Trusopt

Dorzolamid je kontraindikovan kod pacijenata koji su preosetljivi na aktivnu supstancu ili na bilo koju pomoćnu supstancu.

Dorzolamid nije ispitivan kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina < 30 ml/min) ili sa hiperhloremičkom acidozom. Zbog toga što se dorzolamid i njegovi metaboliti primarno izlučuju putem bubrega, dorzolamid je kontraindikovan kod ovih pacijenata. 

Dorzolamid nije ispitivan kod pacijenata koji imaju oštećenje jetre, pa ga treba pažljivo upotrebljavati kod ovih pacijenata.

Lečenje pacijenata koji imaju akutni glaukom zatvorenog ugla, pored primene oftalmoloških hipotenzivnih lekova, zahteva i druge terapijske mere. Dorzolamid nije ispitivan kod pacijenata koji imaju akutni glaukom zatvorenog ugla.

Dorzolamid sadrži sulfonamidsku grupu koja se takoñe nalazi i kod sulfonamida i stoga, iako se primenjuje lokalno, apsorbuje se sistemski. Stoga se posle lokalne primene mogu očekivati ista neželjena dejstva koja se javljaju tokom uzimanja sulfonamida. Ukoliko se pojave ozbiljne reakcije ili preosetljivost treba prekinuti uzimanje ovog leka.

Terapija oralnim inhibitorima karboanhidraze praćena je urolitijazom kao rezultat poremećaja acido-bazne ravnoteže, a posebno kod pacijenata koji su prethodno imali kamen u bubregu. Iako nisu zabeleženi slučajevi poremećaja acido-bazne ravnoteže posle primene dorzolamida, urilitijaza je prijavljivana retko. S obzirom da je dorzolamid inhibitor karboanhidraze za lokalnu primenu koji se sistemski apsorbuje, pacijenti koji su imali kamen u bubregu mogu biti izloženi povećanom riziku od nastanka urolitijaze tokom primene dorzolamida.

Ukoliko se pojave alergijske reakcije (na primer konjunktivitis ili reakcije na očnom kapku) treba razmotriti prekid terapije.

Postoji potencijal aditivnog efekta poznatim sistemskim efektima inhibicije karboanhidraze kod pacijenata koji istovremeno primaju oralni inhibitor karboanhidraze i dorzolamid. Ne preporučuje se istovremena primena oralnih inhibitora karboanhidraze i dorzolamida.

Kornealni edem i ireverzibilna kornealna dekompenzacija opisani su kod pacijenata koji su predhodno imali hronična kornealna oštećenja i/ili intraokularnu hiruršku intervenciju u vreme kada su koristili lek Trusopt®.

Kod ovih pacijenata lokalno primenjeni dorzolamid treba pažljivo upotrebljavati.

Istovremena pojava ablacije sudovnjače sa okularnom hipotonijom opisana je posle filtracionih operacija sa primenom terapije supresije stvaranja očne vodice.

Trusopt® sadrži konzervans benzalkonijum hlorid koji može da izazove iritaciju oka. Pre upotrebe leka treba ukloniti kontaktna sočiva i sačekati najmanje 15 minuta pre njihovog ponovnog stavljanja. Benzalkonijum-hlorid može da promeni boju mekih kontaktnih sočiva. 

Upotreba kod dece
Dorzolamid nije ispitivan kod pacijenata ispod 36 nedelja gestacione starosti i kod pacijenata mlañih od jedne nedelje života. Pacijenti sa značajno nezrelim bubrežnim tubulama treba da uzimaju dorzolamid samo nakon pažljivog razmatranja odnosa rizika i koristi zbog mogućeg rizika za pojavu metaboličke acidoze. 

Nisu rađene posebne studije u kojima su ispitivane interakcije dorzolamida sa drugim lekovima.

U kliničkim ispitivanjima dorzolamid je istovremeno upotrebljavan sa sledećim lekovima pri čemu nije bilo neželjenih interakcija: rastvor timolola za oftalmološku primenu, rastvor betaksolola za oftalmološku primenu i sistemski lekovi uključujući ACE inhibitore, blokatore kalcijumovih kanala, diuretike, nesteroidne antiinflamatorne lekove kao što je aspirin, i hormoni (npr. estrogen, insulin, tiroksin).

Povezanost između dorzolamida i miotika i agonista adrenergičkih receptora još uvek nije definitivno potvrđena u terapiji glaukoma.

Upotreba u toku trudnoće
Dorzolamid ne sme da se daje tokom trudnoće. Na raspolaganju nema odgovarajućih kliničkih podataka iz ispitivanja na trudnicama. Kod zečeva koji su dobili doze dorzolamida koje su bile toksične za skotnu ženku došlo je do teratogenih efekata (videti deo 5.3).
Upotreba u toku laktacije
Nije poznato da li se dorzolamid izlučuje u humanom mleku. Kod pacova u laktaciji koji su dobijali dorzolamid utvrñen je smanjen dobitak težine kod mladunaca. Ako je potrebno dati dorzolamid preporučuje se prekid dojenja.

Nisu sprovedene studije o uticaju dorzolamida na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama. Moguće neželjene reakcije, kao što su vrtoglavica i poremećaji vida, mogu uticati na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama.

Kada se daje kao monoterapija doza dorzolamida je po jedna kap u konjunktivalnu kesicu obolelog oka (očiju), tri puta dnevno.

Kada se daje kao dopuna terapiji nekom beta-blokatoru za oftalmološku primenu, doza dorzolamida je jedna kap u konjunktivalnu kesicu obolelog oka (očiju) dva puta dnevno.

Kada se dorzolamid uvodi umesto nekog drugog oftalmološkog preparata za terapiju glaukoma, nakon adekvatnog doziranja treba prekinuti sa uzimanjem tog leka i početi sa uzimanjem dorzolamida narednog dana.

Ako se koristi više od jednog oftalmološkog preparata za lokalnu primenu, davanje ovih lekova treba vremenski razdvojiti najmanje deset minuta. 

Pacijentima treba reći da operu ruke pre upotrebe leka i da izbegavaju kontakt vrha bočice sa okom ili okolnim tkivima.

Pacijentima takođe treba objasniti da kapi za oči, ako se njima ne rukuje na predviñeni način, mogu da postanu kontaminirane (zagañene) raznim bakterijama koje mogu izazvati infekcije oka. Posle upotrebe kontaminiranih rastvora može doći do ozbiljnih oštećenja oka i, kao posledica toga, gubitka vida.

Pacijentima treba objasniti kako da pravilno koriste OCUMETER PLUS bočice. 

Uputstvo za upotrebu:
1. Pre nego što upotrebite lek po prvi put proverite da li je sigurnosna traka na prednjem delu bočice netaknuta tj. da nije prekinuta. Kod neotvorenih bočica je normalno da postoji razmak izmeñu bočice i zatvarača.
2. Skinite sigurnosnu traku da biste omogućili otvaranje.
3. Da otvorite bočicu odvrnite zatvarač okretanjem kao što je označeno strelicama na vrhu zatvarača. Nemojte da povlačite zatvarač uspravno na gore i u smeru od bočice. Ako ovako povučete zatvarač nagore dispenser neće moći da radi ispravno.
4. Zabacite glavu unazad i pažljivo povucite donji kapak oka tako da se formira prostor izmeñu kapka i oka.
5. Okrenite bočicu naopačke, pritisnite lagano palcem ili kažiprstom na mesto označeno kao "mesto koje treba pritisnuti prstom" dok ne izađe samo jedna kap u oko kao što je to rekao vaš lekar. 
NEMOJTE DODIRIVATI OKO ILI OČNI KAPAK VRHOM DELA ZA ISPUŠTANJE KAPI NA BOČICI.
6. Ako nakon prvog otvaranja bočice imate teškoće sa izbacivanjem kapi, ponovo
stavite zatvarač na bočicu i čvrsto zatvorite (nemojte da previše pričvrstite zatvarač) a zatim ponovo skinite
zatvarač okretanjem u suprotnom smeru kao što je to naznačeno strelicama na vrhu zatvarača.
7. Ponovite tačke 4 i 5 za drugo oko ako je tako rekao vaš lekar.
8. Vratite zatvarač na mesto okretanjem sve dok čvrsto ne zatvori bočicu. Strelica na levoj strani zatvarača mora da se poklopi sa strelicom na levoj strani nalepnice na bočici da bi bočica bila pravilno zatvorena. Nemojte da previše pričvrstite zatvarač jer tako možete da oštetite i bočicu i zatvarač.
9. Vrh dispensera je napravljen tako da omogući izlaženje samo jedne kapi pa stoga NEMOJTE proširivati otvor na vrhu dispensera.
10. Kad upotrebite sve doze ostaće malo leka Trusopt® u bočici. Nemojte da brinete jer je u bočicu dodato malo više leka Trusopt®, tako da ćete dobiti celokupnu količinu leka Trusopt® koju je vaš lekar propisao. Ne pokušavajte da uklonite višak leka iz bočice.

Na raspolaganju su ograničeni podaci o primeni dorzalamida kod dece u dozi od tri puta dnevno .

Na raspolaganju su samo ograničeni podaci koji se odnose na predoziranje leka kod ljudi posle slučajnog ili namernog uzimanja dorzolamid hidrohlorida.

Simptomi
Sledeći simptom zabeležen je nakon oralnog unošenja leka: pospanost. Posle lokalne primene opisani su sledeći simptomi: muka, vrtoglavica, glavobolja, zamor, nenormalni snovi i disfagija.

Lečenje
Lečenje treba da bude simptomatsko i suportivno. Može doći do neravnoteže elektrolita, razvoja acidoznog stanja i mogućih efekata na centralni nervni sistem. Treba pratiti nivoe elektrolita u serumu (posebno kalijuma) i pH u krvi.    

Trusopt® je ispitivan na više od 1400 ispitanika u kontrolisanim i nekontrolisanim kliničkim studijama. U dugoročnim studijama na 1108 pacijenata koji su dobijali Trusopt®  kao monoterapiju ili kao dopunu terapiji beta-blokatorom za oftalmološku primenu, najčešći uzrok prekida terapije (oko 3% slučajeva) lekom Trusopt® bile su neželjene reakcije na oku izazvane lekom, a prvenstveno se radilo o konjunktivitisu i reakcijama na očnom kapku.

Prijavljene su sledeće neželjene reakcije ili tokom kliničkih ispitivanja ili u post-marketinškom iskustvu nakon stavljanja leka u promet:

[Veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do <1/10), povremene (≥1/1000 do <1/100) i retke (≥1/10000 do <1/1000)]. 

Poremećaji nervnog sistema:
Česte: glavobolja
Retke: vrtoglavica, parestezija

Poremećaji na nivou oka:
Veoma česte: osećaj peckanja i probadanja u oku
Ćeste: superficijalni keratitis (punctum), suzenje, konjunktivitis, inflamacija očnog kapka, svrab u oku, iritacija očnog kapka, zamagljen vid.
Povremene: iridociklitis
Retke: iritacija sa crvenilom, bol, stvaranje pokorice očnog kapka, prolazna miopija (koja nestaje posle prekida terapije), kornealni edem, okularna hipotonija, ablacija sudovnjače posle filtracione operacije.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:
Retke: epitaksa

Gastrointestinalni poremećaji:
Česte: muka, gorak ukus u ustima
Retke: iritacija grla, suva usta

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva:
Retke: kontaktni dermatitis

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema:
Retke: urolitijaza

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:
Česte: astenija/zamor
Retke: Preosetljivost: znaci i simptomi lokalnih reakcija (palpebralne reakcije) i sistemskih alergijskih reakcija uključujući angioedem, urtikariju, pruritis, osip, gubljenje daha, retko bronhospazam

Laboratorijska ispitivanja:
Dorzolamid nije doveo do klinički značajnog poremećaja elektrolita.

Pedijatrijski pacijenti:
Sprovedena je tro-mesečna, dvostruko-slepa, multicentrična studija sa aktivnim lekom kao kontrolom na 184 pedijatrijska pacijenta (122 pacijenta su primali dorzolamid) uzrasta od jedne nedelje do < 6 godina, sa glaukomom ili povišenim intraokularnim pritiskom (vrednosti intraokularnog pritiska na početku terapije bile su ≥ 22 mmHg). Cilj studije bio je da se proceni bezbednost Trusopt-a kada se primenjuje lokalno tri puta dnevno. Oko polovina pacijenata u obe ispitivane grupe imali su dijagnozu kongenitalnog glaukoma, a druge dijagnoze uključivale su Sturge-Weber sindrom, iridokornealnu disgenezu mezenhima, pacijente sa afakijom. Na donjoj tabeli prikazano je kako su pacijenti koji su primali monoterapiju podeljeni na osnovu uzrasta i terapije koju su primali:

Starosna grupa Dorzolamid 2% Timolol
Grupa uzrasta < 2 godine N = 56
Uzrast: Od 1 do 23 meseca.
Timolol GS 0,25 % N = 27
Uzrast: Od 0,25 do 22 meseca.
Grupa uzrasta ≥ 2 godine do < 6 godina N = 66
Uzrast: Od 2 do 6 godina.
Timolol 0,50 % N = 35
Uzrast: Od 2 do 6 godina.

U obe starosne grupe oko 70 pacijenata je dobijalo terapiju tokom najmanje 61 dan, a oko 50 pacijenata je dobijalo terapiju tokom 81 do 100 dana.

Ukoliko intraokularni pritisak nije bio adekvatno kontrolisan monoterapijom dorzolamidom ili želatinskim rastvorom timolola, ta terapija je zamenjena otvorenom terapijom na sledeći način: 30 pacijenata uzrasta < 2 godine su prebačeni na istovremenu terapiju 0,25%-nim želatinskim rastvorom timolola jednom dnevno i 2%-im dorzolamidom tri puta dnevno; 30 pacijenata uzrasta ≥ 2 godine su prebačeni na terapiju fiksnom kombinacijom 2%-og dorzolamida i 0,5%-og timolola dva puta dnevno.

Sve u svemu, ova studija nije pokazala postojanje dodatnih problema po pitanju bezbednosti leka kod pedijatrijskih pacijenata: kod oko 26% pedijatrijskih pacijenata (20% koji su primali monoterapiju dorzolamidom) došlo je do pojave neželjenih reakcija izazvanih lekom, a većina tih reakcija su bile lokalne i nije došlo do pojave ozbiljnih neželjenih reakcija na nivou oka poput peckanja i probadanja u oku i bola u oku. Kod malog broja pacijenata (< 4%) uočena je pojava kornealnog edema ili zamagljenog vida. Lokalne reakcije javljale su se sa sličnom učestalošću kao i u grupi koja je primala poredbeni lek. U post-marketinškom praćenju zabeleženi su slučajevi metabiličke acidoze kod veoma mladih pacijenata, a posebno kod onih sa nezrelim bubrezima ili sa oštećenjem bubrežne funkcije.

Rezultati efikasnosti leka u pedijatrijskoj populaciji ukazuju na to da je uočeno srednje smanjenje intraokularnog pritiska u grupi koja je primala dorzolamid bilo uporedivo sa srednjim sniženjem intraokularnog pritiska u grupi koja je primala timolol, mada je u grupi na timololu uočena nešto veća vrednost smanjenja.

Nisu raspoloživi podaci iz dugoročnih studija efikasnosti (> 12 nedelja).