Viekvin


Aktivna supstanca: Antiserum evropski protiv zmijskog otrova

Lek VIEKVIN je vodeni rastvor za injekciju koji sadrži antitela, odnosno antitoksične globuline - F(ab)2 fragmente, sposobne da neutrališu otrov evropskih zmija otrovnica (poskoka i šarke).
Specifični imunoglobulini se dobijaju iz plazme zdravih konja, imunizovanih venomom poskoka (Vipera ammodytes), metodom frakcionisane precipitacije (amonijum sulfatom) i enzimskim tretiranjem (pepsinom).
Lek VIEKVIN, antiserum protiv zmijskog otrova (konjski), koristi se u terapiji nakon ujeda zmija otrovnica iz roda Vipera (Vipera ammodytes, Vipera berus).
Antiserum protiv zmijskog otrova (konjski) nije delotvoran protiv otrova drugih zmija



Preosetljivost na konjske proteine i druge komponente preparata je relativna kontraindikacija, pošto je primena ovog antiseruma od vitalnog značaja kod teške intoksikacije (trovanja) zmijskim otrovom.
Osobama koje su pri prethodnoj primeni konjskog antitoksina imale lokalne i opšte reakcije preosetljivosti, treba dati antitoksin druge životinjske vrste. U slučaju neposedovanja antitoksina druge životinjske vrste, treba pokušati skraćenu desenzibilizaciju (gubitak i smanjenje preosetljivosti) konjskim antiserumom protivzmijskog otrova 

Pri primeni antiseruma treba biti oprezan jer preparat sadrži heterologne proteine. Pre imunizacije neophodna je detaljna anamneza o prethodnim pojavama hipersenzitivnih reakcija, posebno u slučaju ranije aplikacije proteina konjskog porekla i o postojanju alergijskih bolesti kao što su astma, ekcem i sl.
- U toku primene leka treba da bude na raspolaganju odgovarajući medicinski tretman kako bi se reagovalo
na potencijalni anafilaktički šok.
- Antiserum protiv zmijskog otrova ne treba davati rutinski nakon svakog ujeda zmije. Pre davanja antiseruma treba uočiti rane kliničke znakove trovanja zmijskim otrovom (oštar bol i otok na mestu ujeda koji se brzo širi i/ili zahvata veću površinu i osećaj utrnulosti oko mesta ujeda) ili znakove sistemskog
trovanja (šok, spontano sistemsko krvarenje, poremećaj koagulacije, oligurija).
- Kod ukazivanja prve pomoći ili samopomoći na terenu, beskorisno je, a često i opasno ranu od ujeda zasecati ili pokušavati sa isisavanjem otrova. Tada se preporučuje imobilizacija ujedenog ekstremiteta, ali ukoliko se sprovodi pravilno. Za ublažavanje bola može se primeniti paracetamol.
- Nakon ujeda zmije otrovnice potrebno je pacijenta što pre dovesti u najbližu zdravstvenu ustanovu. Prilikom transporta, ujedenu osobu treba postaviti da leži na boku, sprovoditi opšte suportivne mere i omogućiti prohodnost disajnih puteva.
- U zdravstvenoj ustanovi potrebno je odrediti leukocitarnu formulu (određivanje broja pojedinih belih krvnih zrnaca) i pratiti EKG (koristi se za procenu rada srca), kao i pokazatelje metaboličke acidoze i kreatin-kinazu.
- Simptomatska terapija je neophodna, iako je pacijent primio antiserum

Nema dokaza o bilo kakvoj interakciji sa ostalim medicinskim proizvodima.
Antiserum ne mešati sa vakcinama ili lekovima u istom špricu.

Nije primenjivo. 

Nema apsolutnih kontraindikacija, jer se antiserum primenjuje u vitalnim indikacijama. 

Nije primenljivo.

Ukoliko se interveniše odmah nakon ujeda zmije otrovnice, terapijska doza za odrasle i decu je 5 mL antiseruma (1 bočica). Antiserum se primenjuje intramuskularno (u mišić), u predelu glutealnog mišića. U slučaju da su znaci intoksikacije i dalje prisutni, može se primeniti još jedna doza od 5 mL intramuskularno.
Ako je prošlo više od 4 sata nakon ujeda i ako je ujed bio na dobro prokrvljenom delu tela (glava, vrat, jagodice prstiju), tada doza antitoksina iznosi 10 mL intramuskularno (2 bočice).
U slučaju akutne vitalne ugroženosti, terapijska doza za odrasle i decu je 10 mL antiseruma (2 bočice), koji se prethodno razblaži fiziološkim rastvorom (u odnosu 1:5 ili 1:10) i primenjuje u vidu intravenske infuzije u toku 30 minuta. Dalje doziranje leka utvrđuje lekar prema težini kliničke slike bolesnika.
U slučaju prethodnih alergijskih reakcija ili postojećih alergijskih oboljenja, pokušati skraćenu desenzibilizaciju na sledeći način: potkožno ubrizgati 0.1 mL antiseruma i sačekati 15 minuta; zatim potkožno ubrizgati 0.25 mL antiseruma i sačekati 15 minuta; ako nema neželjenih reakcija, ostatak doze
ubrizgati intramuskularno.
Primenu antiseruma u neposrednoj blizini ujeda treba izbegavati, zbog oslabljene cirkulacije i edema ozleđenog predela.
Za svakog pacijenta treba koristiti špric i iglu za jednokratnu primenu.
Način i mesto izdavanja: Lek se može upotrebljavati u zdravstvnoj ustanovi

Incidencija anafilakse (brza i jaka reakcija preosetljivosti) i serumske bolesti (sistemska alergijska reakcija) zavise od količine konjskih proteina koji su primenjeni u tretmanu

Ako je prošlo više od 4 sata od zmijskog ujeda, doza antiseruma je 10 mL (2 bočice) intramuskularno. Čak i nakon 24 sata od ujeda, korisno je dati antiserum ukoliko to zahteva klinička slika.

Nije primenjivo.

Lek VIEKVIN, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.
Anafilaktički šok može da se javi u toku ili odmah nakon primene antiseruma. Manifestuje se hipotenzijom (padom krvnog pritiska), otežanim disanjem, pojavom urtikarije (koprivnjače) i šokom.
Serumska bolest se javlja nakon 4-7 dana (ponekad se može javiti i u periodu do 3 nedelje) po ubrizgavanju antiseruma. Simptomi su povišena telesna temperatura, bolovi i otok na pojedinim zglobovima i limfnim čvorovima, povraćanje, proliv, bronhospazam (suženje disajnih puteva) i urtikarija.
- U slučaju pojave reakcija preosetljivosti (bolovi u mišićima, mučnina, iznenadna vrućina, crvenilo i druge lokalne reakcije), odmah treba prekinuti davanje antitoksina. U slučaju razvoja anafilakse, hitno započeti terapiju sledećim redosledom:
- adrenalin 0.1% intramuskularno 0.5-1.0 mL injicirati svakih 15 do 20 minuta do normalizacije krvnog pritiska
- antihistaminik, oralno ili parenteralno
- kortikosteroid za intravensku primenu,
- aminofilin, infuzioni rastvor bez dekstrana, kiseonik (zavisno od simptoma).
- U slučaju serumske bolesti koristiti antihistaminike radi ublažavanja pruritusa, edema i urtikarije.
Groznica, artralgija i artritis se tretiraju aspirinom ili drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekom.
Kortikosteroidi se daju kod težih simptoma koji se ne mogu kontrolisati drugim lekovima.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta. 

Potražite neki drugi lek