Cisplatin je kontraindikovan kod:

• poremećaja bubrežne funkcije (klirens kreatinina <60 mL/min) - cisplatin je nefrotoksičan;
• mijelosupresije;
• pacijenata sa oštećenjem sluha - cisplatin je neurotoksičan (posebno ototoksičan);
• neuropatije prouzrokovane cisplatinom;
• dojenja (videti poglavlje Primena u periodu trudnoće i dojenja).
• istovremene primene živih vakcina i vakcine protiv žute groznice
• u kombinaciji sa fenitoinom u profilaktičkoj upotrebi 

Nefrotoksičnost, neurotoksičnost i ototoksičnost je kumulativna što treba uzeti u obzir kod pacijenata kod kojih navedeni poremećaji već postoje.

Cisplatin reaguje sa metalom aluminijumom i obrazuje crni talog platine. Sav pribor ili uređaji koji sadrže aluminijum (intravenski setovi, igle, kateteri i špricevi) moraju se izbegavati.

Cisplatin se mora primenjivati pod strogim nadzorom stručnog lekara koji je specijalizovan za upotrebu hemioterapijskih supstanci. 

Odgovarajuće praćenje stanja pacijenta i upravljnje terapijom, odnosno lečenjem, i eventualnim njegovim komplikcijama, moguće je samo ako je postavljena odgovarajuća dijagnoza i ako su dostupni egzaktni uslovi lečenja. 

Pre i nakon primene cisplatina, neophodno je određivati, odnosno pregledati i pratiti stanje funkcije sledećih organa:

• bubrežna funkcija;
• funkcija jetre;
• funkcije hematopoeze (broj eritrocita i leukocita, odnosno trombocita)
• stanje serumskih elektrolita (kalcijum, natrijum, kalijum, magnezijum)

Ponavljanje primene cisplatina se mora odložiti sve dok se ne postignu normalne vrednosti sledećih parametara:

• Serumski kreatinin < 130 μmol/L odnosno 1,5 mg/dL
• Urea < 25 mg/dL
• Broj leukocita > 4000/μL odnosno > 4,0 x 109/L
• Audiogram: rezultati u okviru normalnog ranga
• Trombociti > 100000/μL, odnosno > 100 x 109/L

Nefrotoksičnost

Cisplatin dovodi to teške kumulativne nefrotoksičnosti. Diureza urina u količini od 100 mL/sat ili veća, pomaže da se smanji nefrotoksičnost cisplatina. Ovo se može postići prethodnom hidratacijom pacijenata sa 2 litra odgovarajućeg intravenskog rastvora, kao i sličnom hidratacijom nakon primene cisplatina (preporučuje se 2500 mL/m²/24 sata). Ako obimna hidratacija pacijenta nije dovoljna da održi adekvatna diureza urina, može se primeniti osmotski diuretik (kao što je npr. manitol). 

Hiperurikemija i hiperalbuminemija mogu predstavljati predispoziciju za pojavu nefrotoksičnosti izazvane cisplatinom. 

Neuropatije

Prijavljene su pojave teških slučajeva neuropatije. Te neuropatije mogu biti ireverzibilne i mogu se manifestovati pojavom parestezije, arefleksije i proprioceptivnim gubitkom i osećajem vibracija. Takođe je zabeležen i gubitak motorne funkcije. Potrebno je u redovnim intervalima obavljati neurološki pregled pacijenta.

Posebno treba biti oprezan kod onih pacijenata koji boluju od periferne neuropatije koja nije izazvana cisplatinom. 

Ototoksičnost

Ototoksičnost je uočena kod oko 31% pacijenata koji su bili na lečenju pojedinačnom dozom cisplatina od 50 mg/m², a manifestovala se pojavom tinitusa, odnosno pojavom gubitka sluha u opsegu visokih frekvencija (4000 do 8000 Hz). Povremeno se može pojaviti smanjena sposobnost da se čuje govor.

Ototoksično dejstvo može biti više izraženo kod dece koja primaju terapiju cisplatinom. Gubitak sluha može biti unilateralan ili bilateralan i ima tendenciju da postane učestaliji i teži ponovnom primenom doza cisplatina. Međutim, pojava gluvoće nakon primene početne doze ciplatina, zabeležena je u retkim slučajevima. Ototoksičnost se može pojačati sa prethodnom simultanom kranijalnom iradijacijom i može biti povezana sa postizanjem pik plazma koncentracije cisplatina. Nije razjašnjeno da li je ototoksičnost izazvana cisplatinom reverzibilna. Neophodno je pažljivo audiometrijsko praćenje stanja pacijenta pre započinjanja terapije cisplatinom kao i pre primene narednih doza cisplatina.

Takođe je zabeležena i pojava vestibularne toksičnosti.

Pre započinjanja terapije cisplatinom potrebno je uraditi audiograme i ovo se uvek mora uraditi pre započinjanja sledećeg terapijskog ciklusa.

Alergijske reakcije

Kao i kod drugih lekova na bazi platine, reakcije preosetljivosti (reakcije nalik anafilaktičkim reakcijama) se u većini slučajeva javljaju tokom ubrizgavanja, odnosno perfuzije, što zahteva prekid perfuzije i primenu odgovarajućeg simptomatskog lečenja (antihistaminici, adrenalin i/ili glukokortikoidi). U primeni svih jedinjenja platine, uočene su pojave ukrštenih alergijskih reakcija, koje su ponekad imale fatalan ishod.

Funkcija jetre i hematološka formula

Neophodno je u redovnim intervalima, pratiti funkciju jetre pacijenta kao i hematološku formulu. 

Karcinogeni potencijal

Kod ljudi su zabeleženi retki slučajevi pojave akutne leukemije koji su se pojavili prilikom primene cisplatina, a koji su uglavnom bili povezani sa drugim sredstvima koja mogu izazvati pojavu leukemije.

Cisplatin je bakterijski mutagen koji dovodi do aberacije hromozoma u kulturama animalnih ćelija. Karcinogenost je moguća, ali nije demonstrirana. Cisplatin se, u ispitivanju obavljenom na miševima, pokazao kao teratogen i embriotoksičan. 

Reakcije na mestu primene

Tokom primene leka cisplatin, može doći do pojave reakcija na mestu primene. Imajući u vidu mogućnost pojave ekstravazacije, preporučuje se pažljivo posmatranje stanja mesta primene zbog mogućnosti pojave infiltracije tokom primene cisplatina. Nije poznata posebna terapija u slučaju pojave reakcija ekstravazacije.

Potrebno je biti posebno pažljiv u primeni ovog leka kod onih pacijenata kod kojih postoji akutna bakterijska ili virusna infekcija.

U slučaju ekstravazacije:

- odmah prekinuti infuziju cisplatina;

- ne pomerati iglu, aspirirati ekstavazat iz tkiva i isprati rastvorom natrijum hlorida 0.9% 

Upozorenje

Ovaj citostatički lek ima izraženiju toksičnost od one koja se uobičajeno sreće kod antineoplastika.

Toksičnost uzrokovana cisplatinom, može se pojačati kombinovanom upotrebom drugih medicinskih proizvoda koji su toksični za navedene organe i organske sisteme.

Mučnina i povraćanje mogu biti intenzivni i često zahtevaju odgovarajuću terapiju antiemeticima. 

Mučnina, povraćanje i proliv se često pojavljuju nakon primene cisplatina. Ovi simptomi, kod većine pacijenata, nestaju nakon 24 sata. Manje ozbiljne pojave mučnine i anoreksije se mogu nastaviti i do sedam dana nakon terapije cisplatinom. 

Profilaktička primena antiemetika može biti efikasna u ublažavanju ili sprečavanju pojava mučnine i povraćanja. Obavezno se mora nadoknaditi gubitak tečnosti do koga je došlo usled povraćanja i proliva. 

Potrebno je, takođe, vršiti strogi nadzor pacijenata u pogledu eventualne pojave ototoksičnosti, mijelosupresije i anafilaktičkih reakcija (videti odeljak „Neželjena dejstva“). 

Pokazalo se da je cisplatin mutagen. On takođe može imati i antifertilno dejstvo. Pokazalo se da su druge antineoplastične supstance karcinogene, pa ovu mogućnost treba imati u vidu kod dugotrajne upotrebe cisplatina. 

Pacijenti i muškog i ženskog pola treba da koriste efikasna kontraceptivna sredstva tokom i najmanje 6 meseci nakon terapije cisplatinom. 

Važne informacije o nekim sastojcima leka Sinplatin

 Lek Sinplatin sadrži 3,5 mg natrijuma po mililitru. Ovu činjenicu treba uzeti u obzir ukoliko treba da se pridržavate ishrane sa smanjenim unosom natrijuma

Nefrotoksični lekovi: 

Istovremena primena nefrotoksičnih lekova (npr. cefalosporina, aminoglikozida ili amfotericina B ili kontrasnih sredstava) ili ototoksičnih lekova ( npr. aminoglikozida) pojačava toksični efekat cisplatina na bubrege. Tokom ili nakon primene cisplatina savetuje se oprez pri primeni lekova koji se uglavnom izlučuju putem bubrega npr. citostatski agensi kao što su bleomicin i metotreksat zbog potencijalnog sniženja renalnog klirensa. 

Renalna toksičnost isofosfamida može biti veća ukoliko se ovaj lek primenjuje u kombinaciji sa cisplatinom ili kod pacijenata koji su prethodno primili terapiju cisplatinom. 

U nekoliko slučajeva je prijavljeno smanjenje koncentracije litijuma u krvi nakon primene cisplatina u kombinaciji sa bleomicinom ili etopozidom. Iz tog razloga se preporučuje stalno praćenje nivoa litijuma u krvi. 

Istovremena primena antihipertenzivna terapije koja sadrži furosemid, hidralazin, diazoksid i propanolol može pojačati nefrotoksične efekte izazvane cisplatinom. 

Može biti potrebno prilagođavanje doze alopurionola, kolhicina, probenecida ili sulfinpirazona ako se koriste zajedno sa cisplatinom jer cisplatin prouzrokuje povećani nivo mokraćne kiseline u serumu. 

Osim kod pacijenata koji primaju dozu cisplatina veću od 60 mg/m² i čija je sekrecija urina manja od 1000 mL u toku 24 sata, forsiranu diurezu diureticima Henleove petlje ne treba primenjivati zbog mogućeg oštećenja bubrega i ototoksičnosti.

Istovremena primena ifosfamida prouzrokuje povećanu ekskreciju proteina.

 Ototoksični lekovi:

Istovremena primena ototoksičnih lekova (npr. aminoglikozida, diuretika) može da poveća toksični efekat cisplatina na čulo sluha. Ne primenjuje se forsirana diureza diureticima Henleove petlje, radi prevencije mogućih oštećenja bubrega i ototoksičnosti, osim kod onih pacijenata koji dobijaju veće doze cisplatina od 60 mg/m² i kod kojih sekrecija urina iznosi manje od 1000 mL za 24h. 

Ifosfamid može da poveća ototoksično dejstvo cisplatina.

Atenuirane žive vakcine:

Upotreba vakcine protiv žute groznice je striktno kontraindikovana zbog rizika od fatalne sistemske bolesti nakon vakcinisanja (videti odeljak 4.3). U slučaju rizika od generaliyovane bolesti, preporučuje se upotreba inaktivisanih vakcina ukoliko su dostupne. 

Upotreba živih vakcina se ne preporučuje 3 meseca nakon isteka terapije cisplatinom. 

Oralni antikoagulanti:

U slučaju istovremene primene cisplatina i oralnih antikoagulanata, savetuje se redovno praćenje INR-a.

Antihistamini, fenotiazini i drugi:

Istovremena primena antihistamina, buklizina, ciklizina, loksapina, meklozina, fenotiazina, tioksantena ili trimetobenzamida može da maskira simptome ototoksičnosti (kao što su vrtoglavica ili tinutis).

Antikonvunvulzivni lekovi:

Koncentracije antikonvulzivnih lekova u toku istovremeno primene sa cisplatinom mogu biti ispod terapijskih koncentracija.

Cisplatin može umanjiti resorpcju fenitoina što za posledicu ima smanjenu kontrolu epilepsije, ukoliko se fenitoin koristi u lečenju ove bolesti. Tokom trajanja terapije cisplatinom, započinjanje nove antikonvulzivne terapije fenitoinom je strogo kontraindikovano.

trimetobenzamida može da maskira simptome ototoksičnosti (kao što su vrtoglavica ili tinutis).

Piroksidin + altretamin kombinacija:

U randomizovanoj studiji u terapiji uznapredovalog karcinoma ovarijuma, trajanje odgovora je bilo promenjeno kada je piridoksin korišćen sa altretaminom (heksametilmelamin) i cisplatinom.

Paklitaksel:

Terapija cisplatinom pre primene paklitaksela može da smanji klirens paklitaksela do 70-75% i na taj način dovode do povečanja neurotoksičnosti (kod 70% pacijenata i više).

Ostalo:

Mijelosupresivi i radijacija će intezivirati mojelosupresivno dejstvo cisplatina. 

Cisplatin u kombinaciji sa bleomicinom i vinblastinom može prouzrokovati nastanak Raynaud-ovog fenomena. 

U studiji kod pacijenata sa metastatskim ili uznapredovalim tumorima, docetaksel u kombinaciji sa cisplatinom izazivao je teže neurotoksične efekte (dozno zavisne i senzorne) nego kada se bilo koji od ova dva leka primenjuje pojedinačno u slučnim dozama.

Helatni agensi poput penicilamina mogu umanjiti dejstvo cisplatina. 

Pri istovremenoj primeni cisplatina i ciklosporina treba uzeti u obzir mogućnost nastanka teške imunosupresije sa rizikom od limfoproliferacije.

Trudnoća

Nema dovoljno podataka o upotrebi cispaltina kod trudnica. Međutim na osnovu farmakoloških svojstava, smatra se da cisplatin može da deluje toksično na fetus. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost i transplacentalnu karcinogenost (videto odeljak 5.3). Cisplatin ne treba koristiti tokom trudnoće sem kad je to jasno indikovano. 

Dojenje

Cisplatin se izlučuje u mleko majke. Pacijentkinje u toku terapije cisplatinom ne smeju da doje. 

Plodnost

Cisplatin može prouzrokovati privremenu ili trajnu neplodnost. Pacijentima koji žele da dobiju potomstvo nakon završetka terapije, preporučuje se genetsko savetovanje.

Kako terapije cisplatinom može da dovede do ireverzibilnog infertiliteta, preporuka je da muškarci, koji žele da se ostvare u ulozi oca, potraže savet u vezi kriokonverzacije sperme pre terapije.

Kontracepcija kod muškaraca i žena

Pacijenti oba pola koji su u reproduktivnom periodu , treba da koriste odgovarajuće mere kontracepcije u toku i šest meseci nakon terapije cisplatinom.

Nisu poznati efekti cisplatina na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, poznata neželejena dejstava (poput nefrotoksičnosti) mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Pacijenti kod kojih se jave ova neželjena dejstva (npr. pospanost ili povraćanje) moraju da izbegavaju upravljanje motornim vozilom i rukovanja mašinama

Cisplatin 1mg/mL koncentrat za rastvor za infuziju, pre primene treba rastvoriti. 

Razblaženi rastvor se mora primenjivati isključivo intravenski, putem infuzije (pogledajte donji tekst). Prilikom primene se mora izbeći bilo koje sredstvo koje sadrži aluminijum, a koje može doći eventualno u kontakt sa cisplatinom (setovi za intravensku infuziju, igle, kateteri, špricevi i slično).

Primena kod odraslih i dece: 

Doziranje zavisi od primarne bolesti, od očekivane reakcije pacijenta, kao i od toga da li se cisplatin koristi kao monoterapija ili se koristi kao komponenta kombinovane hemioterapije. Uputstva za doziranje se, stoga, primenjuju i kod odraslih i kod dece. 

Kao monoterapija preporučuje se primena sledeća dva dozna režima:

• Pojedinačna doza od 50 do 120 mg/m² telesne površine, svake 3 do 4 nedelje;
• Doza od 15 do 20 mg/m²/dan u trajanju od 5 dana, svake 3 do 4 nedelje.

Ako se cisplatin koristi kao deo kombinovane hemioterapije, onda se doza cisplatina mora smanjiti. Uobičajena doza u ovakvim slučajevima iznosi 20 mg/m² ili više, jednom na svake 3 do 4 nedelje. 

Za lečenje karcinoma grlića materice, cisplatin se koristi u kombinaciji sa radioterapijom. Uobičajena doza iznosi 40 mg/m² nedeljno, u trajanju od 6 nedelja. 

Radi uvida u upozorenja i mere opreza koje treba preduzeti, odnosno uzeti u obzir, pre početka sledećeg ciklusa terapije.

Kod pacijenata koji pate od bubrežne insuficijencije ili depresije koštane srži, neophodno je, na adekvatan način, smanjiti dozu ovog leka. 

Cisplatin, rastvor za infuziju, koji je pripremLjen u skladu sa instrukcijama, trebalo bi primeniti u vidu intravenske infuzije u trajanju od 6 do 8 sati. 

Neophodno je održavati adekvatnu hidrataciju pacijenta, u periodu od 2 do 12 sati pre primene, pa sve do minimalno 6 sati nakon primene cisplatina. Hidratacija je neophodna, kako bi izazvala

dovoljnu diurezu tokom terapije, kao i nakon terapije cisplatinom. Hidratacija se realizuje intravenskom infuzijom jednim od sledećih rastvora:

• rastvor natrijum hlorida 0,9%
• mešavina 0,9% rastvora natrijum hlorida i rastvora glukoze 5% (1:1).

Hidratacije pre terapije cisplatinom:

Intravenska infuzija od 100 do 200 mL/sat u periodu od 6 do 12 sati, sa ukupnim iznosom od najmanje jednog litra. 

Hidratacija nakon završetka primene terapije cisplatinom:

Intravenska infuzija sa još dva litra, u količinama od 100 do 200 mL na sat u trajanja od 6 do 12 sati. 

Forsirana diureza može biti neophodna ukoliko je izlučivanje urina manje od 100 do 200 mL/sat nakon hidratacije. Forsirana diureza se može realizovati intravenskom primenom manitola u količini od 37,5 gnu obliku 10% rastvora (375 mL manitol rastvor 10%) ili primenom diuretika, ukoliko je bubrežna funkcija normalna. Primena manitola ili diuretika je takođe potrebna u onim slučajevima kada je cisplatin primenjen u dozi koja je veća od 60 mg/m² površine tela.

Neophodno je da pacijent pije velike količine tečnosti do 24 sata nakon infuzije cisplatinom kako bi se obezbedila odgovarajuće izlučivanje urina.

Primena kod odraslih i dece: 

Doziranje zavisi od primarne bolesti, od očekivane reakcije pacijenta, kao i od toga da li se cisplatin koristi kao monoterapija ili se koristi kao komponenta kombinovane hemioterapije. Uputstva za doziranje se, stoga, primenjuju i kod odraslih i kod dece. 

Kao monoterapija preporučuje se primena sledeća dva dozna režima:

• Pojedinačna doza od 50 do 120 mg/m2 telesne površine, svake 3 do 4 nedelje;
• Doza od 15 do 20 mg/m2/dan u trajanju od 5 dana, svake 3 do 4 nedelje.

Ako se cisplatin koristi kao deo kombinovane hemioterapije, onda se doza cisplatina mora smanjiti. Uobičajena doza u ovakvim slučajevima iznosi 20 mg/m2 ili više, jednom na svake 3 do 4 nedelje. 

Za lečenje karcinoma grlića materice, cisplatin se koristi u kombinaciji sa radioterapijom. Uobičajena doza iznosi 40 mg/m2 nedeljno, u trajanju od 6 nedelja. 

Radi uvida u upozorenja i mere opreza koje treba preduzeti, odnosno uzeti u obzir, pre početka sledećeg ciklusa terapije.

Kod pacijenata koji pate od bubrežne insuficijencije ili depresije koštane srži, neophodno je, na adekvatan način, smanjiti dozu ovog leka. 

Cisplatin, rastvor za infuziju, koji je pripremLjen u skladu sa instrukcijama, trebalo bi primeniti u vidu intravenske infuzije u trajanju od 6 do 8 sati. 

Neophodno je održavati adekvatnu hidrataciju pacijenta, u periodu od 2 do 12 sati pre primene, pa sve do minimalno 6 sati nakon primene cisplatina. Hidratacija je neophodna, kako bi izazvala

dovoljnu diurezu tokom terapije, kao i nakon terapije cisplatinom. Hidratacija se realizuje intravenskom infuzijom jednim od sledećih rastvora:

• rastvor natrijum hlorida 0,9%
• mešavina 0,9% rastvora natrijum hlorida i rastvora glukoze 5% (1:1).

Hidratacije pre terapije cisplatinom:

Intravenska infuzija od 100 do 200 mL/sat u periodu od 6 do 12 sati, sa ukupnim iznosom od najmanje jednog litra. 

Hidratacija nakon završetka primene terapije cisplatinom:

Intravenska infuzija sa još dva litra, u količinama od 100 do 200 mL na sat u trajanja od 6 do 12 sati. 

Forsirana diureza može biti neophodna ukoliko je izlučivanje urina manje od 100 do 200 mL/sat nakon hidratacije. Forsirana diureza se može realizovati intravenskom primenom manitola u količini od 37,5 gnu obliku 10% rastvora (375 mL manitol rastvor 10%) ili primenom diuretika, ukoliko je bubrežna funkcija normalna. Primena manitola ili diuretika je takođe potrebna u onim slučajevima kada je cisplatin primenjen u dozi koja je veća od 60 mg/m2 površine tela.

Neophodno je da pacijent pije velike količine tečnosti do 24 sata nakon infuzije cisplatinom kako bi se obezbedila odgovarajuće izlučivanje urina.

Neželjena dejstva cisplatina zavise od primenjene doze i mogu biti kumulativna. 

Najčešće prijavljeni neželjeni događaji (>10%) vezani za cisplatin bili su hematološki (leukopenija, trombocitopenija i anemija), gastrointestinalni (anoreksija, mučnina, povraćanje i dijareja), ototoksičnost (oštećenje sluha), oštećenje bubrega (poremecaj funkcije bubrega, nefrotiksičnost, hiperurikemija) i groznica.

 Ozbiljna neželjena dejstva na bubrege, koštanu srž i slušni aparat su prijavljena kod oko jedne trećine pacijenata nakon jedne doze cisplatina; mada uopšteno neželjena dejstva su dozno zavisna i kumulativna. Ototoksičnost može biti ozbiljnija kod dece. 

Učestalost neželjenih dejstava je definisana unutar svakog sistema organa prema sledećoj konvenciji: veoma česta ( ≥1/10); česta ( ≥1/100 i < 1/10); povremena ( ≥11000 i 1/100); retka ( ≥10000 i < 1/1000); veoma retka (≤ 1/10000), nije poznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)

Tabela neželjenih dejstava prijavljenih u toku kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja (medDRA termini):

Infekcije i infestacije 

Često: Sepsa

Nije poznato: Infekcija^a 

Benigne, maligne i nespesifične neoplazme 

Retko: Akutna leukemija 

Poremećaji krvotoka i limfnog sistema 

Veoma često:Oštećenje koštane srži, trombocitopenija, leukopenija, anemija

Veoma retko: Trombotička mikroangiopatija u kombinaciji sa hemolitičkim uremijskim sindromom.

Nije poznato:Coombs- pozitivna hemolitička anemija 

Poremećaji imunog sistema 

Povremeno:Anafilaktoidna reakcija^b

Retko:Imunosupresija 

Poremećaji endokrinog sistem 

Nije poznato:Povećanje amilaze u krvi,neadekvatna sekrecija antidiuretskog hormona

Poremećaji metabolizma i ishrane 

Veoma česta:hiponatrijemija

Povremeno:hipomagnezijemija

Retko:hiperholesterolemija

Veoma retko

Povišen nivo gvožđa u krvi

Nije poznato:Dehidratacija, hipokalemija, hipofosfatemija, hiperurikemija,hipokalcemija, tetanija, 

Poremećaji nervnog sistema 

Često:Neurotoksičnost

Retko:Konvulzije, periferna neuropatija, leukoencefalopatija, sindrom reverzibilne posteriorneleukoencefalopatije.

Veoma retko:Napadi

Nije poznato:Cerebrovaskularni akcidenti, hemoragijski moždani udar, ishemijski moždani udar sa posledicom gubitka ukusa, cerebralni arteritis, Lhermitte-ov znak, mijelopatija, autonomna neuropatija 

Poremećaji funkcije oka 

Retko:Optički retrobulbarni neuritis, poremećaj pokreta oka

Nije poznato:Zamućen vid, poremećaj percepcija boja, centralno slepilo,optički neuritis, papiloedem, retinalna pigmentacija 

Poremećaji uha i labirinta 

Povremena:Ototoksičnost

Nije poznato:Tinitus, gubitak sluha 

Srčani poremećaji 

Često:Aritmija, bradikardija, tahikardija

Retko:Infarkt miokarda, teška bolestkoronarne arterije

Veoma retko:Zastoj srca

Nije poznato:Kardiološki poremećaj 

Vaskularni poremećaji 

Često:Flebitis

Retko:Hipertenzija

Nije poznato:Trombotička mikroangiopatija sahemolitički uremijski sindrom, Raynaud-ov fenomen 

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: 

Često:Dispneja, pneumonija, respiratorna insuficijencija

Nije poznato:Plućna embolija 

Gastrointestinalni poremećaji

Retko:Stomatitis

Nije poznato:Mučnina, povraćanje, anoreksija,štucanje, dijareja,

Hepatobilijarni poremećaji 

Nije poznato:Povećenje koncentracije enzima jetre i bilirubina u krvi 

Poremećaji kože i potkožnog sistema 

Često:Eritem, ulceri na koži,lokalizovani edem i bol

Nije poznato:Osip, alopecija 

Poremećaji mišićno-skeletnog,koštanog i vezivnog tkiva 

Nije poznato:Grčevi mišića 

Urinarni i bubrežni poremećaji 

Veoma često: Akutna bubrežna insuficijencija, bubrežna insuficijencija^c, b poremećaj tubulske funkcije bubrega 

Poremećaj reproduktivnog sitema i dojki 

Povremeno:Abnormalna spermatogeneza i ovulacija, ginekomastija. 

Poremaćji opšteg stanja i promene na mestu primene 

Nije poznato:Pireksija (veoma često), astenija, slabost, ekstravazacija na mestu

primene^d 

Ispitivanja 

Retko:Smanjen nivo albumina u krvi.

a) Komplikacije usled infekcija su dovele do smrti kod nekih pacijenata.

b) simptomi prijavljeni za anafilaktoidnu reakciju kao što su edem lica (PT edem llica), šištanje, bronhospazam, tahikardija i hipotenzija, su uključeni pod anafilaktoidna reakcije u tabeli neželjenih dejstava.

c) promene u nivou kreatinina, mokraćne kiseline u serumu i/ili smanjenje klirensa kreatinina su obuhvaćeni pod bubrežnom insuficjencijom

d) koja uključuje lokalnu toksičnost mekog tkiva kao što je celulitis, fibroza, nekroza (često), bol (često), edem (često) ili eritem (često) kao posledica ekstravazacije.

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije 

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).