Beriate


Aktivna supstanca: Humani faktor koagulacije VIII

Terapija i prevencija krvarenja kod pacijenata sa hemofilijom A (kongenitalna deficijencija faktora VIII). Ovaj lek se može koristiti i u terapiji stečene deficijencije faktora VIII



Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci

Preosetljivost

Moguće su reakcije preosetljivosti alergijskog tipa. Ukoliko se pojave simptomi preosetljivosti, pacijente treba savetovati da odmah prekinu primenu leka i da se obrati svom lekaru. Pacijenta treba upoznati sa ranim znacima reakcija preosetljivosti uključujući i urtikariju, generalizovanu urtikariju, stezanje u grudima, zviždanje u grudima (engl. wheezing), hipotenziju i anafilaksu.

U slučaju šoka, treba sprovesti važeće standardne preporuke za terapiju šoka. Inhibitori

Formiranje neutrališućih antitela (inhibitora) na faktor VIII je poznata komplikacija u terapiji hemofilije A. Ovi inhibitori su obično IgG imunoglobulini usmereni protiv prokoagulantne aktivnosti faktora VIII i izražavaju se u Bethesda jedinicama (BU) po mL plazme korišćenjem modifikovanog testa. Rizik od razvoja inhibitora je u korelaciji sa težinom bolesti kao i sa izloženošću faktoru VIII, a najveći je u prvih 20 dana izloženosti. Retko se inhibitori mogu razviti nakon prvih 100 dana izloženosti.

Slučajevi ponovne pojave inhibitora (u niskom titru) su primećeni nakon zamene jednog leka koji sadrži faktor VIII drugim, kod prethodno lečenih pacijenata sa duže od 100 dana izloženosti, a koji u svojoj istoriji

bolesti imaju podatak o stvaranju inhibitora. Zbog toga se preporučuje pažljivo praćenje pojave inhibitora kod svih pacijenata kod kojih je izvršena promena leka.

Klinički značaj razvoja inhibitora će zavisiti od titra inhibitora, pri čemu inhibitori sa niskim titrom koji su prolazno prisutni ili ostaju konstantno niskog titra, predstavljaju manji rizik za pojavu nedovoljnog kliničkog odgovora u odnosu na inhibitore sa visokim titrom.

Generalno, kod svih pacijenata lečenih lekovima koji sadrže faktor koagulacije VIII potrebno je pažljivo pratiti pojavu inhibitora i to klinički, i odgovarajućim laboratorijskim testovima. Ako se ne postignu očekivani nivoi faktora VIII u plazmi, ili ako odgovarajućom dozom nije moguće kontrolisati krvarenje, mora se sprovesti testiranje da bi se otkrili inhibitori faktora VIII. Kod pacijenata koji imaju visok nivo inhibitora, terapija faktorom VIII može biti bezuspešna pa treba razmotriti druge terapijske opcije. Lečenje ovih pacijenata treba prepustiti lekarima koji imaju iskustvo u lečenju hemofilije i inhibitora faktora VIII.

Kardiovaskularni događaji

Kod pacijenata sa utvrđenim kardiovaskularnim faktorima rizika, supstituciona terapija sa faktorom VIII može povećati kardiovaskularni rizik.

Komplikacije povezane sa kateterom

Ako je potreban centralni venski kateter (engl. central venous access device, CVAD), treba uzeti u obzir rizik od komplikacija povezanih sa centralnim venskim kateterom, koje uključuju lokalne infekcije, bakterijemiju i trombozu na mestu primene katetera.

Virusološka bezbednost

Standardne mere za prevenciju infekcija usled primene lekova koji su dobijeni iz humane krvi ili plazme uključuju selekciju donora, skrining pojedinačnih donacija i pulova (engl. pool) plazme na specifične markere infekcije i uvođenje efektivnih proizvodnih postupaka za inaktivaciju/uklanjanje virusa. Uprkos ovome, kada se primenjuju lekovi poreklom iz humane krvi ili plazme, verovatnoća transmisije infektivnih agenasa ne može se u potpunosti isključiti. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse i druge patogene.

Mere koje se sprovode su efektivne u uklanjanju virusa sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), virus hepatitisa B (HBV) i virus hepatitisa C (HCV), kao i virusa bez omotača kao što su virus hepatitisa A (HAV) i parvovirus B19.

Kod pacijenata koji redovno/ponovljeno primaju humani faktor koagulacije VIII proizveden iz plazme, treba razmotriti odgovarajuću vakcinaciju (hepatitis A i B).

Strogo se preporučuje da se pri svakoj primeni leka Beriate, zabeleži ime pacijenta i broj serije leka, kako bi se održala veza između pacijenta i serije leka.

Pedijatrijska populacija

Navedena upozorenja i mere opreza odnose se i na odrasle i na decu.

Sadržaj natrijuma

Lek Beriate sadrži do 2,75 mg (0,12 mmol) natrijuma po 1 mL. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Reproduktivne studije na životinjama nisu sprovedene sa faktorom VIII. Trudnoća i dojenje

Budući da se hemofilija A retko javlja kod žena, iskustva o primeni faktora VIII tokom trudnoće i dojenja

nisu dostupna.

Stoga, faktor VIII treba koristiti tokom trudnoće i dojenja samo ukoliko je strogo indikovano.

Plodnost

Nema dostupnih podataka o uticaju leka na plodnost

Lek Beriate nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Doza i dužina supstitucione terapije zavise od stepena deficijencije faktora VIII, od lokalizacije i obima krvarenja i kliničkog stanja pacijenta.

Broj primenjenih jedinica faktora VIII se izražava u internacionalnim jedinicama (i.j.) prema trenutnom standardu Svetske zdravstvene organizacije za proizvode koji sadrže faktor VIII. Aktivnost faktora VIII u plazmi se izražava ili u procentima (u odnosu na normalne vrednosti u humanoj plazmi) ili u internacionalnim jedinicama (prema Internacionalnom Standardu za faktor VIII u plazmi).

Aktivnost 1 i.j. faktora VIII je ekvivalentna količini faktora VIII u 1 mL normalne humane plazme. Terapija po potrebi

Izračunavanje potrebne doze faktora VIII se bazira na empirijski utvrđenoj činjenici da 1 i.j. faktora VIII po

kg telesne mase povećava aktivnost faktora VIII u plazmi za oko 2% (2 i.j./dL) od normalne aktivnosti. Potrebna doza se određuje pomoću sledeće formule:

Potreban broj jedinica = telesna masa (kg) x željeno povećanje aktivnosti faktora VIII [% ili i.j./dL] x 0,5

Doza koju treba primeniti i učestalost primene uvek treba da budu usmereni ka postizanju kliničke efikasnosti za svaki pojedinačni slučaj.

U slučaju sledećih hemoragijskih događaja, aktivnost faktora VIII ne sme da padne ispod datog nivoa aktivnosti u plazmi (izraženog u % od normalne aktivnosti ili i.j./dL) tokom odgovarajućeg perioda primene leka.

Sledeća tabela služi kao vodič za doziranje tokom epizoda krvarenja i operacija:

Stepen krvarenja/ Vrsta operativnog zahvataPotreban nivo aktivnosti faktora VIII (% ili i.j./dL)Učestalost doziranja (sati)/trajanje terapije (dani)
Krvarenja
Rane hemartroze, krvarenje u mišićima ili krvarenje u usnoj duplji20 - 40Ponoviti na svakih 12 do 24 sata. Najmanje 1 dan sve do povlačenja epizode krvarenja praćene bolom ili do izlečenja.
Obimnija hemartroza, krvarenja u mišićima ili hematom30 - 60Ponoviti infuziju na svakih 12 do 24 sata tokom 3 do 4 dana ili duže, do povlačenja bola i akutnog stanja.
Krvarenja opasna po život60 - 100Ponoviti infuziju na svakih 8 do 24 sata do stabilizovanja stanja.
Operacija
Manje operacije, uključujući vađenje zuba30 - 60Svaka 24 sata, najmanje 1 dan, do izlečenja.
Velike operacije80 - 100 (pre- i post- operativno)Ponoviti infuziju svakih 8 - 24 sata do adekvatnog zarastanja rane, zatim nastaviti lečenje najmanje još 7 dana kako bi se održala aktivnost faktora VIII na 30% - 60% (i.j./dL).

Sažetak bezbednosnog profila

Reakcije preosetljivosti ili alergijske reakcije (koje mogu da uključe angioedem, osećaj pečenja i žarenje na mestu primene infuzije, jezu, nalete crvenila praćene osećajem vrućine, generalizovanu urtikariju,

glavobolju, osip, hipotenziju, letargiju, mučninu, nemir, tahikardiju, stezanje u grudima, trnjenje, povraćanje, zviždanje u grudima) su veoma retko primećene i mogu u nekim slučajevima napredovati do teške anafilakse (uključujući šok).

Do razvoja neutrališućih antitela (inhibitora) može doći kod pacijenata sa hemofilijom A koji su lečeni faktorom VIII, uključujući lek Beriate. Ako se pojave takvi inhibitori, stanje će se manifestovati kao nedovoljan klinički odgovor. U takvim slučajevima, preporučuje se da se kontaktira specijalizovani centar za hemofiliju.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeće neželjene reakcije su navedene u ovom odeljku zasnovane na postmarketinškom iskustvu, kao i naučnoj literaturi.

Tabela u nastavku je u skladu sa MedDRA klasifikacijom sistema organa. Učestalost je definisana na osnovu sledeće konvencije:

veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10); povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000 do

<1/1000); veoma retka (<1/10000), nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

MedDRA SOCNeželjena reakcijaUčestalost
Poremećaji krvi i limfnog sistemaInhibicija FVIIIPovremeno (PTPs) * Veoma često (PUPs) *
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primeneGroznicaVeoma retko
Poremećaji imunskog sistemaPreosetljivost (alergijske reakcije)Veoma retko

*Učestalost se zasniva na studijama sprovedenim na svim lekovima koji sadrže FVIII koje obuhvataju pacijente sa teškom hemofilijom A. PTPs = pacijenti koji su ranije lečeni (engl. previously-treated patients), PUPs = pacijenti koji nisu ranije lečeni (engl. previously-untreated patients)

Za podatke o virusološkoj bezbednosti pogledati odeljak 4.4. Pedijatrijska populacija

Očekuje se da su učestalost, tip i težina neželjenih reakcija iste kao kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Potražite neki drugi lek