Brinogan

• Preosetljivost na brinzolamid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci.
• Poznata preosetljivost na sulfonamide .
• Teško oštećenje funkcije bubrega.
• Hiperhloremijska acidoza

Sistemski efekti

Lek Brinogan je sulfonamidski inhibitor karboanhidraze koji se sistemski resorbuje i kada se primenjuje lokalno. Prema tome, mogu da se jave ista neželjena dejstva koja se pripisuju sulfonamidima i kod lokalne primene. Ukoliko se jave znaci ozbiljnih neželjenih dejstava ili preosetljivosti, obustaviti primenu ovog preparata.

Prijavljeni su acido-bazni poremećaji kod primene oralnih inhibitora karboanhridaze. Oprezno koristiti kod pacijenata sa potencijalnim oštećenja funkcije bubrega zbog mogućeg rizika od metaboličke acidoze.

Lek Brinzolamid nije proučavan kod prevemeno rođenih beba (manje od 36 nedelja gestacijske starosti) ili kod novorođenčadi manje od 1 nedelje starosti. Pacijenti sa značajnom nezrelošću ili abnormalnostima
bubrega mogu da prime brinzolamid samo nakon pažljivog razmatranja odnosa koristi i rizika zbog mogućeg rizika od metaboličke acidoze.

Oralni inhibitori karboanhidraze kod starijih pacijenata mogu da umanje sposobnost obavljanja zadataka koji zahtevaju mentalnu budnost i/ili fizičku koordinaciju. Lek Brinogan se resorbuje sistemski pa prema tome
ovo može da se dogodi i pri lokalnoj primeni.

Istovremena terapija
Postoji potencijal za aditivno dejstvo sa poznatim sistemskim dejstvima inhibicije karboanhidraze kod pacijenata koji uzimaju oralni inhibitor karboanhidraze i lek Brinogan. Istovremena primena leka Brinogan i oralnih inhibitora karboanhidraze nije proučavana i ne preporučuje se. 

Lek Brinogan je uglavnom evaluiran kod istovremene primene sa timololom u kombinovanoj terapiji glaukoma. Dodatno, proučavan je efekat smanjenja intraokularnog pritiska leka Brinogan kao prateće terapije analogu prostaglandina, travoprostu. Nisu dostupni dugoročni podaci o upotrebi leka Brinogan kao prateće terapije travoprostu.

Postoji ograničeno iskustvo sa lekom Brinogan u lečenju pacijenata sa pseudoeksfolijativnim glaukomom ili pigmentnim glaukomom. Potreban je oprez kod lečenja ovih pacijenata i preporučuje se pažljivo praćenje
intraokularnog pritiska (IOP). Lek Brinogan nije ispitivan kod pacijenata sa glaukomom uskog ugla, pa se ne preporučije upotreba kod ovih pacijenata.

Mogući uticaj brinzolamida na funkciju endotela rožnjače nije ispitivan kod pacijenata sa ugroženom rožnjačom (naročito kod pacijenata sa niskim brojem ćelija u endotelijumu). Pacijenti koji nose kontaktna sočiva nisu posebno ispitivani, pa je neophodno pažljivo praćenje ovih pacijenata kada se primenjuje brinzolamid, jer inhibitori karboanhidraze mogu da utiču na hidrataciju rožnjače a nošenje kontaktnih sočiva može da poveća rizik za korneu. I u drugim slučajevima kod kojih je rožnjača ugrožena, kao što su pacijenti sa dijabetes melitusom, neophodno je pažljivo praćenje u periodu lečenja.

Prijavljeno je da benzalkonijum-hlorid, koji se često koristi kao konzervans u oftamološkim proizvodima, izaziva tačkastu keratopatiju i/ili toksičnu ulceroznu keratopatiju. Pošto lek Brinogan sadrži benzalkonijumhlorid, neophodno je pažljivo praćenje kod česte ili dugotrajne primene kod pacijenata sa suvoćom očiju, ili kod stanja u kojima je rožnjača oštećena.

Lek Brinogan nije ispitivan kod pacijenata koji nose kontaktna sočiva.
Lek Brinogan sadrži konzervans benzalkonijum-hlorid, koji može izazoti iritaciju očiju. Izbegavati kontakt sa mekim kontaktnim sočivima. Pre primene skinuti kontaktna sočiva i sačekati najmanje 15 minuta pre njihovog ponovnog stavljanja. Poznato je da menja boju mekih kontaktnih sočiva.

Potencijalni povratni efekti nakon prekida terapije lekom Brinogan nisu ispitivani; očekuje se da dejstvo smanjenja intraokularnog pritiska traje 5-7 dana.

Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost leka Brinogan kod odojčadi, dece i adolescenata uzrasta od 0 do 17 godina nije ustanovljena pa se ne preporučuje za primenu kod novorođenčadi, dece i adolescenata.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija leka Brinogan sa drugim lekovima.

Lek Brinogan je u kliničkim studijama primenjivan zajedno sa analozima prostaglandina i sa timololom bez prijavljenih neželjenih interakcija. Veza između leka Brinogan i miotika ili adrenergičkih agonista nije ispitivana u toku kombinovane terapije glaukoma.

Lek Brinogan je inhibitor karboanhidraze koji se resorbuje sistemski i pri lokalnoj primeni. Prijavljeni su i poremećaji acidobazne ravnoteže pri primeni inhibitora karboanhidraze. Kod pacijenata koji uzimaju lek Brinogan mora da se uzme u obzir potencijal za interakcije.

Citohrom P-450 izoenzimi odgovorni za metabolizam brinzolamida uključuju CYP3A4 (glavni), CYP2A6, CYP2C8 i CYP2C9. Očekivano je da će inhibitori CYP3A4 kao što su ketokonazol, itrakonazol, klotrimazol, ritonavir i troleandomicin inhibisati metabolizam brinzolamida preko CYP3A4. Savetuje se oprez ukoliko se inhibitori CYP3A4 daju istovremeno. Međutim, mogućnost akumulacije brinzolamida je malo verovatna jer je glavni put eliminacije preko bubrega. Brinzolamid nije inhibitor citohrom P-450 izoenzima.

Trudnoća
Nema odgovarajućih podataka ili su podaci o okularnoj primeni brinzolamida kod trudnica ograničeni.
Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost nakon sistemske primene.

Ne preporučuje se primena leka Brinogan tokom trudnoće ni kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje
Nije poznato da li se brinzolamid/metaboliti izlučuju u majčino mleko nakon lokalne primene u oko.

Ispitivanja na životinjama pokazuju da se brinzolamid izlučuje u majčino mleko nakon oralne primene.
Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče. Mora se doneti odluka o prekidu dojenja ili o prekidu primene leka Brinogan, uzimajuću u obzir korist dojenja za dete i korist terapije za ženu.

Plodnost
Ispitivanja na životinjama sa brinzolamidom su pokazale da nema uticaja na plodnost. Nisu rađene evaluacione studije o efektu topikalne okularne primene brinzolamida na plodnost kod ljudi.

Lek Brinogan ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Privremeno zamućenje vida ili drugi poremećaji vida mogu da utiču na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ukoliko dođe do zamućenja vida prilikom primene leka, pacijent mora da sačeka da se vid razbistri, pre upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Oralni inhibitori karboanhidraze mogu da umanje sposobnost obavljanja zadataka koji zahtevaju mentalnu budnost i/ili fizičku koordinaciju.

Kada se primenjuje kao monoterapija ili dodatna terapija, uobičajena doza je jedna kap leka Brinogan koju treba ukapati u konjunktivalnu kesicu obolelog oka/očiju dva puta dnevno. Kod nekih pacijenata se postiže
bolji odgovor sa dozom od jedne kapi tri puta dnevno.

Posebne populacije pacijenata

Primena kod starijih pacijenata
Nije potrebno prilagođavanje doziranja kod starijih pacijenata.

Primena kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre i bubrega
Brinzolamid nije ispitivan kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega, pa se njegova primena ne preporučuje kod ovih grupa pacijenata.
Brinzolamid nije ispitivan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <30 mL/min) ni kod pacijenata sa hiperhloremijskom acidozom. Pošto se brinzolamid i njegov glavni metabolit izlučuju uglavnom putem bubrega, lek Brinogan je kontraindikovan kod takvih pacijenata.

Način primene
Za okularnu upotrebu.

Savetuju se okluzija nazolakrimalnog kanala ili nežno zatvaranje očnog kapka nakon ukapavanja leka. Ovim može da se smanji sistemska resorpcija lekova primenjenih okularnim putem, kao i sistemska neželjena dejstva.

Posavetujte pacijenta da bočicu dobro promućka pre primene leka. Nakon skidanja zatvarača, ukoliko je sigurnosni prsten olabavljen, treba ga ukloniti pre primene leka.

Da bi se izbegla kontaminacija vrha kapaljke kao i suspenzije, potrebno je paziti da se vrhom kapaljke na bočici ne dodirnu očni kapci, okolna tkiva ili bilo koje druge površine. Posavetujte pacijenta da bočicu treba držati čvrsto zatvorenu kad se ne koristi.

Kada se drugi oftamološki lek za lečenje glaukoma zamenjuje lekom Brinogan, treba prekinuti sa primenom tog leka, a primenu leka Brinogan započeti sledećeg dana.

U slučaju primene više od jednog oftalmološkog leka za lokalnu primenu, neophodan je interval od bar 5 minuta između primene različitih preparata. Masti za oči treba primeniti poslednje.

Bezbednost i efikasnost brinzolamida kod novorođenčadi, dece i adolescenata starosti od 0 do 17 godina nije ustanovljena. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 4.8 i 5.1. Ne preporučuje se primena leka brinzolamida kod novorođenčadi, dece i adolescenata.

Nije prijavljen ni jedan slučaj predoziranja.

Lečenje treba da bude simptomatsko i podržavajuće. Disbalans elektrolita, razvoj stanja acidoze i moguća
dejstva na nervni system mogu da se jave. Moraju da se prate koncentracije elektrolita u serumu (posebno
kalijum) kao i pH krvi.

Ukoliko pacijent zaboravi da primeni Brinogan kapi, treba nastaviti sa sledećom dozom po planu. Doza ne treba da bude veća od 1 kapi u obolelo oko/oči tri puta dnevno.

Sažetak bezbedonosnog profila

U kliničkim studijama koje su uključile 2732 pacijenta lečenih lekom Brinogan, kao monoterapijom ili dodatnom terapijom uz timolol maleat 5 mg/mL najčešće prijavljivana neželjena dejstva bila su:
disgeuzija (6,0 %) (gorak ili neobičan ukus u ustima, videti opis niže) i privremeno zamućenje vida (5,4 %) nakon ukapavanja, u trajanju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Sledeće neželjene reakcije su prijavljene sa brinzolamidom, 10 mg/mL, kapi za oči, suspenzijom i klasifikovane su prema učestalosti: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko
(≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) ili nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe, učestalosti neželjene reakcije su prikazane prema ozbiljnosti, opadajućim redom.
Neželjene reakcije su zabeležene u kliničkim studijama i postmarketinškim spontanim prijavama.

Klasa sistema organa - Učestalost neželjenih dejstava
Infekcije i infestacije - Povremeno: nazofaringitis, faringitis, sinuzitis; Nepoznato: rinitis
Poremećaji krvi i limfnog sistema - Povremeno: smanjen broj crvenih krvnih zrnaca, povećane vrednosti hlorida u krvi
Poremećaji imunskog sistema - Nepoznato: preosetljivost
Poremećaji metabolizma i ishrane - Nepoznato: smanjen apetit
Psihijatrijski poremećaji - Povremeno: apatija, depresija, depresivno raspoloženje, smanjen libido,košmari, nervoza; Retko: nesanica
Poremećaji nervnog sistema - Povremeno: motorna disfunkcija, amnezija, vrtoglavica, parestezija, glavobolja; Retko: poremećaj pamćenja, somnolencija; Nepoznato: tremor, hipoestezija, ageuzija
Poremećaji oka - Često: zamućenje vida, iritacija oka, bol u oku, osećaj stranog tela u oku, okularna hiperemija. Povremeno: erozija rožnjače, keratitis, tačkasti keratitis, keratopatija, depoziti u oku, prebojenost rožnjače, oštećenje epitela rožnjače, poremećaji epitela rožnjače, blefaritis, svrab u oku, konjunktivitis, otok oka, meibomianitis, bljeskovi svetla pred očima, suvoća oka, fotofobija, alergijski konjunktivitis, pterigijum, pigmentacija sklere, astenopija, osećaj nelagodnosti u oku, neoubičajen osećaj u oku, keratokonjunktivitis sicca, subkonjunktivalna cista, konjunktivalna hiperemija, svrab očnih kapaka, sekrecija iz oka, krustacija ivice očnih kapaka, pojačano suzenje; Retko: edem rožnjače, diplopija, smanjena oštrina vida, fotopsija, hipoestezija oka, periorbitalni edem, povećan intraokularni pritisak, povećan odnos prečnika ekskavacije i optičkog diska; Nepoznato: poremećaj rožnjače, poremećaj vida, alergija oka, madaroza, poremećaj očnih kapaka, eritem očnih kapaka
Poremećaji uha i labirinta - Retko: tinitus; Nepoznato: vertigo
Kardiološki poremećaji - Povremeno: kardio-respiratorni poremećaji, bradikardija, palpitacije; Retko: angina pektoris, nepravilan puls
Nepoznato: aritmija, tahikardija, hipertenzija, povišen krvni pritisak, snižen krvni pritisak, povećan puls
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji - Povremeno: dispneja, epistaxa, orofaringealni bol, faringolaringealni bol, iritacija grla, postnazalno slivanje, rinoreja, kijanje; Retko: bronhijalna preosetljivost, kongestija gornjeg respiratornog trakta, kongestija sinusa, nazalna kongestija, kašalj, nazalna suvoća; Nepoznato: astma
Gastrointestinalni poremećaji - Često: disgeuzija; Povremeno: ezofagitis, dijareja, mučnina, povraćanje, dispepsija, bol u gornjem delu abdomena, nelagodnost u abdomenu, nelagodnost u želucu, nadimanje, učestali pokreti creva, gastrointestinalni poremećaj, oralna hipoestezija, oralna arestezija, suvoća usta
Hepatobilijarni poremećaji - Nepoznato: Poremećaji u vrednostima funkcionalnih testova jetre
Poremećaji kože i potkožnog tkiva - Povremeno: osip, makulo-papularni osip, zategnutost kože; Retko: urtikarija, alopecija, generalizovani pruritis; Nepoznato: dermatitis, eritem
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva - Povremeno: bol u leđima, mišićni spazam, mialgija; Nepoznato: artralgija, bol u ekstremitetima
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema - Povremeno: renalni bol; Nepoznato: polakiurija
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki - Povremeno: erektilna disfunkcija
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene - Povremeno: bol, nelagodnost u grudima, umor, neuobičajen osećaj; Retko: bol u grudima, osećaj nelagode i nervoze, astenija, iritabilnost; Nepoznato: periferni edem, slabost
Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije - Povremeno: strano telo u oku

Opis odabranih neželjenih dejstava:
Disgeuzija (gorak ili neobičan ukus u ustima nakon ukapavanja) je najčešće prijavljeno sistemsko neželjeno dejstvo povezano sa primenom leka Brinogan u toku kliničkih studija. Verovatno je izazvana prolaskom kapi za oči u nazofarinks preko nazolakrimalnog kanala. Okluzija nazolakrimalnog kanala ili nežno zatvaranje očnog kapka i nakon ukapavanja leka mogu da pomognu u smanjenju incidence ovog dejstva.

Lek Brinogan je sulfonamidski inhibitor karboanhidraze sa sistemskom resorpcijom. Gastrointestinalna dejstva na nervni sistem, hematološka, bubrežna i metabolička dejstva su uglavnom povezana sa sistemskim
inhibitorima karboanhidraze. Ista vrsta neželjenih dejstava koja se može pripisati oralnim inhibitorima karboanhidraze može da se javi i kod lokalne primene.

Nisu primećene neočekivane neželjene reakcije kod leka Brinogan kada se koristi kao dodatna terapija travoprostu. Neželjene reakcije zabeležene u pratećoj terapiji su već primećene kod svake aktivne supstance posebno.

Pedijatrijska populacija
U malim kratkotrajnim kliničkim studijama, približno 12,5 % pedijatrijskih pacijenata je imalo neželjene reakcije, većina su bile lokalne, očne reakcije koje nisu ozbiljnog karaktera kao što su konjunktivalna hiperemija,
iritacija oka, sekrecija iz oka i pojačano suzenje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]