako se npr. očekuju antagonistička dejstva.

Trudnoća

Nisu ispitivana dejstva pramipeksola na trudnoću i laktaciju kod ljudi. Pramipeksol nije bio teratogen kod pacova i kunića, ali je bio embriotoksičan kod pacova pri dozama koje su bile toksične za majku . Lek Oprymea SR ne treba koristiti tokom trudnoće osim ako je nesumnjivo neophodan, npr. ako potencijalna korist opravdava potencijalni rizik za fetus.

Laktacija

S obzirom na to da terapija pramipeksolom inhibira lučenje prolaktina kod ljudi, očekuje se inhibicija laktacije. Ekskrecija pramipeksola u mleko majke nije bila ispitivana kod žena . Kod pacova je koncentracija radioaktivnosti povezane sa aktivnom supstancom bila veća u mleku majke nego u plazmi.

U odsustvu podataka iz humane populacije, lek Oprymea SR ne treba koristiti tokom dojenja. Sa druge strane, ako se njegova upotreba ne može izbeći, treba prekinuti dojenje.

Fertilitet

Nisu sprovođena ispitivanja o uticaju na fertilitet kod ljudi. U ispitivanjima na životinjama, pramipeksol je uticao na estrusni fertilitet kod ženki kako je i očekivano sa agonistima dopamina. Međutim, ova ispitivanja nisu pokazala nikakvo direktno, ni indirektno štetno dejstvo u pogledu fertiliteta kod mužjaka.

Lek Oprymea SR može u značajnoj meri da utiče na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Mogu se javiti halucinacije ili somnolencija.

Pacijenti koji se leče lekom Oprymea SR, kod kojih se javi somnolencija i/ili epizode iznenadnog padanja u san, moraju biti obavešteni o tome da se uzdrže od upravljanja vozilom i aktivnosti u kojima smanjena opreznost može da dovede njih ili druge osobe u rizik od ozbiljnih povreda ili smrti (npr. rukovanje mašinama) dok se te epizode i somnolencija ne povuku 

Način primene

Oprymea SR tablete sa produženim oslobađanjem predstavljaju oralnu formulaciju pramipeksola koji se uzima jednom dnevno.

Početna terapija

Doze treba povećavati postepeno od početne doze od 0,26 mg baze (0,375 mg soli) dnevno i zatim povećavati na svakih 5–7 dana. Dozu treba titrirati tako da dostigne maksimalno terapijsko dejstvo, pod uslovom da kod pacijenata ne dođe do pojave neželjenih dejstava i netolerancije. .

Ako je neophodno dodatno povećavanje, dnevnu dozu treba povećavati za 0,52 mg baze (0,75 mg soli) u nedeljnim intervalima do maksimalne doze od 3,15 mg baze (4,5 mg soli) dnevno. Međutim, mora se imati u vidu da se incidenca somnolencije povećava sa dozama većim od 1,05 mg baze (1,5 mg soli) dnevno.

Pacijenti koji već uzimaju tablete Oprymea mogu se prebaciti na lek Oprymea SR tablete sa produženim oslobađanjem˝preko˝ noći , sa istom dnevnom dozom. Nakon prelaska na Oprymea SR tablete sa produženim oslobađanjem, doza se može prilagođavati u zavisnosti od terapijskog odgovora pacijenta . Terapija održavanja

Pojedinačna doza pramipeksola treba da bude u opsegu od 0,26 mg baze (0,375 mg soli) do maksimalnih 3,15 mg baze (4,5 mg soli) dnevno. Tokom perioda povećavanja doze u pivot studijama, zabeležena je efikasnost sa dnevnim dozama od 1,05 mg baze (1,5 mg soli). Dalja prilagođavanja doze treba vršiti na osnovu kliničkog odgovora i pojave neželjenih reakcija. U kliničkim ispitivanjima približno 5% pacijenata je lečeno dozama manjim od 1,05 mg baze (1,5 mg soli). U poodmaklim stadijumima Parkinsonove bolesti doze pramipeksola veće od 1,05 mg baze (1,5 mg soli) dnevno mogu biti korisne kod pacijenta kada se planira smanjenje doze levodope. Preporučuje se da se doza leka levodopa smanjuje i tokom povećavanja doze i tokom terapije održavanja lekom Oprymea SR, zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta 

Pacijenti sa oštećenjem renalne funkcije

Eliminacija pramipeksola zavisi od renalne funkcije. Savetuje se sledeća šema doziranja:

Pacijentima sa klirensom kreatinina iznad 50 mL/min ne mora da se smanjuje dnevna doza ni učestalost doziranja.

Kod pacijenta sa klirensom kreatinina između 30 i 50 mL/min, terapiju bi trebalo započeti sa lekom Oprymea SR, tabletama sa produženim oslobađanjem od 0,26 mg, svakog drugog dana. Treba biti oprezan i pažljivo proceniti terapijski odgovor i toleranciju, pre povećanja dnevne doze nakon jedne nedelje. Ako je neophodno dalje povećavanje, dozu treba povećavati za 0,26 mg baze pramipeksola u nedeljnim intervalima do maksimalne doze od 1,57 mg baze pramipeksola (2,25 mg soli) dnevno.

Ne preporučuje se terapija tabletama Oprymea SR sa produženim oslobađanjem kod pacijenata sa klirensom kreatinina ispod 30 mL/min zato što nema dostupnih podataka za ovu populaciju pacijenata. Treba razmotriti primenu tableta Oprymea.

Ako tokom terapije održavanja dođe do slabljenja bubrežne funkcije, treba postupati u skladu sa gore navedenim preporukama.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, verovatno nije neophodno zato što se približno 90% resorbovane aktivne supstance izlučuje putem bubrega. Međutim, potencijalan uticaj insuficijencije jetre na farmakokinetiku leka Oprymea SR nije ispitivan.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost leka Oprymea SR i njegova bezbednost kod dece mlađu od 18 godina nisu utvrđene. Nema relevantne primene tableta Oprymea SR sa produženim oslobađanjem u pedijatrijskoj populaciji kod Parkinsonove bolesti.

Način primene

Tablete se moraju progutati cele sa vodom i ne smeju se žvakati, deliti niti mrviti. Tablete mogu da se uzimaju sa hranom ili bez nje i moraju da se uzimaju svakoga dana u približno isto vreme.

Efikasnost leka Oprymea SR i njegova bezbednost kod dece mlađu od 18 godina nisu utvrđene. Nema relevantne primene tableta Oprymea SR sa produženim oslobađanjem u pedijatrijskoj populaciji kod Parkinsonove bolesti.

Nema kliničkog iskustva sa velikim predoziranjem. Očekivane neželjene reakcije mogu biti one koje su povezane sa farmakodinamskim profilom agonista dopamina, uključujući mučninu, povraćanje, hiperkineziju, halucinacije, nervozu i hipotenziju.

Ne postoji utvrđeni antidot za predoziranje agonistima dopamina. Ako su prisutni znaci stimulacije centralnog nervnog sistema, mogu biti indikovani neuroleptici. Terapija u slučaju predoziranja može da iziskuje opšte potporne mere sa ispiranjem želuca, intravensko davanje tečnosti, primenu aktivnog uglja i praćenje elektrokardiograma.

Kada se propusti unos doze, lek Oprymea SR tablete sa produženim oslobađanjem treba uzeti u roku od 12 sati nakon redovnog predviđenog vremena. Ukoliko prođe više od 12 sati, propuštenu dozu treba izostaviti, a sledeću dozu treba uzeti narednog dana, u sledeće redovno vreme prema rasporedu.

Prekid terapije

Nagli prekid dopaminergičke terapije može da dovede do razvoja neuroleptičkog malignog sindroma. Pramipeksol treba postepeno smanjivati sa stopom od 0,52 mg baze (0,75 mg soli) dnevno, dok se dnevna doza ne smanji na 0,52 mg baze (0,75 mg soli). Nakon toga dozu bi trebalo smanjivati za 0,26 mg baze (0,357 mg soli) dnevno .

Očekivane neželjene reakcije

Sledeće neželjene reakcije na lek se mogu očekivati kod primene leka Oprymea SR: čudni snovi, amnezija, bihevioralni simptomi poremećaja kontrole impulsa i kompulsivno ponašanje kao što je prejedanje, kompulsivna kupovina, hiperseksualnost i patološko kockanje; insuficijencija srca, konfuzija, konstipacija, delirijum, iluzije, vrtoglavica, diskinezija, dispneja, zamor, halucinacije, glavobolja, štucanje, hiperkinezija, hiperfagija, hipotenzija, poremećaj sekrecije antidiuretskog hormona, nesanica, poremećaji libida, manija, mučnina, paranoja, periferni edem, pneumonija, pruritus, osip i druge reakcije preosetljivosti; uznemirenost, pospanost, iznenadno padanje u san, sinkopa, poremećaji vida koji uključuju diplopiju, zamućeni vid i smanjenu oštrinu vida, povraćanje, smanjenje telesne mase uključujući smanjen apetit, povećanje telesne mase.

Na osnovu analiza objedinjenih, placebo-kontrolisanih ispitivanja, koja su uključila ukupno 1.778 pacijenta sa Parkinsonovim bolešću koji su dobijali pramipeksol i 1.297 pacijenata na placebu, neželjene reakcije na lek su bile često zabeležene u obe grupe. Od toga je kod 67% pacijenata na pramipeksolu i 54% pacijenata na placebu bila zabeležena najmanje jedna neželjena reakcija na lek.

Neželjene reakcije, zabeležene u tabeli koja sledi su oni događaji koji su se javljali u 0,1% ili više procenata pacijenata lečenih pramipeksolom, i značajno su češći kod pacijenata koji su uzimali pramipeksol u odnosu na placebo, ili kada je događaj smatran klinički relevantnim.

Uglavnom, neželjene reakcije na lek su bile blage do umerene, obično su se javljale na početku terapije i većina je imala tendenciju povlačenja, čak i kada je terapija bila nastavljena

U klasifikaciji prema sistemima organa, neželjene reakcije su navedene prema učestalosti (broj pacijenata kod kojih bi se očekivalo da dožive reakciju) koristeći sledeće kategorije : veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do

< 1/10), povremeno (≥ 1/1.000 do < 1/100), retko (≥ 1/10.000 do < 1/1.000), veoma retko (< 1/10.000).

Najčešće zabeležene neželjene reakcije (≥ 5%) kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, koja su se češće javila sa terapijom pramipeksolom u odnosu na placebo, bila su mučnina, diskinezija, hipotenzija, vrtoglavica, pospanost, nesanica, konstipacija, halucinacija, glavobolja i zamor. Incidenca somnolencije je bila povećana sa dozama većim od 1,5 mg soli pramipeksol soli dnevno . Neželjenareakcija koja se češće javljala u kombinaciji sa levodopom bila je diskinezija. Na početku terapije može da dođe do hipotenzije, naročito ako se pramipeksol titrira suviše brzo.

1 Ova neželjena dejstva su primećena u post-marketinškom periodu. Sa sigurnošću od 95%, kategorija

učestalosti nije veća od povremeno, ali može biti manja. Precizna procena učestalosti nije moguća zato što se ova neželjena dejstva nisu javila u bazi podataka kliničkih ispitivanja od 2.762 pacijenata sa Parkinsonovom bolešću lečenih pramipeksolom.

Pospanost

Primena pramipeksola je često bila povezana sa somnolencijom, a povremeno sa pojavom preterane pospanosti tokom dana i epizodama iznenadnog padanja u san 

Poremećaji libida

Primena pramipeksola može povremeno biti povezana sa poremećajima libida (povećanje ili smanjenje).

Poremećaji kontrole impulsa

Patološko kockanje, povećan libido, hiperseksualnost, kompulsivno trošenje ili kupovina, prejedanje i kompulsivno jedenje mogu da se jave kod pacijenata lečenih agonistima dopamina, uključujući i lek Oprymea SR 

U jednoj unakrsnoj, retrospektivnoj skrining, kontrolnoj studiji, u kojoj je učestvovalo 3.090 pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, 13,6% svih pacijenata koji su primali dopaminergičku ili nedopaminergičku terapiju imali su simptome poremećaja kontrole impulsa tokom prethodnih šest meseci. Manifestacije koje su primećene obuhvatale su patološko kockanje, kompulsivnu kupovinu, preterano jedenje i kompulsivno seksualno ponašanje (hiperseksualnost). Mogući nezavisni faktori rizika poremećaja kontrole impulsa obuhvataju dopaminergičku terapiju i veće doze u dopaminergičkoj terapiji, mlađi uzrast (≤ 65 godina), slobodan bračni status i kockanje u porodičnoj anamnezi na koje su sami pacijenti ukazali.

Insuficijencija srca

U kliničkim ispitivanjima i tokom post-marketinškog perioda praćenja, kod pacijenata koji su dobijali pramipeksol zabeležena je insuficijencija srca. U farmakoepidemiološkom ispitivanju primena pramipeksola bila je povezana sa povećanim rizikom od insuficijencije srca u poređenju sa pacijentima kod kojih nije primenjivan pramipeksol (primećen odnos rizika 1,86; 95% CI, 1,21-2,85).