PK Merz

PK-Merz, film tablete ne smeju se koristiti kod pacijenata sa:

• Preosetljivošću na amantadin ili bilo koju drugu pomoćnu supstancu leka
• Teškom dekompenzovanom insuficijencijom srca (NYHA klasa IV)
• Kardiomiopatijom i miokarditisom
• AV blokom 2. i 3. stepena
• Bradikardijom (< 55 otkucaja u minuti)
• Produženim QT intervalom (korigovani QT interval, po Bazett-ovoj formuli > 420 ms) ili uočljivim U talasima ili kongenitalnim QT sindromom u porodičnoj anamnezi
• Istorijom ozbiljnih ventrikularnih aritmija, uključujući torsade de pointes
• Istovremenom primenom budipina ili drugih lekova koji produžuju QT interval 
• Niskom koncentracijom kalijuma ili magnezijuma u krvi

  PK-Merz, film tablete se samo sa velikim oprezom mogu koristiti kod pacijenata sa:

  • Hipertrofijom prostate
  • Glaukomom zatvorenog ugla
  • Bubrežnom insuficijencijom (različitog stepena; postoji opasnost od akumulacije leka usled pogoršanja filtracione funkcije bubrega
  • Stanjima agitacije ili konfuzije
  • Delirijumom ili egzogenim psihozama u anamnezi
  • Istovremenom primenom memantina (

Pre početka terapije, a zatim posle prve i treće nedelje, potrebno je snimiti EKG (50 mm/s) i ručno odrediti korigovani QT interval (QTc interval po Bazettu). Kontrola EKG-a je potrebna i kasnije, pre svakog povećanja doze, kao i dve nedelje nakon svakog povećanja doze. Kasnije, potrebno je barem jednom godišnje kontrolisati EKG.

Lek treba izbegavati ili prekinuti terapiju kod pacijenata sa QTc intervalom većim od 420 ms, kod porasta za više od 60 ms tokom terapije ili ako u toku terapije QTc pređe 480 ms, kao i kod pacijenata sa uočljivim U talasima.

Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od razvoja disbalansa elektrolita (npr. terapija diureticima, učestala povraćanja i/ili prolivi, primena insulina u hitnim situacijama, oboljenja bubrega, anoreksična stanja) neophodno je adekvatno praćenje laboratorijskih parametara i odgovarajuća nadoknada elektrolita, naročito kalijuma i magnezijuma.

Ukoliko se jave simptomi kao što su palpitacije, vrtoglavica ili sinkopa, primena leka PK-Merz se mora odmah obustaviti i ispitati eventualna pojava produženja QT intervala u periodu od 24 časa. Ukoliko nema produženja QT intervala, primena PK–Merz, film tableta može da se nastavi, uzimajući u obzir kontraindikacije i interakcije.

Kod pacijenata sa ugrađenim elektrostimulatorom srca (pejsmejkerom) nije moguće odrediti precizan QT interval, zato se odluka o primeni leka mora doneti individualno, za svakog pacijenta, uz konsultaciju sa njegovim kardiologom.

Dodatna primena amantadina za profilaksu i terapiju influence tipa A nije opravdana i treba je izbegavati, naročito zbog opasnosti od predoziranja.

PK-Merz, film tablete sadrže kao pomoćnu supstancu Yellow-orange S (E 110), koja može izazvati alergijske reakcije.

PK-Merz, film tablete sadrže kao pomoćnu supstancu laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Posebne mere opreza:

U slučaju nagle obustave primene leka PK - Merz, kod pacijenata koji istovremeno primenjuju neuroleptike i PK-Merz, film tablete, postoji opasnost od pojave životno ugrožavajućeg neuroleptičkog malignog sindroma.

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega može doći do intoksikacije.

Poseban oprez pri propisivanju terapije je potreban kod pacijenata sa organskim oštećenjem mozga i povećanim rizikom od epileptičnih napada, jer može doći do pogoršanja simptoma organskog oštećenja mozga i pojave konvulzija 

Pacijenti sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjima moraju biti pod redovnim lekarskim nadzorom tokom primene PK-Merz, film tableta.

Kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću često se javljaju simptomi poput sniženog krvnog pritiska, salivacije, pojačanog znojenja, povišene telesne temperature, akumulacije toplote, retencije tečnosti, depresije. Ove simptome je potrebno sagledavati u kontekstu neželjenih dejstava i interakcija PK-Merz, film tableta.

Ukoliko se jave simptomi kao što su smanjenje oštrine vida ili zamagljen vid, potreban je hitan oftalmološki pregled kako bi se isključio edem kornee, kao potencijalni uzrok. Ukoliko se pacijentu postavi dijagnoza edema kornee, neophodno je obustaviti primenu PK-Merz, film tableta. Edem kornee, koji nastaje kao posledica primene PK-Merz, film tableta obično se povlači nakon mesec dana od obustave primene leka.

Pacijenti treba da se konsultuju sa svojim lekarom ukoliko uoče probleme pri mokrenju.

Kontraindikovana je primena amantadina sa drugim lekovima za koje je poznato da mogu da produže QT interval:

• Pojedini antiaritmici klase IA (npr. hinidin, dizopiramid, prokainamid) i klase III (npr. amjodaron, sotalol)
• Pojedini antipsihotici (npr. tioridazin, hlorpromazin, haloperidol, pimozid)
• Pojedini triciklični i tetraciklični antidepresivi (npr. amitriptilin)
• Pojedini antihistaminici (npr. astemizol, terfenadin)
• Pojedini makrolidni antibiotici (npr. ertitromicin, klaritromicin)
• Pojedini hinolonski antibiotici (npr. sparfloksacin)
• Antimikotici (derivati azola), kao i
• Pojedini drugi lekovi, kao što su budipin, halofantrin, kotrimoksazol, pentamidin, cisaprid ili bepridil

  Ovaj spisak nije sveobuhvatan. Kod primene drugih lekova sa amantadinom neophodno je proveriti u Sažetku karakteristika leka da li postoji mogućnost produženja QT intervala, odnosno opasnost od interakcije sa amantadinom.

  Istovremena primena PK-Merz, film tableta sa drugim antiparkinsonicima je moguća. U cilju izbegavanja neželjenih dejstava (npr. psihotičkih reakcija) može biti neophodno smanjenje doze drugih lekova ili svih lekova u kombinaciji. Nisu sprovedene posebne studije interakcije nakon primene PK-Merz, film tableta sa drugim antiparkinsonicima (npr. levodopom, bromokriptinom, triheksifenidilom) ili memantinom (videti odeljak 4.8).

  Istovremena primena PK-Merz, film tableta sa drugim lekovima ili aktivnim supstancama iz dole navedene liste može dovesti do sledećih interakcija:

  Antiholinergici:

  Istovremenom primenom sa antiholinergicima (npr. triheksifenidil, benzatropin, skopolamin, biperiden, orfenadrin) može dovesti do pojačanja neželjenog antiholinergičkog dejstva (konfuzija, halucinacije).

  Simptatomimetici sa indirktnim dejstvom na CNS: Pojačavaju centralna dejstva amantadina. Alkohol:

  Smanjuje se tolerancija na alkohol.

  Levodopa (antiparkinsonik):

  Uzajamno pojačanje terapijskog dejstva. Stoga se PK-Merz, film tablete i levodopa mogu istovremeno koristiti.

  Memantin (lek za terapiju demencije):

  Memantin može da pojača terapijsko dejstvo, ali i neželjena dejstva PK-Merz, film tableta (videti odeljak 4.4).

  Ostali lekovi:

  Istovremena primena diuretika u kombinaciji npr. triamteren/hidrohlortiazid može smanjiti plazma klirens amantadina, što može dovesti do toksične koncentracije leka u plazmi. Stoga istovremenu primenu ovih lekova treba izbegavati.

Trudnoća:

Nema dostupnih podataka o prolasku leka PK-Merz kroz placentu. Nema adekvatnih podataka o primeni amantadina kod trudnica.

Bilo je prijavljenih slučajeva zdravo rođene dece, ali i slučajeva sa komplikacijama u toku trudnoće, kao i pet slučajeva sa urođenim malformacijama (kardiovaskularni defekti, anomalije ekstremiteta).

U ispitivanjima na životinjama dokazana je embriotoksičnost i teratogenost . Potencijalni rizik za ljudsku populaciju nije poznat.

Stoga je primena leka opravdana jedino u slučaju kada se smatra apsolutno neophodnom. Ukoliko se primenjuje u toku prvog trimestra trudnoće, neophodan je pregled ultrazvukom. Ukoliko se lek propisuje pacijentkinji u reproduktivnom periodu, preporuka je da se odmah javi lekaru u slučaju da planira trudnoću ili sumnja da je trudna.

Dojenje:

Amantadin se izlučuje u majčino mleko. Ako se primena leka u periodu dojenja smatra apsolutno neophodnom, odojče treba biti pod nadzorom lekara zbog moguće pojave simptoma usled primene leka (osip, retencija urina,

povraćanje), a ukoliko je potrebno, dojenje treba prekinuti.

Uticaj amantadina na pažnju i akomodaciju, udružen i sa efektima drugih lekova koji se primenjuju u terapiji Parkinsonove bolesti, se ne može isključiti. Stoga je moguće, posebno na početku terapije, da dođe do daljeg pogoršanja sposobnosti upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama, nezavisno od same bolesti. Konzumiranje alkohola pojačava navedeni efekat.

Pre početka terapije, a zatim posle prve i treće nedelje, potrebno je snimiti EKG (50 mm/s) i ručno odrediti korigovani QT interval (QTc interval po Bazettu). Kontrola EKG-a je potrebna i kasnije, pre svakog povećanja doze, kao i dve nedelje nakon svakog povećanja doze. Kasnije, potrebno je barem jednom godišnje kontrolisati EKG.

Lek treba izbegavati ili prekinuti terapiju kod pacijenata sa QTc intervalom većim od 420 ms, kod porasta za više od 60 ms tokom terapije ili ako u toku terapije QTc pređe 480 ms, kao i kod pacijenata sa uočljivim U talasima.

Pridržavanjem mera opreza i imajući u vidu kontraindikacije navedene pod 4.3, može se izbeći veoma retko, ali životno ugrožavajuće neželjeno dejstvo: ventrikularne tahikardije tipa torsade de pointes.

Kod Parkinsonove bolesti i medikamentozno uzrokovanih poremećaja pokreta, terapija se uvodi postepeno, pri čemu se doza prilagođava prema postignutom terapijskom efektu.

Za uvođenje terapije, u prvih 4 do 7 dana, preporučuje se inicijalna doza od 1 film tablete (odgovara 100 mg amantadin-sulfata dnevno), a zatim se doza povećava nedeljno sa po 1 tabletom, do postizanja doze održavanja. Uobičajena dnevna doza je 1 do 3 film tablete, dva puta dnevno (odgovara 200 – 600 mg amantadin-sulfata dnevno).

Kod starijih pacijenata, posebno onih sa stanjem agitacije i konfuzije ili sindromom delirijuma, potrebno je primeniti niže inicijalne doze.

Ukoliko se daje u kombinovanoj terapiji sa drugim antiparkinsonicima, doziranje se prilagođava individualno.

Kod pacijenata koji su pethodno primali amantadin u obliku rastvora za infuziju, početna doza može da bude veća od preporučene.

Kod akutnog pogoršanja simptoma parkinsonizma, u obliku akinetičke krize, treba primeniti infuzioni rastvor amantadina.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega:

Kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije doziranje treba prilagoditi stepenu smanjenja renalnog klirensa (izraženo preko brzine glomerularne filtracije, GFR), kako je prikazano u tabeli:

*postignuto naizmeničnom primenom 1 x 1 i 1 x 2 tablete od 100 mg amantadin-sulfata

Za procenu GFR može da se primeni sledeća formula: (140 – godine) x telesna masa

Clcr = -------------------------------------

72 x kreatinin

gde je Clcr = klirens kreatinina u mL/min

kreatinin = koncentracija kreatinina u serumu u mg/100 mL

Ovako se dobija procena vrednosti klirensa kreatinina za muškarce, dok vrednost za žene predstavlja oko 85% izračunate vrednosti za muškarce, tako da je dobijena vrednost komparabilna sa GFR procenom na osnovu klirensa inulina (normalna vrednost kod odraslih je 120 mL/min).

Amantadin se samo delimično dijalizira (oko 5%).

Film tablete treba uzeti sa malo tečnosti, najbolje ujutro i posle podne. Poslednju dnevnu dozu ne bi trebalo uzeti posle 16 časova.

Dužinu terapije, koja zavisi od karakteristika i težine bolesti, određuje lekar. Pacijent ne sme samovoljno da obustavi primenu leka.

Nagli prekid uzimanja leka PK-Merz kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, mora se izbegavati, jer može dovesti do ozbiljnog intenziviranja ekstrapiramidalnih simptoma, uključujući ponekad akinetičku krizu, i simptome obustave, koji ponekad uključuju i delirijum.

Iskustvo o primeni ovog leka kod dece je ograničeno.

Neželjena dejstva navedena su pema učestalosti na sledeći način: Veoma česta (≥ 1/10)

Česta (≥ 1/100, < 1/10) Povremena (≥ 1/1000, < 1/100) Retka (≥ 1/10000, < 1/1000) Veoma retka (< 1/10000)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Poremećaji nervnog sistema Česta: vrtoglavica

Veoma retka: epileptički napadi, uglavnom nakon primene veće doze od preporučene; mioklonus, simptomi periferne neuropatije

Psihijatrijski poremećaji

Često: poremećaj sna, motorna i psihička agitacija. Naročito kod predisponiranih, starijih pacijenata mogu se javiti paranoidne egzogene psihoze, praćene vizuelnim halucinacijama. Neželjena dejstva ovog tipa češće se javljaju tokom kombinovane terapije amantadinom sa drugim antiparkinsonicima (npr. levodopom, bromokriptinom) ili memantinom.

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema

Često: retencija urina kod pacijenata sa hipertrofijom prostate

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva:

Često: livedo reticularis (cutis marmorata), ponekad udružen sa edemima u donjim delovima nogu i zglobovima

Gastrointestinalni poremećaji: Često: mučnina, suvoća usta Kardiološki poremećaji:

Veoma retko: srčane aritmije kao što su ventrikularna tahikardija, ventrikularna fibrilacija, torsade de pointes i produženje QT intervala. U najvećem broju slučajeva ovi poremećaji su povezani sa predoziranjem, primenom drugih lekova ili prisustvom faktora rizika za srčane aritmije (videti odeljak 4.3 i 4.5). Srčane aritmije sa tahikardijom.

Vaskularni poremećaji:

Često: ortostatska disregulacija

Poremećaji na nivou oka: Retko: zamagljen vid

Veoma retko: prolazan gubitak vida, povećana fotosenzitivnost

Nepoznata učestalost: edem kornee, obično prolazan, nakon obustave terapije

Pacijentu se savetuje hitna poseta oftalmologu u slučaju pojave zamagljenog vida ili prolaznog gubitka vida, kako bi se isključio edem kornee, kao potencijalni uzrok.

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema:

Veoma retko: hematološki poremećaji kao što su leukopenija i trombocitopenija

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):